1. ЧАСППИС ЗА КОИЖЕВНПСТ, НАШУ СТВАР
ТИТ ПВДЕ, 21. МАРТ 2011 • ЈЕДАНАЕСТИ БРПЈ
вљате питаоа кпја ће вам – Али рекли сте да сам из
ПТВАРАОЕ (ТИТ OPEN) ппмпћи да пдгпнетнете п кпме Европе.
је реш. Дакле, да ппшнемп. – Ех, па не самп из Еврппе.
У времену у кпм на пвплике – Јесам ли стварна личност? – Хм... Јесам ја уопште ли-
мртве мртви 'ладни тврдимп – Јпщ какп. чност?
да им ппмажемп једним кли- – Јесам ли жив? – Е, тп! Па рецимп да си non
кпм (ваљда их тиме васкрсава- – Батргащ се. grata, али ниси persona.
мп; „Устани, Лазаре!“, ентер), у – Јесам живео после Христа? – Имам ли име?
времену у кпм на клик пбараша – И пре и ппсле. – Да, вище оих.
умемп да пдгпвпримп самп – Ау... Јесам мушко? – Јесам било какав ентитет?
кликпм мища (пацпвска лпги- – Не. – Маните тп, самп ћете се
ка), у дпба у кпм су тај мищији – Женско. запетљати.
клик и цијук шујнији пд кликтаја – Услпвнп решенп. – Не помажите нам.
и урлика песника (не, пни, – Значи, неко бесполно биће? – У реду, наставите.
упркпс пушким предрасудама и – Ми бисмп на ващем месту – Јесам материјалан?
Рпбину Вилијамсу, нису мртви, занемарили и ппл и биће. – Па... да.
не кап пви с ппшетка решенице; – Немојте нам толико пома- – Имамо ли додира са мном?
самп су тещкп раоени), у гати. Јесам живео после 18. – Слабп, нажалпст. Или на
времену у кпм су дељеое века? срећу. Али имате.
летака и прављеое перфпрма- – Да. – Имам ли везе са филозофи-
нса већи духпвни ппдвиг пд – После 19-ог? јом?
писаоа спнета, у времену у – Тещка срца: да. – Слабп, на срећу. Или
кпм се пзбиљнп гпвпри да није – И пре Христа, и после 19. нажалпст. Али имате.
ппгрещнп красти пд пнпг кпји века? Па шта је то?! – Са уметношћу?
краде и тући пнпг кпји туше (кп – На вама је да ппгпдите. – Да.
тебе каменпм, ти оега пламе- – Можда Бог? – Па ја сам нека уметност!
нпм), у времену у кпм је све – Ппнављамп: занемарите ппл – Такп је.
исувище пзбиљнп, ми пдбија- и биће. Мада има везе с – Музика?
мп да будемп пзбиљни и на бпжанским... – Не.
сампм ппшетку ћемп се ппигра- – Добро, де. Јесам из Европе? – Филм?
ти. У питаоу је стара друщтве- – Да. – Сад се ппгађамп кап на
на игра: загпнетна лишнпст. – Значи, неки европски мету- пијаци. А и време вам је
Правила су ппзната: ми смп залем. истеклп. Изгубили сте. Ташан
замислили лишнпст, ви ппста- – Не бащ. пдгпвпр је...

2. ТИТ 11
VIOLETA BOROVNICA (1977) TЕПДПРА БУДИМИР (1990)
***
PST
На свпјим недрима нпси
zasmejava me danima roberto benini Три векне хлеба
roditi se iznova svaki dan Једну граншицу
nov Да свије гнездп
umede dana. И лежај пд лищћа
biti izgubljen
a radostan. Ал' пази се
tako nekako. Има и нпж за ппјаспм сакривен
svoj potpun,
biti u vremenu Расула је камеоа и щкпљке
a izvan njega. Да ти ппкажу пут
ne zaboraviti: У магли пустиое
hodati na rukama, Прпнађещ ли оену закппану пдсешену кпсу
plazmu s mlekom, Врати јпј је
ulje na koži, Наградиће те
tonove u sobi, Сијаће сјајем месешине
svede,
pokrete prirode, Ал' пази се
zvukove tišine, Месешевпг мрака бездана
jedno
p Пседлај јпј дивљег кпоа
s Јещће јпј из руке
t А тебе ће пна у свитаоа љубити
za dodir nodi Пд рпсе влажна
od stakla, И траве мирисна
ritam daha,
jedno Ал' пази се
"možeš ti to" Не питај је где је била
za poneti, Јер слагаће
kilometre ispisane na đonovima Прпклеће те
pocepanih И твпје златнике и твпје кпщуље
starki И све щтп такнещ,
i leti i zimi, Прпклеће
ko da je važno!
zaboraviti: А песак ће јпј заварати трагпве
kišobran. И кап савезница мпра
Далекп птплпвиће.
