Logicka matrica

1
Ministarstvo finansija
Vlada Republike Srbije
Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU17-18 april 2008. godine
MINISTARSTVO FINANSIJA
Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU
PRIPREMA LOGIČKE MATRICE
PREDLOGA PROJEKTA
Marija Marinković
Dejan Zlatković
Projektni ciklus
i
Logička matrica

2
Šta je projekat?
Projektni ciklus
PROGRAMIRANJE
IDENTIFIKACIJA
FORMULACIJA
SPROVOĐENJE
EVALUACIJA I
MONITORING

3
• Donošenje odluke da li ideju treba tretirati kao projekat
• Analiziranje potreba korisnika
• Identifikovanje različitih učesnika u projektu
• Izrada strukture projekta
• Utvrđivanje vremenskog okvira
• Procena troškova
• Identifikovanje rizika i predviđanje akcija za
njihovo prevazilaženje
• Definisanje indikatora i izvora verifikacije
Programiranje, identifikacija
Izrada predloga projekata koji sadrže:
• EU strateški okvir
• Opis do sada stečenih iskustava
• Srodne aktivnosti
• Koordinacija donatorskih aktivnosti
• Nacionalni strateški okvir
• Opis problema, identifikacija rešenja
• Analiza zainteresovanih strana
• Opšte i specifične ciljeve
• Očekivane rezultate i osnovne aktivnosti
• Rizici i pretpostavke
• Budžet i kalendar sprovođenja
Formulacija

4
• Potpisivanje Finansijskog sprazuma
• Priprema tenderske dokumentacije
• Sprovođenje tendera
• Potpisivanje ugovora
• Primena finansijskih pravila EU (PRAG)
Sprovođenje
Monitoring i Evaluacija
• Ocena uspešnosti projekta
• Vrši se tokom i posle završetka projekta
• Osnov za buduće programiranje
• Reviziju vrši Evropski revizorski sud

5
Okvirni kalendar godišnjeg programa
Sprovođenje projektaFinansijski sporazumNaredna
godina
Odobravanje
od strane EKPROGRAMIRANJE
Tekuća
godina
IV KvartalIII KvartalII KvartalI Kvartal
Šta je logička matrica?

6
• Pristup logičke matrice je analitički proces i skup
alata koji se koriste kao podrška procesu planiranja i
upravljanja projektom prema definisanim ciljevima;
• Ovaj pristup trebalo bi posmatrati kao „pomoć pri
razmišljanju“;
• Omogućava da informacije budu analizirane i
organizovane na strukturisan način što olakšava
postavljanje važnih pitanja i identifikovanje slabosti;
Logička matrica projekta
• Osnovni instrument za pripremu projekta
• Koristi se kao prvi korak u pripremi projekta
• Logicka matrica se koristi za projekte bez obzira na
velicinu projekta, obim projekta, izvor finansiranja
• Nema smisla koristiti logicku matricu za pojedinacne
aktivnosti (npr. priprema seminara)

7
• Logička matrica sadrži četiri kolone i četiri (ili više) reda, kojima
se su objedinjeni ključni elementi projekta:
– Hijerarhija ciljeva projekta (Opis projekta ili Logika
projektne intervencije);
– Nacin pracenja i procene dostignuca projekta (Indikatori i
Izvori verifikacije.
– Projektno okruženje i spoljašnji faktori koji su ključni za
uspeh projekta (Pretpostavke);
• Upotreba Logičke matrice preporučuje se kao osnova za
podnošenje projekta, a potom i tokom čitavog trajanja projekta
radi praćenja napretka i prilagođavanja situaciji;
LOGIČKA MATRICA: SINTETIČKO PREDSTAVLJANJE
PROJEKTA U DATOM KONTEKSTU
Pretpostavke se
pomeraju od aktivnosti
ka rezultatima
[troškovi, budzet]
[ulazni parametri]
Inputs
(sredstva)
Aktivnosti
Pretpostavke se
pomeraju od rezultata
ka cilju (ciljevima)
Nacin prikupljanja
informacija
Indiktori za svaki rezultat –
(output indicator)
Rezultati
Pretpostavke se
pomeraju od svrhe ka
cilju (ciljevima)
Nacin prikupljanja
informacija
Indikatori - Niži nivo uticaja
Svrha projekta
(specifičan cilj)
Način prikupljanja
informacija
Indikatori na nivou opšteg
cilja- Visok nivo uticaja
(High level impact)
Opšti cilj
(razvojni cilj)
Pretpostavke i rizici
(spoljašnji faktori)
Mehanizmi za praćenje
projekta=monitoring
(Izvori verifikacije, načini
verifikacije informacije)
Način praćenja i procene
dostignuća projekta
(Objektivno merljivi
indikatori)
Logika intervencije
(Opis projekta, hijerarhija
ciljeva)

