SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 19


Вулканизам-називамо све појаве ја процесе kоји
се односе на избацивање лаве, врелих гасова и
чврстих Маса из Земљине унутраш
њости.
Вулканск активност пратила је Земљу кроз њену
еволуцију и имала је велику улогу у формирању
рељефа литосфере.


Вулкани су места на Земљиној површини где
се повремено или непрекидно избацује
вулкански материјал.
Избијање лава,које може бити праћено јаким
експлозијама и бурним избацивањем
гасова,пепела и комада стена,зове се
вулканска ерупција.
 Лава је усијана течна материја,настала од магме
која се налази испод Земљине коре,на
температури од 1000°C до 1.300°C.



Од количине силицијума-диоксида лава може да
буде:
Базалтна лава-садржи 40-52% силицујумадиоксида.Она је ретка и веома брза. (Хавајски
вучлани)
Кисела лава- садржи 65-80% силицијумадиокцида.Густа је и спора.(Вулкани Етна и Везувна)


Etna

Vezuv


То значи да су основни елементи сваког вулкана
вулканско огњиште,гротло вулкана,кратер и
вулканска купа.


Кратер је левкасто удубљење на врху вулкана
кроз које избијају различити материјал током
вулканске ерупције Димензије вулкана зависи
од величине и типа вулкана. Ширина кратета
креће се од неколико стотина метара до
неколико километара.
Посебна врста кратера је калдере.То су веома
проширени кратери, делимично разорени
ерупцијом,тако да имају изглед српа.


Вулканска купа је узвишење настало таложењем
материјала избаченог током ерупције и очвршћабањем
лаве.
Величина купе зависи од вулканске ерупције. Велике
вулканске купе налазе се на хавајвким острвима Мауна
Кеа и Мауна Лоа. Мале купе се налазе на Јерменској
висоравни.
Просте купе су правог облика,симетричне и имају један
кратер. Сложене су непарвилног облика,ациметричне и
имају 2 или више кратера.(Етна).


Поред вулканске купе,вулкански облици
рељефа су вулкански платои и плоче. Они
настају изливањем и хлађењем лаве на
великим површинама.
Примери платои и плоча су висораван
Декан,Колумбијско плато,плато на Исланду,у
Етиопији и Сирији.




Вулкани могу да буду активни и угашени. Активни
су они вулкани који стално или повремено имају
ерупције,а угашени су они који нису имали
ерупције током дужег периода. Вулкани који су
угашени се могу активирати,као вулкан Везув
који је поново постао активан после 79 година.
У зависности од грађе деле се на:
Штитасти вулани-избацују течну базалтну
лаву.брзо се креће и има облик штита када се
шири. Има широку основу и не тако изражен
врх.
Страто вулкански тип одликује са са високим
правилним купама који су изграђени од слојева
очврстеле лаве.




Стратовулкански тип

Штитасти вуклански тип



Према врсти вулканске ерупције деле се на:
Лавичне вулкане-избацују највише лаву и мало
гасова(хавајски вулкани)
Гасни вулкани-избацују искључиво гасове,без
изливање лаве(Мон Пеле на Maртинику)
Мешовити вулкани-избацују истовремено
лаву,гасове и чврсте масе. Највећи број активних
вулкана су мешовити.


Према свим одликама,грађи и карактеру
ерупција,разликујемо неколико типова вулкана.
Стромболски тип (по вулкану Стромболи)
одликује ритмичко спуштање и издизање лаве и
ерупцијама са издизањем ''вулканских бомби''


Вулканолошки тип(по вулкану Вулкано) има јаке
ерупције при којима се избацује велика
количина вулканоолошког материјала.


Хавајски тип карактерише мирне ерупције са
избацивањем базалтне лаве.


Везувски тип(по вулкану Везув) одликује се
снажним вулканским ерупцијама и изливањем
велике количине киселе лаве.


