Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, II Deo: klasično uslovljavanje i učenje kovarijacije

1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI
Prolećni semestar 2013.
Predavač: Goran S. Milovanović
Predavanje 5
UČENJE – Deo II: Klasično uslovljavanje i učenje kovarijacija

2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 2
IVAN PETROVIČ PAVLOV
Ivan Pavlov
(1849 - 1936)
• Ivan Petrovič Pavlov bio je jedan od pionira naučnog, objektivnog
istraživanja asocijativnog učenja.
• Pavlovljev doprinos proučavanju klasičnog uslovljavanja je ogroman:
on nije tek demonstrirao sam fenomen, već je...
• demonstrirao fenomen gašenja uslovnog refleksa,
• pokazao da gašenje nije posledica „odučavanja“ tj. brisanja
asocijativnih linkova,
• demonstrirao gradijente generalizacije,
• ukazivao na osetljivost uslovljavanja na kontekst,
• ukazivao na značaj principa spaciotemporalne kontingencije
(principa dodira).
• Sa 21 godinom odustao je od namere da postane sveštenik, sa 30 je
postao lekar, sa 41 profesor farmakologije, sa 46 profesor fiziologije.
• Pavlov je imao preko 50 godina kada je započeo eksperimentalne
studije klasičnog uslovljavanja. Sa 55 godina prima Nobelovu nagradu
„...kao znak prepoznavanja njegovog rada u fiziologiji varenja...“
• Fenomen klasičnog uslovljavanja otkriva slučajno, tokom istraživanja
fiziologije pljuvačnih žlezda.
• 1903. godine prvo javno predavanje o fenomenu klasičnog
uslovljavanja. 1927. godine izlazi Pavlovljeva čuvena knjiga „Uslovni
refleksi“ – Pavlov tada ima 78 godina. (Wilks, 2005).

3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 3
OSNOVNI EKSPERIMENTALNI NACRT KLASIČNOG USLOVLJAVANJA
Pavlovljev opis klasičnog uslovljavanja
US
BS BR
OR
US: Uslovni stimulus
BS: Bezuslovni stimulus BR: Bezuslovna reakcija
OR: Orijentaciona reakcija

4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 4
OSNOVNI EKSPERIMENTALNI NACRT KLASIČNOG USLOVLJAVANJA
Pavlovljev opis klasičnog uslovljavanja
US
BS BR
OR
Orijentaciona reakcija
Pavlov:
„Šta je to?“ reakcija:
• Upravljanje čula ka US
• Vazodilatacija
• Vazokonstrikcija
• Promena pulsa
• Promena krvnog pritiska
• Promena mišićne napetosti
• Promena u EEG signalu
• ...

5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 5
OSNOVNI EKSPERIMENTALNI NACRT KLASIČNOG USLOVLJAVANJA
Pavlovljev opis klasičnog uslovljavanja
US
BS BR
OR
Bezuslovna reakcija Uslovna reakcija:
Ne mora ni da ima osobine uslovne
reakcije, kao što ćemo videti.
UR

6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 6
OSNOVNI EKSPERIMENTALNI NACRT KLASIČNOG USLOVLJAVANJA
Uslovi pod kojima se demonstrira klasično uslovljavanje
Obavezna izolacija od spoljašnjih irelevantnih stimulusa!
• Ako radimo uslovljavanje, spoljašnji stimulusi  spoljašnja inhibicija
• Ako radimo gašenje, spoljašnji stimulusi  dezinhibicija
PLEASE DON’T
RING BELL!

7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 7
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Adaptivna priroda (biološki značaj) BS:
• Ne može svaki stimulus da bude bezuslovni stimulus u klasičnom
uslovljavanju!
• BS je, po pravilu, neki adaptivno relevantan događaj.
Prema prirodi BS:
• Apetitivno uslovljavanje (npr. hrana, voda, pristup seksualnom partneru...)
• Averzivno uslovljavanje (elektrošok, ubod, jak zvuk koji izaziva strah, ...)
Priroda US: izgleda da može da bude skoro bilo šta...
(Pavlovljeva teorija ekvipotencijaliteta):
• US mora da postigne određeni nivo intenziteta
• Teorija jačine odn. snage US
• Što je US intenzivniji, to je uslovljavanje brže, a UR jača;
• suviše jaka US onemogućava uslovljavanje!

