1. Prof. Dr Maja Levi-Jakšiæ
Leksikon pojmova
FRAGMENTACIJA TEHNOLOGIJE
Pojava fragmentacije tehnologije u preduzeæu se mo e posmatrati u raznim domenima
pojave i funkcionisanja tehnologije.
1.Fragmentacija se javlja u okviru transfera tehnologije i predstavlja štetnu pojavu kada
se transfer obavlja uz nedovoljno prisustvo svih nu nih delova, komponenti tehnološkog
paketa neophodnih da bi tehnologija za ivela u novoj sredini. Fragmentacija tehnološkog
paketa èesto je uzrok neuspeha u transferu tehnologija izmedju preduzeæa. Nedostajuæe
komponente koje nije u stanju da razvije i obezbedi primalac tehnologije mogu presudno da
utièu na neupotrebljivost onih delova tehnologije koji su predmet transfera.
2. Pored ovog znaèenja fragmentacije tehnologije, pojam fragmentacije se mo e
koristiti i kada se govori o štetnosti izolovanog posmatranja funkcije upravljanja
tehnologijom van svih ostalih funkcija u preduzeæu. Znaèajne medjuzavisnosti koje èine
tehnologiju u preduzeæu uspešno primenjenom, sastavni su deo upravljanja tehnologijom u
preduzeæu. Ova funkcija je usko povezana sa svim ostalim funkcijama, finansijskom,
kadrovskom, marketinškom, istra ivanja i razvoja, proizvodnom, a èini neodvojivu celinu
sa celokupnom poslovnom funkcijom i strategijom tako da se fragmentacija u smislu
podvojenosti, izolacije tehnologije smatra višestruko nepovoljnom za preduzeæe.
3. Fragmentacija tehnologije nastupa i onda kada se , polazeæi od njena tri osnovna
pojavna oblika u organizaciji - tehnologija proizvoda, tehnologija procesa i informaciona
tehnologija-, svaki od njih izolovano i nezavisno jedno od drugog posmatra. U praksi se
najèešæe pojam tehnologije vezuje samo za jedan od oblika tehnologije, za tehnologiju
proizvoda. Fragmentacija medju raznim pojavnim oblicima tehnologije u preduzeæu, mo e
se otkriti kroz odgovarajuæu organizacionu strukturu preduzeæa , specifièan raspored
zadataka i funkcija medju organizacionim jedinicama i komunikacijama medju jedinicama.
TEHNOLOŠKA TRAJEKTORIJA
Koncept tehnološke trajektorije blisko je povezan za razmatranje tehnološkog “re ima”
ili „tehnološke paradigme” preduzeæa. U znaèajnoj meri inovacioni procesi teku
kontinuirano i evolutivno. S vremena na vreme, medjutim, radiklane inovacije prekidaju
1

2. kontinuirani inovativni tok i na skokovit naæin prekidaju postojeæe nameæuæi potrebu za
novim tehnološkim procesima. Primeri su brojni: Besemerov konvertor za proizvodnju
èelika, Dipontov pronalazak najlona radikalno su izmenili sve do tada poznate tehnološke
procese. Neki autori koriste naziv „tehnološki re im” da bi objasnili nove moguænosti
sadr ane u ponudi novih tehnologija. Neki drugi, smatraju da ove nove okolnosti i radikalne
inovacije predstavljaju novu „tehnološku paradigmu”.
Tehnološke trajektorije opisuju evolutivni pravac kojim se tehnologija razvija u
vremenu. One se ne odnose na radikalne promene u tehnologiji , veæ opisuju komtinualne,
èesto marginalne pravce promena u tehnologiji proizvoda i procesa.
Na nivou preduzeæa, koncept trajektorije predstavlja kontinuiranu evoluciju tehnologije
od taèke diskontinuiteta, radikalne inovacije. Prirodna trajektorija preduzeæa bi, stoga,
odra avala kumulativno nadogradjivanje znanja i iskustava u odredjenoj oblasti.
Treba jasno razgranièiti tehnološku trajektoriju preduzeæa od opšte tehnološke
trajektorije. Tehnološka trajektorija preduzeæa odra ava tehnološke promene uèinjene u
preduzeæu tokom vremena. Tehnološka trajektorija preduzeæa je kontinualna, ona se gradi
na prošlim iskustvima. Diskontinuiranost opšte, generalne tehnološke trajektorije smanjuje
ali ne ukida u potpunosti sve prednosti i vrednosti tog individualnog kumuliranog znanja i
iskustva u preduzeæu.
TEHNOLOŠKA DIVERZIFIKOVANOST
Strategija razvoja, nabavke i korišæenja novih tehnologija u preduzeæu blisko je
povezana sa poslovnom strategijom, tako da se na nivou korporacije uvodi novi koncept o
prirodi korporacije i njene osnovne delatnosti. Koncept ‘multi-tehnološke korporacije’
smatra se relevantnim za analizu strateških pitanja tehnološkog razvoja i investicija.
Multi-tehnološka korporacija je ona koja obavlja delatnost sa barem tri razlièite
tehnologije. Naravno, postavlja se veliko ogranièenje u vidu nedovoljno definisanog
koncepta tehnologije, razlika i granica medju tehnologijama, kao i nedostatka dobro
definisane klasifikacije tehnologija koja bi univerzalno bila prihvaæena i usvojena.
Polazeæi, medjutim, od dosad razvijene gradje na temu opšteg karaktera i pristupa razlièitim
tehnologijama , kroz analizu tehnoloških predvidjanja, pitanja upravljanja tehnologijom,
patenata, ima osnova da se koncept multitehnološke korporacije ipak u praksi mo e
primeniti.
Multitehnološka osnova jednog preduzeæa blisko se vezuje za tehnološku
diverzifikovanost koja u poslednje vreme kao koncept privlaèi paznju brojnih istra ivaèa.
Tehnološka diverzifikovanost se grubo definiše kao širenje tehnoloških sposobnosti
preduzeæa u novim tehnološkim podruèjima. U ovom smislu, tehnološka diverzifikovanost
znaèi šsirenje obima tehnološke baze preduzeæa. Ova ekspanzija ne mora nu no da bude
povezana sa diverzifikacijom proizvoda. Usled sve veæe tehnološke kompleksnosti novih
proizvoda, potreba za veæom tehnološkom diverzifikovanošcu , mo e navesti preduzeæe da
se orijentiše ka veæoj specijalizaciji proizvoda, i da se time , ustvari, smanji njegova
proizvodna diverzifikovanost, dok tehnološka raste.
2

3. TEHNOLOŠKA MATRICA
Cilj tehnološke strategije je da obezbedi ravnomeran tok proizvoda/ usluga (autputa
preduzeæa) tokom vremena koji æe unaprediti
1. poslovanje i
2. konkurentsku sposobnost preduzeæa .
Da bi se bli e odredila konkurentska sposobnost preduzeæa èesto se koristi matrièni
prikaz njegovih proizvoda, koji svaki za sebe predstavlja jednu poslovnu jedinicu.Matrice
su velièine 2x2 ili 3x3, a na osama su predstavljeni: uèešæe na tr ištu i moguænosti rasta.
Sliæna analiza mo e da se uradi za portfolio tehnièkih aktivnosti preduzeæa, gde su ose:
stopa tehnièkog napretka i tehnološka pozicija.
Ovako predstavljena dva portfolija preduzeæa imaju suštinske razlike. Tr išni portfolio
predstavlja tekuæe stanje i oæekivani razvoj postojeæih i buduæih proizvoda na sadašnjem
nivou znanja. Mnogi faktori koji opredeljuju tr išni rast nisu tehnološki odredjeni i odnose
se na demografske, ekonomske ili modne faktore, na primer.
Tehnološki portfolio ukazuje na sposobnost i moæ preduzeæa u odnosu na potencijal
neke tehnologije i obuhvata du i vremenski period. Razliæite predstave o preduzeæu i o
buduæim tehnološkim i poslovnim strategijama koje ono treba da odabere, æesto izviru
upravo iz razlike dva navedena modela. Èinjenica da neko preduzeæe ima vodeæu ulogu u
tehnologiji koja tek nastupa sa velikim razvojnim potencijalom, ne znaèi da æe to preduzeæe
razviti proizvode sa znaæajnim tr isnim potencijalom. Ova dilema bi se mogla uspešno
razrešiti samo ukoliko bi bilo moguæe sasvim taæno odrediti uticaj nove tehnologije na
polo aj preduzeæa na tr ištu. Tehnološka predvidjanja su jedan od naèina da se taj uticaj što
bli e sagleda, ali iskustvo pokazuje da ima neizvesnosti i rizika u tome.
IVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJE
ivotni ciklus ili ivotni vek tehnologije predstavlja apsolutnu uèestalost inovacija
proizvoda i procesa u proizvodnoj jedinici. Analizira se proizvodna jedinica, proizvodna
linija i za nju vezan proizvodni proces. Ovim modelom se otkriva veza izmedju proizvoda,
procesa i tehnologija tokom ivotnog veka proizvodne jedinice. Tu se razlikuju èetiri
faze:’fluidna’, tranziciona, faza specifiènosti i faza zrelosti.Na slici zv 2 predstavljena je
kriva ivotnog ciklusa tehnologije.
ivotni ciklus tehnologija koji ima svoje faze nastanka, rasta, zrelosti i starenja mo e se
analizirati na nivou industrijske grane ili u okviru preduzeæa u odnosu na stanje u grani. Ove
analize su nu na podrška donosiocima odluka, savremenim menad erima u rešavanju
kompleksnih problema upravljanja tehnologijom na operativnom, a mnogo više na
strateškim nivoima upravljanja.
TEHNOLOŠKA S- KRIVA
Tehnološka S-kriva pokazuje sposobnosti tehnologije u odnosu na ulo ena sredstva
(kumulativne investicije) za istra ivanje i razvoj koje se mogu zameniti i dimenzijom
vremena.Ova se kriva naziva još i S-krivom tehnološkog progresa.
3

4. Tehnološka S-kriva za tehnološki progres prati promene specifiènog tehnièkog
parametra u vremenu. Na tehnološkoj S-krivoj razlikuju se tri faze: faza nastanka,faza
rasta i faza zrelosti.
U fazi nastanka tehnologije, poèetni napori donose sasvim marginalno poboljšanje
samih tehnoloških performansi. Kada se dostigne kritièna masa znanja, nastaje
ubrzani, skoro eksponencijalni rast, što predstavlja drugu fazu. Treæa faza je faza
zrelosti kada dolazi do sporijeg unapredjivanja performansi tehnologije usled
tehnoloških ili ekonomskih ogranièenja. Ovde treba napomenuti da ista tehnologija
mo e da se predstavlja razliæitim krivama u zavisnosti od toga koji se parametri te
tehnologije razmatraju.
SUPSTITUCIJA TEHNOLOGIJE
Razumevanje procesa sazrevanja tehnologije znaèajno je iz više razloga: sa
sazrevanjem tehnologije ciljevi i zadaci u vezi sa upravljanjem tehnologijom mogu da
pomere te ište , da dobiju novi smisao i znaèenje, sa sazrevanjem tehnologije ona
postaje osetljivija na promene i uvodjenje novih tehnologija . Potrebno je kontinuirano
praæenje svih novih moguænosti da postojeæa tehnologija ne bi došla u fazu starosti i
zastarevanja ,a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene i
supstitucija novim tehnologijama. Pored toga , sa sazrevanjem tehnologije menja se
celokupni strateški pristup vezan za sveukupno upravljanje preduzeæem, što ima
neposrednog uticaja na upravljanje svim ostalim funkijama u preduzeæu, a menja se i
poslovna strategija.
ivotni ciklus tehnologija koji ima svoje faze nastanka, rasta, zrelosti i starenja
mo e se analizirati na nivou industrijske grane ili u okviru preduzæa u odnosu na stanje
u grani. Ove analize su nu na podrška donosiocima odluka, savremenim menad erima
u rešavanju kompleksnih problema upravljanja tehnologijama na operativnom, a
mnogo više na strateškim nivoima upravljanja. Jedna od najva nijih strateških odluka
vezanih za tehnologiju u preduzeæu odnosi se upravo na odredjivanje trenutka i izbor
nove tehnologije koja æe da zameni postojeæu. Stoga, zakljuæuje se, upravljanje
tehnologijom se bavi stalnim balansiranjem izmedju napora usmerenih ka odr avanju
eljenog nivoa efikasnosti postojeæih, primenjenih tehnologija u praksi i napora
usmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija.
Iako je gornja granica bilo koje tehnologije odredjena njenim fizièkim
moguænostima, mo e se pojaviti neka druga tehnologija, najèešæe sasvim nova, koja
ima gornju granicu fizièkih moguænosti na višem nivou . Na slici SK2 predstavljena je
grafièki tehnološka supstitucija, gde je u trenutku t1 tehnologija a inferiorna u odnosu
na tehnologiju b. Analiza krivih pokazuje da u trenutku t2 performanse tehnologije b
prevazilaze maksimum koji mo e da postigne tehnologija a.
4

5. TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA
Odnos tehnologije i organizacije je odnos medjusobne veoma bliske povezanosti i
uzajamne uslovljenosti. Tehnolo{ka komponenta organizacije je osnovica i bez nje su
razmi{ljanja o organizaciji sli~na lebdenju u vazduhu ili lutanju po teorijskom
vakuumu. Jedan od zna~ajnih kriterijuma za formiranje organizacionih oblika u
privredi predstavlja jedinstvo tehnolo{kog procesa, njegova zaokru`enost i
samostalnost. Blizak odnos tehnologije i organizacije uslovljava da sve promene u
tehnologiji neposredno uti~u na na~in organizovanja ljudi u radu sa tehnologijom.
Tehnolo{ki napredak uslovljava ekonomski napredak izra`en kroz porast
produktivnosti rada, ekonomi~nosti, profitabilnosti, rentabilnosti ulo`enih sredstava,
kvalitetnijih proizvoda, efikasnije proizvodnje. S obzirom na ~injenicu da su nove
tehnologije naj~e{}e i veoma skupe, vezane za velike investicije, `eljeni pozitivni efekti
tehnolo{kog napretka mogu se posti}i samo efikasnom organizacijom ~iji je osnovni
zadatak da savremenu tehonlogiju ~ini {to delotvornijom u smislu postizanja {to ve}ih
ekonomskih i {ire dru{tvenih pozitivnih efekata.
Sagledavanjem uticaja tehnologije na funkcionisanje organizacije na kra}i i dugi
rok, u vezi sa polo`ajem i sveukupnom konkurentskom uspe{no{}u organizacije u
tr`i{nim uslovima privredjivanja, mo`e se uo~iti da se pojam uspe{nog upravljanja
tehnologijom u preduze}u skoro neprekidno tokom dvadesetog veka vezivao za
razmatranje efikasnosti tehnologije u organizaciji. Prioritetom efikasnosti kao
funkcije cilja koja se postavlja u odnosu na tehnologiju u organizaciji, u drugi plan je
stavljeno razmatranje pitanja inovacija u tehnologiji i karakteristika organizacije u
kojima one nastaju i postaju delotvorne. Ovo je ostavilo traga kako u teorijskim
radovima tako i u praksi organizacija, a sve ve}a okrenutost ka inovacijama, danas,
uslovila je potrebu za novim tuma~enjima i re{enjima.
Brojni autori su se bavili ovim pitanjima i nastojali da otkriju “klju~” odnosa
tehnologije i organizacije. Dosada{nji radovi koji ~ine nasledje,a ujedno , i osnovicu
za bolji uvid i obja{njenje novog pristupa,obuhvataju, izmedju ostalih, zna~ajne
doprinose Woodwardove, Clarka, Pugha, Hicksona, Childa, Thompsona.Mo`e se
zaklju~iti da su raniji radovi i studije o tehnologiji i organizaciji naj~e{}e tehnologiju
izjedna~avali sa opremom tako da su u potpunosti zanemarivali neopredme}ene
komponente:tehnolo{ki softver (znanja i uputstva za kori{}enje) i tehnolo{ki orgver
(na~ine i metode organizovanja i upravljanja tehnologijom u celini , od izbora i
nabavke do uspe{ne primene), kao sastavne elemente tehnologije relevantne za
prou~avanje ovog odnosa. Noviji pristup u izu~avanju sre}e se {ezdesetih godina u
radovima Thompsona i Perrowa.Ovaj pristup se mo`e okarakterisati kao noviji jer
uva`ava zna~aj organizacije i upravljanju za tehnologiju, njihovu medjusobnu
isprepletenost i duboku povezanost.Thompsonov pristup se sastoji u istra`ivanju
osnovnih konstrukcija i iznala`enju predloga i preporuka u vezi sa optimalnim
organizovanjem tehnologije. Njegov osnovni doprinos se kratko mo`e sagledati kroz
uspostavljanje razli~itih tipi~nih oblika medjuzavisnosti tehnologije unutar
5

6. organizacije: koncentracija, recipro~ni odnos, sekvencijalni odnos. On je tvorac ideje
da je osnovni zadatak rukovodstva u preduze}u,"menad`menta", da ubla`i uticaje iz
okru`enja i na taj na~in da `a{titi svoju baznu tehnologiju od brojnih poreme}aja i
turbulencija koje se javljaju iz okru`enja. Time je artikulisana osnova za isticanje
prednosti efikasnosti kao krajnjeg cilja preduze}a nad inovacijama. U takvom
pristupu ,inovacija se posmatra kao jedan ,naj~e{}e devijantni, slu~aj efikasnosti, a
primarno je istra`ivanje efikasnosti tehnologije u organizaciji.
Oslanjaju}i se na radove i prakti~na iskustva iz pro{losti kao i uvidom u savremena
kretanja i literaturu u ovoj oblasti,mo`e se zaklju~iti da je do{lo do pomeranja u smislu
primata inovacija kao te`i{ta,kao strategijskog opredeljenja preduze}a, uz efikasnost
kao nu`ni dodatak i sastavni element koncepta inovativnosti.U literaturi se jo{ sre}e
i pojam efektivnosti koji se razlikuje od efikasnosti, koji je po svom sadr`aju
sveobuhvatniji i mogao bi se dovesti u vezu sa konceptom otvorenosti ka
inovacijama.Efektivnost, za razliku od efikasnosti, vodi ra~una o inovacionim
kretanjima u okru`enju dovode}i u vezu tehnologiju i organizaciju sa tim
promenama, tako da one postaju efektivne, delotvorne u odnosu na tr`i{te i
konkurenciju uvode}i potrebne inovacije i obezbedjuju}i profitabilnost preduze}a na
dugi rok.
Pitanje transferibilnosti tehnologija i organizacije kao uspe{ne prakse u primeni
tehnologije ,postaje slo`enije sagledavanjem ~injenice da su kompleksna znanja ,
naj~e{}e sasvim skrivena, slabo vidljiva, u pozadini uspeha koji neka firma
ostvaruje. Stoga, je veoma te{ko sve te elemente uspe{nosti preneti u drugu firmu, o
~emu svedo~e brojni primeri neuspe{nih transfera ili transfera tehnologije izmedju
firmi koji nisu doveli do o~ekivanih rezultata.
Tehnolo{ki determinizam je bio prisutan veoma dugo u razmatranjima odnosa
tehnologije i organizacije u okviru organizacionih nauka. Novi pristup, uvodi
pojam mekog determinizma, zavisnosti, medjusobne isprepletenosti ovih
kategorija.Napu{tanje prostog kauzalnog, korelativnog odnosa u vezi je sa novim
pristupom i tuma~enjem samog pojma tehnologije koji vi{e nije vezan za opremu
~ijom izmenom dolazi do sadr`inskih i strukturnih promena u organizaciji.Zala`u}i
se za svestranije sagledavanje tehnologije, za dinami~ki pristup promenama u
tehnologiji i organizaciji, isti~u}i inovacije kao neprekidni izazov,u potpunosti se
odbacije kvazi-mehanicisti~ka veza i zavisnost izmedju tehnologije i specifi~nih
oblika organizacije i pona{anja u dru{tvu.
TEHNOLO{KI INDEKS
Ocena i vrednovanje tehnologija od zna~aja je kod izbora tehnologije kada je
potrebno je opredeliti se medju alternativama u okviru ponude tehnologija.
Tehnolo{ki indeks predstavlja jedan mogu}i kvantitativni model za ocenu
alternativnih tehnologija sa aspekta konkretnih potreba preduze}a, ~ime se posti`e
njihovo rangiranje, {to predstavlja mogu}u osnovicu ekspertnog sistema za izbor
novih tehnologija, kao podr{ka odlu~ivanju u tom domenu u preduze}u. Tehnolo{ki
6

7. indeks je zami{ljen kao ekspertna ocena pojedinih svojstava, kriterijuma i atributa
tehnologije. Na bazi ekspertne ocene uspostavlja se tehnolo{ki indeks za svaku
ponudjenu tehnologiju, {to omogu}ava kasnije rangiranje tehnologija u sklopu
celovite ponude. Takav indeks se posmatra kao proizvod ~etiri klju~na parametra
koji se ocenjuju: 1. parametar tehnologije proizvoda (Tp), 2. indikator tehnolo{kog
procesa (ITP), 3. parametar tr`i{ta (Pt), 4. parametar na~ina pribavljanja tehnologije
(TT).
Navedeni kriterijumi, parametri ekspertski se ocenjuju i rangiraju u
~etvorostepenoj skali vrednovanja: visoko (8), srednje (4), nisko (2), zanemarljivo
(1).
Stru~njaci ocenjuju date parametre naj~e{}e posredno, na osnovu
dokumentacije o tehnologiji koju nudi proizvodja~ i iz drugih izvora: stru~ne litera-
ture, od specijalizovanih institucija u zemlji, drugih organizacija koje imaju iskustvo u
eksploataciji tehnologije i na osnovu rezultata istra`iva~ko-razvojnog rada.
Sadr`aj pojedinih parametara je slede}i:1. Parametar tehnologije proizvoda (Tp):
U okviru ovog parametra ocenjuju se a) `ivotni vek proizvoda( @v); b) servisiranje
proizvoda (Sp); c) razvoj proizvoda (Rp), a ukupni parametar Tp predstavlja
proizvod ocenjenih faktora @v, Sp i Rp: Tp = @v Sp Rp.
Op Zs KKs Is.
S obzirom na organizaciju proizvodnje ocenjuje se da li je re~ o masovnoj, serijskoj
ili pojedina~noj proizvodnji.Za{tita sredine predstavlja faktor kojim se ocenjuje
neophodnost preduzimanja mera za{tite u vezi sa primenom nove tehnologije,
kulju~enost tih mera i sredstava u integralni deo tehnologije koja se kupuje.
Kvalifikaciona struktura je faktor kojim se ocenjuju neophodne kvalifikacije u vezi
sa novom tehnologijom i potreba menjanja kvalifikacione strukture zaposlenih u
organizaciji u vezi sa nabavkom nove tehnologije. Izvor sirovina predstavlja faktor
za ocenu dostupnosti sirovina, njihove raspolo`ivosti , kvaliteta, koli~ine i cene,
vezano za eksploataciju nove tehnologije. 3. Parametar tr`i{ta obuhvata slede}e
faktore: a) priprema tr`i{ta (Prt); b) budu}i kupci (Bk). Utvrdjuje se mno`enjem
predstavljenih faktora, Pt =Prt Bk.
Priprema tr`i{ta je faktor kojim se ocenjuje potreba za dodatnom pripremom
tr`i{ta proizvoda u vezi sa primenom nove tehnologije. Budu}i kupci je faktor koji
se ocenjuje karakter kupaca proizvoda dobijenih novom tehnologijom. 4.Parametar
na~ina pribavljanja tehnologije uklju~uje ocenu slede}ih faktora: a) na~in transfera
(Nt); b) Obuka kadrova (Ok); sopstveni istra`iva~ko-razvojni rad (Ir). Utvrdjuje se
mno`enjem navedenih faktora, TT = Nt Ok Ir.
Na~in transfera predstavlja ocenu uslova i oblika za transfer tehnologije koji se
nude. Obuka kadrova ocenjuje stepen ponmo}i u obuci i pripremi kadra u vezi sa
uspe{nom primenom nove tehnologije. Sopstveni istra`iva~ko-razvojni rad ocenjuje
u kojoj meri je nabavkom nove tehnologije i uslovima pri nabavci ograni~en ili
podstaknut sopstveni istra`iva~ki rad na daljoj adaptaciji, modifikaciji i razvoju
tehnologije..
7

8. Ukupni indeks za rangiranje i ocenu tehnologije u okviru ponude tehnologije za
preduze}e utvrdjuje se mno`enjem navedenih parametara: I = Tp ITp Pt TT.
Indeks se mo`e koristiti za rangiranje razli~itih tehnologija za proizvodnju istog
proizvoda ili razli~itih tehnologija za proizvodnju razli~itih proizvoda.
TEHNOLO{KA PIRAMIDA
Bliski odnos izmedju nau~no-istra`iva~kog rada i tehnologije sagledava se
{ematski tehnolo{kom piramidom: predstavljena je tehnolo{ka piramida. Oblik
piramide odra`ava broj i anga`ovanost kadrova u pojedinim fazama
nau~no-istra`iva~kog rada, taj broj je globalno najmanji kada je re~ fundamentalnim
istra`ivanjima ( vrh piramide), pa se dalje {iri prema osnovici, preko primenjenih i
razvojnih, a najve}i broj je prisutan u fazi komercijalizacije nove tehnologije,
predstavljene u osnovici piramide.
Fundamentalna- osnovna istra`ivanja predstavljaju istra`ivanja u svim oblastima
~ovekove delatnosti, a cilj im je pro{irenje postoje}ih granica nau~nih saznanja,
oboga}ivanje nau~nih ideja i zakonitosti, stvaranje novih saznanja , re~ju , krajnji cilj
im je {irenje granica nauke. To su inicijalna istra`ivanja ~iji je rezultat nau~no
otkri}e, a daljim istra`ivanjima ono se proverava sa aspekta konkretne primene u
praksi i preta~e u inovaciju - pronalazak primenjen i proveren u praksi.
Primenjena istra`ivanja slede fundamentalna, i ona su usmerena ka prakti~nim
ciljevima, ka unapredjivanju prakse. Razvoj proizvoda i procesa proisti~e iz rezultata
primenjenih istra`ivanja i dalja doterivanja sa aspekta {to uspe{nije primene u
praksi i konkretizovanja invencije za potrebe prakse sadr`ana su u razvojnim
istra`ivanjima. to je i slede}a etapa nau~no-istra`iva~kog rada koji vodi ka nastanku
novih proizvoda i tehnologija, predstavljena na tre~em nivou hijerarhije tehnolo{ke
piramide.
Na dnu piramide nalazi se komercijalizacija ili horizontalna difuzija pronalaska,
inovacije. Tu se misli na tr`i{nu verifikaciju inovacije, od koje zavisi i stepen i brzina
njene horizontalne difuzije.
Tehnolo{ka piramida ukazuje na neke zna~ajne odnose i zakonitosti
nau~no-istra`iva~kog rada i nastanka novih tehnologija:
1.Tehnolo{ke inovacije u savremenim uslovima sve vi{e su rezultat
programiranog, usmerenog nau~no-istra`iva~kog i razvojnog rada.Tehnolo{ke
inovacije su sve manje rezultat slu~ajnog otkri}a, sve manje zavise od talenta i
sposobnosti pojedinaca. Razvijene zemlje registruju patente koji svedo~e o
intenzitetu inovacijske aktivnosti, a poreklo tih inovacija u najve}em procentu se
nalazi u programiranom nau~no-istra`iva~kom radu,
sprovodjenjem programiranih aktivnosti kroz faze njegove realizacije za koje se
na nivou privrede i dru{tva izdvajaju znatna materijalna rsredstva i na tim programima
su anga`ovani zna~ajani ljudski resursi.
8

