1. T IHOMIR P OPOVIĆ 1 , V LADIMIR Đ URĐEVIĆ 2 , M OMČILO Ž IVKOVIĆ 1 , B ILJANA J OVIĆ 1 , M ILENKO J OVANOVIĆ 1 1- Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja 2-Institut za meteorologiju, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu [email_address] rs PROMENA KLIME U SRBIJI I OČEKIVANI UTICAJI www.sepa.gov. rs РЕПУБЛИКА СРБИЈА Министарство заштите животне средине АГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

6. www.sepa.gov. rs O Agenciji - …. . . .PUBLIKACIJE

7. www.sepa.gov. rs KLIMATSKI SISTEM, KLIMA, ... Klimatski sistem je složen dinamički sistem koga čine atmosfera, hidrosfera, biosfera, kriosfera i njihove međusobne interakcije. . . to je najsloženiji neživi sistem (Dr. Milivoj Gavrilov)

8. www.sepa.gov. rs KLIMATSKI SISTEM Efekat staklene ba šte Bez efekta staklene bašte sadašnja prosečna temperatura planete, 15 o C , bi bila daleko niža, iznosila bi oko -18 o C. To znači, da bi prizemni sloj atmosfere, bez efekta staklene bašte bio hladniji za 33 o C !!! Efekat staklene bašte predstavlja prirodan pro ces vraćanja dela dugotalasnog zračenja Zemlje na njenu površinu

9. www.sepa.gov. rs KLIMATSKI SISTEM Varijabilnost klime, MILANKOVI Ć . . . Parametri rotacije Zemlje 1- ekscentricitet orbite, 100 000 g. 2- nagib ose rotacije Zemlje 41 000 g. 3- p recesija tačke ravnodnevnice, 22 000 g. mogu biti u fazi i uzrokovazi promene u insolaciji i do 30% u najvećim geografskim širinama Milutin Milanković je prvi postavio teoriju da promene u rotaciji Zemlje izazivaju klimatske promene koje dovode do pojave ledenih doba Astronomska teorija promene klime Milutina Milankovića je definitivno potvrđena 1976. godine analizom sedimenata sa okeanskog dna. Danas je Milanković jedan od najcitiranijih srpskih naučnika.

10. www.sepa.gov. rs A ntropogen o zagađivanje .... , pojava globalnog otopljavanja Atmosferske koncentracije CO 2 i CH 4 u 2005 daleko prevazilaze opseg prirodnih vrednosti u poslednjih 650,000 godina ( Pachauri, IPCC , 2007.) CH 4 CO 2

11. www.sepa.gov. rs A ntropogen o zagađivanje .... , pojava globalnog otopljavanja Nagli rast atmosferske koncentracije gasova staklene bašte (GHG) u prethodnom stoleću, uzrokovan ljudskim aktivnostima, doveo je do narušavanja energetskog bilansa atmosfere. Rast atmosferske koncentracije GHG se nastavlja !!! Povećanje koncentracije ovih gasova u atmosferi dovelo je do povećanja dugotalasnog zračenja koje se vraća na površinu Zemlje i njenog zagrevanja u globalnim razmerama . Poslednje decenije i godine su sve toplije o čemu svedoče podaci na globalnom nivou

12. www.sepa.gov. rs Sadašnji klimatski ekstremi – buduća klima Povremeni klimatski ekstremi nas uvode u klimatsku budućnost... .. LETO 2003.

13. www.sepa.gov. rs ODRAZ GLOBALNOG OTOPLJAVANJA NA PODRUČJE SRBIJE Godišnje temperature vazduha u Beogradu i klizni 20-godišnji srednjak ukazuju na očit pozitivan trend temperature u Beogradu. Izrazito je uočljivo da su poslednje decenije najtoplije u nizu podataka instrumentalnih osmatranja od 1890 .

