Ženska parlamentarna mreža u sazivu Narodne skupštine 2012-2014 radila je na nacrtu zakona o Vladi kojim se određuje obaveza o 30% manje zastupljenog pola (žena) i u izvršnim organima, ne samo u skupštini

1. ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ДОПУНАМА ЗАКОНА О ВЛАДИ
Члан 1.
У Закону о Влади (,,Службени гласник РС“, бр. 55/ 05, 71/05 - исправка, 101/ 07,
65/08, 16/11,68 /12 - УС, 72/12), у члану 10. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи
:
,,У саставу Владе мора бити најмање 30% лица мање заступљеног пола.“
Досадашњи ставови 2. и 3. постају ставови 3. и 4.
Могао би да се дода још један став, који би гласио:
"Најмање једно потпредседничко место у Влади Републике Србије обезбеђује се за
мање заступљени пол".
НАПОМЕНА: оваква одредба је постојала у Нацрту закона о равноправности полова али
је избачена приликом усвајања Предлога закона.
Члан 2.
У члану 15. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи :
,,Предлог из става 1. овог члана мора да садржи најмање 30% лица мање
заступљеног пола.“
Досадашњи ставови 2. и 3. постају ставови 3. и 4.
Члан 3.
После члана 46. додаје се нови члан 46 а, који гласи:
"Значење појмова
Сви термини који су у овом закону и у актима Владе из чл. 42-46 овог закона
изражени у граматичком мушком роду подразумевају природни мушки и женски род лица
на које се односе."
Члан 4.
1

2. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном
гласнику Републике Србије.“
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
I. УСТАВНИ ОСНОВ
Уставни основ за доношење овог закона садржан је у чл. 15. и 21 Устава Републике
Србије којима се прописује да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија
политику једнаких могућности, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна
или посредна, по било ком основу, у члану 97. тачка 2. Устава Републике Србије, према
којем Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује остваривање и заштиту
слобода и права грађана, као и у члану 21. став 4. устава Републике Србије, којим је
прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може
увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у
неједнаком положају са осталим грађанима.
II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА
Република Србија је протеклих година учинила значајне кораке на плану повећања
учешћа жена у политичком и јавном животу, разумевајући да је равноправно и
равномерно учествовање мушкараца и жена у одлучивању једна од основних европских
вредности и темеља демократије, да поспешује транспарентност у доношењу одлука,
повећава ниво одговорности и обезбеђује праведнију расподелу утицаја у друштву, чиме
се убрзава процес модернизације и демократизације друштва и свеукупан друштвени
развој.
Остваривање равноправности жена и мушкараца проистиче из бројних обавезујући
и необавезујућих докумената међународних организација чија је Република Србија
чланица.
Међународни пакт о грађанским и политичким правима, који је обавезујући за
Србију, (Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима,
„Службени лист СФРЈ", бр. 7/71) гарантује једнакост мушкараца и жена у њиховом праву
да уживају сва грађанска и политичка права (чл. 3).
Конвенција Уједињених нација о елиминисању свих облика дискриминације жена
(CEDAW) из 1979, чији је Србија члан (Указ о проглашењу закона о ратификацији
конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена. "Службени лист СФРЈ" -
Међународни уговори, број 11/81), између осталог, прописује обавезу државе да у свим
областима, посебно у политичкој, друштвеној, економској и културној, предузима
2

