1. Ishrana i njene posledice na formiranje masnih
naslaga
Lazar Radenkovi´
c
April, 2010.
Abstract
Opˇte prihva´eno stanoviˇte u druˇtvu i nauci je da je uzrok gojaznosti
s c s s
pozitivni kalorijski balans, tj. da razlika izmedju energije unete putem
hrane i potroˇene energije uzrokuje taloˇenje masti. Autori koji zastupaju
s z
ovo stanoviˇte se ˇesto pozivaju na Prvi zakon termodinamike i kao reˇenje
s c s
problema predlaˇu dijete i veˇbanje. U ovom tekstu se analizira pomenuta
z z
hipoteza, predstavljaju problemi na koje hipoteza ne moˇe da dˆ odgovor
z a
i predlaˇe alternativna hipoteza.
z
Sadrˇaj
z
1 Uvod 2
1.1 Definisanje pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.2 Nauˇni metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c 2
1.3 Epidemija gojaznosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2 Prva hipoteza 3
2.1 Definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.2 Testiranje hipoteze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.2.1 Antropoloˇka analiza . . . . .
s . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.2.2 Kliniˇka ispitivanja . . . . . .
c . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2.3 Eksperimenti na ˇivotinjama
z . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.3 Prvi zakon termodinamike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.3.1 Dalja diskusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
3 Druga hipoteza 7
3.1 Definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.2 Dalja diskusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.3 Testiranje hipoteze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
4 Zakljuˇak
c 8
4.1 Preporuˇena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c 9
1

2. 1 Uvod
1.1 Definisanje pojmova
Pre poˇetka glavne rasprave smatram da je veoma poˇeljno taˇno definisati
c z c
termine koji ´e biti koriˇ´eni kako bi se izbegla bilo kakva zabuna.
c sc
Dijeta podrazumeva izmenjen naˇin ishrane u cilju postizanja ˇeljene telesne
c z
mase. U engleskom jeziku se terminom diet oznaˇva naˇin ishrane uopˇte,
a c s
dok se za ono ˇto mi nazivamo dijeta koriste bliˇe odrednice (npr. calorie
s z
restricted diet)
Hormon je hemikalija oslobodjena od strane ´elije u jednom delu tela koja
c
ˇalje poruku koja utiˇe na ´eliju u drugom delu tela
s c c
Kalorija je jedinica za enrgiju koja je ekvivalentna 4.184 J. U popularnoj
ˇtampi i na etiketama na hrani se pod cal podrazumeva, zapravo, 1 kcal.
s
Nekad se uvodi i oznaka 1 Cal = 1000 cal
1.2 Nauˇni metod
c
Pri prouˇavanju hipoteza i donoˇenju zakljuˇaka, u ovom radu, prati´emo prin-
c s c c
cipe tzv. nauˇnog metoda. Vrlo ˇesto, on je dat u vidu preglednog algoritma:
c c
1. Definisanje problema
2. Posmatranje - prikupljanje informacije i resursa
3. Izricanje hipoteze
4. Testiranje hipoteze - izvodjenje eksperimenta i prikupljanje podataka
5. Analiziranje podataka i donoˇenje zakljuˇaka; prihvatanje ili odbacivanje
s c
hipoteze
6. Objavljivanje rezultata
7. Ponovno testiranje - najˇeˇ´e od strane drugih nauˇnika
c sc c
1.3 Epidemija gojaznosti
Prime´eno je da je sedamdesetih godina XX veka poˇeo da raste broj gojaznih
c c
osoba, bez oˇiglednog razloga. Procentualno gledano, taj rast bio je identiˇan
c c
u svim starosnim grupama, socijalnim staleˇima i nezavisan od obrazovanja
z
stanovniˇtva. Takodje, on nikako nije mogao biti genetski uzrokovan jer se
s
genetski materijal ljudske vrste nije mogao tako naglo promeniti. Dakle, mora
biti da se neˇto u okolini promenilo, u navikama ljudi i njihovom pristupu ishrani.
s
Gojaznost je vrlo nepoˇeljna pojava jer su sa njom povezane i mnoge bolesti
z
”modernog” druˇtva1 : dijabetes, ˇlog, hipertenzija, astma, rak itd. Pokuˇaji da
s s s
se ovaj trend objasni i spreˇi, zarad zdravlja celog druˇtva, doveli su nauku o
c s
ishrani u ˇiˇu interesovanja. Upravo smo izrekli problem (gojaznost) i prikupili
zz
neke podatke o njoj. Vreme je da formiramo hipotezu.
1 Naglasimo da ovde ne impliciramo uzroˇno-poslediˇnu vezu, tj. ne tvrdimo, u ovom
c c
trenutku, da su ove bolesti uzrokovane gojaznoˇ´u
sc
2