9. 2. Model ukazuje na faze, etape u sprovodjenju nau~no-istra`iva~kog rada od
ideje(invencije) do prve proizvodne primene (inovacije).
3.Karakteristika savremenog doba je da se vreme vertikalne difuzije, od invencije
do inovacije, veoma skratilo, a da se i vreme horizontalne difuzije, kao rezultat
intenzivnog tehnolo{ko razvoja, sve vi{e skra}uje.
Model odnosa nau~no-istra`iva~kog rada i tehnologije predstavljen tehnolo{kom
piramidom polazi od nekih pretpostavki i pojednostavljenja, stoga je samo pomo}no
sredstvo u analizi kompleksnosti posmatranih odnosa u praksi. U praksi se retko
nailazi na sasvim jasno izdvojene faze nau~no-istra`iva~kog rada, ~esto neka od njih
izostaje, redosled nije uvek u praksi onaj koji je dat modelom, medju odredjenim
fazama nastaju preplitanja, veze izmedju pojedinih faza- etapa nisu isklju~ivo
jednosmerne, ~este su povratne veze i uticaji, a model je jasno prepoznatljiv samo u
fazama nastanka osnovnih, baznih inovacija. Ovim modelom je te`e objasniti
nastanak i delovanje manjih, nisko-rizi~nih promena i adaptacija tehnologije koje
su veoma rasprostranjene i imaju zna~ajne efekte za savremenu proizvodnju. Pored
toga, tehnolo{ka piramida polazi od osnovnog [umpeterijanskog modela nastanka
tehnolo{kih inovacija:
INVENCIJA - INOVACIJA - DIFUZIJA
U savremenim uslovima, sa razvojem novih, informacionih tehnologija veoma su
aktuelna pitanja u vezi sa pronala`enjem zakonitosti inovacionog procesa
informacionih tehnologija. Klasi~ni model se u mnogim slu~ajevima smatra
prevazidjenim i neupotrebljivim imaju}i u vidu pre svega specifi~nosti i radikalno
izmenjen karakter novih informacionih i savremenih proizvodnih tehnologija. Za
sada je novi model tek u fazi deskripcije i analize karaktera i specifi~nosti novih u
odnosu na klasi~ne tehnologije. U naporima ka uspostavljanju op{te teorije
tehnologije, svaki model koji opisuje klju~ne zakonitosti njihovog nastanka i razvoja
dragocen je doprinos boljem razumevanju i upravljanju tehnologijom u celini.
TEHNOLOŠKI SISTEM
Identifikovanje tehnolo{kog sistema zna~i odredjivanje njegovih granica, odnosa
i zavisnosti prema okru`enju, sistemima vi{eg nivoa, s jedne strane , i definisanje
njegove unutra{nje strukture, elemenata, njihovih atributa i njihovih relacija s druge
strane.
Medjusobna uslovljenost i zavisnost tehnolo{kog sistema sa okru`enjem
proisti~e iz ~injenice da je po svom karakteru tehnolo{ki sistem otvoren, ve{ta~ki,
dinami~ki, stohasti~ki sistem. Tehnolo{ki sistemi nalaze se u domenu materijalne
proizvodnje kao proizvodni tehnolo{ki sistemi i van tog domena, u delatnosti van
materijalne proizvodnje, kada se nazivaju neproizvodni tehnolo{ki sistemi (u
obrazovanju, zdravstvu, bankarstvu, i sl.).Tehnolo{ki sistemi u domenu materijalne
proizvodnje predstavljaju zasebnu celinu koja je funkcionalno deo {ireg, proizvodnog
9

10. sistema, koji je opet deo- podsistem poslovnog sistema u okviru opet specifi~nog
dru{tveno-ekonomskog sistema.
Pored tehnolo{ kog s i s te m a ~i j i j e os n ovn i s m i s ao u ob radi ,
transformacijimaterijala iz jednog oblika u drugi, od ni`ih ka vi{im upotrebnim
vrednostima i koji neposredno odredjuje karakter proizvodnog sistema, ostali
podsistemi proizvodnog sdistema bili bi podsistem projektovanja i konstrukcije
proizvoda, odr`avanja ma{ina, skladi{tenja i zaliha, za{tite na radu, unutra{njeg
transporta, kontrole kvaliteta.
Poslovni sistem, koji predstavlja sistem vi{eg nivoa u odnosu na proizvodni sistem,
sadr`i pored ovog i sistem nabavke, prodaje, raspodele. Poslovni sistem je najni`i
sistem koji mo`e da predstavlja zasebnu organizacionu jedinicu privredjivanja -
preduze}e.
Uklju~ivanje u medjunarodnu podelu rada, kao preduslov sve intenzivnijeg i
ravnomernijeg razvoja sveta u celini, ja~a veze zavisnosti i medjusobne uslovljenosti
svih navedenih nivoa posmatranja sa okvirima, ciljevima i zadacima {ireg
medjunarodnog ekonomskog sistema.
Sistemski pristup koji je primenjen u analizi tehonlo{kog sistema ima za cilj da
svu kompleksnost odnosa i uticaja prisutnih u svim oblastima ~ovekovog rada i
stvarala{tva pove`e u celinu uz mogu}nost primene jedinstvene metodologije za
analizu kvantifikovanje i obja{njavanje odgovaraju}ih pojava sa krajnjim ciljem da se
{to bolje i uspe{nije ostvari upravlja~ka funkcija - usmeravanje, koordinacija i
kontrola svih aktivnosti u cilju ostvarivanja sve vi{eg nivoa i kvaliteta `ivota ~oveka.
Proizvodni tehnolo{ki sistem odredjen je ulazom, tehnolo{kim procesom i
izlazom. Tehnolo{ki proces se mo`e objasniti kao redosled zbivanja ili faza koje se
javljaju u toku rada ili postupaka grupisanih prema prirodi zbivanja i `eljenog
izlaza. tehnolo{ki proces predstavlja povezivanje tehnolo{kih operacija radi
pretvaranja ni`ih upotrebnih vrednosti u vi{e uz svrsishodno delovanje ~oveka i radi
pretvaranja materijala iz jednog u drugi, `eljeni oblik.
Dalje struktuiranje tehnolo{kog procesa dovodi do tehnolo{ke operacije koja
predstavlja promenu nekog predmeta ili ma kojih njegovih fizi~kih ili hemijskih
svojstava, njegovo sklapanje ili rasklapanjeod drugog predmeta ili pripremanje za
drugu operaciju, transport, kontrolu ili sme{tanje. operacijom se naziva i davanje ili
primanje informacija, planiranje ili ra~unanje. Operacijom , materijal ili usluge
dobijajuformu proizvoda, bilo promenom njegovog oblika, kao {to je slu~aj u
ma{insdkoj obradi, bilo promenom njegovog hemijskog sastava u toku hemijskog
procesa, ili dodavanjem ili skodanjem materijala, kao {to je slu~aj pri monta`i.
Operacija mo`e isto tako da bude pripremanje bilo kakve aktivnosti koja doprinosi
zavr{avanju proizvoda.
Ra{lanjivanjem tehnolo{kih operacija dolazi se do zahvata, pokreta i
mikropokreta koji se razmatraju kad je obavlja analiza organizacije procesa, sa
stanovi{ta organizacije rada, sa osnovnim ciljem pove}anja produktivnosti rada.Na
Osnovni elementi proizvodnog tehnolo{kog sistema su:
10

11. 1. ulazni elementi:materijal, oprema (ma{ine, alati, postrojenja), energija, ljudski
rad, projektovana tehnologija ( tehnolo{ka dokumentacija);
2. tehnolo{ki proces: sastavljen od tehnolo{kih operacija, zahvata, pokreta i
mikropokreta;
3. izlazni elementi: gotovi proizvodi, {kart, gubici u materijalu i energiji. Osnovni
atributi ulaznih elemenata ujedno su i determinante izlaza: kvalitet, koli~ina i cena.
TEHNOLO{KA DOKUMENTACIJA
Tehnolo{ka dokumentacija kao ulazni element tehnolo{kog sistema ima osnovni
zadatak da defini{e zakonitosti redosleda i na`ina izvodjenja tehnolo{kih operacija u
tehnolo{kom procesu, da defini{e vrste alata, sredstava za rad i na~ina rada sa njima,
vrste materijala i pona{anje ljudi kao nosilaca radne aktivnosti, izvr{ne funkcije. Vrste
i oblici tehnolo{ke dokumentacije variraju u razli~itim konkretnim slu~ajevima u
praksi, i veoma su raznovrsni. Naj~e{}i i osnovni oblici tehnolo{ke dokumentacije su:
1. tehnolo{ka karta, 2. tehnolo{ki postupak, 3. operacijski list.
Kao polazna osnova za izradu tehnolo{ke dokumentacije radi se crte` gotovog
proizvoda koji se `eli izraditi odgovaraju}im tehnolo{kim procesom. Crte` gorovih
elemenata ( proizvoda) sastavljaju konstruktori i tehnolozi pri ~emu se nastoji da
crte` bude dovoljno precizno definisan kako bi se po njemu mogaox da uradi
korektan tehnolo{ki postupak i korektni operacijski listovi. Pri tome, podrazumeva se
da je izvr{en izbor tehnolo{kog procesa, na~ina obrade materijala prema zahtevima
koji se postavljaju za ispunjavanje zahteva optimizacije, efikasnosti , te se odabrani
tehnolo{ki proces dalje defini{e kroz tehnolo{ku dokumentaciju.
Tehnolo{ka karta je pregled redosleda toka predmeta koji se obradjuje ili ma kog
njegovog dela kroz fabriku ili odeljenje, s obele`avanjem pomo}u simbola svih
promena koje se de{avaju na posmatranom toku. tehnolo{ka karta sadr`i simbole za
operaciju (o), transport (6), ~ekanje (D), kontrolu (p) i skladi{tenje (D).
Tehnolo{ka karta mo`e se sastaviti po dva osnova:a) da se podje od postoje}ih
sredstava za rad i rasporeda ma{ina i da se zatim defini{e redolsed i vrste operacija
koje se izvode na njima (tehnolo{ka ma{inska karta),ilib) da se podje od redosleda
tehnolo{kih operacija pa da se potom defini{e broj i vrsta sredstava za rad na kojima
se izvode.
Sredstvo za rad - ma{ina, uredjaj, postrojenje - kupuje se namenski za odredjeni
posao, osim u slu~ajevima kada se radi o univerzalnoj vrsti ma{ina koje izvode
istorodne operacije na razli~itim predmetima rada. U slu~ajevima kada se proizvod
~esto menja, kad su ma{ine univerzalne, zna~aj tehnolo{ke karte za definisanje
tehnolo{kog procesa postaje sve ve}i.Tehnolo{ka karta sadr`i slede}e osnovne
podatke:- opseg sredstva za rad,- osnovno i pomo}no kretanje uredjaja na sredstvu za
rad,- kvalitet obrade, tolerancija koja se mo`e posti}i,- veli~ina osnovnih i pomo}~nih
kretanja uredjaja,- operacije koje se izvode na pojedinim ma{inama,- pribor i uredjaji
koji se koriste radi izvodjenja operacija na sredstvu za rad.
11

12. Tehnolo{ki postupak kao oblik tehnolo{ke dokumentacije defini{e naziv i broj
operacija sa opisom radnji u tehnolo{koj operaciji uz definisanje i drugih veli~ina:
koli~ine materijala, vreme obrade, i sl. Polazi se od odabrane tehnolo{ke varijante
vode}i ra~una o godi{njem planu proizvodnje odredjenog proizvoda. Opredeljivanje
za odredjenu tehnolo{ku varijantu po pravilu se oslanja na ekonomski povoljnije
varijante.
Odabrani tehnolo{ki sled operacija mo`e se predstaviti kroz tehnolo{ki postupak
izrade dela - vratila radnog kola. Tehnolo{ke operacije definisane tehnolo{kim
postupkom mogu se predstaviti slede}im redosledom:- poravnavanje i
zabu{ivanje,-struganje,- kontrola,- glodanje kanala,- bu{enje,- doterivanje,- termi~ka
obrada,- kontrola,- bru{enje,- kontrola.
Tehnolo{ki postupak se izradjuje na bazi crte`a gotovog dela.
Operacijski list daje detaljan opis tehnolo{ke operacije sa opisom sredstava za
rad, alata, sa opisom rada i detaljnim crte`om proizvoda (dela) koji se proizvodi
odredjenom tehnolo{kom operacijom. Operacijski list obuhvata:- broj operacije, -
naziv operacije, - oznaku ma{ine ili radnog mesta na kome se operacija izvodi,- broj
dela,- naziv dela,- broj komada po proizvodu,- kvalitet, dimenzije i bruto te`ina
materijala od kog se deo izradjuje,- slo`enost posla,- elementi rada,- opis izvodjenja
operacija prema rednom broju zahvata,- re`imi rada za izvodjenje odredjene
operacije, - alat- stezni, rezni i merni.
Oblik ove dokumentacije mo`e da bude razli~it. Detaljan operacijski list
omogu}ava izvr{iocu da sagleda slede}e:- na~in izvodjenja operacije, - re`ime rada pri
izvodjenju operacije, - obja{njenje na crte`u gotovog proizvoda, - kojim alatom
operacija treba da se izvede, - posle koliko uradjenih komada po re`imima alat treba
da se promeni, - kojim alatom treba da se obavi kontrolisanje odredgovaraju}ih kota
koje se obradjuju.
Operacijski listovi obavezno sadr`e, pored gore navedenih podataka, i crte`
gotovog proizvoda, odnosno dela na koje se izvodi operacija koja se detaljno opisuje.
TEHNOLOGIJA I PRODUKTIVNOST
Analize su pokazale da se izmedju 40 i 90 procenata ekonomskog razvoja mo`e
pripisati promenama u tehnologiji, ili da su tehnolo{ke promene uslovile
ekonomski razvoj i to u navedenom procentu.Isti~e se da pravovremeno prihvatanje
tehnologije - koja podrazumeva organizacioni razvoj i informacione sisteme
upravljanja sve do najnovije procesne automatizacije - predstavlja kriti~ni faktor
ekonomskog razvoja dru{tva, ali mnoga preduze}a nemaju ta~ne predstave o tome
kakve tehnolo{ke opcije stoje pred njima. Polaze}i od ovako postavljene osnovne teze,
analiza realnih, iskustvenih situacija potvrdjuje postavljeni stav i ukazuje na svu
slo`enost problema izbora, nabavke, primene, usvajanja i daljeg usavr{avanja
tehnologije u savremenim uslovima. Pri tome,ukazuje i na veoma {iroko tuma~enje
pojma tehnologije koje nu`no u savremenim uslovima, podrazumevaju}i metode
12