8
Preduslovi
PretpostavkeTroškoviSredstvaAktivnosti
PretpostavkeIzvori
verifikacije
IndikatoriRezultati
PretpostavkeIzvori
verifikacije
IndikatoriSvrha projekta
Izvori
verifikacije
IndikatoriOpšti cilj
PretpostavkeIzvor
verifikacije
Objektivno
merljivi indikatori
Opis projekta
• OPŠTI CILJ opisuje predviđeni dugoročni cilj čijem
ostvarenju projekat doprinosi
• SPECIFIČNI CILJ/SVRHA opisuje željene efekte
projekta (svrha projekta); ostvarivanje neposrednog cilja
za direktne korisnike
• REZULTATI opisuju ciljeve koje rukovodstvo projekta
treba da postigne i održi za vreme trajanja projekta
• AKTIVNOSTI treba da budu definisani kao procesi npr.
pripremiti, izraditi, sprovesti ...

9
Okvir za ocenjivanje učinka i uticaja, strukturu za
pripremu projektnog zadatka za ocenjivanje projekta i
reviziju učinka
Evaluacija/revizija
Obezbeđuje da sve neophodne promene budu u
skladu sa sveobuhvatnom koncepcijom projekta,
osnov za pripremu ugovora
Implementacija
Analiza trenutne situacije, ispitivanje relevantnosti
predloženog projekta, identifikacija potencijalnih
ciljeva i strategija, daje pregled ključnih elemenata
projekta, osnov za pripremu plana projekta
Identifikacija –
formulacija
Upotreba logičke matriceProjektni ciklus
• Faza analize
• Faza planiranja
Dve osnovne faze logičke matrice:

10
Identifikacija različitih strategija za
dostizanje ciljeva; izbor
najdelotvornije strategije
Analiza strategija
Definisanje ciljeva iz utvrđenih
problema
Analiza ciljeva
Identifikacija ključnih problema;
odnos uzrok - posledica
Analiza problema
Identifikacija i karakterizacija
zainteresovanih strana
Analiza zainteresovanih
strana
Faza analize
Na osnovu utvrđenih
aktivnosti, utvrditi resurse i
budžet
Utvrđivanje resursa
Utvrđivanje zahteva za
sprovođenje aktivnosti,
vremenskog okvira i
odgovornosti
Utvrđivanje aktivnosti
Utvrđivanje strukture
projekta, utvrđivanje logike
i rizika, indikatora
Izrada logičke matrice
Faza planiranja

11
Analiza zainteresovanih strana
• Ko su zainteresovane strane?
Terminologija:
Zainteresovane strane (Stakeholders)
Korisnici (Beneficiaries)
Ciljne grupe
Krajnji korisncici (Final beneficiaries)
• Partneri na projektu
Koraci u analizi zainteresovanih strana
• Identifikacija opšteg razvojnog problema
• Identifikacija i pravljenje spiska svih osoba, grupa,
relevantnih institucija
• Kategorizacija zainteresovanih strana, odabir
prioritetnih interesa
• Odabir najvažnijih
• Identifikacija veza, stepen saradnje ili konflikta
zainteresovanih strana