Пелешки тип(по вулкану Мон Пеле) одликује
формирањем игличасте стубасте очврсле лаве
после експолозивних ерупција при којима се
избацује велика количина паре и гасова.
Вулкани се не јављају у свим деловима света,већ
њихов положај повезан је са распоредом
тектонских плоча.Око 80% јавља се на границама
понирање плоча,док 5% вулкана јавља се на
местима где се плоче размичу,а остали изнад
вруће тачке астеносфере.
Постоје четири главне вулканске области:
 -ватрени појас Пацифика
 -средоземна вулканска област
 -источноафричка зона
 -атланска вулканска зона

Вулкани (Vulkani)

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Постанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа ЗемљеПостанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа Земљеprijicsolar
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresitanjamz
 
Vreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiVreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiJovana Veselinović
 
Sunčev sistem
Sunčev sistem Sunčev sistem
Sunčev sistem radmila10
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiJovana Veselinović
 
Позитиван и негативан утицај човека на животну средину
Позитиван и негативан утицај човека на животну срединуПозитиван и негативан утицај човека на животну средину
Позитиван и негативан утицај човека на животну срединуAdrijana Vereš
 
Orijentacija u prostoru
Orijentacija u prostoruOrijentacija u prostoru
Orijentacija u prostorudusanjerkovic
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljedusanjerkovic
 

La actualidad más candente (20)

Постанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа ЗемљеПостанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа Земље
 
Eolski reljef
Eolski reljefEolski reljef
Eolski reljef
 
Magnetno polje zemlje
Magnetno polje zemljeMagnetno polje zemlje
Magnetno polje zemlje
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
Vreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiVreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementi
 
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
Stene   Geografija - 1. razred gimnazijeStene   Geografija - 1. razred gimnazije
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
 
Efekat staklene bašte
Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte
Efekat staklene bašte
 
Sunčev sistem
Sunčev sistem Sunčev sistem
Sunčev sistem
 
Kraska erozija
Kraska erozijaKraska erozija
Kraska erozija
 
Вулканизам
ВулканизамВулканизам
Вулканизам
 
Fluvijalna erozija
Fluvijalna erozijaFluvijalna erozija
Fluvijalna erozija
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Позитиван и негативан утицај човека на животну средину
Позитиван и негативан утицај човека на животну срединуПозитиван и негативан утицај човека на животну средину
Позитиван и негативан утицај човека на животну средину
 
Orijentacija u prostoru
Orijentacija u prostoruOrijentacija u prostoru
Orijentacija u prostoru
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemlje
 
Kretanje Zemlje
Kretanje ZemljeKretanje Zemlje
Kretanje Zemlje
 
Fizička geografija
Fizička geografijaFizička geografija
Fizička geografija
 
Sunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša StojanovićSunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša Stojanović
 
Kisele kiše
Kisele kišeKisele kiše
Kisele kiše
 
Lednička erozija
Lednička erozijaLednička erozija
Lednička erozija
 

Similar a Вулкани (Vulkani)

Similar a Вулкани (Vulkani) (11)

I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107
 
I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107
 
Ugledni cas vulkani
Ugledni cas vulkaniUgledni cas vulkani
Ugledni cas vulkani
 
Volcanoes presentation
Volcanoes presentationVolcanoes presentation
Volcanoes presentation
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
Zemljotresi i vulkani
Zemljotresi i vulkaniZemljotresi i vulkani
Zemljotresi i vulkani
 
Vulkanizam i Zemljotresi
Vulkanizam i ZemljotresiVulkanizam i Zemljotresi
Vulkanizam i Zemljotresi
 
Вулкани
ВулканиВулкани
Вулкани
 

Más de Prva kragujevačka gimnazija (20)

Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018
 
Balkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promeneBalkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promene
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazijeUvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
 
Uragan
UraganUragan
Uragan
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Lednicka erozija
Lednicka erozijaLednicka erozija
Lednicka erozija
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Zuti patuljak
Zuti patuljak Zuti patuljak
Zuti patuljak
 
Pustinje
PustinjePustinje
Pustinje
 
Reka Nil
Reka NilReka Nil
Reka Nil
 
Padavine
PadavinePadavine
Padavine
 
Kanjon Kolorada
Kanjon KoloradaKanjon Kolorada
Kanjon Kolorada
 
Amazon
AmazonAmazon
Amazon
 
Stene
SteneStene
Stene
 
Zemljina atmosfera
Zemljina atmosferaZemljina atmosfera
Zemljina atmosfera
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Polarna svetlost
Polarna svetlostPolarna svetlost
Polarna svetlost
 
Okeani
OkeaniOkeani
Okeani
 

Вулкани (Vulkani)