13. kojim se deluje na predmet rada i opremu, ali i znanje, upravljanje, organizaciju,
kvalifikacije radnika, ve{tinu, itd. Podaci o promenama produktivnosti u poslednjih
nekoliko decenija ukazuju na usporavanje stope rasta produktivnosti 1970-ih i 1980-ih
godina u odnosu na vrednosti iz 1950-ih i 1960-ih godina, u razvijenim,
industrijalizovanim zemljama sveta.Ovaj paradoks, ili anomalija navela je nau~nike
da ovu pojavu bli`e sagledaju i otkriju njene uzroke. Uzroci zaostajanja
produktivnosti se moraju sagledati {ire i kroz kompleksnu analizu koja }e uva`iti
mnoge zna~ajne ~injenice i promene vezuju}i se posebno za specifi~ni uticaj razvoja
tehnologije poslednjih decenija na dinamiku produktivnosti.Isti~e se jedan zna~ajan
aspekt ostvarivanja sve ve}e produktivnosti, putem intenzivne tehnolo{ke
inovacijske aktivnost, bave}i se posebno fleksibilnim tehnolo{kim sistemima i
njihovim doprinosom u ostvarivanju rasta produktivnosti na nivou preduze}a, pre
svega.
Tehnolo{ki napredak po~iva na intenzivnoj inovacijskoj aktivnosti, a ostvaruje se
vertikalnim i horizontalnim transferom tehnologije. Oba vida transfera tehniologije
u~estvuju podjednako i podjednako su zna~ajna za ostvarivanje tehnolo{kog napretka
.Jedna od zna~ajnih odlika tehnolo{kog napretka je ostvarivanje porasta
produktivnosti svih anga`ovanih resursa u ostvarivanju materijalne proizvodnje ili
pru`anju odgovaraju}e usluge.
Sve analize i istra`ivanja u ovom pravcu ukazuju na to da se ravnomerni rast
produktivnosti zasniva na uravnote`enom i simetri~nom sprovodjenju tehnolo{ke
politike koja podjednak zna~aj pridaje oboma relevantnim faktorima tehnolo{kog
razvoja: vertikalnom i horizontalnom transferu tehnologije.Treba ista}i da
tehnolo{ke promene iziskuju neophodne investicije kao prate}i element, obuku
kadrova, odgovaraju}e strukturne promene u privredi, pripremu uslova, novu
organizaciju i upravljanje, itd.Sve te posebne mere pripreme, pra}ene znatnim
ulaganjima u resurse materijalne i nematerijalne prirode uslovljavaju ka{njenje u
primeni tehnolo{kih inovacija,tako da je slabije izra`ena horizontalna difuzija
uzro~nik usporenog rasta produktivnosti. Ukazuje se nadrugi oblik ka{njenja vezan
za potrebnu adaptaciju i prilagodjavanje novom re{enju, posebno kada je re~ o
tehnolo{kim inovacijama. Prelazak na novu tehnologiju uvek iziskuje znatni porast
tro{kova {to mo`e da uslovi ~ak i pad produktivnosti pre nego {to se zabele`i njen
o~ekivani porast.
Preduze}a koja nedovoljno uva`avaju strate{ke i organizacione aspekte novih
tehnologija , zaosta}e u u svom razvoju. Za uspe{ni menad`ment tehnologije u
preduze}u neophodno je uravnote`iti vi{efaktorski pristup koji uva`ava
polivalentnost tehnologije u organizaciji.Uloga tehnologije u utvrdjivanju i
ostvarivanju poslovne stategije mo`e se posmatrati dvostrano:1. Tehnologija kao
polazna kategorija i osnovica za definisanje polja strate{kih opredeljenja pred ~ijim
izborom se preduze}e nalazi, i 2. Tehnologija kao jedno od veoma zna~ajnih sredstava
( resursa) putem kojih se poslovna strategija mo`e sprovesti.
13

14. Produktivnost i kvalitet predstavljaju globalni izraz uspe{nosti preduze}a.Nova
tehnologija predstavlja jedno od na~ina, sredstava, resursa kojim se posti`e rast
produktivnosti i kvaliteta, medjutim to ne bi smeo da bude izolovani faktor.
U praksi produktivnost treba sagledavati uva`avaju}i dvozna~nost tog koncepta: 1.
Aspekt efikasnosti (ostvarenog autputa); 2. aspekt efektivnosti (ostvarenih
rezultata). Stalna je te`nja,bez obzira na vrstu delatnosti, da se obezbedi rast
produktivnosti, kao potreba da se sa {to manje ulaganja ostvare {to ve}i, kvalitetniji
rezultati. Produktivnost se ~esto vezuje za proizvodni sistem, izjedna~ava se sa
proizvodnom efiikasno{}u, tj. zahtevom da se kombinacijom proizvodnih resursa
ostvari {to ve}i obim fizi~kog proizvoda. Kada se govori, medjutim, o potrebi rasta
globalne produktivnosti u preduze}u, misli se na {ire zna~enje i tuma~enje ovog
pojma. Taj op{ti cilj preduze}a vezan za rast produktivnosti se ostvaruje i
verifikacijom proizvoda i usluga kroz ostvarenu prodaju na tr`i{tu, orijentacijom
preduze}a ka zadovoljenju raznovrsnih potreba kupaca razvijanjem potencijala u
preduze}u koji }e omogu}iti dugoro~no stalne inovacije i promene u skladu sa sve
specifi~nijm, diverzifikovanim zahtevima tr`i{ta. Ovako postavljen cilj ostvarivanja
produktivnostiu preduze}u iziskuje povezivanje, integrisano delovanje svih delova
organizacionog sistema (tehnologije, marketinga, finansija, investicija,proizvodnje,
organizacije , upravljanja) kako bi se obezbedila efikasnost i efektivnost.
Kada se produktivnosti pridje sa aspekta efikasnosti, ona zna~i odnos izmedju
raspolo`ivih resursa i ukupne proizvodnje,
Sa aspekta efektivnosti, produktivnost se bavi performansama sa aspekta
krajnjeg korisnika (ve}a fleksibilnost, ve}i broj varijacija proizvoda).
Tri su mogu}a pristupa u sagledavanju produktivnosti :
1. MAKRO PRISTUP, koji koriste ekonomisti da bi merili produktivnost cele
privrede i njenih grana i sektora;
2. MIKRO PRISTUP, je mnogo specifi~niji i bavi se merenjem produktivnosti
na radnim mestima;
3. MENAD`MENT PRISTUP bavi se sagledavanjem, merenjem i upravljanjem
produktivnosti organizacije, preduze}a u celini.Ovaj pristup se bavi aspektom
efektivnosti koji mo`e da bude od najve}eg zna~aja za top menad`ere kada se donose
strategijske odluke.
Za menad`ment, pove}anje produktivnosti predstavlja sinonim za pove}anje
profitabilnosti.
Razli~iti su pristupi merenju, pra}enju i kontroli produktivnosti na nivou
preduze}a. Mogu}e je izraziti:1.parcijalnu produktivnost, kao produktivnost jednog
faktora,2.multifaktorsku produktivnost, kao produktivnost dva ili vi{e razli~itih
faktora,3.globalnu produktivnost, kao produktivnost svih faktora, inputa.
Parcijalna produktivnost se mo`e predstaviti kao:a) produktivnost rada, b)
produktivnost ma{ina, c) produktivnost kapitala, d) produktivnost energije, e) ostali
oblici.
14

15. TEHNOLO{KI DETERMINIZAM
U okvirima organizacionih nauka ve} dugo godina vodi se akademska, ~esto
sterilna diskusija oko tehnolo{kog determinizma. Princip, stav, filozofija tehnolo{kog
determinizma u su{tini polazi od toga da postoji jednostavna kauzalna i/ili
korelativna veza izmedju vrste i karakteristika opreme i kontekstualnih i
strukturalnih dimenzija organizacije, i da ta veza neposredno proisti~e i zasniva se
na opremi, tj. promeni opreme.Ovakav stav je neodr`iv i mo`e se osporiti u nekoliko
ta~aka.Prvo, polazi{te koje izjedna~ava opremu i tehnologiju prevazidjeno je
savremenim tokovima tehnolo{kog razvoja i pristupa u tuma~enju i analizi zna~enja
tehnologije. Stoga, delovanje i zavisnost organizacije od opreme, ma kakava ta
zavisnost bila,pa ~ak i da je determiniraju}a, ne mo`e se nikako pro{irivati na koncept
tehnolo{kog determinizma. Tehnologija je daleko {ira i pored opreme, hardvera,
podrazumeva i metode, organizaciju i upravljanje, potrebne kvalifikacije i znanja
potrebnih da se ‘tehnolo{ki paket’ zaokru`io u integralnu celinu odredjene
tehnologije sposobne da deluje u praksi. Nave{}emo i potpuniju definiciju
tehnologije koju je dao Jugoslovenski komitet za ETAN 1974. godine:"Tehnologiju
odredjujemo kao skup tehnika i metoda koji pro{iruju mogu}nost ljudskog
delovanja na prirodu i poma`u njegovom upravljanju dru{tvenim procesima, a
proizvod su nau~nih re{enja, ili druga~ije re~eno: tehnologija se mo`e odrediti kao
skup programa putem kojih se realizuju ljudske potrebe. Program je tada skup
aktivnosti koje vode ostvarenju nekog cilja, a pod aktivnostima se podrazumeva
interakcija subjekata i objekata." tehnologija obuhvata metode, sredstva za rad,
proizvodne postupke, primenu od strane korisnika, pored toga ona predstavlja i
dru{tveni odnos, podrazumeva kreativni talenat i smisao za organizovanje i
upravljanje znanjem u pravcu njegove korisne primene.U mno{tvu definicija
tehnologije treba ista}i da ona integralno obuhvata napore i odnos ~oveka prema
prirodi i dru{tvu u cilju zadovoljenja svih njegovih potreba.
Drugo, sasvim je otvoreno pitanje determinizma opreme u procesu spram
odredjene organizacije. Ne mo`e se govoriti o kvazi-mehani~koj vezi izmedju
opreme i pona{anja ljudi u organizaciji. ^injenica je da su veoma razudjeni i razli~iti
na~ini na koje se mo`e ista ma{ina, isto sredstvo koristiti u organizaciji.
Medjutim, treba re}i da su rasprave i sama teza o tehnolo{kom determinizmu
ukazale na zna~aj izdvajanja ovih kategorija , tehnologije i organizacije, i usmerile
istra`ivanja ka preciznijem definisanju ovih pojmova i kategorija, kao i detaljnijem
sagledavanju njihovog odnosa.
Odnos tehnologije i organizacije mo`e se analizirati kroz globalne promene u
ovim oblastima kroz istoriju. Tehnolo{ki sistemi koji su dominirali u posleratnom
razvoju bili su zasnovani na jeftinim energetskim izvorima, nafti i derivatima i na
energetski intenzivnim materijalima (posebno petrohemije, sinteti~i materijali), a
vode}i su bili krupni proizvodja~i u industriji nafte, hemijskoj industriji,
automobilskoj i drugim granama i delatnostima industrije sa masovnom
15

16. proizvodnjom. idealni tip organizacije te`io je ostvarivanju kontinuelnog roka
monta`ne linije za masovnu proizvodnju identi~nih jedinica proizvoda. idealni tip
organizacijione strukture preduze}a bila je slo`ena organizacija sa kompleksnom
hijerarhijskom i organizacionom strukturom koja, je iziskivala slo`enu administraciju
i kompleksnu i razudjenu upravlja~ku funkciju.
“ Idealni” tip organizacije u sada{njem trnutku tehnolo{kog razvoja obele`enog
intenzivnim unapredjenjem informacionih tehnologija u proizvodnji u zna~ajnoj meri
povezuje projektovanje - upravljanje procesom proizvodnje - i samu proizvodnju i
prodaju u zajedni~ki, integralni sistem i ~ini korak dalje u odnosu na ranije koncepcije
mehanizacije i automatizacije. tehnolo{ki sistemi u okviru odgovaraju}ih
proizvodnih sistema organizovani na ovoj osnovi te`e da proizvode fleksibilni i
promenljivi asortimanproizvoda i usluga. Promene u elektronici i informacionim
tehnologijama, telekomunikacijama, dovode do intenzivnijeg prenosa informacija po
svetu. Diverzifikovanost i fleksibilnost na svim nivoima zamenjuje ranije strogo
odredjene , homogene sisteme.tr`i{ni uslovi privredjivanja i izo{trena konkurencija
na medjunarodnim tr`i{tima roba i usluga name}u usvajanje novih tehnika i
tehnologija uz promenu uobi~ajenih oblika i na~ina proizvodnje i prodaje,
efikasnije i delotvornije organizacije.Uspe{na primena novih tehnologija uz rast
produktivnosti uslovljena je reorganizacijom svih aktivnosti u proizvodnim i
neproizvodnim delatnostima.
Pri tome, ne treba gubiti iz vida ~injenicu da organizacija nije jednozna~no
odredjena tipom tehnologije i tehnolo{kog sistema koji je u primeni. potrebno je
naglasiti da ne postoji nikakakv jednozna~ni tehnolo{ki determinizam koji bi
prirodu odnosa ~ovek-ma{ina povezivao sa vrstom organizacije, ve} se mora uva`iti
da jednoj vrsti tehnologije mogu odgovarati vi{eorganizacionih
alternativa.Delovanje tehnologije i razvoj organizacije predstavljaju neodvojive
komponente sveukupnog tehnolo{kog napretka. Uzajamnu duboku povezanost i
isprepletenost tehnologije i organizacijetreba integrisati u celovitu koncepciju imaju}i
u vidu da tehnologija, oeganizacija rada, proizvodnje i upravljanje igraju sve aktivniju
ulogu i vr{e veoma dubok uticaj na sve materijalne elemente proizvodnje.
UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM
Sagledavanjem uticaja tehnologije na funkcionisanje organizacije na kra}i i dugi
rok, u vezi sa polo`ajem i sveukupnom konkurentskom uspe{no{}u organizacije u
tr`i{nim uslovima privredjivanja,mo`e se uo~iti da se pojam uspe{nog upravljanja
tehnologijom u preduze}u skoro neprekidno tokom dvadesetog veka vezivao za
razmatranje
efikasnosti tehnologije u organizaciji.Prioritetom efikasnosti kao funkcije cilja
koja se postavlja u odnosu na tehnologiju u organizaciji, u drugi plan je stavljeno
razmatranje pitanja inovacija u tehnologiji i karakteristika organizacije u kojima
one nastaju i postaju delotvorne. Ovo je ostavilo traga kako u teorijskim radovima
16

17. tako i u praksi organizacija,a sve ve}a okrenutost ka inovacijama, danas, uslovila je
potrebu za novim tuma~enjima i re{enjima.
Upravljanje tehnologijom se u su{tini zasniva na sistemskom pristupu koji pravi
distinkciju izmedju:1. Anticipiranja, predvidjanja pravaca i potreba za tehnolo{kim
razvojem u budu}nosti.Tu se razmatraju procesi nabavke (izbora i/ili razvoja) novih
tehnologija;2. Implementacije, konkretnih rezultata u primeni tehnologija u
praksi.Tu se misli na operacionalna pitanja i organizacione faktore relevantne za
uspe{nu primenu novih tehnologija.
Prema ‘Zadacima u menad`mentu tehnologijom’ koje je ustanovio Nacionalni
savet za istra`ivanja SAD, 1987 godine,"Upravljanje (novim) tehnologijama
povezuje in`enjerstvo, tehni~ke nauke i discipline u okviru menad`menta,
usmerene ka problemima upravljanja, razvoja i primene tehnolo{kih potencijala da
bi se oblikovali i ostvarili strate{ki i operativni ciljevi organizacije".
Imaju}i u vidu da se oblast upravljanja tehnologijom veoma intenzivno razvija,
zna~ajna su pojmovna razgrani~enja u klju~nim podru~jima kojima se bavi. Razlike
izmedju pojmova upravljanje inovacijama i upravljanje tehnologijom , takve su
prirode da se najbla`e mogu okarakterisati kao fuzzy odnos. U tom smislu, upravljanje
tehnologijom bi se moglo prihvatiti kao {iri pojam koji obuhvata kako upravljanje
inovacijama ( vertikalnim transferom tehnologije - proizvoda i procesa) tako i
upravljanje primenjenom tehnologijom u preduze}u ~iji je pojavni oblik konkretan
tehnolo{ki sistem preduze}a. Upravljanje tehnologijom u organizaciji je u stvari
naj{iri pojam u okviru koga posmatramo upravljanje inovacijama (inovacionim
procesima)u preduze}u,upravljanje horizontalnom difuzijom inovacija u preduze}u
i upravljanje konkretnim tehnolo{kim sistemima, procesima i operacijama kao
izrazom ve} implementirane tehnologije.
Upravljanje tehnologijom se na nivou preduze}a mo`e posmatrati kroz dve
osnovne oblasti upravljanja: 1. upravljanje tehnolo{kim razvojem preduze}a i 2.
upravljanje tehnolo{kim sistemima preduze}a. Upravljanje tehnolo{kim razvojem
posmatra se u dva osnovna pravca: prvi podrazumeva upravljanje inovacionim
procesima u organizaciji, zna~ajnim faktorima uspe{nog vertikalnog transfera
tehnologije, dok drugi obuhvata upravljanje uspe{nim horizontalnim transferom
tehnologije u organizaciji. Upravljanje tehnolo{kim sistemom podrazumeva
upravljanje postoje}om tehnologijom u preduze}u ~iji je implementirani oblik u
stvari konkretan tehnolo{ki sistem, sa svim procesima i operacijama u okviru njega.
Strategijska opredeljenja ka inovacijama u tehnologiji i organizaciji deo su
sveukupnog menad`menta preduze}a, posebno izra`enog u oblasti tehnolo{kog
menad`menta. Pitanje efikasnosti i efektivnosti tehnologije u organizaciji usko je
povezano sa sagledavanjem op{tih, zajedni~kih karakteristika tehnologije, zakonitosti
njenog nastanka, daljeg razvoja, usavr{avanja, uspe{ne primene i kvalitetnog
transfera.
Potreba za uspostavljanjem te teorije tehnologije posebno je nagla{ena pojavom i
razvojem novih, visokih, informacionih tehnologija. Klasi~ni koncepti i zaklju~ci u vezi
17

