1. Tanjug. Tačno.
Joksimović: Put u EU način da brže stvorimo uređenu državu
Put u Evropsku uniju može da ubrza Srbiju u stvaranju uređene države, a izazovi sa
kojima se EU suočava ne treba da nas plaše, jer pogodnosti članstva uvek odnose
prevagu, poručila je danas ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za
evropske integracije Jadranka Joksimović.
08 Maj 2015 14:04
Share on facebook Share on twitter Share on print Share on email Share on gmail
BEOGRAD - Put u Evropsku uniju može da ubrza Srbiju u stvaranju uređene države,
a izazovi sa kojima se EU suočava ne treba da nas plaše, jer pogodnosti članstva uvek
odnose prevagu, poručila je danas ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za
evropske integracije Jadranka Joksimović.
"Na stalno procesuirajuće odnose u EU mi treba da odgovorimo tako što ćemo
pokušati da uradimo neke stvari koje bi trebalo da uradi i svaka članica EU, bez
ikakvih pritisaka", rekla je ona na godišnjoj konferenciji "Evropska unija na
prekretnici? Posledice za Srbiju".
Joksimović je podsetila da Srbija ima ekonomski plan reformi koji treba da obezbedi
dobro ekonomsko upravljanje, kao i da su usvojeni važni sistemski zakoni, koji su
počeli da se sprovode, i trebalo bi da obezbede dolazak stranih investitora i uslove za
rast.
"Mere štednje nisu dovoljne, što se pokazalo i u EU, a i nepopularne su", istakla je,
napomenuvši da su mere štednje, iako nepopularne, nešto što se zaista vrednuje što je,
kako je navela, potvrđeno i tokom jučerašnje posete komesara EU za susedstvo i
politiku proširenja Johanesa Hana Beogradu.
Govoreći o izazovima sa kojima se suočava EU, Joksimović je ukazala da dilema u
smislu da li u ovaj integrativni okvir treba ući ili, pak, da li iz njega treba izaći ne bi

2. trebalo da nas plaši jer je, kako je istakla, svaka država imala dobar razlog da u EU
uđe i u analizama se pokazalo da benefiti odnose prevagu.
Kad je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ona je ukazala
da Srbija nastoji da vodi balansiranu politiku u meri u kojoj mora da vodi računa i o
svojim interesima, ali i da, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, razume svoje
obaveze vrlo dobro.
"Jasna je pozicija Srbije - jasno smo se opredelili za članstvo u EU. O nekim stvarima
EU govori jednim glasom, a to je nešto što je i naša obaveza kada postanemo član",
istakla je ona.
Prema njenim rečima, nakon punopravnog članstva potpuno ćemo se uskladiti, što je i
obaveza iz pregovora, sa zajedničkom bezbednosnom politikom EU koja, kako je
navela, takođe nekada ima unutrašnje turbulencije što je, kako je ocenila, sasvim
razumljivo.
"U ovoj fazi kada smo zemalja kandidat i kada nismo otvorili nijedno pregovaračko
poglavlje, mislili smo i mislimo da imamo pravo da naše ekonomske i neke
nacionalne i političke interese zadržimo u onoj meri u kojoj su i neke druge države to
nekada radile", precizirala je ona.
Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport rekao je da Srbija sve više artikuliše
svoj konstruktivni glas i sve je više u prilici da doprinese formulisanju zajedničke
bezbednosne i spoljne politike EU, kao i zajedničkoj bezbednosti.
Devenport je ukazao da je svet stalno suočen sa novim izazovima, te da su i zemlje
članice stalno suočene sa izazovom da usaglase svoje stavove, a kao primer je naveo
pristup EU krizi u Ukrajini.
On je podsetio da Srbija, kao zemlja kandidat, ne učestvuje direktno u diskusijama o
formulisanju novih politika, ali je istakao da naša zemlja ima "jedinstvenu poziciju"
kao zemlja kandidat i da je uticajna kad je reč o ključnim spoljnopolitičkim pitanjima.
To se, kako je naveo, sve više vidi kroz predsedavanje Srbije OEBS-u i aktivnosti
naše zemlje u okviru regionalne zajednice.
"Srbija sve više razvija konstruktivni glas i sve je više u poziciji da doprinese
formulisanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i zajedničkoj
bezbednosti", istakao je on.
Devenport je rekao da Srbija ima snažne perspektive za članstvo te da je, samim tim,
deo procesa planiranja u EU.
"Srbija je, kao i njeni partneri u regionu, ali možda i više od njih, usvojila agendu
koju je postavila EU, a to će predstavljati osnovu za preporuke politika koje će
Evropska komisija sledeće nedelje doneti", istakao je on.
Joksimović i Devenport su rekli da je, prema nedavno sprovedenom istraživanju, čiji
će rezultati biti zvanično objavljeni u ponedeljak, porasla podrška srpskih građana