2

3. ТИТ 11
И гласпм крпз двери царске
Ппзва умилнп у пруђе
РАДПМАН ЧЕЧПВИЋ (1979) И ријеш стару
Шудп
Кап давнп на Ппљу једнпм
Клетвпм щтп је дптаклп
ПППМЕНА
Јуше ме срете шудп
Ппет И резбар и ппзлатар
Те
Мпдрикасте прсте
Ппд немиран ми
Сан пптуращ У ГПДИНАМА КПЈЕ СУ ШЕКАЛЕ
Самп да знащ Тп вище није љубав
Лудп самп да знащ Крпз пве беле птупеле дуще
На щта ми је пвај трен спреман
Видим
На хиљаду изушених пакпсти У шасу пвпм
Рашунај Гпршем пд реши казане у сну
Дпк ти будем слиједип кпраке щепаве Ппгнут некп
Излази
Већ двије хиљаде гпдина тражим Из слепих нащих дпдира
Лукавп пдбјеглу ријеш
Щтп мири са ппследоим слухпм Знај
И бијелим ппследоим гласпм Пвај давнащои мирис
Смищљају ппнпвп
А ти се Лепще
Мпдрикастп
Крпз мпј немиран сан прпвлашищ Ппнекад
Шујем ти ћутаое
Смрти једна На нпћнпм стпшићу забправљенп
Реци
У све щтп смп живели
ШУДП Некп невиније улази
Јуше ме срете шудп Кажещ
И резбар и ппзлатар Са нама
И двери дунђер смипн Празнп
Пд јутра гпмилпм слављен Пада време
И жрец и бпжјак
Намуши небп па прпђе Тп вище није љубав
Крпз сиое тищине Тп ми пбневидели
Црвенпм зпрпм видан Сневамп
У слављен сан да дпђе
Јуше ме срете шудп
3

4. ТИТ 11
u staroj ulici
DOLGORUKI (1991) Odraz deteta
u odrazu asfalta
Želim opet
ŽIVOT JE LEP da dodirnem stopalima
tu zemlju
Ljubi me kao monah krst
ljubi i gore i dole I da se bezbrižno
i ljubi kao leptir cvede igramo
i ruže trn
ljubi redom kao pijanac flaše Sedanje
bez smisla i reda
logikom ludog Urezano rečima
ljubi me,
samo ljubi u tišini Poslato u svet
dok Sunce izgara svet,
nek nose život
kad ga dajem za poljubac,
ljubi do krvi, POSLEDNJA VEČERA (DA VINČI)
umiri sve koske
Ljubi jer sam često tužan, Sto postavljen
ljubi ma i iz navike, za imaginarnog gosta
ljubi da nikada više ne bih pevao, (svako mora da se posluži)
jer neka sredstva
moram da pravdam, Nelagodno žvademo
ljubi i zaboravi mi imena, posle nekog vremena
Molim te ljubi, se navikneš
jer slutim da nisam samo stenje, (na sve)
ostao je grumen zemlje,
ako ljubiš, Takav je red
verujem: nešto de nidi,
Tako ti boga! Zvanični povod
Ljubi jer smo ljudi... nas je okupio
Odati poštovanje
KATARINA FIAMENGO (1984) Mučnina
{ IZ CIKLUSA PESAMA GALERIJA } Vidimo se za 40
(jednog dana demo
svi imati rezervaciju
za čelo stola)
MELANHOLIJA I TAJNA ULICE (DE KIRIKO)
I moja senka je
jednom ostala prikovana
4

5. ТИТ 11
ZVEZDANO NEBO (VAN GOG) БЕЛА
Izgleda da se Хладни мпји дани, п, ппезијп плитка,
sa svakog brda Неутппљен у вама скапавам, ппд ледпм,
mora videti neka crkva Где зпрпм, крпз сунце измищљенп кредпм,
(kada je nod vedra) Башен сам да саоам дубину небитка.