18. sa odnosom tehnologije , organizacije i upravljanja, sa tehnolo{kim promenama,
inovacionim modelima, modelima transfera i principima transferibilnosti radikalno se
menjaju, do`ivljavaju proces preispitivanja, izmene i nove verifikacije.
Nove tehnologije u savremenim uslovima obuhvataju usavr{ene, razvijene
tehnologije koje karakteri{e izuzetna fleksibilnost i visoka stopa njihovih promena.
Posebno mesto u razmatranju novih tehnologija zauzimaju fleksibilni proizvodni
sistemi (FPS) koji ozna~avaju grupaciju proizvodnih sistema sa razli~itim
mogu}nostima. Uop{teno gledaju}i, FPS predstavlja kombinaciju radnih stanica ( kao
{to su CNC ma{ine i ma{inski centri), povezani automatskim sistemom unutra{njeg
transporta i koje kontroli{e centralni ra~unar.FPS je konstruisan tako da proizvodi
familiju proizvoda i sposoban je da proizvede istovremeno razli~ite delove. Time se
obezbedjuje fleksibilnost i odgovaraju}i stepen automatizacije i prednosti ekonomije
obima koji se obi~no vezuju za sisteme se neprekidnim tokovima.U osnovi FPS nalazi
se koncept grupne tehnologije (GT) koja ozna~ava organizaciju tehnologije u
odgovaraju}e }elije ( ma{inske }elije) koje proizvode u celini sve delove u jednoj
familiji delova.Delovi se grupi{u prema sli~nostima u konstrukciji ili prema
podudarnosti u operacijama njihove proizvodnje.
Fleksibilnost se name}e kao osnovno obele`je pravaca budu}eg razvoja
proizvodnih sistema.
Sagledavanje agregatne proizvodne fleksibilnosti postavlja se tri zna~ajna pitanja:
1.Nove tehnologije mogu za preduze}e da zna~e obezbedjenje razli~itih tipova
fleksibilnosti, {to uslovljava i razli~iti stepen i nivo sveukupne proizvodne fleksibilnosti
preduze}a. Preduze}a,stoga, treba da utvrde koji tipovi fleksibilnosti pripadaju
kriti~nom domenu njihove aktivnosti.
2.Postoje vrlo izra`eni odnosi izmedju navedenih tipova fleksibilnosti o kojima
treba posebno voditi ra~una, sigurno je da postoje odgovaraju}a preklapanja izmedju
njih.
3. Razli~iti tipovi fleksibilnosti treba da se dovedu u vezu sa nivoom i vrstom nove
tehnologije koja se nabavlja da bi se obezbedio krajnji cilj konkurentske uspe{nosti
preduze}a na tr`i{tu.
Strategija upravljanja promenama u tehnologiji i organizaciji nema unapred
propisane recepte ili preporuke. Praksa bele`i uspe{ne i neuspe{ne projekte, a svaki
konkretan slu~aj mora da se prati shodno specifi~nim karakteristikama. Tehnologija
se mo`e primeniti u ~etiri oblasti ukupnog poslovanja:kod diverzifikacije proizvoda,
uusavr{avanju proizvoda(usluga) , za unapredjivanje proizvodnih(operativnih)
sistema) ili u oblasti upravlja~nog sistema( informacionog sistema).Teku}a
sposobnost jednog preduze}a da obezbedi uspe{no tehnolo{ke promene, da ih u
potpunosti apsorbuje, ocenjuje se pomo}u tri pregleda ,bilansa koji su klju~ni za ocenu
te sposobnosti a vezuju se za sistemsku analizu funkcija i sposobnosti preduze}a:1.
pregled i ocena sveukupne kulture organizacije, 2. pregled i ocena inovativnih
sposobnosti,3. pregled i ocena tehni~kih sposobnosti.
18

19. Kulturne i organizacione promene te`e je sprovesti od nekih mehanisti~kih
aspekata tehnolo{kih promena. Kultura organizacije se defini{e kao skup normi,
pretpostavki o vrednosti, pona{anju, odnosu koji uti~e na zaposlene na svim nivoima,
te time uti~e i na karakteristike i pona{anje organizacije. Istra`ivanja tehnolo{kih
promena u organizaciji pokazala su da one ~esto iziskuju promene u kulturi
organizacije, a da odredjena kultura organizacije defini{e i odnos prema tehnolo{kim
promenama. Kao primer raznih orijentacija u kulturi organizacije navode se : -
orijentisanost , okrenutost ka kupcima;- okrenutost ka rezultatima i performansama
unutar organizacije;- orijentacija ka budu}nosti;- tro{kovna orijentacija . Mo`e ista}i
da je potrebno uspostavljati dualnu perspektivu u menad`mentu, visoku inovativnost i
otvorenost ka promenama, s jedne strane,i dovoljnu efikasnost koja }e omogu}iti
uspe{nu primenu inovacija u organizaciji, s druge strane.
Imaju}i u vidu zna~aj tehnologije za obezbedjivanje konkurentske sposobnosti
preduze}a na dugi rok, osvajanje boljih pozicija na tr`i{tu, uticaj i doprinos tehnologije
na ostvarenje tako postavljenog krajnjeg cilja samerava se u svakom trenutku.
UPRAVLJANJE TEHNOLO{KIM SISTEMOM
Op{ta definicija upravljanja koja je primenjiva na sve vrste organizovanih sistema
je da je upravljanje ciljem odredjeni informacioni uticaj jednog sistema ( ili
podsistema) na drugi koji te`i da izmeni pona{anje ovog sistema ( podsistema) u
odredjenom pravcu. Sa aspekta sadr`ine, upravljanje treba da obezbedi pravilno
funkcionisanje sistema, njegovu reprodukciju, razvoj i promene u skladu sa
kriterijumima cilja (efektivnosti). s formalne strane, upravljanje je informacioni
proces stvaranja odraza realne stvarnosti, a zatim se pomo}u logi~kih operacija
informacije dalje obeadjuju i analiziraju. Poslednjih godina, teoreti~ari i prakti~ari
suo~avaju se sa veoma kompleksnom problematikom vezanom za probleme
automatizovanih i automatskih sistema upravljanja. Uspeh u re{avanju tih problema
stvori}e osnovu za br`e promene na liniji sve ve}eg tehnolo{kog progresa.
Upravljanje tehnolo{kim sistemom treba posmatrati u okviru {ireg konteksta
upravljanja proizvodnim, poslovnim i upravljanja u okvirima dru{tveno-ekonomskog
sistema. Jedno od primarnih zadataka koji se odvijaju u okvirima proizvodnih
tehnolo{kih sistema, a to je transformacija predmeta rada delovanjem odgovraju}ih
tehnolo{kih procesa, umnogome odredjuje i osnovni karakter i sadr`inu upravljanja
tehnolo{kim sistemom. Osnovni cilj upravljanja je da se obezbedi planiranje,
usmeravanje , koordinacija i kontrola svih atributa sistema i svih promena koje se u
tehnolo{kom sistemu odigravaju kako bi se ispunili predvidjeni izlazni rezultati,
postigli postavljeni ciljevi, sadr`ani u efikasnosti i efektivnosti tehnolo{kog sistema.
Upravljanje tehnolo{kim procesom mo`e se izolovano posmatrati ukoliko se
tehnolo{ki proces izdvoji i odrede se njegove fizi~ke karakteristike. Medjutim,
upravljanje tehnolo{kim procesom mo`e se posmatrati i u okviru integralnog sistema
upravljanja jednom organizaciono-proizvodnom celinom. Celovitim hijerarhijskim
19

20. pristupom treba odrediti mesto i zna~aj upravljanja tehnolo{kim procesom u
integralnom sistemu upravljanja.Upravljanje tehnolo{kim procesom sastoji se u
planiranju, usmeravanju, koordinaciji i kontroli svih operacija unutar tehnolo{kog
procesa prilikom transformacije materijala iz jednog oblika u drugi, odni`ih ka vi{im
upotrebnim vrednostima.
Na~ini upravljanja tehnolo{kim procesima u proizvodnji razlikuju se prema :
na~inu proizvodnje, veli~ini serija, karakteru proizvodnje, opremljenosti rada, itd.
Prema na~inu proizvodnje , upravljanje proizvodnim tehnolo{kim procesima deli se
na:1. upravljanje tehonlo{kim procesima jedini~ne proizvodnje; 2. upravljanje
mehanizovanim tehnolo{kim procesima; 3. upravljanje automatizovanim
tehnolo{kim procesima. Ciljevi upravljanja tehnolo{kim procesima su oduvek bili isti,
sa {to manje ulaganja obezbediti {to ve}i izlaz, pove}ati produktivnost,ekonomi~nost
,rentabilnost, tj. voditi operacije u tehnolo{kom procesu ka {to uspe{nijem pretvaranju
iz ni`ih u vi{e upotrebne vrednosti.
Automatizovani tehnolo{ki procesi kod kojih su razvijeni automatizovani sistemi
upravljanja dolazi do optimizacije i racionalizacije proizvodnje, automatske kontrole,
regulisanja i upravljanja proizvodnim procesom, upotreba ra~unarske tehnike u
odlu~ivanju, kori{}enje zatvorenih upravlja~kih kola.
Upravljanje automatizovanim tehnolo{kim procesom podrazumeva razvitak
tehnologije do stupnja automatizacije. Automatizacija se javlja kao krajnja ta~ka u
napretku koji je do`ivela masovna proizvodnja, kontinualni procesi. Naziv
automatizacija ili automacija upotrebljen je prvi put 1940. u Fordovoj fabricimotora i
odnosio se na sisteme unutra{njeg transporta u okviru fabrike. Dalji razvoj se zasnivao
na tri osnovna principa: usavr{avanje performansi ma{ina; stvaranje automatizovanog
unutra{njeg transporta i razvoj metoda za pra}enje i kontrolu uredjaja.
U klasi~nom konceptu automatizovanog sistema upravljanja tehnolo{kim
procesom ( kontinualnim, za masovnu proizvodnju) razlikuju se tri osnovna sistema
izgradnje u zavisnosti od slo`enosti algoritma upravljanja.
1. Sistemi logi~ko-programskog upravljanja tehnolo{kim procesima gde se
algoritmom upravljanja i odgovaraju}im programom za ra~unar unapred defini{e
logi~ko vodjenje svih operacija prema zahtevima optimizacije, racionalizacije i
efikasnosti procesa. prednosti ovakvog na~ina upravljanja nad ru~nim su znatne,
isklju~uju se pogre{ene radnje ~oveka, omogu}ava se kori{}enje i primena informacija
i metoda koje prevazilaze nivo znanja i dostupnost inofrmacija izvr{iocima, te se time
pove}ava kvalitet obavljenog posla i sveukupna efikasnost tehnolo{kog procesa.
Izmenom programa za ra~unar mogu}e je uneti nove elemente i izmeniti re`ime i
vrstu operacija na lak, brz i precizan na~in. Nedostaci se vezuju za nepostojanje
zatvorenog upravlja~kog kola, to su i dalje otvoreni sistemi upravljanja , naj~e{}e
vezani za upravljanje radom jedne ma{ine ili uredjaja (jednoprogramski ) , a redje se
radi o ra~unarskom vodjenju vi{e ma{ina ili uredjaja ( vi{eprogramsko upravljanje).
2. Sistemi optimalnog upravljanja javljaju se kao slo`eniji automatizovani sistemi
upravljanja koji uva`avaju i stohasti~ke, a delimi~no i slu~ajne pojave koje mogu da
20