12
Matrica analize zainteresovanih strana
• Ograničeno razumevanje
toga da način odlaganja
sopstvenog otpada utiče
na zdravlje
• Mogućnost za efikasnije
lobiranje vladinih tela
• Žele da odlažu otpad dalje
od domaćinstava
• Žele pristup čistoj vodi
• Svesni industrijskog
zagađenja i njegovog uticaja
na kvalitet vode
• Zdravstveni rizici
Domaćinstva:
X domaćinstava ispušta otpad i
otpadne vode u reku, koriste
vodu za piće i ribu iz reke
• Posedovanje finansijskih i
tehničkih resursa za
uvođenje novih “zelenih
tehnologija”
• Skromna trenutna
motivacija za ostvarivanje
promena
• Održavanje i povećanje
profita
• Informisanje o uticaju koji
ima na društvo i životnu
sredinu
• Mobilizacija političkog
pritiska kako bi se uticalo
na ponašanje industrije
• Izvestan stepen brige o
imidžu kompanije
• Briga o troškovima u
slučaju sprovođenja
Zakona o zaštiti životne
sredine
Industrija x:
Veliko industrijsko poslovanje,
nedovoljno regulisano, ne
postoji sindikat, uticajna lobi
grupa, nedovoljna briga za
životnu sredinu
• Veliki interes za uvođenje
mera kontrole zagađenja
• Ograničen politički uticaj, s
obzirom na slabu
organizacionu strukturu
• Održavanje i poboljšanje
njihovih sredstava za život;
• Podrška kapacitetima za
organizovanje i lobiranje
• Sprovođenje mera kontrole
industrijskog zagađenja
• Zagađenje utiče na količinu
i kvalitet ulova
• Ugroženo je zdravstveno
stanje porodice, naročito
dece i majki
Porodice ribolovaca:
X porodica sa niskim
primanjima, mali porodični
biznis, organizovan kao
neformalna zadruga, žene
aktivno učestvuju u obradi i
prodaji ribe.
Potencijal
(kapacitet i motivacija za
ostvarivanje promena)
Interesi
(i moguće aktivnosti za
njihovo sprovođenje)
Problemi
(kakav uticaj ima(ju)
problem(i))
Karakteristike
zainteresovanih strana i
druge osnovne
karakteristike
SWOT Analiza
Faze u SWOT Analizi
SWOT 1 - Prednosti i Šanse
SWOT 2 - Slabosti i Pretnje
SWOT 3 - Izbor Strategije

13
Tabela SWOT 1 – Prednosti i Slabosti
Kategorija/Sekcija
Aktivnost
Prednost
Aktivnost
Slabosti
Tabela SWOT 2 – Šanse i Pretnje
Kategorija
Aktivnost
Šanse
Aktivnost
Pretnje

14
Tabela SWOT 3 — Izbor Strategija
Rezultat strategije
Prednosti Šanse Neophodna strategija
Suprotna strategija
Nedostaci
Pretnje
Suprotna
strategija
(conversive
strategy)
Stvaranje strategije poboljšanja
”otklanjanje slabosti/pretnji”
• Analizom problema identifikuju se negativni aspekti postojećeg
stanja i utvrđuju odnosi „uzroka i posledice“ koji postoje među
identifikovanim problemima;
• Analiza problema predstavlja najkritičniju fazu projektnog
planiranja, jer se na osnovu nje sprovode sve potonje analize i
donose odluke o prioritetima;
• Analiza problema uključuje tri najbitnija koraka:
– Definisanje okvira i predmeta analize;
– Identifikaciju osnovnih problema sa kojima se ciljne grupe i
korisnici suočavaju;
– Vizuelizaciju problema u obliku dijagrama, poznatog kao
„drvo problema“ ili „hijerarhija problema“ (kao što je
prikazano na narednoj slici).
Analiza problema

15
Kako uspostaviti „drvo problema“
– Korak 1: Identifikujte najbitnije postojeće probleme, služeći se
dostupnim informacijama;
– Korak 2: Počnite sa analizom pojedinačnog centralnog problema koji
treba analizirati;
– Korak 3: Potražite druge probleme koji su vezani za navedeni centralni
problem, odnosno identifikujte značajne i direktne uzroke/posledice
centralnog problema;
– Korak 4: Otpočnite konstruisanje „drveta problema“ tako što ćete
hijerarhiju uzroka i posledica, kao i hijerarhiju odnosa između problema
uspostaviti na sledeći način:
• Probleme koji direktno uzrokuju pojavu centralnog problema treba smestiti
ispod centralnog problema;
• Probleme koji predstavljaju direktnu posledicu centralnog problema treba
smestiti iznad centralnog problema.
Kako uspostaviti „drvo problema“
– Korak 5: Sve ostale probleme, potom, razvrstajte na isti nacin – vodece
pitanje pri tome bi trebalo da bude „sta je uzrok“.
– Korak 6: Probleme spojte strelicama kojima se označavaju uzrok i
posledice, vodeći računa da ključne veze budu jasno prikazane;
– Korak 7: Pregledajte dijagram, utvrdite njegovu valjanost i
sveobuhvatnost, zatim ga doradite i doterajte;
– Korak 8: Iskopirajte dijagram na list papira kao zabelešku, a potom ga
distribuirajte (po potrebi) radi unošenja daljih komentara/informacija;

