Sta je srcani udar i kako treba postupiti.

1. SRCANI UDARSRCANI UDAR
- odumiranje manjeg ili veceg- odumiranje manjeg ili veceg
delića srcanog mišica nastalo zbogdelića srcanog mišica nastalo zbog
nedovoljne snabdevenosti krvljunedovoljne snabdevenosti krvlju

2.  Koronarna arterija je krvni sud kojiKoronarna arterija je krvni sud koji
snabdeva srce krvlju i kiseonikom.snabdeva srce krvlju i kiseonikom.
 Začepljenost koronarne arterije, uskraćujeZačepljenost koronarne arterije, uskraćuje
snabdevanje srca kiseonikom sto izazivasnabdevanje srca kiseonikom sto izaziva
ostećenje srčanog misića. Ostećenje srčanogostećenje srčanog misića. Ostećenje srčanog
misića izaziva bol u grudima i pritisak.misića izaziva bol u grudima i pritisak.
 Ukoliko se ne uspostavi krvotok uUkoliko se ne uspostavi krvotok u
koronarnoj arteriji za 20 do 40 min. počinjekoronarnoj arteriji za 20 do 40 min. počinje
izumiranje srčanog misića.izumiranje srčanog misića.
 Srčani misić umire narednih 6 do 8 sati, iSrčani misić umire narednih 6 do 8 sati, i
biva zamenjen ožiljačnim tkivom. Razvojbiva zamenjen ožiljačnim tkivom. Razvoj
infarkta nosi opasnost od nagle smrti zboginfarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog
srčanog zastoja. Najveći rizik je u prvimsrčanog zastoja. Najveći rizik je u prvim
satima od nastanka infarktasatima od nastanka infarkta

4. Sta prouzrokuje srcani udar?Sta prouzrokuje srcani udar?
 Arterioskleroza je postepen proces tokom koga se stvarajuArterioskleroza je postepen proces tokom koga se stvaraju
naslage holesterolOMEGOLnaslage holesterolOMEGOL
 Vaša linija zdravlja.a na zidovima arterija. NaslageVaša linija zdravlja.a na zidovima arterija. Naslage
holesterolOMEGOLholesterolOMEGOL
 Vaša linija zdravlja.a prouzrokuju zadebljanje zidovaVaša linija zdravlja.a prouzrokuju zadebljanje zidova
arterija i smanjenje njihovog obima.arterija i smanjenje njihovog obima.
 Takve arterije ne mogu da dopreme dovoljno krvi zaTakve arterije ne mogu da dopreme dovoljno krvi za
normalno funkcionisanje delova tela koje snabdevaju.normalno funkcionisanje delova tela koje snabdevaju.
 Kod mnogih ljudi arterioskleroza moze godinama iliKod mnogih ljudi arterioskleroza moze godinama ili
decenijama biti prikrivena (ne prouzrokuje nikakvedecenijama biti prikrivena (ne prouzrokuje nikakve
simptome ili probleme sa zdravljem).simptome ili probleme sa zdravljem).
 Arterioskleroza se moze pojaviti jos u tinejdzerskomArterioskleroza se moze pojaviti jos u tinejdzerskom
uzrastu ali se simptomi najcesce pojavljuju tek u zrelomuzrastu ali se simptomi najcesce pojavljuju tek u zrelom
periodu.periodu.
 Arterioskleroza prethodi srcanom infarktu u 90 - 95%Arterioskleroza prethodi srcanom infarktu u 90 - 95%
slucajevaslucajeva

5.  StarostStarost - najcesce pogadja- najcesce pogadja
ljude srednje i starije dobi,ljude srednje i starije dobi,
ispod 40god. od infarkta oboliispod 40god. od infarkta oboli
11%, izmedju 50-60god.11%, izmedju 50-60god.
32,5%, izmedju 60-70 god.32,5%, izmedju 60-70 god.
38%.38%.
 PolPol - muskarci mnogo cesce- muskarci mnogo cesce
oboljevaju od infarkta odoboljevaju od infarkta od
zena. Zene donekle cuva odzena. Zene donekle cuva od
razvoja arterioskleroze polnirazvoja arterioskleroze polni
hormon estrogen.hormon estrogen.
 Nasledni faktorNasledni faktor - izrazit je- izrazit je
kod srcanog infarktakod srcanog infarkta
 ProfesijaProfesija - Ne postoji- Ne postoji
posebna profesionalnaposebna profesionalna
dispozicija za srcani infarkt.dispozicija za srcani infarkt.
Ipak su ljudi na odgovornimIpak su ljudi na odgovornim
pozicijama, skopcanim spozicijama, skopcanim s
uzrujavanjem vise skloniuzrujavanjem vise skloni
ovom oboljenju.ovom oboljenju.