14. www.sepa.gov. rs ODRAZ GLOBALNOG OTOPLJAVANJA NA PODRUČJE SRBIJE Klizni trend godišnjih temperatura vazduha za područje Srbije, 1951-2005. Hod letnjih (JJA) temperatura na području Srbije, predstavljenih kao normalizovana odstupanja, period 1951-2008. … leto 200 8 . bilo 1 9 . uzastopno leto sa temperaturom većom od proseka 1961-1990. .. od 1983 je započeo rast godišnje temperature u Srbiji koji i dalje traje

15. www.sepa.gov. rs ODRAZ GLOBALNOG OTOPLJAVANJA NA PODRUČJE SRBIJE Geografska raspodela trenda godišnje temperature vazduha na području Srbije - Posle 1991. u celoj Srbiji je prisutan rapidan porast temperature -

16. www.sepa.gov. rs ODRAZ GLOBALNOG OTOPLJAVANJA NA PODRUČJE SRBIJE Devedesetih godina prošloga veka deficit padavina na području Srbije je toliko naglašen da se može izraziti iznosom celikupnih godišnjih suma padavina Geografska raspodela trenda godišnjih suma padavina, u % normale 1961-1990 za 50 godina, na području Srbije Hod godišnjih suma padavina na području Srbije, predstavljenih kao normalizovana odstupanja

17. www.sepa.gov. rs SCENARIJI PROMENE KLIME .... Osnovni alat u naučnim istraživanjima o budućim klimatskim promenama jesu numerički klimatski modeli. Esencijalna ulazna promenljiva veličina u klimatskim modelima je koncentracija GHG gasova. Ona će zavisiti od mnogo faktora: hoće li se i u kojoj meri realizovati smanjenje emisija GHG, kakav će biti tempo porasta broja stanovnika na planeti, koja vrsta i u kojoj meri energetskih izvora će biti u upotrebi, kako će se kretati udeo planete pod šumama i td. Grupisanje skup e faktora u jednu celinu predstavlja jedan scenario. Forsiranje klimatskih modela sa ulaznim veličinama iz različitih scenarija predstavlja modeliranje buduće klime po različitim scenarijima. Rezultati numeri čke simulacije buduće klime, po različitim scenarijima, se razlikuju i govore da će do 2100. globalna temperatura porasti u opsegu od 1.1 do 6.4 o C.

18. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME U EVROPI – PROJEKAT “SINTA”, CCS A1b Za istraživanja klimatskih promena nad pojedinim regionima koriste regionalni klimatski modeli. Jedan ovakav model, primenjen za područje Evrope, koristi se i u okviru međunardnog projekta “SINTA”, u kome učestvuju Euro-Mediteranski centar za klimatske promene iz Bolonje, Institutat za meteorologiju Beogradskog Univerziteta i Republički hidrometeorološki zavod Prema dobijenim rezultatima povećanje srednje godišnje temperature u Evropi na kraju dvadeset prvog veka (period 2071-2100) u odnosu na standardnu klimatsku normalu 1961-1990, kretaće se u osegu od 2 do 3 o C , ukoliko povećanje koncentracije GHG bude pratilo scenarijo A1b . Inače A1b scenarijo spada u grupu umerenih scenarija, koji predviđa da koncentracija CO2 na kraju veka bude oko 700ppm.

19. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME U EVROPI … ..progres u modeliranj e klime .. precizniji prikazi rezultata… P romena, u % normale 1961-1990., sezonskih količina padavina u Evropi do kraja veka (a) zima (DJF) (b) proleće (MAM) (c) leto (JJA) (d) jesen (SON) Izvor [7]

20. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME …. OČEKIVANI UTICAJI Prosečna temperatura vazduha Globalna Prosečna globalna temperatura (kopna i okeana) je do 2007. godine bila za 0.8 ºC viša od nivoa u preindustrijskom periodu. Brzina rasta prosečne globalne temperature se povećala sa 0.1ºC po deceniji u proteklih sto godina na 0.2 ºC po deceniji u prethodnim decenijama. Najbolje procene za projektovano globalno zagrevanje u toku ovog veka su dalji porast prosečne temperature između 1.8 i 4 ºC za različita scenarija Evropska U Evropi je otopljavanje brže nego na globalnom nivou ; za kopnenu oblast do 2007. godine 1.2 ºC više od preindustrijskog nivoa. Osam od dvanest godina između 1996. i 2007. godine su među 12 najtoplijih godina od 1850. godine . Projekcije godišnje temperature, dobijene forsiranjem klimatskih modela po različitim scenarijima promene klime, su da će ovog veka temperatura porasti za 1 do 5.5 ºC . Tokom zime se najveće zagrevanje očekuje u istočnoj i severnoj Evropi, a tokom leta u jugozapadnoj i mediteranskoj Evropi.

21. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME …. OČEKIVANI UTICAJI Prosečna temperatura - Srbija Procene, bazirane na klimatskom modeliranju, po umerenim scenarijima, ukazuju da će godišnja temperatura u Srbiji do kraja veka porasti za 2.6 o C. Otopljavanje neće biti ravnomerno tokom godine; leto će biti toplije za 3.5 o C, jesen za 2.2 o C, zime za 2.3 o C, a proleće za 2.5 o C. Probabilistička analiza minimalne temperature vazduha za potrebe određivanja spoljne projektne temperature vazduha, MANJE ENERGIJE ZA GREJANJE ! Koliko će biti validni dosadašnji proračuni i propisi ? … analiza temperature vazduha za potrebe projektovanja klimatizacije VIŠE ENERGIJE ZA KLIMATIZACIJU ! Preraspodela potrošnje električne energije u toku godine .

22. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME …. OČEKIVANI UTICAJI Suše Raste dužina i učestalost sušnih perioda, naročito u južnoj i jugoistočnoj Evropi. U Srbiji se povećala učestalost, intenzitet i trajanje meteoroloških suša, [9], kao rezultat povećanih temperatura, smanjenih letnjih padavina i većeg broja dužih sušnih perioda.. Ovaj trend će se nastaviti naročito na jugoistoku i istoku Srbije. Promene u režimu padavina i suše imaće direktnog uticaja na oticaj (-10% RR povlači do -40% oticaja) Usložnjava se problematika vodosnabdevanja i navodnjavanja. MODELIRANJE UTICAJA NA POLJOPRIVREDU I RAZRADA STRATEGIJE ? The differences of maximum drought duration in Yugoslavia for the periods 1951-1994 and 1951-1980 , Izvor [9] Normalizovana odstupanja letnjih količina padavina u Srbiji, period 1951 – 2008 ( Izvor podataka RHMZ )

23. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME …. OČEKIVANI UTICAJI Ekstremne padavine i poplave Intenzitet ekstremnih padavina kao što su jake kiše povećan u poslednjih 50 godina, čak i za oblasti sa smanjenim prosečnim količinama padavina kao što su centralna Evropa i Mediteran. Procenjuje se povećanje učestalosti i intenziteta pojave jakih padavina. ITP krive jakih kiša

24. www.sepa.gov. rs Povećavaju se ulaganja u tehničko-tehnološke sisteme kako bi oni bili dimenzionisani za optimalno funkcionisanje pri procenjenim novim klimatskim uslovima ? Neki ekonomski aspekti uticaja Oko 90 % svih prirodnih nepogoda u Evropi koje su se pojavile od 1980. godine se direktno ili indirektno mogu pripisati vremenu i klimi. Oko 95 % ekonomskih gubitaka prouzrokovanih katastrofalnim pojavama je rezultat ovih sa vremenom i klimom povezanim nepogodama. Godišnji broj nepogoda uzrokovanih vremenom i klimom u Evropi se povećao za oko 65 % u periodu 1998-2007. u poređenju sa godišnjim prosekom za 1980. Procenjuje se da će u narednim decenijama biti dominantni gubici od nepogoda, a da će u drugoj polovini veka biti mnogo izraženiji efekti promena klime na ekonomiju PROMENE KLIME …. OČEKIVANI UTICAJI

25. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME …. OČEKIVANI UTICAJI Uticaj na zdravlje ljudi Promene klimatskih parametara dovode do promene i preraspodele područja sa određenim vrednostima biometeoroloških parametara, ovaj uticaj će biti veoma izražen i u Srbiji. Promena humanih bioklimatskih uslova u Evropi do kraja veka izražena preko turističkog klimatskog indeksa, TCI za leto; Levo – TCI za leto, normala 1961- 1990, Desno – TCI za leto, period 2071- 2100. – IPCC SRES A2 Izvor [10]

26. www.sepa.gov. rs PROMENE KLIME U SRBIJI I OČEKIVANI UTICAJI UMESTO ZAKLJUČAKA Klimatske promene, spoznaja uticaja i planiranje adekvatnog odgovora predstavljaju jedan od najvećih izazova ovoga veka. Procene ukazuju da će područje Srbije biti izloženo uticajima koji mogu imati posledice na celo društvo.