16
Posledice
Centralni problem
Posledice
nerešavanja
problema.
Glavni problem
kojim se bavi
projekat.
Stvari koje treba
promeniti kako
bi se problem
rešio
Uzroci
DRVO PROBLEMA
GLAVNI PROBLEM
Uzrok Uzrok Uzrok
Uzrok Uzrok
Posledica Posledica
Posledica Posledica

17
Veliki broj nezgoda
u saobraćaju
Neoprezni
vozači
Vozila u lošem
stanju
Loši
putevi
Stara
vozila
Loše
održavanje vozila
Povređeni putnici
Putnici kasne
Nezadovoljstvo putnika
Bus company - Problemi
Izrada Drveta Problema
Case study
40 min

18
U TOKU ANALIZE CILJEVA DRVO PROBLEMA
PRETVARA SE U DRVO CILJEVA
• „Negativne situacije“ iz „drveta problema“ pretvaraju se u rešenja i izražavaju
kao „pozitivna postignuća“;
• Ta pozitivna postignuća su, u stvari, ciljevi i predstavljeni su u okviru
dijagrama ciljeva;
• Ovaj dijagram prikazuje hijerarhiju sredstava koja vode ka ciljevima.
• Kako uspostaviti „drvo ciljeva“
– Korak 1: Preformulišite sve negativne situacije iz analize problema
u pozitivne situacije koje su željene i koje realno mogu biti
postignute;
– Korak 2: Proverite odnose „sredstvo-cilj“ kako bi bila obezbeđena
valjanost i sveobuhvatnost hijerarhije (odnosi „uzrok-posledica“
pretvaraju se u odnose „sredstvo-cilj“);
– Korak 3: Sprovodite korake od dna ka vrhu kako biste obezbedili to
da odnosi „uzrok-posledica“ sigurno postanu odnosi „sredstvo-
cilj“;
• Ukoliko je neophodno:
– revidirajte izjave
– dodajte nove ciljeve ukoliko su relevantni i neophodni za
postizanje cilja na narednom nivou
– brišite ciljeve koji ne deluju odgovarajuće ili koji nisu neophodni.
• Korak 4: Docrtajte strelice koje ukazuju na odnose „sredstvo-
cilj“.

19
DRVO PROBLEMA DRVO CILJEVA
Posledice Ciljevi razvoja
Centralni problem Svrha projekta
Uzroci Trenutni rezultati
Aktivnosti
VELIKI BROJ NEZGODA U SAOBRAĆAJU
Neoprezni
vozači
Vozila u lošem
stanju
Loši
putevi
Stara
vozila
Loše
održavanje vozila
Povređeni putnici Putnici kasne
Nezadovoljstvo
putnika
Drvo problema

20
SMANJEN BROJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Oprezniji i odgovorniji vozači
Bolje stanje
vozila
Popravljeni putevi
Stara vozila
zamenjena
Vozila se redovno
održavaju
Smanjen broj povređenih i poginulih Putnici stižu na vreme
Putnici zadovoljni
Drvo ciljeva
• Sagledavanje mogućih puteva do cilja
• Izbor najoptimalnijeg načina da se stigne do cilja
Izbor:
• Eliminisati ciljeve koji nisu poželjni ili se ne mogu ostvariti
• Eliminisati ciljeve koji su obuhvaćeni drugim projektima u
ovoj oblasti
• Diskusija o posledicama projekta
• Utvrditi izvodljivost alternativa
• Izabrati jednu alternativu kao strategiju
• Ukoliko nije moguće postići dogovor uvesti dodatne
kriterijume ili utvrditi opciju koja će obuhvatiti elemente
drveta ciljeva
Analiza strategija ili alternativa