Svetle seoski prozori Не бити, прпгристи лед и небп данâ,
Tama je (nalegla na okolne vrhove) Згазити трајаоа хлеб, бљутавпгпрак,
И сп жене, мамац за јпщ један кпрак.
Želim da se popnem И жар-птице цвркут, уз цвршаое табана.
na čempres
i pogledam Ил престати цвилети и пљунути кпст.
još dalje O, сунцем вплети крпз кищу крви,
Дугпм, щтп пд креша и ила је мпст
Želim da legnem
na zemlju Над прпвалијпм кпјпм гамиже река –
(zvezde se nikad više Пијавице щтп једне друге сищу, црви
nede ovako videti) Бели пд глади за црнилпм мпг млека.
МИРКП ЈПВАНПВИЋ (1985) ВЕЛИМИР КНЕЖЕВИЋ (1985)
{ ИЗ ЦИКЛУСА ПЕСАМА РАСТАКАОЕ } { ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА МРАЗПВНИК }
РУЈНА МРАЗПВНИК
Винп са капљпм згрущанпм мака, I
Пплуделп грпжђе, презреле пши
Ппд уље сунца пптпнуле тпшим Спава свет ппасне усамљенпсти,
И пијем у вешнпст пвпга мрака. кппрена тужнпг сна.
Псвит, веп пмаглице,
Певам дпк песма се не разпбруши изнад раднишких насеља.
И реш не истекне кап крпз саће: Најзад тещка кпликп
Глувпнем да напијам рпгпве жуши у камену има тищине,
Ппразу светла, издаји браће. у себи скупивщи царствп свекпликп
нпћ ће у нпћи да птппшине.
Ми смп кппилад двају стплећâ, Али када је у питаоу мрак
Чукеле расне у све шетири хрпме, плащим се оегпве двпјаке ћуди,
Без пслпнца (лппата, пущака, щтака). јер стращнија пд таме у кпјпј заспах
је пва у кпјпј се будим.
Када нас дигне Сутра на плећа,
У кишми ће неба да му се слпме.
Падајмп, браћп! У мпщт пблака!
5

6. ТИТ 11
*** MAJA KOROLIJA (1990)
Тканине дивне, дивна праскпзпрја,
стаспм амфпре пбухваћенп винп,
у щта се преташещ, каквпг си спја, NA KRAJU BUĐENJA
паушинаста кринплинп?
Velika osedanja nose sa sobom
Кпме се пбраћащ щапатпм svoj svet, sjajan ili bedan. (Alber Kami)
дарујући му називе прве,
пдасвуд, пдасвуд лица, Poslednji stihovi ove pesme
дивне ли хране за црве. Ved se nalaze u prvim.
Реши бескрајних низпва, Budala si što me čitaš
у кпјпј се кријещ варијанти? Do kraja
Прпбаћемп изнпва,
Budala sam što te puštam
дићи на куб пнпг у санти Do kraja
леда щтп пставља кпсти,
а нищта не памти. Do samog kraja
Praznih stvari koje me poseduju
Na kraju svakog jutra
Kao komad mesa
ХИЉАДУГПЂЕ Što ne razaznajem od vakuuma ove pesme
U koju te vodim
Ппнпћ је, урлаое, трудпви, Da bih te navukla na sebe
краљица се ппрађа, Zbog sopstvenog pulsa patetike
размакнути удпви – Bez zaštite
не мпже да се дпшара. Bez mere
Шекају спремне здравице, I uvodnih špica pantomime
ватрпмет се пдлаже, Što te lagano skida sa lica jarkih boja.
сви на свету су бабице, U modi su laki ideali zdravog života!
али ни тп не ппмаже.
Предузима се ппследоа мера Ali, ja nisam stvorena
пгрпман скалпер вуше шпвешанствп, Da bih glumila za bududnost.
пбавићемп царски рез, Da bih se čuvala za nju.
ваще велишанствп! Ja nisam devica.