21. nastanu delovanjem tehnolo{kih sistema u praksi. To su zatvoreni sistemi upravljanja,
gde se softverom obezbedjuje fleksibilnost upravljanja u vezi sa promenama koje se
dogadjaju u realnom sistemu. Mogu biti bez adaptacije ( sa unapred datim
stohasti~kim varijantama kretanja po upravlja~kim trajektorijama) ili sa adaptacijom,
kada se radi o slo`enijim softverima koji imaju mogu}nost ‘u~enja’ na procesu i
ve}u fleksibilnost u odnosu na mogu}a stanja sistema ili procesa kojim se upravlja.
3. Sistemi kompleksnog upravljanja tehnolo{kim procesom re{avaju zadatke
proistekle odgovaraju}im organizacionim vezivanjem grupa tehniolo{kih procesa sa
~itavim kompleksom osnovne i pomo}ne opreme, protocima materijala,
polufabrikata i nosilaca energije. Ovi sistemi su kompleksni i spadaju u kategoriju
organizaciono-tehnolo{ke klase automatizovanih sistema upravljanja.
U najnovije vreme nova vrsta i specifi~nost u okviru automatizacije upravljanja
nastaje pojavom fleksibilnih proizvodnih sistema koji sve prednosti automatizacije
do tada primenjive isklju~ivo na kontinualne procese i masovnu proizvodnju, unose i
u procese serijske proizvodnje prekidnog tipa. Nastala zahvaljuju}i pre svega razvoju
i unapredjivanju tehnologije, fleksibilna automatizacija se najvi{e zasniva na
razvoju i unapredjivanju numeri~ki vodjenih ma{ina (NC- ma{ina), razvoju
mikroelektronike, razvojem senzora i mernih instrumenata, usavr{avanjem sistema
unutra{njeg transporta i skladi{tenja. Fleksibilni proizvodni sistemi su doveli do
integrisanosti svih funkcija u preduze}u i uslovili celokupni tr`i{ni nastup i uspe{nost
firme stepenom integrisanosti koji je postignut. Tehnolo{ki napredak koji je uslovio
razvoj fleksibilne automatizacije u domenu proizvodnog sistema, name}e potrebu
izgradnje fleksibilne organizacije koja }e biti u stanju da prednosti nove tehnologije
ugradi u celovit novi koncept organizaovanja i upravljanja. S tim u vezi, danas je
upravljanje tehnolo{kim sistemom postalo neodvojivo od integralnog upravljanja
proizvodnim sistemom i poslovnim sistemom u celini.
UPRAVLJANJE TEHNOLO{KIM RAZVOJEM
Nu`nost upravljanja tehnolo{kim razvojem proisti~e iz ~injenice da svaki razvoj i
promena treba da slu`i ~oveku i da je svaki razvoj put ka zadovoljenju potreba ~oveka
na sve vi{em nivou. ^ovek je pokreta~ razvoja, nosilac i izvr{ilac, i na kraju, on je i
u`ivalac plodova razvoja. Na osnovu ovakvog stava mogao bi se pretpostaviti
odredjeni automatizam na relaciji ‘~ovek - razvoj - ~ovek’, {to bi zna~ilo da ne postoji
briga niti pitanje oko toga da li je odredjeni pravac razvoja u suprotnosti sa ~ovekom i
njegovim potrebama, budu}i da ga sam podsti~e, sprovodi i u njemu u`iva. Ne treba
medjutim, gubiti iz vida ~injenicu da je razvoj u celini slo`en proces, a tehnolo{ki
razvoj kao motorna snaga globalnog, dru{tvenog razvoja , posebno je pokazao da
uklju~uje niz problema u raznim vidovima tako da kao celina mo`e da izmakne iz ruku
~oveka ukoliko se on ozbiljno ne pozabavi pitanjima upravljanja razvojem ka
ciljevima koje `eli da postigne na svim nivioma i u svim oblastima svog delovanja.
Ti ciljevi se globalno odnose na podizanje nivoa standarda i kvaliteta `ivota.
21

22. Razvitak nauke, sve ve}i nivo znanja i obrazovanosti stanovni{tva uz prakti~no
iskustvo predstavlja osnovnu pokreta~ku snagu i faktor tehnolo{kog napretka. Trans-
fer tehnologije, shva}en u op{tem smislu, kao razvoj, prenos i usvajanje novih
znanja, tehnika i tehnologije, organizacije, kao i upravljanja tehnolo{kim sistemima,
bitan je faktor i preduslov tehnolo{kog napretka, a to danas va`i za sve zemlje i
dru{tva bez obzira na dostignuti stepen razvoja, na dru{tveno-ekonomsko
uredjenje.Vidovi i na~ini transfera tehnologije se razlikuju, ali on je postao pojava
savremenog dru{tva i njegova neodvojiva komponenta. Tehnolo{ki napredak uti~e na
pove}anje produktivnosti rada, proizvodnosti dru{tva, a samim tim i na njegovo
ukupno materijalno bogatstvo. Rast materijalnog bogatstva dru{tva u celini
oslobadja kreativne potencijale, uti~e na sve ve}i stepen obrazovanosti i akumuliranih
znanja u dru{tvu, zna~i ekonomski i dru{tveni razvoj. Rastu}i kreativni potencijali
dru{tva, zajedno sa rastom materijalnog bogatstva uslovljavaju dalji rast inovativnih
sposobnosti, nu`nog preduslova za pojavu novih tehnologija i ostvarivanja daljeg
tehnolo{kog rasta i razvoja. Opisani zatvoreni krug ili lanac dru{tvenog razvoja ~ija je
jedna od komponenti i tehnolo{ki razvoj, ukazuje na zna~aj i mesto upravljanja
tehnolo{kim razvojem ka ostvarivanju `eljenih ciljeva razvoja dru{tva u celini.
Potreba upravljanja tehnolo{kim razvojem na svim nivoima u dru{tvu proistekla
je iz prirode i karaktera samog tehnolo{kog napretka ~ijim kontinuiranim
ostvarivanjem se obezbedjuje tehnolo{ki razvoj. U sr`i tehnolo{kog napretka je
transfer tehnologije, vertikalni i horizontalni, medjutim razli~ite vrste transfera
tehnologije ne dovode uvek do tehnolo{kog napretka. To zna~i da je neophodno
transferom tehnologije upravljati kako bi se realizovao tehnolo{ki napredak. Pored
toga, svaka tehnolo{ka promena, nova tehnologija ne}e uvek zna~iti i ekonomski
napredak, a tehnolo{ki i ekonomski napredak kao faktori dru{tvenog napretka nisu
uvek na liniji i u skladu sa dru{tvenim ciljevima razvoja.
Upravljanje tehnolo{kim razvojem polazi od potrebe planiranja tehnolo{kog
razvoja i tu posebno zna~ajno postaje tehnolo{ko predvidjanje. ^injenica da je
tehnolo{ki razvoj najdinami~niji faktor privrednog i dru{tvenog razvoja i da je u ovom
domenu mogu}i najve}i transfer i saradnja medju zemljama u svetu,nametnuli su brzi
razvoj i prodor tehnolo{kog predvidjanja kao neodvojive komponente svih
strate{kih pitanja razvoja tehnologije. Pored zna~aja tehnolo{kog predvidjanja u
oblasti odredjivanja pravaca i upravljanja razvojem novih tehnologija,
nau~no-istra`iva~kim radom kao preduslovom nastanka inovacija, dakle vertikalnim
transferom tehnologije, njegova uloga postaje posebno zna~ajna i kada je re~ o
upravljanju tehnolo{kim razvojem zasnovanim na horizontalnoj difuziji tehnologija.
Tada postaju aktuelna i predvidjanja u domenu razvoja kadrova, nove organizacije,
tr`i{ta, ekonomskih efekata i finansijskih preduslova, {to se sve vezuje za
tehnolo{ka predvidjanja u svrhu {to objektivnijeg planiranja , a samim tim i
upravljanja tehnolo{kim razvojem neodvojivo vezanim za sve ostale komponente
razvoja .
22

23. Upravljanje tehnolo{kim razvojem se mo`e definisati kao sistematska aktivnost
upravljanja transferom tehnologije, a naglasak je na uspostavljanju ciljeva,
predvidjanju uslova pod kojima }e se ciljevi ostvariti, pra}enju realizacije ciljeva u
budu}nosti i usmeravanju svih aktivnosti ka njihovom ispunjenju.. Pri tome postoji
povezanost i uskladjenost ciljeva na razli~itim nivoima i to u smislu ostvarivanja
odgovaraju}e hijerahije medju njima. To zna~i da se i upravljanje tehnolo{kim
razvojem ostvaruje putem uspostavljanja odgovaraju}e upravlja~ke hijerarhijske
strukture koja vodi ra~una o razli~itim kriterijumima i aspektima zna~ajnim za
uspostavljanje ovakve vrste odnosa.
Na nivou preduze}a, upravljanje tehnolo{kim razvojem deo je strate{kog
upravljanja tehnologijom u njemu. Strate{ko upravljanje tehnologijom podrazumeva
upravljanje svim dinami~kim komponentama promene tehnologije koji }e dovesti
do postizanja planiranih, `eljenih ciljeva tehnolo{kog razvoja u budu}nosti. Ti se
ciljevi odnose pre svega na postizanje nekog `eljenog stanja tehnolo{kog nivoa i
napretka u budu}nosti.To `eljeno stanje se mo`e okarakterisati kroz osnovne ciljeve
tehnolo{kog razvoja pre svega ekonomsko- finansijske , tehnnolo{ke i
dru{tveno-organizacione prirode. Izgradjeni su razli~iti modeli kvantitativne i
kvalitativne prirode za pra}enje ispunjenosti ciljeva, radi efikasnijeg ispunjavanja
upravlja~kih zadataka tehnolo{kog razvoja na nivou preduze}a. Postoji ve}i broj
pokazatelja , indikatora tehnolo{kog razvoja koji omogu}avaju pra}enje i analizu
ispunjenosti zadataka tehnolo{kog razvoja prema planom predvidjenim vrednostima,
i oni se mogu sameravati i uporedjivati u svakom trenutku.28. Vrednovanje
tehnologije
Ocena i vrednovanje tehnologije nezamislivo je bez nekog postavljenog cilja i
svrhe obavljanja aktivnosti vrednovanja.Vrednovanje tehnologije se naj~e{}e obavlja
sa krajnjim ciljem uporedjenja adekvatnosti neke tehnologije za konkretnu sredinu
u kojoj }e ona biti primenjena. To zna~i da se u celini nije do{lo do nekog
univerzalnog merila vrednovanja neke tehnologije, ve} je to fleksibilan pojam koji
se vezuje za konkretne potrebe uspostavljanja nekih vrednosnih kriterijuma
prilikom izbora tehnologoje, prilikom njene nabavke, usvanja, prilagodjavanja i
daljeg razvoja. U tom smislu, vrednovanje tehnologije mo`e se posmatrati u dva
osnovna pravca: 1. vrednovanje tehnologije kroz pokazatelje njenih karakteristika u
eksploataciji, a to je vrednovanje tehnolo{kih sistema, procesa i operacija kroz
odgovaraju}e pokazatelje, i 2. ocena i rangiranje tehnologije kao odgovaraju}e
ponude u odnosu na konkretnu organizaciju u kojoj bi se mogle primeniti.
Imaju}i u vidu gore navedeno osnovno razgrani~enje, postoji razlika u metodama
i tehnikama za vrednovanje odredjene tehnologije. Kada je re~ o vrednovanju
primenjene tehnologije, tehnolo{kih sistema, procesa i operacija kao izraza
primenjene tehnologije u organizacijama, treba spomenuti razli~ite analize
tehnolo{kog sistema koje su tu mogu}e. Postoje op{te, globalne i parcijalne analize
koje omogu}avaju vrednovanje tehnologije sa aspekta njene efikasnosti i
efektivnosti u organizaciji u kojoj je primenjena.
23

24. Pored toga tu su i pokazatelji tehnolo{kog nivoa i napretka odredjene
tehnologije koji su formirani na osnovu odredjenih komponenti tehnologije, a koji se
baziraju na merenjima ve} primenjene tehnologije u praksi.
Vrednovanje tehnologije kao dostignu}a, inovacije ,polazi od nekih njenih
projektovanih karakteristika i performansi. Takodje se predstavlja kroz karakteristike
osnovnih komponenti tehnologije, ali zasnovanih na projektovanim vrednostima.
Za izbor novih tehnologija u preduze}u od posebnog je zna~aja podr{ka odlu~ivanju
prilikom izbora koja se stvara uspostavljanjem bilo kakvog mehanizma za ocenu i
vrednovanje ponudjenih novih tehnolo{kih re{enja. Pored pokazatelja projektovane
tehnologije, ovde se ocena i vrednovanje konkretne tehnologije dopunjava
pokazateljima odredjene tehnologije sa aspekta konkretne situacije u organizaciji,
planom predvidjenih ciljeva i o~ekivanja u vezi sa novim tehnologijama. Imaju}i u
vidu kompleksnost pitanja ocene i vrednovanja tehnologije i nemogu}nost
uspostavljanja nekog objektivnog univerzalnog kriterijuma njihove valorizacije, to
pitanje se re{ava shodno konkretnim potrebama nastalim pre svega u okviru {irih
potreba upravljanja tehnologijom na razli~itim nivoima u dru{tvu.
@IVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJE
Uspe{ni tehnolo{ki menad`ment u preduze}u podrazumeva i pra}enje `ivotnog
ciklusa tehnologije.Na krivoj `ivotnog ciklusa razlikuje se:
1. Prva faza-rani razvoj:to je rani period tehnologije pre nego {to ona do`ivljava
osnovnu tr`i{nu primenu;
2. Druga faza - ubrzani rast:centralni deo krive odnosi se na osnovni period
eksploatacije tehnologije.
3.Tre}a faza naziva se put ka zrelosti.Osnovne karakteristike ove faze su:malo
mogu}nosti za uvodjenje radikalno novih proizvoda; pove}ana borba za tr`i{te u
uslovima njegove zasi}enosti; potreba da se smanje tro{kovi; naglasak na kvalitetu
koji se ~esto manifestuje kroz proizvode sa produ`enim `ivotom uz odredjene servise i
dodatne usluge; visoke investicije da bi se ostvarila marginalna pobolj{anja
tehnolo{ke performanse.
Sagledavanje krive za pojedine tehnologije interesantno je i radi uspostavljanja
dijagrama supstitucije za tehnologije gde se odredjuje polo`aj i dinamika promena
pojedinih tehnologija u industriji. To ima uticaja na odredjivanje trenutka za
pojedino preduze}e kada akcija postaje neminovna.
@ivotni ciklus tehnologije i tehnolo{ka supstitucija pru`aju uvid u stanje
tehnologija u industriji, a upravlja~ke odluke u organizaciji u tr`i{noj privredi
zasnivaju se na oceni stepena difuzije i mogu}nosti prodora na tr`i{te sa
proizvodima koji otelotvoruju novu tehnologiju.U tom smislu analiza `ivotnog ciklusa
proizvoda, a pre svega supstitucija proizvoda, postaje itekako zna~ajna .
Razmatranje `ivotnog ciklusa tehnologije u industriji za pojedina preduze}a od
posebnog je zna~aja da bi ona odredila svoj stil menad`menta, tip upravlja~kog
24

