1. Ognjen Pavić

2. Stene
 Stene su prirodni skupovi ili agregati petrogenih
elemenata.
 Stene mogu biti monomineralne (jedan mineral) i
polimineralne (više minerala).
kvarc (najrasprostranjeniji mineral)

3. Magmatske stene
 Magmatske stene nastaju kristalizacijom :
- magme (u unutrašnjosti zemlje)
-lave (na površini zemlje)
 Mogu biti: dubinske, izlivne i žične.

4. Dubinske dubinama hlađenjem magme.
 Nastaju na većim
 Javljaju se u obliku lakolita (Avala) i batolita (Kopaonik).
 Ovakve stene imaju zrnastu strukturu.
 Najpoznatije dubinske magmatske stene su granit, diorit,
sijenit, peridotit i gabro.
peridotit
sijenit

5. Izlivne
 Nastaju na povrsini zemlje hlađenjem i očvršćavanjem lave
 Imaju porfirsku strukturu (sitnozrni elementi između kojih
su umetnuti kristali)
 Mogu se naći u obliku: vulkanskih kupa, ploča, platoa ili
lavičnih tokova
 Najpoznatije izlivne magmatske stene su: riolit, trahit,
dacit, andezit i bazalt

6. žične
 Nastaju u pukotinama u koje magma uđe na putu ka
površini zemlje.
 Predstavljaju prelaz između dubinskih i izlivnih stena.
------------------------------------------------------------------------------------
bazalt
dacit

7. Sedimentne stene
 Nastaju taloženjem i vezivanjem materijala mineralnog i
organskog porekla.
 Prema sastavu i načinu sedimentacije dele se na: klastične,
hemijske i organogene.

8. Klastične
 Nastaju od materijala mineralnog porekla koji se taloži i
povezuje silikatnim, karbonatnim ili gvožđevitim
cementom.
 Najpoznatije klastične stene su: breče, konglomerati,
peščari, les i glina.
peščar
glina

9. Hemijske
 Nastaju taloženjem minerala u slanim jezerima i morima i
taloženjem kalcijum-karbonata.
 Ovako nastaju: kuhinjska so, gips, šalitra, bigar i travertin.
kuhinjska so
bigar
gips

10. Organogene
 Nastaju taloženjem i očvršćavanjem ostataka biljaka i
uginulih životinja.
 Najrasprostranjenije su karbonatne stene (krečnjak i
dolomit)
krečnjak
dolomit

11. Metamorfne stene
 Nastaju naknadnom promenom magmatskih i
sedimentnih stena pod uticajem toplote i pritiska.
 Ove promene su poznate kao metamorfizam
 Metamorfizam može biti dinamički (pritisak) i termalni
(toplota)
 Najpoznatije metamorfne stene su gnajs (granit),
mermer(krečnjak), serpentinit(perodotit), kvarcit (peščar)
i škriljci.

12. …
mermer
kvarcit
gnajs
škriljac
serpentinit

13. Rude i minerali
 Rude su stene koje sadrže metale i nemetale čija je
eksploatacija ekonomski isplativa.
 Nastale su sedimentacijom ili metamorfozom.
 Rude se mogu podeliti na rude metala, rude nemetala i
fosilna goriva.

14. Rude metala i nemetala
 Rude metala najčešće se javljaju u magmatskim i
metamorfnim stenama ali ima ih i u sedimentnim (boksit i
mangan)
 Rude nemetala uglavnom se nalaze u sedimentnim
stenama.
mangan
azbest
grafit

15. Fosilna goriva
*Stene koje gore (kaustobioliti)
 Dele se na ugalj i naftu i nastaju karbonifikacijom.
 Karbonifikacija se odvija u vodi bez prisustva kiseonika.
 Prema stepenu karbonifikacije ugalj se deli na lignit, mrki ugalj,
kameni ugalj i antracit.
nafta

16. …
lignit
antracit
mrki ugalj
kameni ugalj