21
Drvo ciljeva i Izbor strategija
CILJ 1 CILJ 2
Svrha Prjekta
Cilj2.1
Rezultat 1
Cilj 2.2
Rezultat 2
Cilj 3.1
CILJ 3
Cilj 3.2 Cilj 3.3
Cilj 2.2.2
Aktivnost 2.2
Cilj 2.2.1
Aktivnost 2.1
Cilj 2.2.2.1
Podaktivnost 2.2.1
Cilj 2.2.2.2
Podaktivnost2.2.2
Opšti cilj
Izrada Drveta Ciljeva
Izbor ciljeva
Analiza i izbor strategija
Case study
30 min

22
• Definisanje logike intervencije
• Procena rizika
• Identifikovanje indikatora napredovanja
• Izrada plana aktivnosti
• Izrada finansijskog plana
Planiranje
Sled koraka u izradi matrice
• Priprema logframe je iterativan proces:
Opis projekta (top down)
Definisanje pretpostavki (bottom-up), zatim
definisanje indikatora
Izvori verifikacije (working across)

23
Preduslovi
(5)
Pretpostavke
(6)
TroškoviSredstvaAktivnosti
(4)
Pretpostavke
(7)
Izvori verifikacije
(14)
Indikatori
(13)
Rezultati
(3)
Pretpostavke
(8)
Izvori verifikacije
(12)
Indikatori
(11)
Svrha projekta
(2)
Izvori verifikacije
(10)
Indikatori
(9)
Opšti cilj
(1)
PretpostavkeIzvor verifikacijeObjektivno merljivi
indikatori
Opis projekta
Logička matrica – redosled unosa podataka
Logika intervencije
Moguce je prikazati i citajuci u obrnutom smeru
Svrha/cilj
Rezultati
Aktivnosti
Inputi/resursi
Opšti cilj
Svrha/cilj
Rezultati
Aktivnosti

24
• OPŠTI CILJ opisuje predviđeni dugoročni cilj čijem
ostvarenju projekat doprinosi
• SPECIFIČNI CILJ/SVRHA opisuje željene efekte
projekte (svrha projekta); ostvarivanje neposrednog cilja
za direktne korisnike
• REZULTATI opisuju ciljeve koje rukovodstvo projekta
treba da postigne i održi za vreme trajanja projekta
• AKTIVNOSTI treba da budu definisani kao procesi npr.
pripremiti, izraditi, sprovesti ...
Hijerarhija ciljeva projekta
1.1.1 ...
1.1.2 ...
1.1.3 ...itd.
Aktivnosti
1.1 .....
1.2 ....
Rezultati
1.Svrha projekta/specifični
cilj
.....Opšti cilj

25
• Najčešći problemi u formulisanju svrhe: Svrha se definiše na takav način da
prepričava navedene rezultate (skup rezultata) umesto postignuće višeg
ranga
• Primer: projekat-Prečišćavanje vode
Rezultati:
- Smanjeno direktno izlivanje otpadnih voda u reku
- Poboljšani standardi za obradu otpadnih voda
- Poboljšana informisanost javnosti o nadležnosti u oblasti životne sredine
Formulisanje svrhe
Primer loše prakse Primer dobre prakse
Svrha je skup rezultata Svrha je posledica rezultata
Poboljšano je prečišćavanje vode i samnjen
je nivo direktnog izlivanja u reku
Poboljšan kvalitet rečne voda
Razlika između rezultata projekta i outputa:
• Rezultat je proizvod aktivnosti većeg broja različitih
strana
• Output definiše šta izvođač aktivnosti mora da proizvede

26
Komponente projekta
• “Staretgije” projekata koje se identifikuju prema
sledećoj kriteriji:
Ugovori za realizaciju projekta (tehničke
Manadzment/organizaciona struktura odgovorna
za realizaciju projekta
Geografska lokacija
Grupisanjem projektnih aktivnosti
PRETPOSTAVKE predstavljaju spoljne faktore koji mogu uticati na
uspeh projekta, ali nad kojima rukovodioci projekta nemaju direktnu
kontrolu
Pretpostavke opisuju:
– Situacije,
– Događaje,
– Uslove ili
– Odluke
• Mogu se izvesti iz drveta ciljeva
• Formulisane su kao pozitivno stanje
• Povezane su na različitim nivoima u matrici
• Pridaje im se značaj u odnosu na važnost i verovatnoću

