подела судова

1. ВРСТЕ СУДОВА

2. Традиционална
четворострука подела судова
1. Судови по квантитету
2. Судови по квалитету
3. Судови по релацији
4. Судови по модалитету

3. 1. Судови по квантитету
• Овим судовима одређујемо количину коју
изричемо субјектом, тј. мислимо све или
само неке
• универзални, општи
• партикуларни, посебни и
• сингуларни, појединачни.

4. Судови по квантитету
• Универзалним судом, субјекат мислимо у
целом обиму:
• Сви ученици су присутни; Ниједан кит није риба
• Сви С су П ; Ниједно С није П
С П
С П

5. Судови по квантитету
• партикуларним судом тврдимо
да предикат припада само
једном делу субјекта.
• Неки инсекти су отровни ;
• Неки С су П
• Неки возови нису путнички
• Неки С нису П С П
С П
С
С

6. Судови по квантитету
• У сингуларним судовима, субјекат је појам
појединачног бића, предмета, појаве.
• (субјекат у свом обиму има само једног
члана)
• Сократ је филозоф
• С је П С П

7. 2. Судови по квалитету
• Овим судовима потврђујемо или поричемо
везу између субјекта и предиката.
• Делимо их на:
• афирмативне, потврдне
• негативне, одречне и
• лимитативне, бесконачне.

8. Судови по квалитету
• Афирмативни судови потврђују везу
субјекта и предиката
• Сви сисари су кичмењаци
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ

9. Судови по квалитету
• Негативни судови поричу (негирају) везу
субјекта и предиката
• Ниједан сисар није инсект
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ

10. Судови по квалитету
• Лимитативни судови имају афирмативну
копулу, али негативан предикат.
• Раскрсница је непрегледна
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ

11. Комбинована подела по
квантитету и квалитету
• Универзално-афирмативни:
Сви С су П, С а П , „а",
• Партикуларно-афирмативни:
Нeки С су П , С i П , „i“
• Универзално-негативни:
Ниједан С није П, Се П , ,,е"
• Партикуларао-негативни:
Неки С нису П, СоП , „о ".

12. Позитивна копула
Affirmo (потврђујем)
Сви С су П С a П
Неки С су П С i П
СВИ / НИЈЕДАН – универзални
квантификатор
НЕКИ – партикуларни квантификатор
С П
С П

13. Негативна копула
Nego (одричем)
Ниједан С није П С e П
Неки С нису П С o П
С П
С П
С

14. квантификатори
СВИ / НИЈЕДАН – универзални
квантификатор
НЕКИ – партикуларни квантификатор

15. 3. Судови по релацији
• категорички,
• хипотетички и
• дисјунктивни

16. Судови по релацији
-категорички
• Судове у којима повезаност субјекта и предиката
није ничим условљена називамо категоричким
(грч. од катхегорикос - који изриче, тврди).
• Њихова општа форма је:
• С јесте П (С а П)
односно,
• С није П (С е П)

17. Судови по релацији
-хипотетички
• Хипотетички судови су сложени судови.
• Дакле, садрже два проста суда од којих један
суд условљава други суд
• “Ако воду загревамо на 100°, онда ће вода
испарити”
• општа форма је : ,,Ако А јесте Б, онда В јесте Г".
• Или још краће : ,, Ако P, онда Q “
P Q

18. Судови по релацији
-дисјунктивни
• Дисјунктивни судови су сложени судови.
( од лат.disiunctio – раздвајање)
• То су сложени судови с више предиката или
субјеката који се међусобно искључују.
• Можемо их схематски приказати:
• С је П1 или П2,
• односно
• С1 или С2 је П.

19. Дисјунктивни судови
• преимер:
• “Петар је присутан или одсутан”
С је П1 или П2,
„ Јагодина или Сомбор налази се у Поморављу«
С1 или С2 је П.

20. 4. Судови по модалитету
• Модалитет означава степен сигурности
неког суда. Та сигурност може бити:
• проблематичка, асерторичка и аподиктичка.
• Отуда разликујемо:
• проблематичке,
• асерторичке и
• аподиктичке судове.

21. Судови по модалитету
-Проблематички судови
• судове у којима се одређена веза између
субјекта и предиката поставља само као
могућа или вероватна називамо
проблематичким.
• Киша је вероватно престалa.
• Сутра ће можда бити топлије.

22. Судови по модалитету
-Асерторички судови
• Овим судовима констатујемо тренутно
стање, које може бити тако, али није нужно.
• Њихова истинитост зависи од прилике до
прилике, тј. од конкретног случаја.
• Пример:
• “Јабука је црвена”
• “Јанко је висок”
• “Ана је леворука”

23. Судови по модалитету
-аподиктички судови
• Судове којима тврдимо да нешто нужно
јесте (мора бити) онако како је исказано,
називамо аподиктичким.
Пример:
• „Све живо мора умрети" ,
• „Гвожђе нужно тоне".