1. УЧЕЊЕ О
ХОЛОКАУСТУ
(И ДРУГИМ ОБЛИЦИМА ГЕНОЦИДА)
У ОДНОСУ НА ДАНАШЊЕ
ПРЕДРАСУДЕ И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

2. ШТА ЈЕ ХОЛОКАУСТ?
 Холокауст је био систематски државни
прогон и убијање приближно 6 милиона Јевреја, од
стране нацистичког режима и њихових помагача.
 Холокауст јесте најтежи облик геноцида, уједно и
најмонструознији злочин XX века, јер представља
уништење припадника једног народа, без обзира на
пол, године старости, идеолошко убеђење, ...
 Током Холокауста на мети нациста биле су и друге
„расно инферирне“ групе: Роми, инвалиди (ометени у
развоју), Словени (Пољаци, Руси, Срби, ...), идеолошки
противници (синдикалци, социјалисти, комунисти),
Јеховини сведоци, хомосексуалци.

3. ЗАШТО УЧИМО О ХОЛОКАУСТУ?
 Холокауст је јединствени догађај, без преседана у
људској историји. Начин на који су убијани Јевреји је
монструозан, а самим тим монструозно је данас
негирати Холокауст.
 Холокауст има универзални карактер у учењу о другим
облицима облицима геноцида и ратних злочина, као и
у свим другим облицима кршења људских права (од
предрасуда и дискриминација до масовног уништења
припадника других само зато што су други).
 Образовање је једини прихватљив и ефикасан начин
да се спречи понављање злочина. Ако не едукујемо
младе отвара се простор за појаву нетолеранције,
ксенофобије, расизма, мржње, антисемитизма,
стварајући услове за појаву нових злочина.

4. ШТА МОЖЕМО НАУЧИТИ ИЗ
ПРОШЛОСТИ КАКО НЕ БИ ПОНОВИЛИ
ГРЕШКЕ У БУДУЋНОСТИ?
 Учењем о Холокаусту нашим ученицима помажемо да:
а) разумеју узроке и последице до којих доводе
предрасуде, стереотипи и расизам у сваком друштву.
б) развијају свест о вредности плурализма и прихватању
различитости.
в) размишљају о употреби и злоупотреби моћи, као и
улоге и одговорности појединаца, организација и народа
када је суочен са кршењем грађанских права или
политиком геноцида.
 Образовање О Холокаусту јесте изграђивање
моралних вредности које ће од сваког младог
човека, без обзира које је нације или вере,
обликовати моралан став и убеђење да се
супротстави злу које проистиче из незнања,
примитивизма и страха од различитости.

5. ХОЛОКАУСТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ
 У наставном плану програму за основе школе у Републици
Србији не постоји наставна јединица, нити наставна тема
посвећена Холокаусту.
Наставна тема - СВЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ
РАТА: Свет између демократије и тоталитаризма
Наставна тема - ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ – ТОТАЛНИ РАТ:
Последице рата
Наставна тема - ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ:
Априлски рат и последице пораза; Отпор, устанак и грађански рат;
Биланс рата и допринос Југославије победи антифашистичке
коалиције.

6. ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ




1)
2)
3)
4)
5)
Антисемитизам
Нацистичка идеологија
Расни закони
„Коначно решење“
Жртве
Злочинци
Помагачи
Посматрачи
Праведници
(спасиоци)
 Интердисциплинарност
(историја, српски језик,
уметност, географија...)
 Прилагођеност узрасту
Друштво
Студија случаја –
судбина појединца
или породице
Историјски контекст

7. МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ
Информација,
бројке,
статистика
• лична прича
• лице
• емоција
• прецизно
Стереотипни
изражавање
описи,
поједностављени • дискусија са
ученицима
одговори
Слике ужаса,
• примереност
призори
узрасту
бруталности,
масовна убиства • емпатија

8. ПРЕПОРУЧЕНА ВЕБ МЕСТА
Јад Вашем yadvashem.org/
Меморијални музеј Холокауста
Сједињених Држава у Вашингтону
ushmm.org/
Музеј Кућа Ане Франк
annefrank.org/en/
Старо сајмиште starosajmiste.info/sr/
Геноцид над Ромима
romasinti.eu

9. ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА
 Раул Хилберг, Злочинци, жртве, посматрачи, Јеврејска
катастрофа 1933-1945, Београд 2001.
 Бранислав Божиновић, Страдање Јевреја у окупираном
Београду 1941-1944, Београд 2004.
 Валтер Маношек, Холокауст у Србији, Војна окупациона
политика и уништавање Јевреја
1941-1942, Београд
2007.
 Милан Кољанин, Јевреји и антисемитизам у Краљевини
Југославији 1918-1941, Београд 2008.
 Милан Кољанин, Немачки логор на Београдском
сајмишту 1941- 1944, Београд 1992.
 Венцеслав Глишић, Терор и злочини нацистичке Немачке
у Србији 1941-1944, Београд 1970.