1. Zagađivanje i zaštita zemljišta

2. Zemljište
• Površinski sloj Zemljine kore nastao kao rezultat dugotrajnog
delovanja klimatskih, fizičkih i bioloških faktora.
• Temparature, vode, vetra, crva, itd.

3. Značaj zemljišta
• Životno staniše za različite organizme (krtica,
kišna glista, mrav, rovac i dr.)
• Izvor minerala za biljke
• Izvor hrane za čoveka

4. (Ne)obnovljivi resurs
• Veoma spor proces nastajanje
• Različiti izvori zagađenja
• Neracionalno korišćenje

5. Načini/izvori zagađivanja zemljišta
• Urbanizacija
• Industrijalizacija
• Izgradnja saobraćajnica
• Deponije
• Erozija
• Poljoprivreda
• Seča šuma
• Otpadne vode
• Aerozagađenje i kisele kiše
• Rudnici
• Dezertifikacija

6. Zagađivanje zemljišta otpadom
• Predmeti i materijali koji ostaju nakon
proizvodnje i upotrebe dobara/resursa.
• Efekat zavisi od količine, porekla, hemijskog
sastava, strukture, mogućnosti razgradnje otpada i
dr.

7. Otpad
• Razgradivi otpaci organskog porekla (ostaci
voća i povrća, ljuska jajeta, talog od kafe i
čajai sl.)

8. Otpad
• Sagorivi organski ostaci koji nisu podložni
brzoj razgradnji (hartija, koža, drvo)

9. Otpad
• Neorganski, nesagorivi ostaci (staklo, metal,
keramika)

10. Otpad
• Ostaci spaljivanja raznih sagorivih materijala
(šljaka, pepeo)

11. Otpad
• Ostaci procesa prečišćavanja vode (talog, mulj,
čvrsti ostaci)

12. Otpad
• Ostaci iz hemijske industrije (boje, deterdženti,
pesticidi i njihove ambalaže)

13. Otpad
• Ostaci iz nuklearnih elektrana (radioaktivni
otpad)

14. Prema sastavu
Prema mestu
nastanka
Prema
toksičnosti
• Staklo, gume, organski
otpad, limenke, papir,
metali...
• Komunalni, industrijski,
poljoprivredni,
građevinski, medicinski
• Opasni, bezopasni

15. Načini postupanja/upravljana
sa otpadom
• Odlaganje
• Spaljivanje
• Razvrstavanje

16. Deponije/smetlišta
• Divlje deponije
• Neodgovarajuća
mesta
• Otvoreni prostori
• Neograđeni
• Izvor zaraze,
požara, prašine
• Sanitarne deponije
• Na odgovarajućem
mestu
• Ograđene
• Izolovane kako bi
se sprečilo
zagađenje životne
sredine

17. Deponije
sanitarna divlja

18. Primeri divljih deponija

19. Sapljivanje otpada
• Neefikasan, nezdrav i neekološki način, jer se
obično ne vrši planski.

20. Reciklaža
• Postupak izdvajanja sirovina iz otpada i njihovo
ponovno vraćanja u proizvodnju.
• Najbolji i najracionalniji način obrade otpada (sa
ekološkog, ekonomskog, zdravstvenog aspekta)

21. Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR):
• R - reduce - smanjiti
• R - reuse - ponovo koristiti
• R - recycle – reciklirati (ponovo uključiti u ciklus)

22. Reciklaža
S’ obzirom na to da svako od
nas godišnje napravi više od
350 kg komunalnog otpada,
sve popularnija metoda za
rešavanje problema otpada je
reciklaža, kojom se količina
otpada može značajno
smanjiti. Procenjeno je da oko
60% materijala koji se odbaci
može ponovo da se upotrebi.
• Recikliranje uključuje:
• sakupljanje,
• izdvajanje,
• preradu i
• izradu novih proizvoda iz iskorišćenih
stvari ili materijala.
• Veoma je važno najpre odvojiti otpad
prema vrstama materijala od kojeg je
sačinjen.

23. • Ambalaža ili kutija koja je označena
simbolom belih strelica u crnom ili
zelenom krugu, sadrži proizvod koji je
bar jednim delom napravljen od
recikliranih materijala.
• Proizvod koji je označen znakom za
reciklažu na beloj pozadini je moguće i
poželjno reciklirati.