25. sistema i relativni status pojedinih funkcija, koje se menjaju u zavisnosti od faze u
razvoju. U svetlu odnosa proizvod / tehnologija, potrebno je pa`nju usmeriti kaÈ
1) atributima proizvoda,koji tokom vremena trpe ve}e ili manje
izmene.Tehnologija determini{e odredjene atrtibute u proizvodu, u slu~aju potrebe
izmena atributa usled zahteva tr`i{ta ( i kupaca) menjaju se i atributi proizvoda {to
uslovljava i izmenu, supstituciju tehnologija;
2) faktorima iz okru`enja koji mogu biti zna~ajni za supstituciju tehnologija (
energetska kriza uslovila potrebu novih tehnologija sa alternativnim oblicima
energije);
3) modi, dizajnu koji imaju odredjenog uticaja na one proizvode koji su podlo`ni
tim promenama , ali ne i na ve}inu proizvoda - kapitalnih dobara, ili industrijskih
dobara;
4) ograni~enjima koja se ~esto javljaju u pogledu tzv komplementarnih
tehnolo{kih inovacija i odnose se na zahteve infrastrukture, ili na potrebu nekih
drugih inovacija da bi primarna za`ivela. Mo`e se zaklju~iti da postoji bliska
isprepletenost medju tehnologijama i da se kroz kombinaciju tehnologija ( razli~ite
tehnologije koje se nalaze na razli~itim polo`ajima na S-krivoj `ivotnog ciklusa
tehnologije) sagledava strate{ki pravac promena koje se uvode u oblasti tehonlogije
u preduze}u.
TEHNOLO{KE PROMENE
Savremeno industrijsko doba nastalo burno industrijskom revolucijom krajem
XVIII i u XIX veku u Evropi karakteri{e sasvim specifi~an skup proizvodnih
postupaka i oblika organizacije sa naj{irom primenom metoda transformacije jednog
oblika energije u drugi, uz transportovanje energije na prakti~no neograni~ena
rastojanja u planetarnim okvirima, uz potiskivanje muskulaturne energije `ivotinja i
izbacivanje iz upotrebe odgovaraju}e energije ljudi, upotreba svih poznatih fizi~kih i
hemijskih metoda za oblikovanje supstance koja se obra|uje i promenu njenih
osnovnih fizi~kih i hemijskih svojstava, kao supstanca za obradu koriste se prakti~no
svi materijali koji se u ~ovekovoj okolini nalaze, a broj i struktura kombinacija
razli~itih materijala su veoma {iroki i raznovrsni.
Tehnolo{ke promene obuhvataju nove metode rada, nove ma{ine i alate, novu
organizaciju, nove proizvode, kvalifikacionu strukturu, na~ine upravljanja.
Interesantno je analizirati podatke o brzini {irenja tehnolo{kih promena kroz vreme
koje protekne od otkri}a do komercijalizovanja novine i primene u praksi. Taj period
se skratio, istorijski gledano.
1914. godine iznosio je u proseku 50 godina,
1920-1940. - 16 godina,
1945-1960. - 9 godina,
do 1972. - 7 godina,
do danas - 3-5 godina.
25

26. Uo~ava se tendencija skra}ivanja vremena postanka i primene tehnolo{kih
dostignu}a, skra}uje se i vreme njihovog horizontalnog {irenja do svih oblasti ljudske
delatnosti u kojima mogu da na|u svoju primenu.
U globalu, sve tehnolo{ke promene savremenog doba ogledaju se kroz promene:
1. tehnologije u proizvodnji,
2. tehnologije sistema upravljanja.
Tehnolo{ke promene u pravcu sve ve}eg tehnolo{kog napretka deluju na
odgovaraju}e ekonomske promene i uslovljavaju ekonomski napredak, {to opet
predstavlja osnovu za promene i napredak dru{tva u celini.
Savremena industrijska proizvodnja ima slede}e karakteristike:
1. na prostornom pomeranju ogromnih i sve ve}ih masa supstance,
2. na utro{ku srazmerno sve ve}ih koli~ina energije po jedinici proizvoda koji slu`e
za zadovoljenje ~ovekovih potreba, i
3. na smanjenju koli~ine supstance koja kao gotov proizvod slu`i neposredno za
zadovoljavanje ~ovekovih potreba u odnosu na ukupnu koli~inu supstance na koju se u
proizvodnim postupcima deluje.
Nave{}emo dva uzroka koji su doveli do kretanja tehnolo{kih promena u ovom
pravcu: prvo, ogromno iscrpljivanje prirodnih resursa, i drugo, reme}enje strukture
(sadr`ine i odnosa) prirodne sredine.Od osnovnih tehnolo{kih promena koje mogu da
odigraju odlu~uju}u ulogu u ravnomernijem razvoju sveta, a koje bi mogle i da
doprinesu ja~anju tehnolo{ke saradnje izme|u zemalja u razvoju i razvijenih zemalja,
isti~u se:
- pojava mikroprocesora, koji omogu}uju izgradnju najraznovrsnijih inteligentnih
ma{ina za najrazli~itije svrhe, namenjenih naj{irem krugu korisnika od pojedinaca do
najkrupnijih proizvodnih sistema I dru{tvenih slu`bi koja je stvorila osnovu da se za
sve te korisnike prema njihovim specifi~nim potrebama maksimalno efikasno, uz visok
stupanj autonomije, vr{e sve zahtevane funkcije;
- brz razvoj mini i mikro ra~unara, koji mogu da rade autonomno, da me|usobno
komuniciraju i da rade me|usobno povezani u zajedni~ku mre`u, udru`uju}i tako
svoje kapacitete, stvorio je ve} sada tehni~ke mogu}nosti za postizanje visokog stepena
upravlja~ke autonomije i efikasnosti koja bi se zasnivala na sopstvenim kriterijumima
~ak i veoma malih reprodukcionih sistema a, isto tako, i za ravnopravnu dobrovoljnu
saradnju svih njihovih specifi~nosti (kolika je ekspanzija mini ra~unara najbolje
ilustruje primer firme DEC koja, kao najve}i proizvo|a~ mini ra~unara, od 1976.
godine pove}ava godi{nje plasman tih ra~unara za 40% do 50%, dok godi{nja stopa
pove}anja proizvodnje i plasmana velikih ra~unara iznosi pribli`no 10%);
- razvoj sredstava komunikacija koji je tako|e stvorio odgovaraju}e tehni~ke
uslove (koji, me|utim, zbog vladaju}ih proizvodnih i drugih dru{tvenih odnosa u
dana{njem svetu nisu iskori{}eni) za slobodnu i neograni~enu razmenu nau~nih,
tehni~kih i tehnolo{kih znanja i ostalih informacija, {to je isto tako nu`na petpostavka
za ostvarenje u perspektivi visokog stepena autonomije i efikasnosti i malih
reprodukcionih sistema;
26

27. - razvoj tehnologije dobijanja repromaterijala recikla`om otpadaka koja
objektivno smanjuje potrebu ekstrahiranja prirodnih sirovina, uz to {tedi energiju, i na
taj na~in postaje jedan od trajnih ~inilaca pove}anja nezavisnosti nacionalnih
ekonomija i ekonomija u`ih prostora;
- kori{}enje mikroorganizama za preradu razli~itih materijala, kao na priemr,
metala (organometalurgija), otpadaka (proizvodnja gnojiva, biogasa), itd. i za
obavljanje drugih delatnosti (~i{}enje cisterni i zaga|enih prostora od nafte i sl.) {to,
tako|e, delom smanjuje potrebu ekstrahiranja prirodnih primarni sirovina, po{to
predstavlja svojevrstan vid recikla`e, a uz to smanjuje i potrebu za energijom;
- razvoj tehnologije proizvodnje supstituta kao {to su to, na primer, razli~iti
sinteti~ki materijali, kojima se zamenjuju pojedine prirodne sirovine, a koji tako|e
smanjuju potrebu za ekstrahiranjem tih sirovina;
- razvoj tehnologije ekstrakcije sirovina iz siroma{nih, te{ko iskoristljivih ili do sada
nepristupa~nih prirodnih resursa, kao {to su to, npr. neke rude, pojedine vrste drveta i
biljaka, naftni {kriljci, zatim nalazi{ta razli~itih minerala locirana u dubokim slojevima
zemljine kore ili ispod morskog dna i sl. To sve objektivno doprinosi ravnomernoj
teritorijalnoj distribuciji odgovaraju}ih materijalnih pretpostavki proizvodnje;
- razvoj tehnologije kori{}enja sun~eve i geotermi~ke energije, aeroenergije i
energije mora, {to smanjuje potrebu za ekstrahiranjem nefte i uglja;
- produ`enje veka trajanja i podizanja nivoa kvaliteta nekih trajnih proizvoda -
uo~eno, na primer, poslednjih godina u proizvodnji automobila - {to smanjuje obim
potro{nje primarnih sirovina, repromaterijala, rezervnih delova, servisnih usluga i
energije;
- minijaturizacija nekih proizvoda i komponenti koja smanjuje obim potro{nje
primarnih sirovina, repromaterijala i energije i
- razvoj novih tehnologija proizvodnje hrane, kao na primer, intenzivnog
povrtarstva, {to dovodi do pove}anja prinosa i omogu}ava da se prehrambeni
proizvodi dobijaju i u do sada za to nepovoljnim klimatskim i drugim uslovima.
Problem globalnog i ujedna~enog razvoja sveta naro~ito je izra`en tehnolo{kim i
ekonomskim jazom koji se produbljuje izme|u razvijenih i zemalja u razvoju.
Mogu}nosti difuzije tehnolo{kih pronalazaka i br`i tehnolo{ki napredak zemalja u
razvoju ote`an je ~injenicom da su visoke cene tehnolo{kih i nau~nih informacija, em-
bargo, ograni~enja finansijske podr{ke razvijenih zemalja i primene
nau~no-tehnolo{kih inovacija u zemljama u razvoju, stalno prisutni u odnosima koji
vladaju u svetu. Usporavanje porasta efikasnosti proizvodnih procesa usled
ograni~enja, odnosno ote`avanja disperzije tehnolo{kih inovacija u zemlje u razvoju,
onemogu}ava ove da budu ravnopravni partneri u ekonomskim odnosima, a time i
ekonomski interesantni za razvijene kao primaoci tehnolo{kih znanja.
Nave{}emo posebno posledice tehnolo{kih promena, tzv. nuz-proizvode ubrzanog
tehnolo{kog razvoja, koji su stalno prisutni i koji ote`avaju ve}i tehnolo{ki napredak
svih zemalja u svetu, name}u ozbiljne probleme i ugro`avaju budu}nost sveta:
27

28. - energetska i sirovinska rastro{enost ~ime se pove}ava tra`nja svih korisnika
odgovaraju}ih tehnologija za energijom i sirovinama ~ije resurse i tokove kontroli{u
navedeni subjekti;
- rasipanje materijala koji dolaze iz zemalja u razovju, a ~ije su cene depresirane;
- varvarski odnos prema prirodi i ljudskoj okolini koji se bespo{tedno eksploati{u, a
time stvara prostor za nove poslove oko otklanjanja negativnih posledica na kojima se
sti~u dodajni profiti razvijenih;
- orijentisanost na najbogatije resurse (u kvantitativnom smislu - koli~inski
najbogatiji resursi, i u kvalitativnom smislu - resursi sa najve}om koncentracijom i
kvalitetom sirovina), bez obzira gde se nalazi, u kom geopoliti~kom prostoru;
- orijentisanost na najpristupa~nije resurse, a izbegavanje onih na velikim
dubinama, ispod mora, itd.;
- velika me|uzavisnost izme|u makrotehnologije (kojom su determinisani
me|usobni odnosi izme|u velikih segmenata svetskog sistema reprodukcije, kao i
izme|u pojedinih regiona), mezotehnologije (kojom su odre|eni odnosi izme|u
krupnih komponenata velikih tehni~ko-tehnolo{kih sistema), mikrotehnologije
(kojom su definisani pojedini tehnolo{ki postupci i procesi) i samih tehni~kih
sredstava i predmeta rada, ~ime se tako|e stvaraju uslovi da onaj koji kontroli{e
~vorne karike lanca me|uzavisnosti vr{i globalnu kontrolu;
- prete`na orijentisanost na tehni~ke inovacije proizvodnog asortimana a
smanjenje proizvodnih tro{kova, a manje na pove}anje proizvodnosti rada i stvarne
korisnosti proizvoda;
- razmrvljenost dru{tvenog bi}a radni~ke klase kroz teholo{ki uslovljenu podelu
rada i segmentaciju proizvodnog procesa iz ~ega proizlazi i dezintegracija svesti, pa i
politi~ke akcije.
Glavne tehnolo{ke promene koje }e bitno uticati na razvoj u svetu u periodu
izme|u 1980. i 1990. predstavljene su na bazi tehnolo{kih predvi|anja koja polaze od
ve} razvijenih tehnologija i sagledavaju mogu}nosti njihovog {irenja i mogu}ih
promena u svetu.
Osnovne tehnolo{ke promene predstavljene su po slede}im oblastima:
1. Novi materijali
2. Novi oblici energije i {tednja energije
3. Tehnologija u informatici
4. Biologija i biotehnologija
5. Poljoprivreda i agroindustrija
6. Valorizacija okeana
7. Svemir.
Ove oblasti podrazumevaju slede}e osnovne karakteristike:
1. Novi materijali (nove plasti~ne mase, lepkovi i sl.); budu}i razvoj bi}e sav u znaku
istra`ivanja, pronalazaka i razvoja novih materijala proisteklih iz potreba {tednje
sirovina i energije. S druge strane, i same nove tehnologije nameta}e potrebu za novim
materijalima (silicijum za potrebe elektronike, uranijum za struju, titan za aerobuse).
28

29. 2. Novi oblici energije i {tednja energije obuhvataju: a/ prilago|avanje i
pronala`enje izvora energija - pogotovo imaju}i u vidu pojavu naftne krize u svetu i b/
{tednja energije, mogu}nosti njenog {to racionalnijeg kori{}enja.
Kao rezultat ovakvih pojava javlja se:
a) sve ve}e kori{}enje nuklearnih centrala,
b) kori{}enje ma{ina i sistema sa racionalnijim kori{}enjem energije,
c) promena ~itavih energetskih sistema (uz ve}e kori{}enje uglja kao energetskog
izvora),
d) pojava ma{ina i opreme za upotrebu obnovljive (reciklirane) energije, (solarni
izvori energije, kori{}enje energije vetra, morskih talasa i dr.).
3. Tehnologije u informatici su poslednjih godina do`ivele veliku ekspanziju
posebno u industrijalizovanim zemljama, a tu se misli na razvoj ra~unarske tehnike i
tehnologije i mnogobrojne druge povezane kao {to su roboti, ma{ine za obradu teksta
(wordprocesor), telekomunikacione tehnologije i druge.
Treba ista}i pet osnovnih tehnolo{kih operacija koje se mogu izdvojiti u svim
informacionim tokovima bez obzira na njihov sadr`aj ili svrhu: obrada, prenos,
~uvanje, prikupljanje, kori{}enje.
Prve tri navedene operacije odvijaju se u okviru samog tehni~kog sistema, dok se
poslednje dve odnose na kretanje izme|u sistema i okru`enja.
Razvoj mikroelektronike uticao je na sve gore navedene aspekte delovanja
tehni~kog informacionog sistema. Ono se mo`e pratiti od pronalaska tranzistora 1947.
godine. Po~etak 1960-ih godina ozna~ava nastanak ere mikroelektronike po{to se vi{e
tranzistora povezuje u odre|eni ~ip (silikonski) dok su drugi delovi vezani za
elektri~na kola grupisana u integralna kola; mikroprocesor se pojavio oko deset
godina kasnije sabiraju}i sve funkcije elektronskog ra~unara na jedan “~ip”. Broj
komponenti koje se mogu kombinovati dostigao je cifru od jedan milion i taj broj i
dalje raste. Tehnolo{ki proces u ovoj oblasti pra}en je stalnim opadanjem cene
ko{tanja, smanjenjem veli~ine i manjim tro{kovima energije uz istovremeni rast
pouzdanosti sistema.
Od zna~ajnih tehnologija u informatici treba pomenuti:
a/ pojavu mikroprocesora (elektronska komponenta malih dimenzija sastavljena
od vi{e hiljada logi~kih kola ili ra~unarskih kola). Primenjuje se u raznim oblastima:
- komponenta slo`enijih ra~unara,
- komponenta terminala,
- za kontrolu procesa u industriji, ku}i, automobilima;
b/ informatika u domovima (tzv. ku}ni kompjuteri) sve vi{e se ogleda kroz {irenje
mikroprocesora po domovima preko automatizacije ma{ina i aparata za doma}instvo,
preko individualnih ra~unara za potrebe pojedinaca i kori{}enje terminala po
domovima ~ime bi se obezbedilo raspolaganje doma}instava informacijama uz
kori{}enje usluga preko terminala i veze sa ve}im ra~unarskim sistemima;
c/ usavr{avanje tradicionalne informatike {to se ogleda kroz pojavu:
- manjih i jeftinijih ra~unara,
29