Ппет урлаое, Previše sam nevina za to.
крв,
пщтрица сеше мекп, Ja sam tvoj pocepanih podvezica pas
самп јануар сппкпјнп шека, Sa neupaljenom cigarom nepušača
а и предугп је шек'п. Zagrizenom tvrdo golotinjom čaše bez dna
Пста на свили прпсут дрпб, Dok mi govoriš da ne osedaš ništa
у сервису пхлађен шај Dok se uzalud trudim da ti zavidim
мртвп је шедп са хиљаду глава – Jer ja samo to i osedam.
миленијум, ппбашај! Dok govoriš u meni
Stegnutim glasom napaljenog proroka
Lepotice ne čitaju Bukovskog
6

7. ТИТ 11
Malena…
ALEKSANDRA MAKSIMOVIĆ (1988)
I nastavljaš…
I nastavljam.
Po prvi put ostajem.
Po prvi put postajem. ***
Tvoja idealna žena!
Mirna…
Čudne su bile te godine. Teške i opore, sporo
Mirna.
su prolazile, kao da strahuju da nam nede dovoljno
Ali, zbog filma!
dati. I dovoljno oduzeti. Naše su majke radile i
Poslednjeg kadra...
plakale, očevi uglavnom samo radili, a mi, deca,
otkrivali smo jedan svet koji nam se pružao u
I razmišljam da te pitam
širokim poljima, njivama u jesen, velikom orahu
Da mi staviš napetu cev opasnog metala
rođaka Mite sa kog se video čitav svet, mirisu trave
Umesto cigarete koja ne gori
posle kiše, skakavcima, bogomoljkama, mahovini,
U usta!
vrbama i dudovima. Mi se nismo žalili, niti razumeli
Dok svršavam na poslednju praznu reč...
zašto se odrasli žale, kukaju, nariču nad sudbinom i
Ljubav se negde na vrhuncu ubila!
životom. Nismo osedali nemaštinu, glad, hladnodu,
Nismo merili dužinu koraka
žegu. Nama je sve bila igra, sve smo videli kroz
A, nismo bili kadri za natčoveka!
igru, sve shvatali igrom. Facinirao nas je taj svet
odraslih, svet mnogo komplikovan i zamršen, svet
Ljudi smo.
gde se koriste neke reči čije značenje mi nismo
Ne možemo prevariti nečovečnost u nama
razumevali (a uvek bi se našao neki stariji, tobož
Ako ne bežimo od krajeva kanapa.
mnogo mudriji, dečak, da nam to značenje
odgonetne, pogrešno uglavnom), ali turoban i
Ali, dobar film...
tužan, kako nam se činilo. Odrastali smo tako,
Kao i stih
nenametljivo, gotovo stidljivo, skupljajudi svice,
Sa cenzurom je samo kostur!
zrikavce, leptire, gledajudi svet sa oraha rođaka
A, malo je dobrih.
Mite i slušajudi priče odraslih (velikih, kako smo ih
Jer film
mi zvali).
Kao i ljubav malograđana
Bilo je tu mnogo zanimljivih i čudnovatih
Traje krade od života.
ličnosti, osobenjaka, koje su naše detinje dane
činili lakšim i veselim, ali i onih koji su nam te iste
Ali, kaži mi
otežavali. U mojoj je ulici živeo jedan stariji čovek,
Da li bi imao problem sa tim
Vasa, koga su svi zvali ludi Vasa. Mi smo ga se
Da te mrtvac voli?
užasno plašili i nikada nismo smeli da se igramo
Dok odlazi u bududnosti pod njim
ispred njegove kude. Pričao je sam sa sobom,
Sa ukusima tvog jezika u sebi?
mlatarao rukama, stiskao pesnice u vazduh, prema
Dok misliš da je živ
nebu i suncu i psovao, proklinjao i uvek pretio.
Za sve te bududnosti sjajnih formi?
Nikad nismo saznali kome.
Ispred seoske prodavnice uvek su dežurali
Rekoh ti,
Spasa i Mirko. Njih dvojica su bili najbolji prijatelji
Budala si…
od detinjstva. Sve su radili zajedno, i uvek su bili
Rekoh ti,
zajedno. Uglavnom pijani. Nikada se nisu ženili,
Budala sam…
radili su u seoskom mlinu, i pušili lulu. Iako
nerazdvojni, neprestano su se svađali. Oko svega, a
Poslednji stihovi ove pesme
najčešde oko politike. Mirko je bio zakleti
Ved se nalaze u prvim.
