1. Spoljasnje sile Zemlje

7. Kanjon reke Tare, dubine oko 1 300 m RE ČNA (FLUVIJALNA) EROZIJA REČNA VODA SVOJOM SNAGOM RAZARA I ODNOSI OBALU MENJAJUĆI IZGLED KORITA U GORNJEM DELU SVOG TOKA. TU SE STVARAJU EROZIVNI OBLICI KAO ŠTO SU REČNE DOLINE ( KLISURE I KANJONI ). Kanjon reke Kolorado, SAD

9. TAMO GDE U REČNOM KORITU POSTOJE STEPENASTE PREČAGE I VERTIKALNI ODSECI REKA STVARA BRZAKE, SLAPOVE I VODOPADE. Anđeoski vodopad – Venecuela, najviši vodopad na svetu Viktorijini vodopadi na reci Zambezi, Afrika

10. Delta reke Dunav U DONJEM DELU TOKA REKA TALOŽI ERODIRANI MATERIJAL STVARAJUĆI AKUMULATIVNE OBLIKE REČNE EROZIJE. TO SU ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I REČNA OSTRVA (ADE) Meandar nizijske reke NIZIJSKE REKE ČESTO MEANDRIRAJU (KRIVUDAJU). PO NEKAD VODA SVOJOM SNAGOM PRESECA MEANDAR OSTAVLJAJUĆI IZA SEBE MRTVAJU (SA VODOM) ILI STARAČU (BEZ VODE). Satelitski snimak delte reke Nil, Afrika

11. ABRAZIJA MORSKI I JEZERSKI TALASI SVOM SNAGOM UDARAJU U OBALE RAZARAJUĆI IH. TAKO NASTAJU EROZIVNI OBLICI ABRAZIJE: KLIF (STRMI OBALSKI ODSEK) I TALASNA POTKAPINA. Tombolo ili prevlaka Svetog Stefana u blizini Budve Klifovi su strmi odseci obala iznad mora ili jezera AKUMULATIVNI OBLICI ABRAZIJE SU TOMBOLO, LAGUNA, LIMANI A ZAVRŠNI OBLIK ABRAZIJE JE ŽALO, DIVNA PESKOVITA PLAŽA. Ostrvce kao zaostali deo abrazije. U pozadini je žalo Liman

12. Sahara, najveća pustinja na svetu, Afrika EOLSKA EROZIJA ( EROZIJA VETRA) VETAR JE OSNOVNA SPOLJAŠNJA SILA U PUSTINJAMA. SVOJOM SNAGOM VETAR MENJA RELJEF. NA JEDNOJ STRANI IZDUVAVA PESAK DOK GA NA DRUGOJ STRANI TALOŽI. EROZIVNIM DEJSTVOM STVARA EOLSKE POTKAPINE. AKUMULACIJOM STVARA DINE ILI BARHANE. Oaza je plodno mesto u pustinji gde podzemna voda izbija na površinu

13. Dine i barhani pustinje Sahare mogu biti visoki i do 200 m i imati površinu od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara

14. LEDNIČKA (GLACIJALNA) EROZIJA NA VISOKIM PLANINAMA IZNAD SNEŽNE GRANICE DOLAZI DO FORMIRANJA STALNOG SNEGA I LEDA. POD DEJSTVOM GRAVITACIJE I SOPSTVENE TEŽINE LEDNICI SE POČINJU SPUŠTATI NA NIŽE UNIŠTAVAJUĆI POSTOJEĆI I STVARAJUĆI NOVI RELJEF. LEDNICI SA SOBOM NOSE OGROMNE KOLIČINE MORENSKOG MATERIJALA – ŠLJUNKA, SITNOG ILI KRUPNOG KAMENJA. Lednik u Alpima, Evropa SNEŽNA GRANICA JE OBLAST IZNAD KOJE VIŠE SNEGA PADNE NEGO ŠTO SE ISTOPI U TOKU JEDNE GODINE. CIRK – MESTO NA KOME NASTAJE LEDNIK. VALOV – LEDNIČKA DOLINA KOJOM SE LEDNIK SPUŠTA. IMA OBLIK LATINIČNOG SLOVA U. Morene TERMINALI BASEN – MESTO OTAPANJA LEDNIKA ISPOD SNEŽNE GRANICE. MORENE MOGU BITI ČEONE, PODINSKE, BOČNE . . .

15. DA PONOVIMO - Reljef nastaje neprekidnim i uzajamnim delovanjem unutrašnjih i spoljašnjih sila . - Unutrašnje sile pokreće sama Zemlja i one stvaraju različite oblike reljefa . - Tako stvoren reljef dalje oblikuju spoljašnje sile. - Glavna pokretačka snaga spoljašnjih sila je Sunce. - Sunce pokreće vetar, vodu u rekama, jezerima, morima i led. - Proces uništavanja i odnošenja stenovite podloge naziva se erozija. - Proces taloženja erodiranog materijala naziva se akumulacija. - Erozivni i akumulativni oblici reljefa nastaju delovanjem: - Kraške erozije i akumulacije. - Abrazije. - Rečne erozije i akumulacije. - Eolske erozije i akumulacije. - Ledničke erozije i akumulacije. Ona predstavlja hemijsko rastvaranje stena. Erozivni i akumulativni oblici nastali udarnim dejstvom talasa. Čini je erozivno dejstvo vode u rekama. Vetar je glavni erozivni i akumulativni faktor. Lednici u visokim planinama grade razne erozivne i akumulativne oblike.