*Funkcija intervjua u aktuelnim vestima informativne emisije* Kvalitativno-kvantitativna analiza intervjua u emisiji „Dnevnik” RTS-a od 9. do 15. decembra 2012. godine

1. Funkcija intervjua u aktuelnim
vestima informativne emisije
Kvalitativno-kvantitativna analiza intervjua u emisiji „Dnevnik” RTS
od 9. do 15. decembra 2012. godine

2. U ovom radu sprovedena je kritička analiza diskursa intervjua u
informativnoj emisiji „Dnevnik“ Radio televizije Srbije.
Cilj je bio da se ukaže na funkciju intervjua u aktuelnim vestima, kao i
način njegove upotrebe.
Rezultati analize:
• intervju u informativnim emisijama opravdava svoju funkciju, kao
sredstvo pomoću kog se dolazi do detaljnijih informacija o aktuelnoj temi.
•rezultati su pokazali da se pomoću intervjua u informativnim emisijama
promovišu određene ličnosti i njihovi stavovi.

3. • Jovan Šćekić (1983: 142) intervju smatra metodom definišući ga kao “put da se dođe do
izvora informacija, informacije, da bi on dao vest, mišljenje (stav) ili objašnjenje. U središtu
pažnje ovog autora je dobijanje nove informacije, dakle poruka”.
• O intervjuu se može govoriti i kao o stubu istraživačkog novinarstva. Razgovori sa izvorima
su ključ velikog dela novinarskog rada. Najbolje je koristiti intervju da bi videli reakcije i
tumačenja, a ne da bi skupljali činjenice. Intervju spada u najkomplikovanije oblike
istraživačkog novinarstva, a sigurno i u najzloupotrebljivanije (Balje, 2010: 54).
• Prema Slavkoviću, osnovni cilj intervjua je da saopšti neku aktuelnu činjenicu, odnosno, da
odgovor koji se dobije, sadrži objašnjenje i dodatni podatak. Intervju je oblik novinarskog
izražavanja koji se, po mnogo čemu, razlikuje od ostalih oblika, ima svoja specifična
obeležja i osnovni cilj mu je da saopšti neku aktuelnu činjenicu i da istakne njen društveni
značaj. Glavna funkcija intervjua je, dakle, dvostruka: da nešto novo saopšti i da to što
saopšti - protumači. (Slavković, 1975: 211)

4. Da bi se sagledali svi aspekti i značaj korišćenja intervjua, kao
analitički metod upotrebljena je diskurs analiza.
Proučavanje intervjua zahteva poseban režim analize. Da bi
ilustrovali ovu tačku možemo da posmatramo pitanja koja
postavljaju intervjueri. Osećaj za postavljanje pitanja zavisi delom
od toga kako intervju funkcioniše, jer je upravo pitanje glavni potez
u igri. Upravo to postavljanje pitanja i odgovaranje na njih
predstavlja značaj za diskurs intervjua, koji je dostupan medijskoj
publici, ali i intervjueru i intervjuisanom. (Heritage, Clayman,
2002:14)

5. ANALIZA
a) Hipoteza od koje se polazi jeste da se ova
novinarska forma koristi kao dodatak vesti,
sredstvo za dolazak do dodatnih
informacija o aktuelnim vestima.
b) Sporedna hipoteza jeste da se intervju u
informativnim emisijama koristi u svrhu
promovisanja određenih ličnosti.

6. vesti, saopštenje
16%
autorski izveštaj
29%
intervju
4%
ostalo
39%
nečija izjava
12%
Prisutnost žanrova
Analizirano je ukupno 245 priloga
Najviše su zastupljeni autorski izveštaj i vesti
Zabeleženo je devet intervjua, odnosno 4 odsto u ukupnom broju priloga
*Kategorija „ostalo“ sadrži najave, fleš vesti, odjavu, vremensku prognozu

7. Najava intervjua u vestima dana
0
1
2
3
4
5
6
7
8
najavljeni interju nenajavljeni intervju

8. Najava intervjua u vestima dana
•Organizacijom vesti u vestima dana jasno se prepoznaje
značaj događaja, pa se i gledaocima plasiraju informacije
izdvajanjem određenih sadržaja kao najbitnijih.
•Od ukupno devet analiziranih intervjua, osam je
najavljeno u najvažnijim vestima . To je pokazatelj da je
intervju prepoznat kao bitan novinarski žanr i
koristi se na osnovu najvažnijih vesti tog dana.

9. nesto drugo
11%
Kosovo
11%
kultura
11%
organizovani
kriminal
22%
društvene teme
34%
ekonomija
11%
Zastupljenost tema u intervjuima

10. • zabeleženo je pet terenskih intervjua
• medijsko vreme i vreme događaja se
podudaraju (uverljivo st i autentičnost)
• saznajemo informacije “sa lica mesta”,
uključujući i atmosferu sa događaja na kojem
se intervju održava.
56%
22%
22%
Intervju prema mestu realizacije
terenski mešoviti studijski
• zabeležena su 2 mešovita intervjua
• najčešći intervjui ovog tipa vode se sa
reporterima i dopisnicima
• kratka pitanja intervjuera prekidaju
monologe intervjuisanih i tako pospešuju
dinamičnost razgovora