7

8. ТИТ 11
monarhista, što Spasa nikada nije mogao da stvarima. Samo je ona te stvari znala, mislili smo.
preboli. „Evo ih ova dvojica, opet bistre politiku“, Pričala je o dalekim zemljama, u Africi čak, i nekim
rekla bi moja baba kad bismo ih sreli, uvek plemenima i njihovim čudnim običajima. Govorila
namrgođena kad ih vidi, jer nije podnosila pijance je o zvezdama i galaksijama, o muzici i nemačkim
(a moja baba – o njoj bi se čitav roman mogao piscima čija imena nikako nismo mogli da
napisati). Onda bi se, nakon žučne rasprave, izgovorimo, pa smo ih sve zvali Hans. Nije bila kao
suznih očiju zagrlili i počeli da pričaju o tome ostale žene, naše majke, babe, strine, tetke. Jahala
kakva de žetva biti ove godine. je konje kad je bila mlada, pušila, pila belo vino.
Prvi put kad smo Mirka videli bez Spase bilo Čak je i pantalone ponekad nosila, na sveopšte
je onog dana kada je Spasa umro. Nakon toga smo čuđenje i zgražavanje. Znala je i da vozi. Oštar je
sve ređe viđali i Mirka. um imala, ali i jezik. „Ne dam na sebe, nikad ne
Posebno nam je bio zanimljiv Baduška, jer je dam na sebe“, govorila je. „Ako treba, potudi du se,
znao svakakve mađioničarske trikove. Zahtevao je ali me nede u neistinu ubediti. Slušajte vašu Natku,
da ga tako zovemo, jer je bio strastveni rusofil. ne dozvolite nikad da vas slome, da vam govore da
Naučio nas je da brojimo do deset na ruskom i verujete u pogrešne snove, da živite pogrešan
nikad nije govorio „ne“. Samo „njet“. Bio je veseo život. Nijedan život nije pogrešan ako ga živite
i nasmejan, a kad bi se smejao, brkovi bi mu se srcem, ako verujete i volite. Pogledajte zvezde,
čudno pomerali levo-desno, gore-dole. Bila je nisu one tako daleko. Izaberite jednu zvezdu i
svojevrsna mapa to njegovo lice, kao i njegovo pratite je. Uvek. Neka ta zvezda bude vaš san, cilj
srce. Od svih velikih, on se najradije igrao i šalio sa koji dete ostvariti, u miru sa sobom i sa drugima.
nama, zasmejavao nas, pokazivao nam svoje Pratite zvezdu“. Tako je i otišla. Misteriozno.
trikove, ali nam nikada nijedan nije otkrio, da Odjednom. Ko zna gde. Ko zna koju je zvezdu
bismo se uvek čudili i radovali. Videli smo ga pratila. Tugovali smo nedeljama. Nije bilo isto bez
mnogo godina kasnije, ved oronulog i pogurenog, Natke, vedre i neobične. Onda smo se vratili školi,
ali sa istim onim brkovima i sa istim onim igrarijama, prvim ljubavima. Zaboravili smo na nju.
odlučnim, ruskim „njet“. Pa smo i odrasli. Postali veliki i mi.
Voleli smo i Danku. Ona nam je spremala Danas su mnogi od nas oženjeni, udati, imaju
kolače i uvek se brinula jesmo li jeli, spavali, decu, rade, otišli su u inostranstvo. Ipak, ponekad,
naučili lekciju, da li nam je hladno i jesu li nam kasno u nod, kad pogledam zvezdano nebo, setim
cipele poderane. Nije postojala žena toplijeg glasa se svog detinjstva, setim se Natke i uvek se
i očiju, tako majčinski topla. Nije mogla da rađa, zapitam da li pratim svoju zvezdu.
pa nam je svima bila majka. A mi smo je svi voleli
kao rođenu.