  • 1.
  • 2.  Вулканизам-називамо све појаве ја процесе kоји се односе на избацивање лаве, врелих гасова и чврстих Маса из Земљине унутраш њости. Вулканск активност пратила је Земљу кроз њену еволуцију и имала је велику улогу у формирању рељефа литосфере.
  • 3.  Вулкани су места на Земљиној површини где се повремено или непрекидно избацује вулкански материјал. Избијање лава,које може бити праћено јаким експлозијама и бурним избацивањем гасова,пепела и комада стена,зове се вулканска ерупција.
  • 4.  Лава је усијана течна материја,настала од магме која се налази испод Земљине коре,на температури од 1000°C до 1.300°C.  Од количине силицијума-диоксида лава може да буде: Базалтна лава-садржи 40-52% силицујумадиоксида.Она је ретка и веома брза. (Хавајски вучлани) Кисела лава- садржи 65-80% силицијумадиокцида.Густа је и спора.(Вулкани Етна и Везувна)
  • 6.  То значи да су основни елементи сваког вулкана вулканско огњиште,гротло вулкана,кратер и вулканска купа.
  • 7.  Кратер је левкасто удубљење на врху вулкана кроз које избијају различити материјал током вулканске ерупције Димензије вулкана зависи од величине и типа вулкана. Ширина кратета креће се од неколико стотина метара до неколико километара. Посебна врста кратера је калдере.То су веома проширени кратери, делимично разорени ерупцијом,тако да имају изглед српа.
  • 8.  Вулканска купа је узвишење настало таложењем материјала избаченог током ерупције и очвршћабањем лаве. Величина купе зависи од вулканске ерупције. Велике вулканске купе налазе се на хавајвким острвима Мауна Кеа и Мауна Лоа. Мале купе се налазе на Јерменској висоравни. Просте купе су правог облика,симетричне и имају један кратер. Сложене су непарвилног облика,ациметричне и имају 2 или више кратера.(Етна).
  • 9.  Поред вулканске купе,вулкански облици рељефа су вулкански платои и плоче. Они настају изливањем и хлађењем лаве на великим површинама. Примери платои и плоча су висораван Декан,Колумбијско плато,плато на Исланду,у Етиопији и Сирији.
  • 10.   Вулкани могу да буду активни и угашени. Активни су они вулкани који стално или повремено имају ерупције,а угашени су они који нису имали ерупције током дужег периода. Вулкани који су угашени се могу активирати,као вулкан Везув који је поново постао активан после 79 година. У зависности од грађе деле се на: Штитасти вулани-избацују течну базалтну лаву.брзо се креће и има облик штита када се шири. Има широку основу и не тако изражен врх. Страто вулкански тип одликује са са високим правилним купама који су изграђени од слојева очврстеле лаве. 
  • 12.   Према врсти вулканске ерупције деле се на: Лавичне вулкане-избацују највише лаву и мало гасова(хавајски вулкани) Гасни вулкани-избацују искључиво гасове,без изливање лаве(Мон Пеле на Maртинику) Мешовити вулкани-избацују истовремено лаву,гасове и чврсте масе. Највећи број активних вулкана су мешовити.
  • 13.  Према свим одликама,грађи и карактеру ерупција,разликујемо неколико типова вулкана. Стромболски тип (по вулкану Стромболи) одликује ритмичко спуштање и издизање лаве и ерупцијама са издизањем ''вулканских бомби''
  • 14.  Вулканолошки тип(по вулкану Вулкано) има јаке ерупције при којима се избацује велика количина вулканоолошког материјала.
  • 15.  Хавајски тип карактерише мирне ерупције са избацивањем базалтне лаве.
  • 16.  Везувски тип(по вулкану Везув) одликује се снажним вулканским ерупцијама и изливањем велике количине киселе лаве.
  • 17.  Пелешки тип(по вулкану Мон Пеле) одликује формирањем игличасте стубасте очврсле лаве после експолозивних ерупција при којима се избацује велика количина паре и гасова.
  • 18. Вулкани се не јављају у свим деловима света,већ њихов положај повезан је са распоредом тектонских плоча.Око 80% јавља се на границама понирање плоча,док 5% вулкана јавља се на местима где се плоче размичу,а остали изнад вруће тачке астеносфере. Постоје четири главне вулканске области:  -ватрени појас Пацифика  -средоземна вулканска област  -источноафричка зона  -атланска вулканска зона 