3. одговарајуће мере у циљу обезбеђивања потпуног развоја и напретка жена, како би им се
омогућило остваривање и уживање људских права и основних слобода, равноправно са
мушкарцима. Чланом 7. Конвенције одређено је да државе чланице предузимају све
потребне мере за отклањање дискриминације жена у политичком и јавном животу, а
посебно су дужне да обезбеде да под једнаким условима жене буду биране у сва тела која
се бирају путем јавних избора, као и да учествују у креирању и спровођењу владине
политике и да заузимају руководеће положаје и обављају све јавне функције на свим
нивоима власти. У Закључним запажањима од 22. јула 2013. године, које је Комитет
Уједињених нација за елиминацију дискриминације жена упутио Србији поводом њеног
комбинованог Другог и трећег периодичног извештаја, Србији је препоручује да обезбеди
пуно и равноправно учешће жена у политичком и јавном животу, као и да повећа број
жена на позицијама на којима се доносе одлуке. Komitet je констатoвао да постоје одредбе
за унапређење равноправне заступљености жена и мушкараца у политичком и јавном
одлучивању, али да је и даље забринут због недостатка утицаја таквих мера. Поред тога,
Комитет је позвао државу да Народну скупштину подстакне да у складу са својим
надлежностима предузме неопходне мере у вези са применом препорука из Закључних
запажања.
У Пекиншкој декларацији и Платформи за акцију из 1995. године, усвојеним на IV
Светској конференцији о женама одржаној у Пекингу (Кина) 1995. године, у чијем је раду
и Република Србија учествовала, наведено је да је оснажење и унапређење друштвеног,
економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и
транспарентне власти, те да низак проценат жена међу економским и политичким
органима који одлучују на локалном, државном, регионалном и међународном нивоу
одржава структуралне баријере и немогућност приступа, које се морају решавати путем
афирмативних мера. Стога, државе треба да предузму мере како би обезбедиле пуно
учешће у жена у структурама власти и одлучивања. Такође, релевантни су и
Миленијумски циљеви развоја из 2006. године, према којима је један од постављених
циљева, које треба остварити до 2015. године, повећање заступљености жена на свим
нивоима политичког одлучивања на најмање 30 %.
За остваривање равномерне заступљености жена и мушкараца у органима јавне
власти од значаја су и бројна документа Савета Европе и Европске уније: Резолуција о
уравнотеженом учешћу мушкараца и жена у одлучивању (1995), Резолуција Европског
парламента о женама у одлучивању (2000), Резолуција Европског парламента о женама у
међународној политици (2006), Резолуција Савета Европе 95/ц 168/02 (1995), Препорука о
уравнотеженом учешћу жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању (2003) и др.
У Европској унији родна равноправност је као начело саставни део оснивачких уговора и
секторских политика, а земље које приступају Унији у обавези су да примене усвојене
директиве о родној равноправности и да истовремено предузимају мере које омогућавају
стварну примену принципа једнаких могућности. Повећање броја жена у политици јесте
један од захтева који се односи на остваривање људских и политичких права жена у
смислу већег степена демократије и укључености, а уједно и један од корака на путу
Србије ка чланству у Европској унији. У очекивању почетка преговора о приступању
Србије Европској унији, који ће водити водити даљем усклађивању домаћег законодавства
са правом ЕУ, потребно је спроводити политику једнаких могућности мушкарца и жена,
имајући у виду Европски пакт о родној равноправности (2011-2020) (7370/11).
3