3. evropskom putu zemlje za sedam do osam procenata, te da sada iznosi više od 50
odsto.
Izazovi kao podsticaj za delovanje na putu ka EU
Izazovi ne moraju da imaju negativnu konotaciju, već podstiču na delovanje, kao u
slučaju procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a članstvo u EU bi trebalo
posmatrati kao mogućnost da se nešto postigne, a ne kao univerzalni lek, smatraju
profesori Ivo Visković i Žarko Puhovski.
08 Maj 2015 16:02
Share on twitter Share on facebook Share on print Share on email Share on gmail
BEOGRAD - Izazovi ne moraju da imaju negativnu konotaciju, već podstiču na
delovanje, kao u slučaju procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a članstvo u EU
bi trebalo posmatrati kao mogućnost da se nešto postigne, a ne kao univerzalni lek,
smatraju profesori Ivo Visković i Žarko Puhovski.
"Došli smo do trenutka kada moramo platiti cenu za sve što smo propustili. Nadam se
da srpske vlasti neće popustiti i da će nastaviti sa daljim ulaganjem napora", rekao je
Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, na konferenciji "Evropska
unija na prekretnici? Posledice za Srbiju".
On smatra da je situacija kad je reč o evropskim integracijama Srbije dosta složena.
"Ali iz ove kože se ne može. A demokratija i diplomatija se upravo tu pokazuju na
delu", istakao je Visković.
Osvrnuvši se na probleme u odnosima sa Rusijom kao na jedan od izazova sa kojima
se suočava EU, on je ocenio da je to faza "zamrznutog mira". "Bojim se da će to
potrajati jer ne može lako da se reši", rekao je Visković i dodao da se iza tog
problema kriju ekonomski razlozi vezani za energetiku.
Od Srbije se, kako je naveo, očekuje da se pridruži stavu EU kad je reč o Rusiji, ali on
smatra da je to za našu zemlju apsolutno nemoguće s obzirom na našu energetsku
zavisnost od Rusije, uz značaj ruske podrške stavu Beograda o jednostrano
proglašenoj nezavisnosti Kosova.
Visković smatra i da je teško predvideti kako se situacija, kad je reč o ukrajinskoj
krizi, dalje može razvijati, pri čemu nije isključio eskalaciju sukoba.
On je, takođe, upozorio da i drugi sukobi, kao oni na Bliskom istoku, mogu da dovedu
Srbiju u situaciju da budemo prisljeni da se opredelimo.
Kad je reč o raspoređenosti snaga unutar EU, Visković ukazuje da Nemačka ima
apsolutno dominantnu ulogu u Uniji što, kako primećuje, drugima ne prija, naročito
ne Francuskoj, ali napominje da neke članice od Nemačke zavise u ekonomskom
pogledu.

4. On je ukazao na još jedan izazov u EU i svetu, a to je jasna pojava separatističkih
pokreta. "Svaka takva tendencija može da bude izuzetno opasna", rekao je on i dodao
da zabrinjavaju i ekstremni oblici političkih mišljenja bilo leve ili desne orijantacije u
nekim zemljama, pri čemu preovladava ekstremna desnica, za razliku od situacije u
Grčkoj, koja nije tipična.
Visković ukazuje da dok u EU postoji "zamor od proširenja", u zemljama
kandidatima za članstvo postoji "umor od tranzicije", zbog čega se sve više javljaju
desne, antievropske snage.
On je naglasio da Srbiji preti opasnost od priliva migranata, koji bi, kako upozorava,
mogao da dobije na razmerama iduće godine.
O problemu migranata govorio je i Puhovski, profesor Filozofskog fakulteta u
Zagrebu, koji primećuje da su svi u EU zapanjeni pred brojem migranata, a niko se ne
pita zašto je srušen režim koji bi to sprečio.
On smatra da se EU dosta slabo snalazi u novom "hladnom ratu" u kom se, kako
navodi, našla, a koji ima karakteristike starog "hladnog rata", s tom razlikom što nema
nesvrstanih, a to novi rat čini još gorim.
Kad je reč o pregovorima o članstvu u EU, Puhovski smatra da su to "ispiti", kao na
fakultetu, i da tako i treba da bude. "Mi smo rekli da niste spremni, pa izvolite
dokažite nam suprotno - to je taj izazov", ističe Puhovski.
On ukazuje da ulazak u EU ne bi trebalo posmatrati kao univerzalni lek, već kao
mogućnost da se nešto postigne, a u tom kontekstu je n