27
Da li je pretpostavka
važna?
Da li će se pokazati tačnom?
Skori sigurno
Verovatno
Malo verovatno
Isključiti iz matrice
Uključiti kao pretpostavku
Da li je moguće revidirati projekat
kako bi se uticalo na spoljašnji
faktor?
Projekat potencijalno nije izvodljiv
Revidirajte projekat dodavanjem
aktivnosti ili rezultata; ukoliko je
potrebno preformulišite svrhu
projekta
DA
DA
NE
NE
Provera pretpostavki i njihovog značaja
Opšti cilj
Svrha projekta
Rezultati
Aktivnosti
Inputi
Pretpostavka
Pretpostavka
Pretpostavka
Preduslovi – moraju da se ispune pre
nego što su sredstva odobrena i
aktivnosti započete
Npr. Ako je aktivnost preduzeta
i pretpostavka ispunjena,
onda je i rezultat ostvaren itd.

28
Opisuju ciljeve projekta na objektivno merljiv način i
tačno utvrđuju koji su to standardi koji moraju biti
dostignuti kako bi opšti cilj, svrha i rezultati projekta bili
ostvareni.
Kvalitet/vrsta promene – koliko dobro je izvršena
Kvantitet/obim promene – koliko je velika ili šta je sve
promenjeno
Vremenski okvir – koji j najkasniji rok/do kada
Ciljna grupa – za koga
Mesto/lokacija – gde
Indikatori
• Specific / ograničen na cilj koji treba da meri
• Measurable / merljiv kvantitativno i kvalitativno
• Available / dostupan uz prohvatljive troškove i
zasnovan na raspoloživim podacima
• Relevant / značajan u odnosu na informacije koje su
potrebne
• Time – bound / vremenski ograničen tako da se zna
kada možemo očekivati da cilj ili zadatak budu
ispunjeni
• Independent / nezavistan u odnosu jedan na prema
drugom
Indikator - SMARTI

29
Cilj: povećana poljoprivredna proizvodnja
1. Identifikovati indikator: povećana proizvodnja
mleka
2. Ciljna grupa: mali proizvođači mleka
3. Kvantifikacija: 500 malih proizvođača povećalo
proizvodnju za 50%
4. Kvalitet: ispuniti nacionalne standarde kontrole
kvaliteta mleka
5. Vremenski okvir: između marta 2007. i oktobra
2008. godine
6. Lokacija: AP Vojvodina
Indikator - primer
Izvori verifikacije treba da odrede:
• Koje informacije obezbediti (npr. iz administrativnih
evidencija)
• Odakle i iz kog izvora obezbediti informaciju (npr.
izveštaj o napretku, statistička dokumenta)
• Ko bi trebalo da obezbedi informaciju (npr. radnici na
terenu, zdravstveni centar)
• Kada i koliko često bi trebalo obezbediti informaciju
(npr. mesečno, kvartalno, godišnje)
International Council of Voluntary Agencies / Centre for International Support
Molerova 25a, 11000 Belgrade, Serbia
Tel/fax: +381 11 2447 657 – E-mail: admin@icvacis.org; Website: www.icvacis.org

30
SMANJEN BROJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Oprezniji i odgovorniji vozači
Bolje stanje
vozila
Popravljeni putevi
Stara vozila
zamenjena
Vozila se redovno
održavaju
Smanjen broj povređenih i poginulih Putnici stižu na vreme
Putnici zadovoljni
Drvo ciljeva
PRIMER LOGFRAME
Vozila se redovno
odrzavaju
Stara vozila autobusa
su redovno zamenjena
Putevi su popravljeni
Autobusi se redovno
održavaju
Vozači voze opreznije i
odgovornije
Smanjen broj
saobraćajnih nesreća
Putnici zadovoljni i
veruju bus kompaniji
PRETPOSTAVKEIZVORI
VERIFIKACIJE
OVICILJEVI/AKTIVNOSTI