6.  Povecana telesnaPovecana telesna
tezinatezina - cesto je- cesto je
povezana sa razvojempovezana sa razvojem
arterioskleroze.arterioskleroze.
 NikotinNikotin - deluje- deluje
vazokonstriktorno,vazokonstriktorno,
sadrzi hemikalije kojesadrzi hemikalije koje
ostecuju zidove krvnihostecuju zidove krvnih
sudova.sudova.

7. Simptomi srcanog udara:Simptomi srcanog udara:
 Kod srcane kapi ili infarktaKod srcane kapi ili infarkta
u predelu srca oseti seu predelu srca oseti se
snažna, iznenadna isnažna, iznenadna i
dugotrajna bol. Ona trajedugotrajna bol. Ona traje
najmanje pola sata anajmanje pola sata a
kadšto i po nekoliko sati,kadšto i po nekoliko sati,
za razliku od bola kodza razliku od bola kod
angine pektoris, koja trajeangine pektoris, koja traje
do 5 minuta.do 5 minuta.
 Bol u grudima bolesniciBol u grudima bolesnici
cesto opisuju kao "pritisak"cesto opisuju kao "pritisak"
ili "stezanje". Može se širitiili "stezanje". Može se širiti
u levo (redje desno) rame iu levo (redje desno) rame i
ruku, vrat, vilicu. Nekiruku, vrat, vilicu. Neki
bolesnici osete bol ubolesnici osete bol u
gornjem delu trbuha.gornjem delu trbuha.

8.  Bol je pracen nedostatkomBol je pracen nedostatkom
vazduha,strahom i uznemirenoscuvazduha,strahom i uznemirenoscu
 Bleda i znojem orošena kožaBleda i znojem orošena koža
 Mucnina i povracanjeMucnina i povracanje
 Kratak dahKratak dah
• Srcani udar se moze pojaviti u bilo koje dobaSrcani udar se moze pojaviti u bilo koje doba
dana, ali se najcesce pojavljuje izmedju 4 i 10dana, ali se najcesce pojavljuje izmedju 4 i 10
sati prepodne, zbog malo viseg nivoasati prepodne, zbog malo viseg nivoa
adrenalina u krvi koji se oslobadja u jutarnjimadrenalina u krvi koji se oslobadja u jutarnjim
casovima.casovima.

9. Sta treba uraditi?Sta treba uraditi?
 Bolesnik mora mirovati, najbolje uBolesnik mora mirovati, najbolje u
polusedecem položaju. Ne dozvolitepolusedecem položaju. Ne dozvolite
mu hodanje niti ikakvo naprezanje.mu hodanje niti ikakvo naprezanje.
 Tabletu Aspirina ili Andola od 300 mgTabletu Aspirina ili Andola od 300 mg
usitnite i dajte bolesniku. Osobe kojeusitnite i dajte bolesniku. Osobe koje
boluju od angine pektoris treba daboluju od angine pektoris treba da
uzmu i svoju uobicajenu terapiju -uzmu i svoju uobicajenu terapiju -
Nitroglicerin (Angised) ili Tinidil podNitroglicerin (Angised) ili Tinidil pod
jezik.jezik.

10.  Pozovite hitnu medicinsku pomoc iliPozovite hitnu medicinsku pomoc ili
prevezite bolesnika što pre u bolnicu.prevezite bolesnika što pre u bolnicu.
 Ako bolesnik izgubi svest, proveriteAko bolesnik izgubi svest, proverite
disanje i krvotok i po potrebi zapocnitedisanje i krvotok i po potrebi zapocnite
mere ozivljavanjamere ozivljavanja
 Za bolesnika su najopasnija prva 24 sata.Za bolesnika su najopasnija prva 24 sata.
Onaj deo srca koji nije dobijao krv,Onaj deo srca koji nije dobijao krv,
propada i umire.propada i umire.
 Na mestu izumrlog dela stvara se ožiljakNa mestu izumrlog dela stvara se ožiljak
što sledi otprilike 6 nedelja nakon udara.što sledi otprilike 6 nedelja nakon udara.
Tek tada bolesnik sme ustati.Tek tada bolesnik sme ustati.

11. Prezentaciju radio: Srdjan Lukic III-4 