1. Појам и облици друштвене покретљивости
• друштвена покретљивост је свака промена слојне припадности -
прелазак из једне класе у другу
• углавном се дешава услед промене занимања

2. ОБЛИЦИ ДРУШТВЕНЕ ПОКРЕТЉИВОСТИ
1. ХОРИЗОНТАЛНА друштвена покретљивост
• промена занимања или радног места у оквиру исте класе - нема
промене класног положаја
2. ВЕРТИКАЛНА друштвена покретљивост
• промена класног положаја
• може бити:
а) узлазна – померање у вишу класу
б) силазна - померање у нижу класу

3. 3. УНУТАРГЕНЕРАЦИЈСКА друштвена покретљивост
- промена класног (слојног) положаја појединца током радног века
- утврђује се поређењем нечијег занимања у две или више тачака у
времену (тј. у односу на ранији положај појединца)
- може бити:
а) узлазна унутаргенерацијска (померање у вишу класу)
б) силазна унутаргенерацијска (померање у нижу класу)

4. 4. МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА
• промена слојног положаја појединца у односу на претходни нараштај
• утврђује се поређењем занимања (класног положаја) појединца и његових
родитеља
• ако је мали проценат људи променио положај у односу на своје родитеље,
каже се да је класна структура затворена
(нпр. деца радника су радници; деца стручњака су стручњаци...)
• модерна друштва углавном имају отворену класну структуру јер се услед
индустријског развоја смањује потреба за занимањима старе ниже класе
(мануелни радници, сељаци) и јавља потреба за вишим класама
(стручњаци), те се деца радника школују у постају службеници, стручњаци...
• отвореност класне структуре мери се према:
а) отворености виших друштвених класа
б) самообнављању друштвених слојева

6. • Најмања покретљивост је у кастинском систему старе Индије
• касте су биле наследни и обичајима строго регулисани одвојени
друштвени слојеви
• покретљивост, тј. прелазак из једне у другу касту био је немогућ
• забрањени приватни односи између припадника различитих касти, па и
склапање брака
• У средњовековној Европи постојао је сталешки поредак чије су границе
биле мало пропустљивије, па је било могуће променити сталеж на
основу талента или храбрости
• У 19.веку укинути сталежи и уведен је класни поредак
• покретљивост међу класама већа него у пређашњим порецима
• средином 20.века успоставља се држава благостања у којој свако, без
обзира на слојно порекло, може напредовати у складу са надареношћу
(способностима) и марљивости

8. ОБЛИЦИ ДРУШТВЕНЕ ПОКРЕТЉИВОСТИ
ВЕРТИКАЛНА
УЗЛАЗНА
– ПОМЕРАЊЕ У ВИШУ КЛАСУ
СИЛАЗНА
– ПОМЕРАЊЕ У НИЖУ КЛАСУ
МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА
– ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА
(ЗАНИМАЊА) ПОЈЕДИНЦА
У ОДНОСУ НА РОДИТЕЉЕ
УНУТАРГЕНЕРАЦИЈСКА
- УЗЛАЗНА
- СИЛАЗНА
ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА
ПОЈЕДИНЦА (ЗАНИМАЊА)
ТОКОМ РАДНОГ ВЕКА
ХОРИЗОНТАЛНА
- ПРОМЕНА ЗАНИМАЊА ИЛИ РАДНОГ МЕСТА
У ОКВОРУ ИСТЕ КЛАСЕ
- НЕМА ПРОМЕНЕ КЛАСНОГ ПОЛОЖАЈА