11. Primer br 1: RTS_MN_SD
 IR: Sanja, kako bi trebalo da izgleda prelaz kada radovi budu gotovi?
 IE: Neće biti neke veće razlike u odnosu na <trenutno stanje>. To znači da će ovde i dalje biti <dva punkta> samo što će oni
sada biti bliže nego ranije. Do sada je razlika -- i udaljenost između ta dva punkta bila oko tri kilometra, a è od sutra će biti
na desetak metara. To upravo možete videti <ovde> iza mojih leđa. U prvom objektu nalaziće se pripadnici MUP-a Srbije, a
u drugom će biti pripadnici KPS-a i Euleksa. Saznajemo da će se raditi u četiri smene, a kada govorimo o KPS-u, tu će biti
više pripadnika <srpske nacionalnosti> nego albanske. è kada govorimo o Euleksu <bukvalno> prevedeno njihov zadatak će
biti da rade <kako oni kažu> è na međusobnoj boljoj saradnji između ove dve strane. Milice
 IR: Sanja, da li je poznata procedura prelaska?
 IE: Jeste i <nije> komplikovana. Dakle građani koji krenu iz Srbije ka severu pokrajine, oni će svoja dokumenta na ovom
integrisanom prelazu na Jarinju prvo pokazati pripadnicima MUP-a Srbije, a desetak metara dalje i pripadnicima KPS-a i --
Euleksa. è Ovde neće biti postavljena rampa, stajaće samo <znak stop>. Kada konačno <svi radovi> budu gotovi umesto
ovih privremenih kontejnera nalaziće se samo dva objekta sa dva šaltera, a preko puta još osam novih objekata gde će biti
pripadnici MUP-a, KPS-a i -- Euleksa. <prema dogovoru> integrisani prelaz Jarinje <neće imati> državnih oznaka, takođe,
neće se naplaćivati carina za sever pokrajine, građani će koristiti srpska lična dokumenta i srpske registarske tablice.
Napominjemo i to da Vlada Srbije <još ranije> najavila da će -- suspendovati ovaj dogovor ukoliko dođe do kršenja istog.
Dakle, <sutra> u osam časova otvara se integrisani prelaz ovde na Jarinju, a li i prelaz Merdare. Kada govorimo o ostala dva
prelaza, to su Končulj i Brnjak, njihovo otvaranje očekuje se <do kraja godine>. Milice

12. 56%
22%
22%
Intervju prema mestu realizacije
terenski mešoviti studijski
• zabeležena su 2 studijska intervjua
• intervjui su unapred pripremljeni, a pitanja i
odgovori su sadržajni, konkretni i jasni
• postoji mogućnost da intervjuisani unapred dobiju
pitanja koja će im biti postavljena, pa tako mogu
unapred pripremiti odgovore na ona pitanja koja bi
želeli da izbegnu.

13. Intervju prema stepenu uljudnosti
mlak, 7
izazovni, 2
Primer dobre prakse :
Činjenica da nije zabeležen
nijedan drzak intervju ide u
prilog novinarima i medijskoj
kući koja stoji iza njih.
Intervjueri se ponašaju
profesionalno i ne idu u krajnost
samo iz razloga da bi dobili
odgovor ili isprovocirali
sagovornika.

14. aktuelni
78%
informativni
11%
zabavni
11%
Podela intervjua prema Endrju Bojdu
Intervju povodom aktuelne teme služi da bi se saznale dodatne informacije
i na taj način dopunila aktuelna vest.
Intervju je u tom smislu veoma značajan kao žanr za aktuelne događaje, jer
se temi prilazi sistematično i može dati konkretne, uverljive informacije.

15. Promovisanje ličnosti u intervjuu
• Analizirani intervjui su vođeni sa ličnostima koje su kompetentne za temu o
kojoj se razgovara. Ali, najveći deo medijskog prostora posvećen je
intervjuu čiji povod nije aktuelan (RTS_VD_MD)
8
1
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
manje od 5min više od 5min
Isti intervju nije imao aktuelan
povod, a zauzeo je mesto u prvoj
polovini emisije, niti je pružio
dodatne informacije za koje je
upotreba ove novinarske forme bila
neophodna. Ovim intervjuom samo je
popunjem medijski prostor koji je
mogao biti iskorišćen za druge, važnije
teme

16. Zaključak
Analiza je pokazala da intervju kao novinarski
žanr opravdava svoju funkciju, u smislu
dodatnih relevantnih informacija
 Dobar izbor ličnosti za intervju neizostavan
je deo dolaska do neophodnih informacija,
što je na RTS-u pokazatelj dobre prakse u većini
slučajeva

17. • Međutim, postotak od 4 odsto intervjua u
odnosu na broj svih priloga i dalje predstavlja
područje koje treba razvijati.
vesti, saopštenje
16%
autorski izveštaj
29%
intervju
4%
ostalo
39%
nečija izjava
12%
Prisutnost žanrova

18. *
• Novinari RTS-a su u terenskim
intervjuima pokazali profesionalnost
*
• U centru pažnje su informacije koje
treba preneti gledaocima
*
• U periodu istraživanja bilo je
prostora i za medijsku inicijativu

19. •Ova analiza pokazuje nam da je intervju izuzetno
važan oblik novinarskog izražavanja i da dinamika
ovog novinarskog žanra može da obogati sredstva
masovnog komuniciranja.
•Kritička analiza medijskog diskursa pokazuje i to
koliko mediji imaju moć koju ponekad
zloupotrebljavaju.

20. • Istraživanje nam je pokazalo da se intervju koristi i za
promociju određenih ličnosti i njihovih stavova.
• Intervju je postao sredstvo kojim se medijski
sadržaji mogu rangirati po važnosti, kao i politički
i nepolitički subjetki, njihove izjave.
• Prvobitna obaveza javnog servisa jeste da
doprinose razvoju kritički orijentisanog civilnog
društva, a ne podilaženju vladajućim partijama.

21. Hvala na pažnji!