24. Šta sve može da se reciklira?
• Papir, karton (stare fotokopije, neupotrebljive knjige, papirne
kese, novine, časopisi, kartonske kutije, čestitke)
• Plastika (kutije, flaše, kese, torbe)
• Staklo (flaše, tanjiri, šolje, činije)
• Baterije
• Automobili
• Guma
• Voda
• Motorna ulja
• Elektični i elektronski uređaji (tv, mobilni telefon, računari,
frižideri, šporeti)
• Organski otpad iz domaćinstva
• Poljoprivredni ostaci
• Metal (konzerve, limenke, sitni delovi)

25. Zanimljivi podaci
• Reciklažom jedne tone
papira od seče se spasava 17
stabala drveća. štedi se
32000 l vode
4200 kW električne
energije.
Reciklažom jedne
staklene boce uštedi se
energija dovoljna da
sijalica od 100 W svetli 4
sata. U svetu se baca
nekoliko miliona
staklenih boca.

26.  Recikliranjem
upotrebljene ambalaže
od aluminijuma štedi se
oko 95% energije koja
bi bila potrošena da se
aluminijum proizvede iz
osnove sirovine, rude
boksita.
 Od recikliranih
plastičnih boca se mogu
praviti nove boce, cevi,
saksije, pa čak i vlakna
za odeću, vreće za
spavanje i jakne.

27. Zašto reciklaža?
Čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom, a prirodu
i čoveka mnogo zdravijim.
Ona ima važne pozitivne osobine jer:
- Vodi manjoj upotrebi, očuvanju sirovina
- Smanjuje uticaj otpada na zagađenje
- Čini našu okolinu lepom i čistom
- Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada
- Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog
sirovina
- Štedi novac
- Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo

28. Jedini koji nema alternativu
• Radioaktivni otpad-nema prerade

29. Kompostiranje
• Recikliranje i obrada organskog otpada radi
dobijanja organskog đubriva.
• Biološki razgradive organske supstance

30. Indirektno zagađivanje zemljišta
• Posredstvom zagađenog vazduha
• Posredstvom zagađene vode

31. Poljoprivreda kao zagađivač
• Mehanički (preoravanje, navodnjavanje-pojava
erozije) i hemijski uticaj (pesticidi, mineralna
đubriva-zakišeljavanje)

32. Erozija zemljišta
Prirodni izvori
• Kiša
• Sneg
• Vetar
• Rečni tokovi
• Podzemne vode
• Talasi
• Nagib terena
Veštački izvori
• Uništavanje šuma
(seča, požari)
• Širenje
poljoprivrednih
površina
• Kopovi uglja i
nafte

33. Tipovi erozije
• Eolska (vatar)
• Vodna (padavine,
rečni tokovi, talasi,
podzemne vode)

34. Posledice erozije
• Gubitak plodnog zemljišta
• Gubitak staništa za biljke i životinje
• Poremećaj lanaca ishrane
• Pojava poplava
• Zagađenje vode nanosima, mineralnim đubrivima i
pesticidima
• Nastanak kamenih pustinja
• Širenje pustinja

35. Dezertifikacija (širenje pustinja)
Uzroci
• Prekomerna poljoprivreda
• Prekomerno i nepravilno navodnjavanje
• Prekomerna ispaša
• Erozija
• Seča šuma
• Klimatske promene

36. Afrika
Azija

37. Najvažnija mera zaštite od erozije i
dezertifikacije
POŠUMLJAVANJE

38. Zaštita i očuvanje zemljišta
• Smanjenje količine otpada
– Proizvodnja sa što manjom količinom otpada
– Proizvodnja bez otpadnih produkata
– Korišćenje otpada kao sekundarnih sirovina
(reciklaža)
• Pošumljavanje
• Organska poljoprivreda

39. Otpad koji ne može da se reciklira i izuzetno je
toksičan.
11
6
4
9
1
10
5
7
2
8
3
B I O R A Z G R A D I V
E R O Z I J A
M O N I T O R I N G
D E Z E R T I F I K A C I J A
N U K L E A R N I
P E S T I C I D I
P O Š U M LJ A V A NJ E
U R B A N I Z A C I J A
L I T O S F E R A
D E P O N I J A
R E C I K L A Ž A
Čvrst omotač planete koji u gornjim slojevima
formira zemljište.
Proces izdvajanja sirovina iz otpada.Praćenje stanja životne sredine.Najbolji vid zaštite od erozije zemljišta.
Mehanički proces gubitka površinskih slojeva
zemljišta.
Proces izgradnje i širenja gradskih (urbanih)
naselja
Mesto na koje se odlaže otpad.Proces širenja pustinja.
Jedinjenja koja se upotrebljavaju u poljoprivredi
za suzbijanje insekata, glodara,korova.
Materijal koji može da se razgrađuje u prirodi.

40. DEGRADACIJA TLA