4. Равноправно учешће жена у свим областима гарантовано је Уставом Републике
Србије, који у члану. 21. прописује забрану дискриминације по било ком основу,
укључујући и пол, а у члану. 15. прописује да држава јемчи равноправност жена и
мушкараца и развија политику једнаких могућности.
Законом о равноправности полова из 2009. године у члану. 2. став. 1. прописано је
да равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим
областима јавног и приватног живота, у складу са општеприхваћеним правилима
међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Републике Србије и
законима, док је у члану. 3. став. 2. прописано да политика једнаких могућности
подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и
спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца. Надаље, чланом. 37.
одређено је, између осталог, да се равноправност полова обезбеђује и приликом
кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и
друге институције.
Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне
равноправности (2009 - 2015), као један од стратешких циљева, утврђено остваривање
права жена да равномерно са мушкарцима учествују у одлучивању, а за остваривање овог
циља предвиђено је предузимање мера како би се доследно спровело право на учешће
мање заступљеног пола у свим структурама представничких тела (т. 4.1.1), и то са најмање
30% у почетној фази, а са 40% учешћа, што спада у стандарде ЕУ, до краја примене
стратегије. Такође, у стратегији се наводи да би у циљу обезбеђивања равноправног и
равномерног утицаја жена на одлучивање, чиме би се на бољи начин заступали посебни
женски интереси, није довољно имати одговарајући број жена у представничким телима,
него је потребно да учествују и у извршној власти (т. 4.1.2).
Важећи прописи не прописују обавезну квоту од 30 % лица мање заступљеног пола
у саставу Владе републике Србије, што је утицало да жене у њој буду перманентно
подзаступљене. Да би се повећало учешће жена у највишем органу извршне власти,
потребно је увести обавезну квоту за мање заступљени пол. Увођење обавезне квоте од
30% лица мање заступљеног пола у саставу Владе Републике Србије сагласно је Уставу
Републике Србије, који у члану 21. сав 4. прописује да се посебне мере не сматрају
дискриминацијом. Такву одредбу садржи и члан 7. Закона о равноправности полова, којим
је прописан недискриминаторни карактер посебних мера, које се не сматрају се повредом
начела једнаких права и обавеза.
Важећи Закон о Влади не садржи клаузулу која упућује на то да се све његове
одредбе, као и одредбе аката које Влада доноси, подједнако односе и на мушкарце и жене,
па је потребно да он буде допуњен општом одредбом којом би се отклонило постојеће
нарушавање равноправности генеричком употребом мушког граматичког рода као родно
неутралног. На то обавезују међународни стандарди о родној сензитивизацији језика
закона, утврђени у Плану за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена
у политичком животу Међупланетарне уније (МПУ) 1211 Женева 19, којим се
препоручује да језик који се користи у закононима мора да буде тако формулисан да жене
и мушкарце постави на равноправну основу, у Препоруци Одбора министара о
4

5. елиминисању сексизма у језику R (90)4 од 21. фебруара 1990. године и други правни
документи из ове области.
III. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНАЧНИХ
РЕШЕЊА
У члану 1. Предлога закона предложено је да се у члану 10. Закона о влади дода
нови став 2. којим се утврђује да у Влади мора бити заступљено најмање 30% припадника
пола који је мање заступљен у Влади.
У члану 2. Предлога закона предложено је да се у члану 15. Закона о влади дода
нови став 2. којим се утврђује да предлог који кандидат за председника Владе упућује
Народној скупштини мора садржати најмање 30% кандидата оног пола који је мање
заступљен у предлогу.
У чл. 3. Предлога закона предложено је увођење опште и начелне одредбе о родно
сензитивном језику, којом је прописано да сви термини који се користе у закону о Влади и
у актима Владе, а који су изражени у граматичком мушком роду подразумевају природни
мушки и женски род лица на које се односе. Оваква одредба је садржана у низу других
закона, као што су Закон о забрани дискриминације, Закон о равноправности полова,
Закон о основном васпитању и образовању, Закон о правима пацијената, Закон о
образовању одраслих и други.
У члану 4. Предлога закона прописује се да овај закон ступа на снагу осмог дана од
дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије.“
IV. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ЗАКОНА
Обавезна квота чије се прописивање предлаже била би једна од посебних
(афирмативних) мера, која би допринела остваривању права на равноправно учешће жена
и мушкараца у овом највишем органу извршне власти у Републици Србији. Искуство
држава које су оствариле завидне резултате у остваривању равноправности полова
показује да су квоте, које се предузимају како би се подстакло отклањање
неравноправности полова и предупредио неједнак положај жена и мушкараца, једно од
најефикаснијих средстава за повећање броја жена у органима јавне власти на свим
нивоима и да је увођење ефикасног квота система представљало помак у јавној политици
друштвене равноправности.
Повећање учешћа жена у Влади Републике Србије био би значајан подстицај за
укључивање родне равноправности у креирање друштвених политика, што би допринело
развоју демократије, повећању транспарентности институција, остваривању принципа
владавине права, правде, развоја и мира.
5

6. V. ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА СПРOВОЂЕЊЕ
ЗАКОНА
За спровођење овог закона није потребно обезбедити додатна средства у буџету
Републике Србије
VI. Разлози за доношење закона по хитном поступку
6

7. V. ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА СПРOВОЂЕЊЕ
ЗАКОНА
За спровођење овог закона није потребно обезбедити додатна средства у буџету
Републике Србије
VI. Разлози за доношење закона по хитном поступку
6