8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 8
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Priroda US: izgleda da može da bude skoro bilo šta...
(Pavlovljeva teorija ekvipotencijaliteta)
• US ne sme da bude prejak. BS mora da bude jači, biološki relevantniji stimulus?
• Ipak, još u Pavlovljevoj laboratoriji: neki tipični „BS“ mogu da igraju ulogu US:
ubod iglom, hrana, električni šok!
• Eksperiment Jerofejeve (Pavlov, 1927, Radonjić, 1992): US je električni šok ili
ubod iglom, BS je hrana: prvo dolazi do odbrambenih reakcija, a onda – do
uslovljavanja (vremenom se gube odbrambene reakcije i počinje salivacija!)
• Eksperiment Stručkova (Radonjić, 1992): US je hrana, a BR koja se razvija je
pasivno podizanje šape ili hlađenje određenog dela kože; posle nekog vremena,
razvija se uslovna reakcija (pasivno podizanje šape i vazokonstrikcija)
• Stručkov daje primer jake US, i slabe, biološki nepovezane BR
• Ovakvih rezultata nema baš svaki dan: oba eksperimenta predstavljaju ozbiljne
probleme pred teorije asocijativnog učenja.

9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 9
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Priroda US: fenomen biološke uslovljenosti ili pripremljenosti
• Pavlov: postoji razlika između prirodnih US i veštačkih US!
• Prirodne US: viđenje hrane.
• Veštačke US: zvuci, kucanje metronoma, svetlo.
• Uslovljavanje je lakše sa prirodnim US:
• Eksperiment Birjukova:
• ako je US šum lišća, zecu je potrebno samo nekoliko pokušaja za
uslovljavanje, a UR je trajna (pola godine i teško se gasi, potrebno 300
nepotkrepljenih pokušaja);
• ako je US zvuk metronoma, to zeca ni najmanje ne uzbuđuje – potrebno je
oko 100 ponavljanja da se uopšte razvije UR.
• Torndajk: pripadnost (engl. belonginess) kao faktor učenja – neki stimulusi se
lakše povezuju nego drugi, odgovaraju, „pripadaju“ jedni drugima!

10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 10
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Priroda US: fenomen biološke uslovljenosti ili pripremljenosti
Garsijin efekat; rad Garsije i Kelinga, 1966.
US1
Ukus saharina
BS2
X-zraci
BS1
Šok
US2
Audiovizuelna
Odbrambena
reakcija
Mučnina
posle 1-2h
Sticanje averzije prema hrani iz samo jednog
pokušaja!
Sticanje averzije prema hrani moguće i ako se
odgovarajući BS (zračenje) odloži za nekoliko
časova
(u standardnim ogledima, odlaganje od par minuta  nema
uslovljavanja!).
JEDVA USPELI DA OBJAVE RAD..?
 Jedan od najznačajnijih u
istoriji klasičnog uslovljavanja!

11. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 11
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Priroda US: fenomen biološke uslovljenosti ili pripremljenosti
Garsijin efekat: adaptivna vrednost pripremljenosti
Gladna prepelica neće pojesti ni
sličnog leptira onome za koga „zna“
da je otrovan kad joj se isti ubaci u
kavez!
• Kritika teorije ekvipotencijaliteta!
• Garsija i Keling: jedna vrsta prepelica hranu bira na osnovu vizuelnih
karakteristika, ne na osnovu ukusnih kvaliteta:
• priroda je, dakle, pripremila vezu ne između ukusa i mučnine, već
između viđenja i mučnine!

12. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 12
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Uopštenje i primena Garsijinih rezultata
Anketni pregled averzija kod ljudi:
• visoko prevalentne, od 696 ispitanika njih 38% ima bar jednu snažnu averziju prema
nekoj vrsti hrane;
• u 87% slučajeva averzija je nastala povezivanjem gastrointestinalnih teškoća sa hranom
(Garb & Stunkard);
• 21% ispitanika imalo averziju prema hrani usled stomačnih teškoća iako su znali da te
teškoće nisu uzrokovane hranom već su se samo „okolnosti poklopile“!
Averzivna terapija: elektrošokovi, hemijske supstance  lečenje alkoholizma, odvikavanje
od pušenja, uzimanja previše hrane...
„The Ludovico Technique“,
Clockwork Orange, Stanley Kubrick, 1971.

13. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 13
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Emocionalno uslovljavanje
Džon Votson
(1878 - 1958)
Votson i Rajner, 1920:
• Mali Albert, domsko dete od 11 meseci, vođen u Zoo gde je video
najrazličitije životinje i nije ih se plašio;
• eksperimentalno ispitivanje uslovljavanja emocije straha:
• pokazuje se beli pacov (Albert ga se ne plaši, pokušava da mu
priđe);
• iznenada, izuzetno snažan zvuk  bezuslovno strah;
• posle 3-4 ponavljanja, Albert se plaši samog belog pacova;
• široka generalizacija: ne samo beli pacov, već i beli zec, lekar u
belom odelu, druge bele životinje, krzneni muf...
Emocionalno uslovljavanje je...
• veoma brzo;
• veoma sporo i teško se gasi; gašenje je nekad skoro nemoguće;
• uslovna emocionalna reakcija se široko i lako generalizuje.
Ne treba napominjati posebno da govorimo o jednom od
najkontroverznijih eksperimenata u istoriji psihologije.
Ovo ili slično ne sme da vam padne na pamet da radite.

14. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 14
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Bezuslovni i uslovni stimulusi
Džon Brodus Votson: otac bihejviorizma
Džon Votson
(1878 - 1958)
• Rođen 1878. u južnoj Kaliforniji; 1913. „Psihologija kako je vidi
bihejviorista“ , predavanje na Kolumbija univerzitetu;
• Teško odrastanje: otac napušta porodicu i odlazi da živi sa dve
Indijanke kada je Džonu Votsonu bilo 13 godina. Džon je loš učenik u
srednjoj školi tokom koje je dva puta uhapšen; kasnije u životu će sam
za sebe govoriti da je asocijalan; ipak, sa 21 dobija MA titulu sa
koledža.
• Upisuje Čikaški univerzitet gde studira psihologiju pod Džonom Djuiem;
izvanredna generacija funkcionalista (Djui, Endžel i drugi) sa Čikaškog
univerziteta snažno utiče na Votsonovo opredeljenje da razvije
objektivnu, naučnu, strogu psihologiju; doktorat 1903. godine o
odnosu mijelinizacije nervnog sistema i učenja kod pacova; 1908.
profesor psihologije na Džon Hopkinsu i odmah šef odeljenja;
• Oktobra 1920. godine ga Džon Hopkins univerzitet izbacuje zbog afere sa Rozali Rajner, njegovom
doktorantkinjom;
• Zahvaljujući Tičenerovim vezama, nalazi posao u advertajzingu, i veoma brzo postiže uspeh,
zarađujući višestruko u odnosu na akademske pozicije;
• Rajnerova umire 1935. u 36. godini života; Votson živi do kraja života na njihovoj farmi i umire
1958. Osim nekoliko reprinta svojih naučnih radova, spaljuje svoju ličnu dokumentaciju i prepisku,
što danas uveliko otežava rad istoričarima ranog bihejviorističkog pokreta.

15. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 15
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Priroda bezuslovne i uslovne reakcije
• BR: adaptivni odgovor organizma
• UR: priprema adaptivnog odgovora organizma
• nikad to nije potpuno isto; UR često „kvantitativno slabija“ od BR
Odnos BR i UR:
• Mimetičke UR: UR liči na BR, javlja se kao njen „deo“
• UR i BR mogu biti skoro identične
• Pavlov: ograničio posmatranja na reakciju salivacije. To je taj slučaj.
• Podudarnost se najčešće sreće kod uslovljavanja autonomnih i
emocionalnih reakcija
• Ako variramo BR (vrsta hrane koja dovodi do obilne i manje obilne
salivacije), variramo i UR
• Teorija supstitucije: u klasičnom uslovljavanju, reakcije ostaju iste, samo
jedan stimulus zamenjuje drugi stimulus. Ta teorija nije tačna.

16. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 16
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Priroda bezuslovne i uslovne reakcije
Kompenzatorne UR
• UR kao priprema za BR
• Vorner, 1932: ispituje odbrambeni uslovni refleks kod pacova
• žali se: teško je ustanoviti šta je prava UR
• BR: bezuslovna draž tj. elektrošok dovodi pacova do ludila, besomučno skače po
aparaturi, trči i ubrzano diše.
• UR: na neutralni ton dovodi do zaustavljanja daha i napetog čekanja („Freeze“
reakcija!)
• UR priprema organizam na nadolazeću BR  adaptivna funkcija UR
• Subkov & Žilov, 1937
• Injekcija adrenalina uobičajeno podiže puls
• Posle svake sledeće injekcije, puls se sve manje i manje menja
• Fenomen razvoja tolerancije  implicira postojanje kompenzatorskih procesa!
• Teorija kompenzatorskih procesa
• Uslovljavanje fizioloških reakcija: dešava se da je UR suprotnost BR!
• BS (šok)  povećanje pulsa, US (neutralno)  smanjenje pulsa
• Sigel, 70-ih godina: UR predstavljaju kompenzatorske procese, procese koji
ublažavaju dejstvo fizioloških procesa koje izaziva BS.

17. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 17
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Priroda bezuslovne i uslovne reakcije
Sigelova teorija kompenzatorskih procesa:
razvoj tolerancije na droge
• Neutralne draži koje okružuju organizam i prethode
uzimanju droga postaju uslovne draži,
• počinju da izazivaju kompenzatorske procese,
• i zato se vremenom razvija tolerancija na drogu
(tj. potrebne sve veće i veće količine za iste efekte).
• Sigel, Hinson i Krank, 1979: dve grupe pacova, unose
heroin u organizam, zatim povećavaju količinu heroina koju
daju pacovima:
• I grupa uzima povećanu količinu u istim uslovima
• II grupa uzima povećanu količinu u novim uslovima
• Rezultat: smrtnost veća u drugoj grupi!

18. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 18
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Priroda bezuslovne i uslovne reakcije
Sigelova teorija kompenzatorskih procesa:
razvoj tolerancije na droge
• Sigel i saradnici (1981), tolerancija na droge je bazirana
klasičnom uslovljavanju:
• daju pacovima morfijum;
• ponekad, emituju signal koji označava period u kome
neće biti dat morfijum (drug-free period)
• vremenom, pacovi izgrađuju toleranciju na morfijum
koji počinje da gubi svoja psihoaktivna svojstva, npr.
anestetičko dejstvo;
• ali ako se morfijum da u periodu posle signala, tokom drug-free perioda, pacovi ne pokazuju
toleranciju koju su izgradili a morfijum ponovo pokazuje anestetička svojstva.
• Sigel i saradnici (1982) prikupljaju podatke o smrtnim slučajevima koji su nastupili kao
posledice overdoziranja heroinom kod ljudi:
• Žrtve su tipično bili povremeni, „vikend korisnici“, ne redovni korisnici. Često se fatalni
overdouz događao u situacijama koje žrtvama nisu bile familijarne, na neuobičajenim
mestima i sl.
• Najveća opasnost od overdouza: uzimanje droge u neuobičajenim okolonostima ili posle
perioda neupotrebe: telo propusti da izvede uobičajeni anticipatorni, kompenzatorni
odgovor i tolerancija je niža!

19. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 19
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Temporalni odnos BS i US
US
BS
Istovremeno uslovljavanje:
US i BS počinju zajedno
(neefikasno; po mnogima, nemoguće)

20. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 20
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Temporalni odnos BS i US
US
BS
Uslovljavanje unapred:
pojava US malo prethodi BS
(najefikasnije)

21. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 21
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Temporalni odnos BS i US
US
BS
Odloženi uslovni refleks
US traje do momenta pojave BS
(manje efikasno)

22. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 22
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Temporalni odnos BS i US
US
BS
Uslovni refleks na trag
US prestaje pre pojave BS
(manje efikasno)

23. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 23
PRIRODA USLOVNIH I BEZUSLOVNIH STIMULUSA I REAKCIJA U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Temporalni odnos BS i US
US
BS
Uslovljavanje unazad
US posle BS
(diskutovaćemo ovo nešto kasnije)

24. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 24
ASOCIJATIVNE STRUKTURE I PROCESI U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
S-S i S-R modeli klasičnog uslovljavanja
US BS
US BS
R
(1)
(2)
• Eksperimenti u kojima je UR = BR ili su slične sugerišu
postojanje i funkcionisanje linka (2)
• S-R teorija uslovljavanja
• Mogući alternativan proces uslovljavanje je preko
linka (1)
• S-S teorija uslovljavanja
• Mnogi fenomeni pružaju podršku jednoj ili drugoj
teoriji;
• moguće je da oba linka funkcionišu i doprinose
uslovljavanju;
• ni posle višedecenijske rasprave nije jasno da li je
moguć jednoznačan odgovor; postoji veliki broj
fenomena koji opovrgavaju S-R teoriju, u svakom
slučaju.

25. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 25
ASOCIJATIVNE STRUKTURE I PROCESI U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Gašenje
Procedura
• Izlaganje prethodno uslovljenog US bez BS veći broj puta
• Posledica: opadanje indikatora učenja  opadanje asocijativne snage US
• Naivna teorija gašenja: „odučavanje“  jednom formiran link (S-S ili S-R) slabi i
nestaje.
• Pavlov, 1927: sprovedite gašenje tako što ćete grupisati prezentacije US bez BS;
posle suptancijalno dužeg intervala vremena ponovo zadajte US  UR.
• Fenomen spontanog oporavka:
• gašenje ne vodi brisanju asocijativnog linka!
• Efekat obnavljanja:
(1) trening u jednom eksperimentalnom kontekstu (aparatu);
(2) gašenje u drugom eksperimentalnom kontekstu (aparatu);
(3) emitovanje US ponovo u prvom eksperimentalnom kontekstu  UR.

26. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 26
ASOCIJATIVNE STRUKTURE I PROCESI U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Gašenje
US BS
US BS
R
(1)
(2)
• Ako gašenje ne dovodi do brisanja asocijativnih
linkova, koji proces može da ga objasni?
• Da li dolazi do degradacije mentalne reprezentacije
uslovnog stimulusa (US)?
• Buton i Pek, 1992, eksp. sa pacovima:
• I faza: US najavljuje BS = hrana
• II faza: isti US najavljuje BS = šok
• UR tipične za US-hrana asocijaciju nestaje i
razvija se relevantan UR za US-šok asocijaciju,
ali...
• ... to znači da je reprezentacija CS neoštećena i
da je mogla da razvije asocijativnu moć sa
drugom US ili drugom UR.

27. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 27
ASOCIJATIVNE STRUKTURE I PROCESI U KLASIČNOM USLOVLJAVANJU
Gašenje: teorija Konorskog
Konorski (1948): gašenje ne vodi ka brisanju asocijativnog linka, već ka formiranju nove
asocijativne strukture koja se suprostavlja ili maskira efekte originalne strukture.
US BS
I
Teorija Konorskog, 1948:
• Kada je prisustvo US praćeno nižim stepenom aktivacije
reprezentacije BS, razvija se inhibitorni link: ovaj link
funkcioniše tako što podiže prag ekscitacije koji je potreban
da pojava reprezentacije US dovede do pojave reprezentacije
BS. Gašenje je inhibitorno učenje.
US BS+
Teorija Konorskog, 1967:
• Postoje antagonistički povezane reprezentacije BS: jedna
koja je aktivna kada je BS prisutna, jedna kada je BS odsutna;
• US je povezana sa obe te reprezentacije; kada je pojava US
korelirana sa prisustvom BS, reprezentacija BS+ automatski
inhibira reprezentaciju BS-, a suprotno se dešava tokom
gašenja;
• Nema potrebe za posebnim procesom inhibitornog učenja.
BS-

28. Vežbe
• Složeni nacrti klasičnog uslovljavanja – više US i fenomeni koji se javljaju
• Osenčavanje
• Blokiranje
• Kontrauslovljavanje
• Latentna inhibicija
• Pozitivni i negativni trening karakteristike
• Senzorno preduslovljavanje
• Uslovljavanje drugog reda
• Klasično uslovljavanje i učenje kovarijacija kod ljudi - metodologija
• Teorije klasičnog uslovljavanja i učenja kovarijacija:
• Reskorla-Vagner, 1972.
• Mekintoš, 1975.
• Vagner, 1981.
• Pirs i Hol, 1980.
• Pirs, 1987.
• Čeng i Novik, 1992.