31
PRIMER LOGFRAME
AKTIVNOST 2.2
Vozila se redovno
održavaju
AKTIVNOST 2.1
Stara vozila autobusa su
redovno zamenjena
Izveštaji odeljenja za
tehničke posloveKvarenje autobusa
smanjeno za 90% u
periodu od 2 godine
REZULT AT 2:
Autobusi se redovono
održavaju
PRETPOSTAVKA 1:
Putevi su popravljeni
ljudske resurseBr. Kazni primljen od
strane vozača autobusa
smanjen za 80% u periodu
od godinu dana
REZULTAT 1:
Vozači voze opreznije i
odgovornije
tehničke poslove
Broj autobuskih
saobraćajnih nesreća je
smanjen za 70% za
godinu dana
SVRHA:
Smanjen broj saobraćajnih
nesreća
Izveštaji marketing
odeljenja
Broj klijenata povećan za
50% za godinu dana
OPŠTI CILJ:
Putnici zadovoljni i veruju
u autobuski prevoz
PRETPOSTAVKEIZVORI VERIFIKACIJEOVIsCILJEVI/AKTIVNOSTI
Izrada logičke matrice
Case study
30 min

32
Provera formulisane logičke matrice i
predloga projekta
Provera rezultata
Kada su formulisani neophodno je obezbediti:
• Da su svi bitni rezultati uključeni
• Da su uključeni samo rezultati koji su
zagarantovani projektom
• Da svaki od rezultata doprinosi ostvarenju
svrhe projekta
• Da su rezultati ostvarljivi u odnosu na
raspoloživa sredstva
• Da su rezultati precizni i merljivi

33
Provera aktivnosti
Kada su aktivnosti formulisane neophodno je:
• Da su sve neophodne aktivnosti za ostvarenje
rezultata uključene
• Da sve aktivnosti direktno doprinose ostvarenju
rezultata
• Da su uključene samo one aktivnosti koje će biti
sprovedene kroz projekat
• Da su naznačene kao radnje koje se preduzimaju, a ne
kao zaokruženi rezultati
• Da je vremenski okvir za sprovođenje aktivnosti realan
• Da aktivnosti odgovaraju situaciji u zemlji u kojoj se
sprovode (npr. kultura, životna sredina)
Provera inputa/resursa
Neophodno je da su inputi:
• Direktno povezani sa pojedinačnim
aktivnostima
• Neophodni i dovoljni za sprovođenje
aktivnosti
• Nivo detalja adekvatan
• Precizni i merljivi (kvantitet, kvalitet, troškovi)
• Odgovarajući za situaciju u državi u kojoj se
projekat sprovodi (organizacija, rodna
ravnopravnost, kultura itd.)

34
Provera pretpostavki
Potrebno je:
• Da budu formulisane kao željeni, pozitivni uslovi
• Da budu povezane sa pravim projektnim nivoom
• Da su izostavljene nevažne pretpostavke
• Ukoliko postoje pretpostavke koje su istovremeno važne
i malo verovatne strukturu projekta bi trebalo izmeniti ili
izvođenje projekta obustaviti
• Da budu precizno definisane i proverljive
Provera indikatora
Neophodno je obezbediti da su indikatori:
• Određeni prema kvantitetu, kvalitetu,
vremenu, lokaciji i ciljnoj grupi
• Sredstva verifikacije budu raspoloživa
• Relevantni kao mera dostizanja ciljeva
• Pouzdani i aktuelni

35
Provera opšteg cilja
Kada je formulisan neophodno je obezbediti
da je opšti cilj:
• Usklađen sa razvojnom politikom države
• Usklađen sa donatorskom politikom (npr. Evropsko
partnerstvo, MIPD)
• Dovoljno opravdan
• Nije previše ambiciozan
• Ciljne grupe određene
• Formulisan je kao željeni cilj, a ne kao sredstvo
(proces)
• Ne sadrži više dva ili više ciljeva koji su uzročno
povezani
HVALA NA PAŽNJI
Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i
razvojnom pomoći
www.evropa.sr.gov.yu

Logicka matrica

Recomendados

Recomendados

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

La actualidad más candente (20)

Destacado

Destacado (6)

Similar a Logicka matrica

Similar a Logicka matrica (12)

Más de Aleksandra Inić

Más de Aleksandra Inić (17)

Último

Último (7)

Logicka matrica