30. - ve}e primene u svim oblastima ~ovekove delatnosti,
- ve}e efikasnosti, brzina i preciznosti tradicionalne ra~unarske tehnike;
d/ razvoj robotike podrazumeva primenu posebnih automatskih ma{ina u
proizvodnji i proizvodnim pogonima. Njihovom ve}om primenom nastavi}e se proces
zamene i odsustvovanja ~oveka iz procesa rada.
4. Biologija i biotehnologija sastoji se od novih prodora u tehnici koji imaju za cilj
da unaprede genetski in`enjeringdelovanje na hromozomski “paket” u genima da bi
se razvili korisni oblici mikroorganizama za ~oveka: antibiotici, vakcine, za
pobolj{anje rasta i korisnih biljnih vrsta, za{titu od {teto~ina i dr.
Mikroorganizmi (kao {to su bakterije, }elije ili delovi }elija) su u stanju da
proizvedu mno{tvo razli~itih materija. Pod biotehnologijom se podrazumeva
zajedni~ka primena biohemije, mikrobiologije i procesne tehnologije, koja ima za cilj
da se industrijski koriste te osobine. Dosad je poznato kori{}enje mikroorganizama u
procesima vrenja i fermentacije pri proizvodnji `ivotnih namirnica (hleb, sir, jogurt,
pivo, vino). Od pre 40 godina pojavom antibiotika, a pre svega po~etkom
sedamdesetih godina, saznanja iz ove oblasti su eksplozivno pro{irena. Posebno je
zna~ajno bilo otkri}e do kojeg je do{lo 1973. da se jedna nasledna osobna presadi u
strukturu gena (DNA) druge vrste (genetski in`enjering). Ta mogu}nost manipulacije
znatno je doprinela pobolj{anju tradicionalnih procesa fermentacije i enzimskih
procesa, po{to se mikroorganizmi usmeravaju na odre|enu upotrebnu svrhu, a time se
mo`e vi{estruko pove}ati njihovo delovanje. [iroko polje mogu}e primene
biotehnologije nudi se u farmaceutskoj industriji, poljoprivredi, prehrambenoj
industriji, hemijskoj industriji, u rudarstvu, u energetici, zatim pri otkrivanju novih
supstanci, kao i u mnogim drugim oblastima koje se jedva mogu sagledati.
5. Valorizacija okeana - smatra se da }e do 2000. godine nastupiti eksplozivni rast i
kori{}enje resursa iz okeana. Smatra se da }e u tom domenu biti usmereni napori
~oveka u budu}nosti jer tu su velike mogu}nosti za jo{ neiskori{}ene resurse.
6. Svemir - i dalje }e ostati nagla{ena ~ovekova te`nja da “osvoji visine” kako bi
razvio svoje mo}i opa`anja, kontrole i saznanja. Tu se posebno razvija upotreba
satelita {to ima veliki zna~aj za pobolj{anje pomorskih telekomunikacija, direktan
televizijski prenos, teledetekciju - posmatranje tla - otkrivanje nalazi{ta, biljnih
kultura, {uma, okeana, meteorolo{kih istra`ivanja itd.
Tehnolo{ke promene kao rezultat novih tehnolo{kih dostignu}a osnova su
tehnolo{kog progresa a danas se brzina nastanka i stepen {irenja tehnolo{kih promena
stalno pove}ava. Mogu}nost prodora i kori{}enje prednosti tehnolo{kih promena od
strane svih ~lanova me|unarodne zajednice, osnovni je preduslov budu}eg jo{ ve}eg
razvoja sveta. Problemi transfera tehnologije, stoga, dobijaju prvorazredni zna~aj za
op{ti dru{tveni napredak ~ove~anstva.
30

31. TEHNOLO{KA OPERACIJA
T. o. je deo proizvodnog tehnolo{kog procesa u kome dolazi do transformacije
materijala iz jednog oblika u drugi uz svrsishodnu delatnost ljudi. Pri tome materijal
prelazi sa ni`ih na vi{e nivoe upotrebne vrednosti.
T. o. su blisko povezane sa specifi~nim karakteristikama materijala jer se u njima
neposredno deluje na materijal. Op{ti pregled tehnolo{kih operacija mo`e se
predstaviti na slede}i na~in: t. o. fizi~ke asocijacije; t. o. fizi~ke dezintegracije; t. o.
fizi~kog izdvajanja; t. o. hemijske disocijacije; t. o. hemijske asocijacije; t. o. termi~ke
obrade; t. o. mehani~ke obrade; t. o. finalizacije.
MATERIJALNI BILANS
M. b. tehnolo{kog sistema predstavlja parcijalnu analizu tehnolo{kog sistema.
Zasniva se na postulatu o konzervaciji resursa. U op{tem obliku ovaj postulat zna~i da
ukupni priliv - ulaz u proces ne mo`e da bude manji od zbira izlaza iz tog procesa.
M. b. se utvr|uje na osnovu detaljne analize tehnolo{kog procesa i tehnolo{kih
operacija koje imaju za cilj transformaciju ulaznih u izlazne elemente. M. b. se
sastavlja na osnovu utvr|ivanja koli~ine materijala na ulazu u tehnolo{ki sistem i
upore|ivanja te koli~ine sa koli~inom dobijenom na izlazu iz tehnolo{kog sistema, pri
~emu se utvr|uju i gubici materijala u tehnolo{kom procesu. Osnovna jedna~ina m. b.
je:
M1 = M2 + Mg,
gde je: M1 materijal na ulazu, M2 materijal na izlazu i Mg gubitak materijala.
M. b. se utvr|uje za: tehnolo{ki sistem u celini; za pojedine faze tehnolo{kog
procesa; za pojedine tehnolo{ke operacije; za pojedine ma{ine i ure|aje; za odre|enu
vrstu materijala u tehnolo{kom sistemu.
M. b. se prikazuje: 1. tablearno; 2. {ematski; 3. Kombinovano.
TEHNOLO{KA S-KRIVA
T. S. K. pokazuje sposobnosti tehnologije u odnosu na ulo`ena sredstva
(kumulativne investicije) za istra`ivanje i razvoj koje se mogu zameniti i dimenzijom
vremena. Ova se kriva naziva jo{ i S-krivom tehnolo{kog progresa.
T. S. k. za tehnolo{ki progres prati promene specifi~nog tehni~kog parametra u
vremenu. Na t. S. k. razlikuju se tri faze: faza nastanka, faza rasta i faza zrelosti. U fazi
nastanka tehnologije, po~etni napori donose sasvim marginalno pobolj{anje samih
tehnolo{kih performansi. Kada se dostigne kriti~na masa znanja, nastaje ubrzani,
skoro eksponencijalni rast, {to predstavlja drugu fazu. Tre}a faza je faza zrelosti kada
dolazi do sporijeg unapre|ivanja performansi tehnologije usled tehnolo{kih ili
ekonomskih ograni~enja. Treba napomenuti da ista tehnologija mo`e da se
predstavlja razli~itim krivama u zavisnosti od toga koji se parametri te tehnologije
razmatraju.
31

32. SUPSTITUCIJA TEHNOLOGIJE
Razumevanje procesa sazrevanja tehnologije zna~ajno je iz vi{e razloga: sa
sazrevanjem tehnologije ciljevi i zadaci u vezi sa upravljanjem tehnologijom mogu da
pomere te`i{te, da dobiju novi smisao i zna~enje, sa sazrevanjem tehnologije ona
postaje osetljivija na promene i uvo|enje novih tehnologija. Potrebno je kontinuirano
pra}enje svih novih mogu}nosti da postoje}a tehnologija ne bi do{la u fazu starosti i
zastarevanja ,a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene i
supstitucija novim tehnologijama. Pored toga, sa sazrevanjem tehnologije menja se
celokupni strate{ki pristup vezan za sveukupno upravljanje preduze}em, {to ima
neposrednog uticaja na upravljanje svim ostalim funkijama u preduze}u, a menja se i
poslovna strategija.
@ivotni ciklus tehnologija koji ima svoje faze nastanka, rasta, zrelosti i starenja
mo`e se analizirati na nivou industrijske grane ili u okviru preduz}a u odnosu na stanje
u grani. Ove analize su nu`na podr{ka donosiocima odluka, savremenim
menad`erima u re{avanju kompleksnih problema upravljanja tehnologijama na
operativnom, a mnogo vi{e na strate{kim nivoima upravljanja. Jedna od najva`nijih
strate{kih odluka vezanih za tehnologiju u preduze}u odnosi se upravo na odre|ivanje
trenutka i izbor nove tehnologije koja }e da zameni postoje}u. Stoga, zaklju}uje se,
upravljanje tehnologijom se bavi stalnim balansiranjem izme|u napora usmerenih ka
odr`avanju `eljenog nivoa efikasnosti postoje}ih, primenjenih tehnologija u praksi i
napora usmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija.
Iako je gornja granica bilo koje tehnologije odre|ena njenim fizi~kim
mogu}nostima, mo`e se pojaviti neka druga tehnologija, naj~e{}e sasvim nova, koja
ima gornju granicu fizi~kih mogu}nosti na vi{em nivou.
TEHNOLO{KA TRAJEKTORIJA
Koncept t. t. blisko je povezan za razmatranje tehnolo{kog »re`ima« ili
»tehnolo{ke paradigme« preduze}a. U zna~ajnoj meri inovacioni procesi teku
kontinuirano i evolutivno. S vremena na vreme, me|utim, radiklane inovacije
prekidaju kontinuirani inovativni tok i na skokovit na}in prekidaju postoje}e
name}u}i potrebu za novim tehnolo{kim procesima. Primeri su brojni, Besemerov
(Bessemer) konvertor za proizvodnju ~elika, Dipontov (Dupont) pronalazak najlona
radikalno su izmenili sve do tada poznate tehnolo{ke procese. Neki autori koriste
naziv tehnolo{ki re`im da bi objasnili nove mogu}nosti sadr`ane u ponudi novih
tehnologija. Neki drugi, smatraju da ove nove okolnosti i radikalne inovacije
predstavljaju novu tehnolo{ku paradigmu.
T. t. opisuju evolutivni pravac kojim se tehnologija razvija u vremenu. One se ne
odnose na radikalne promene u tehnologiji, ve} opisuju komtinualne, ~esto
marginalne pravce promena u tehnologiji proizvoda i procesa.
32

33. Na nivou preduze}a, koncept trajektorije predstavlja kontinuiranu evoluciju
tehnologije od ta~ke diskontinuiteta, radikalne inovacije. Prirodna trajektorija
preduze}a bi , stoga, odra`avala kumulativno nadogra|ivanje znanja i iskustava u
odre|enoj oblasti.
Treba jasno razgrani~iti t. t. preduze}a od op{te t. t. T. t. preduze}a odra`ava
tehnolo{ke promene u~injene u preduze}u tokom vremena.T. t. preduze}a je
kontinualna, ona se gradi na pro{lim iskustvima. Diskontinuiranost op{te, generalne t.
t. smanjuje ali ne ukida u potpunosti sve prednosti i vrednosti tog individualnog
kumuliranog znanja i iskustva u preduze}u.
TEHNOLO{KA DIVERZIFIKOVANOST
Strategija razvoja, nabavke i kori{}enja novih tehnologija u preduze}u blisko je
povezana sa poslovnom strategijom, tako da se na nivou korporacije uvodi novi
koncept o prirodi korporacije i njene osnovne delatnosti. Koncept multitehnolo{ke
korporacije smatra se relevantnim za analizu strate{kih pitanja tehnolo{kog razvoja i
investicija. Multitehnolo{ka korporacija je ona koja obavlja delatnost sa barem tri
razli~ite tehnologije. Naravno, postavlja se veliko ograni~enje u vidu nedovoljno
definisanog koncepta tehnologije, razlika i granica me|u tehnologijama, kao i
nedostatka dobro definisane klasifikacije tehnologija koja bi univerzalno bila
prihva}ena i usvojena. Polaze}i, me|utim, od dosad razvijene gra|e na temu op{teg
karaktera i pristupa razli~itim tehnologijama, kroz analizu tehnolo{kih predvi|anja,
pitanja upravljanja tehnologijom, patenata, ima osnova da se koncept
multitehnolo{ke korporacije ipak u praksi mo`e primeniti.
Multitehnolo{ka osnova jednog preduze}a blisko se vezuje za tehnolo{ku
diverzifikovanost.Ona se defini{e kao {irenje tehnolo{kih sposobnosti preduze}a u
novim tehnolo{kim podru~jima. U ovom smislu, tehnolo{ka diverzifikovanost je
{irenje obima tehnolo{ke baze preduze}a. Ova ekspanzija ne mora nu`no da bude
povezana sa diverzifikacijom proizvoda. Usled sve ve}e tehnolo{ke kompleksnosti
novih proizvoda, potreba za ve}om tehnolo{kom diverzifikovano{cu , mo`e navesti
preduze}e da se orijenti{e ka ve}oj specijalizaciji proizvoda, i da se time, u stvari,
smanji njegova proizvodna diverzifikovanost, dok tehnolo{ka raste.
TEHNOLO{KA MATRICA
Cilj tehnolo{ke strategije je da obezbedi ravnomeran tok proizvoda/ usluga
(autputa preduze}a) tokom vremena koji }e unaprediti: 1. poslovanje i 2.
konkurentsku sposobnost preduze}a. Da bi se bli`e odredila konkurentska sposobnost
preduze}a ~esto se koristi matri~ni prikaz njegovih proizvoda, koji svaki za sebe
predstavlja jednu poslovnu jedinicu.Matrice su veli~ine 2 x 2 ili 3 x 3, a na osama su
predstavljeni: u~e{}e na tr`i{tu i mogu}nosti rasta. Sli~na analiza mo`e da se uradi za
portfolio tehni~kih aktivnosti preduze}a, gde su ose: stopa tehni~kog napretka i
33