Ipak, od svih čudnovatih ličnosti, najviše
pamtimo teta Natku. Ona je svima bila rođaka, МИЛИЦА ПСТПЈИЋ (1990)
tetka, a zapravo niko od nas nije znao otkuda je
ona došla, čime se bavila – ko su njeni, kako se
kod nas govorilo. Pričali su nam samo da je učila
za učiteljicu, u nekom velikom gradu, i da se ***
odjednom povukla, niko ne zna zašto. Živela je u
kudi na kraju sela, i imala najlepše dvorište i cvede.
Аааа ... Бпјана
Ali, nije nam zbog toga bila zanimljiva. Oblačila se
Енп је тамп
čudno, govorila je čudno i imala je čudne navike.
Јпщ рпбује слпбпди
Ostale je žene iz sela nisu volele. Govorile su kako
je napadna i prosta. Dobacila bi im uvek nešto i
Впз пплази у 8 и 20
dok bi one govorile „ju, ju, ju“, ona bi se šeretski
Касниће
nasmejala i namigivala nam. Nosila je nekakve
Никп не купује карте
šarene haljine i šešire i učila nas najzanimljivijim
8

9. ТИТ 11
Пна щармира кпндуктера
50 динара SOMETHING LIKE MEREDITH
Таман за пивп
Njeno visočanstvo Kuja
Щвабпмищи Ponosno korača ka oltaru
Лукави ппдваљиваши Pradena pesmom slavuja
Свуда мптре, щпијунирају Dok se ljubav meri na kantaru
Пна их је измислила ради забаве
А у међувремену Gavran mi je pričao da je jahala kroz stepu
Ппстала је принцеза Na divljem konju nebeskih vrlina
Замка нацртанпг на зиду Da joj marama veličanstveno vijori na vetru
Nošena dahom napuštenih sudbina
А пнда је нацртани свет прпщирила
Стварни људи требалп је да је забаве Pitao se kako da uporedi kameni dvorac
Sa tihim spokojstvom prelepe jurte
Дпста ми је времена требалп (да схватим) Pitao se kako da je zakloni od kiše
Али, најзад, узела сам бпјице и уз малп срчбе Koja joj lije niz prekrasne skute
Пставила двпрац недпврщен
Нисам знала ни тада, а ни сада, Njeno visočanstvo Kuja
Щта је принцезу гпнилп Kraljevskim stopalom dodiruje pesak
Kosa joj pozdravlja piratsku lađu
Сада је далека U očima joj vidim slobode bljesak
Впз пплази у 8 и 20 Kujo, Princezo, Veštice, Čarobnice
Касниће Predivno je to slobodno sunce
(мащинпвпђа се натрескап у Липи) Koje ti obasjava lice
VLADIMIR PERIĆ (1981) ĆAĆA
želeo sam da te jednom sretnem
pet minuta razgovora treba
NEKOLIKO REČI O LJUBAVI da te pitam što je život kučka
što razdvoji dva bela galeba
U senci oraha potražio sam ljupkost
Da, kao čileansko vino, zaleči mi ranu jadranski smo vukovi mi bili
Dok tako jednostavno nudim svoju muškost čitav život lomili nas vali
Tebi šaljem srce po dunavskom kapetanu svaku grešku pladamo debelo
na lutanje sve smo svoje dali
Kako da zarobim ljubav na papiru
Zar je mogude da samo tugu brojim tvoj je život nevinoga kazna
Potajno, kao što korača dete u mraku trpeo si bez ijedne suze
Ja shvatih da si u svim pesmama mojim sve što kažu to je priča prazna
jer ja znam da nisi bio luzer
9

10. ТИТ 11
Све имащ
Псим щтп не спаващ
ГПРДАНА РПШЧИЋ (1971)
Дпк не спаващ
{ ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА ЛЕТ У ГНЕЗДУ } Мислищ щта све имащ
Лпгика увек нађе да се буди
У време највећег умпра
УМЕТНПСТ ФПЛИРАОА А црв сумое сваку срећу
Зна да дуби дп апсурда
Бити
За щтиклу вищи Све знащ
За брк мудрији Псим щтп не верујещ
Маске у лукпвицама
Разлиставају се у бела налишја Дпк не верујещ
Аплаузи у рукавицама Схватащ да не знащ
Расплищавају праве утиске
Истина и лаж смеју се и плашу
Пред нама
Нама
ЉУБИША СУБПТИЋ (1984)
ЈУТАРОА II ПНА I
Желим: Једнп крилп јпј је камен,
Да ми се пвп загрљенп јутрп другп кпст,
Распландује глава пблак пд сумппра.
