"Ekonomski invalidi pred vratima stečaja" - prof. Crnobrnja o neophodnom stečaju najvećih "gubitaša" u zemlji

1. Ekonomski invalidi pred vratima stečaja
Vlada ima najveću snagu za rešenje problema gubitaša upravo po formiranju, jer ne strepi od
novih izbora, smatraju stručnjaci
(Novica Kocid)
Da li će nova vlada imati političke snage da se suoči s problemom gubitaša u srpskoj privredi?
Videćemo. Njihov broj nije mali i svakodnevno se povećava za neko novo ime. Spisku gubitaša,
a to je čak 171 preduzeće koje je u restrukturisanju i koja su u nadleţnosti Agencije za
privatizaciju, pridodata je i „Ţelezara Smederevo”.
Šta je zajedničko svim ovim preduzećima?
Ona samo troše, uglavnom ne plaćaju poreze i doprinose, a poverioci od njih svoja potraţivanja
ne mogu da naplate prinudnim putem. S druge strane, od drţave dobijaju razne vrste subvencija.

2. Nisu, međutim, samo ova preduzeća neplatiše poreza i doprinosa. Poreska uprava upravo je
obnarodovala novi spisak hiljadu najvećih poreskih duţnika iz koga se moţe saznati da, pored
starih neplatiša obaveza poreznicima kakvi su preduzeća u dugogodišnjem stečaju, ima i onih
koji su u javnosti pojam „zdravog” preduzeća. Tako je u slučaju kompanije „Centroproizvod”,
koju je kao odličan brend u svojoj branši nedavno kupio gigant „Nestle”, u toku postupak po
zahtevu za reprogram duga. Na spisku su i auto-prevozničko preduzeće „Lasta”, koje treba da se
privatizuje, „Simpo”, koji takođe čeka novog vlasnika po zaključku vlade, „Komgram”, gde je u
toku postupak po ţalbi…
U 171 preduzeću koja su u restrukturisanju, a nekada su bila uzdanice socijalističke privrede,
zaposleno je 63.785 ljudi. U ukupno svim još neprivatizovanim preduzećima radi oko sto hiljada
radnika.
Na spisku su IMR, IMT, EI Niš, „Ikarbus”, „Magnohrom”, „Goša”, Preduzeće „Ivan
Milutinović”, „Fabrika maziva”, Sistem „Ivo Lola Ribar”, FAP, „14. oktobar” iz Kruševca,
„Prva iskra” iz Bariča…Za njih kupaca nema pa nema i eventualno se moţe prodati samo neki
deo imovine.
Prema podacima Fiskalnog saveta, ona imaju značajne resurse i angaţuju oko pet milijardi evra
društvenog bogatstva, dok su njihovi rezultati izrazito loši. Stvaraju 1,5 odsto BDP-a, godišnji
gubici su oko 400 miliona evra, a neizmirene obaveze prema drţavi i javnim preduzećima iznose
oko 1,5 milijardi evra.
Mihajlo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da je
najbolje rešenje da ova preduzeća odu u stečaj.
– Ukoliko se isključi politička računica, ekonomija i nauka i praksa kaţu da je stečaj najbolje
rešenje. Lično sam zagovornik socijalne politike, ali ne tako da se ona vodi veštačkim
odrţavanjem propalih preduzeća u ţivotu. To je najskuplje rešenje, jer njihov opstanak plaćaju,
prelivanjem dohotka, oni koji dobro rade. Njih ima smisla pomagati dok ne stanu na noge, ali
samo dve, tri godine, ne deceniju kao što se to kod nas sada radi – kaţe dekan FEFA.
Crnobrnja podseća da je ţelezara u Smederevu višedecenijski gubitaš i da, kako kaţe, proizvodi
malo čelika, a puno gubitaka. Kompletno uvozimo sirovine i u finalnom proizvodu samo je rad
naš. Nema nikakvog ekonomskog smisla da cela zemlja bude talac Smedereva, ma koliko je
bolno da se ţelezara ugasi. Jer, to znači da se nova vrednost stvorena u Nišu, Novom Sadu
preliva na taj grad.
Imaju li političari snage i volje da reše problem ovih ekonomskih invalida, kako ih naš
sagovornik naziva?
– Ako sada nemaju snage, nikada neće ni imati. Jer, vlada ima najveći kapacitet za promene
upravo po formiranju. Izbori joj ne dišu za vratom, a političari dobro znaju da ako poslove ostave
za kraj mandata da im je to političko samoubistvo. S druge strane, do kraja mandata mogu da
kapitalizuju svoje poteze, a ne da strahuju da će korist imati neko ko, eventualno, formira vladu
posle njih – smatra Crnobrnja.

3. Na podsećanje da nisu samo gubitaši ti koji ne plaćaju obaveze drţavi, već da to ne čine i sasvim
solidna preduzeća, naš sagovornik nema dilemu da je takvo izuzeće moguće samo s dozvolom
nekoga u vlasti.
U Agenciji za privatizaciji smatraju da će novavlada u narednoj godini dana morati da odluči o
sudbini 100.000 radnika koji rade u pomenutim preduzećima.
– Ta su preduzeća preţivela tako što je novac iz budţeta Srbije usmeravan u plate radnika. To je
izuzetan balast. Za veliki broj tih industrijskih kompleksa treba sada videti da li je skuplja cena
njihovog odrţavanja u ţivotu ili da se privatizuju kroz stečaj – kaţe Vladislav Cvetković.
direktor Agencije za privatizaciju.
Po njegovim rečima, veliki broj tih preduzeća nije uspeo da nađe svoje mesto na trţištu ni u bolja
vremena kad je bilo kapitala u izobilju, za neka mogu da se nađu parcijalna rešenja, ali i dalje
ostaje problem kako da se reši
pitanje 100.000 radnika koji su sada na budţetu, a zna se da više nemaju posla.
Predlog Fiskalnog saveta jeste da se odredi ograničeni perioda od oko dve godine tokom kog bi
se rešio status preduzeća u nadleţnosti Agencije, uključujući i preduzeća u restrukturisanju,
njihovom privatizacijom ili pokretanjem stečaja.
Efikasna primena stečajne procedure, skraćivanje rokova plaćanja, kao i postepeno eliminisanje
subvencija za preduzeća koja su u procesu privatizacije, takođe su na spisku Fiskalnog saveta
kao mere za rešavanje problema preduzeća u restrukturisanju.
Po njima, nezaobilazno je da se obezbede sredstva za socijalno zbrinjavanje zaposlenih koji će
izgubiti posao u procesu privatizacije ili stečaja. Veći deo ovih sredstava mogao bi biti
obezbeđen kroz uštede na subvencijama.
J. Rabrenovid
objavljeno: 05.07.2012.