И пптраје дп дугп у дан
Да ми се пвп ппљубљенo јутрп Где је била утрпба
Пвикенди спава
И рађа будуће месеце мумифициранп дете.
Да ми се пвп умиљатп јутрп
Размази Пна је ту...
И преступи у шетири гпдине ппсле нпси маш савијен
Да ми се пвп саоанп јутрп у правилан круг.
Пмелеми
И пплакп урасте у живпт Пна –
пдвратна бурлеска
шији је ппшетак ппљубац.
ЦРВЉИВА
Зрнп туге увек нађе да прпклија у ПНА II
Жетви највеће среће
А зрнп гращка ппд дущекпм У пустиои,
Израсте у Mont Never Rest пбасјана месешинпм
Пна храни ппљубац.
10

11. ТИТ 11
Пуппљак – Po ovakvom vremenu ubijam sarkazam,
Пграђена целулпзпм sramota je da kvarim dojam
Љубав целива либидп. opulentnog snega o meni.
Sav bol koji koža trpi zbog zime
Ветар разнпси месп, je jadan u poređenju sa
пстају кпсти samim značajem njegovog neukaljanog postojanja
ппређане у правилан круг. jer neki ga nikad i ne dožive
i nemaju priliku da neguju sibirsku poeziju.
Zato u nemodi preskačem po dva reda svakog
РАЂАОЕ (ИЛИТИЈА) poglavlja
i gube merljivost i lepotu.
Зрак је падап на оенп телп, U uglastim zagradama pišem pesme umesto
Лежала је на бини мртва vektora,
Какп би забавила демпне и жене mrštim se na protokol, ali ga čuvam,
Расуте пп мраку театра. Dijametralno različit bunt ironično namešten,
paralelno s tvojom životnom ironijom.
Оенп међунпжје испљуну пкп, Znaš ved, uvek nešto fali da se približim željenoj
Не веће пд клитприса щтп растe strani
У глави свакпг шпвека. i da ne znam gde bi mi bio kraj.
И живпт се настави; Пкп се пкрену, Pesma teče, a Srem se sužava,
Из оега изађпще руке, нпге, и крик kao onomad Francuska za tebe,
Нпвпрпђеншета щтп крпши на свет. pa ostajem na poslovicama, poledicama i
posledicama.
Znam da, obrni-okreni
fešta se završava čim ispustim notu.
SLAĐANA ŠIMRAK (1990) Ali, kao i ti, ne znam da je podignem opet.
Kupidu danas kafu i vino, jer imam para
* nadajudi se da de dodi sve troje.
PISMO IZ PRIRODE ZA DRAGOG E. Napidu se i smešiti u sebi
zamišljajudi kako de me pozvati svakog časa
umazana od suza i paučine.
Opet je došla zima, Opažadu njihove inicijale na registracijama,
vreme da ti se žalim do kasno u nod mada kola slabo prolaze ovuda
i uživam u ludostima slobode i imena na zidu prazne kude u susedstvu
sedevši u belom Sremu, negde blizu ruba, i dopisivadu svoju poeziju pored
slušajudi tamburaše i razdvajajudi svoje uragane ili samo šareniti prostor.
kao biljku "hodu-nedu" u prolede. Zavirivadu pod šešire, bluze, kapute i kožu
Gledam kroz prozor ka preoranim njivama ali znam, svi de pokazivati na polje Ničega, široko
i čim shvatim da ima neko na putu ko korača i kao Srem -
romori skoro kao Srem i moj pogled sa prozora.
verujem da je neko od dragih koje, znam, uzalud Kao onomad Francuska, za tebe.
čekam.
*
Evarist Galoa, francuski matematičar
11

12. Јелена Јпканпвић (1986), Без назива
Псниваши и уредници: Марко Ножинић, Мирко Јовановић, Марија Миличковић
Главни и пдгпвпрни уредник: Мирко Јовановић
Радпве мпжете слати на: casopis.tit@gmail.com
Сајт шаспписа: www.casopistit.jimdo.com
12