3. 2 Prva hipoteza
2.1 Definicija
U ovom trenutku, ve´ina lekara i nutricionista kao primer pravilne ishrane pre-
c
poruˇuje ˇuvenu “Piramidu ishrane”, u kojoj osnovnu ulogu imaju ˇitarice i ˇiji
c c z c
se unos preporuˇuje u najve´oj meri, dok se unos masti (naroˇito zasi´enih)
c c c c
nikako ne savetuje. Takodje, njihov stav o tome kako se gojimo nije se menjao
zadnjih pedesetak godina i glasi:
Prekomerna teˇina je rezultat kalorijske neravnoteˇe (premalo utro-
z z
ˇenih kalorija za unetu koliˇinu kalorija) i posredno zavisi od genetike
s c
i zdravlja.2
(US Surgeon General, 2008)
Gojaznost nastaje kada osoba unese viˇe kalorija putem hrane nego
s
ˇto ih sagori.
s
(National Institutes of Health, 2008)
Epidemija gojaznosti, u ovom kontekstu, obajˇnjena je opˇtim razvojem
s s
druˇtva i ˇinjenicom da ljudi viˇe nisu morali da love da bi doˇli do hrane,
s c s s
a da im je razvoj tehnologije omogu´io da budu manje fiziˇki aktivni. Dakle,
c c
do hrane je bilo lakˇe do´i, bila je jeftinija, a u isto vreme automobili, liftovi,
s c
kompjuteri, televizija i sl. omogu´ili su stanovniˇtvu da bude fiziˇki neaktivno.
c s c
Izobilje hrane i poboljˇani uslovi ˇivota razlog su gojaznosti3 .
s z
2.2 Testiranje hipoteze
2.2.1 Antropoloˇka analiza
s
Posmatrajmo sada razliˇite grupe ljudi i njihov naˇin ishrane, procenat gojaznih
c c
ljudi, opˇte zdravlje stanovniˇtva u odnosu na standard ˇivota i to pre “toksiˇnog
s s z c
okruˇenja”
z
Pripadnici indijanskog plemena Pima do 1846. godine ˇiveli su u blagostanju
z
i bili odliˇnog zdravlja. Hrane je bilo toliko da su im i ostave i magacini bili puni.
c
U to vreme dolazi do velike migracije Anglo-Saksonskog, belog, stanovniˇtva s
preko teritorije Pima Indijanaca zbog “zlatne groznice”. Pima pleme pomagalo
je ljudima koji su tu prolazili daju´i im hranu i ˇtite´i ih od Apaˇa. Ubrzo, uticaj
c s c c
belog ˇoveka poˇinje da se prime´uje. Glavni izvor hrane - bufalo, je gotovo
c c c
istrebljen, reke su pregradjene i njihovi tokovi promenjeni i Pima Indijanci ve´ c
od 1900. godine ˇive u rezervatu od vladine pomo´i. Dakle, godine prosperita
z c
zamenjene su godinama gladi, a procenat gojaznih ljudi naglo poˇinje da raste.
c
Do 1954. godine 50% dece je gojazno do svoje jedanaeste godine.
U South Dakota Crow Creek rezervatu, od 1928. godine, pleme Sioux ˇivi u z
straˇnoj bedi: 4-8 ljudi ˇivi u jednoj prostoriji, 40% dece je bez toalete, vodu
s z
za pi´e uzimaju iz reke. U takvoj sredini, 25% muˇkaraca, 40% ˇena i 10% dece
c s z
je gojazno, dok je 25% muˇkaraca, 20% ˇena i 25% dece neuhranjeno.
s z
2 Ve´ina
c koriˇ´enog materijala originalno je bila na engleskom jeziku i autor se trudio da
sc
prevodi budu ˇto sliˇniji originalu. Imena pojedinaca i instistucija koje su citirane ostavljene
s c
su u originalu radi lakˇeg snalaˇenja.
s z
3 Neki nauˇnici nazivaju ovo “toksiˇnim okruˇenjem” i navode gojaznost kao neminovnu
c c z
posledicu urbanizacije.
3

4. Joˇ puno primera je u konradikciji sa pomenutom pretpostavkom da je izo-
s
bilje odgovorno za pove´anu gojaznost populacije. Plemena u Africi, populacije
c
na ostrvima Pacifika i sl. ˇive, po modernim standardima, u velikoj bedi i fiziˇki
z c
su aktivni, a opet, gojazni. Taj problem je i dalje aktuelan, i u godini 2005.
imamo svedoˇenja poput:
c
Pre nekoliko godina posetio sam deˇju klinniku u siromaˇnom delu
c s
ˇ
Sao Paola. Cekaonica je bila puna majki sa mrˇavom, zakrˇljalom
s z
decom, koja pokazuju tipiˇne znake neuhranjenosti. Njihov izgled,
c
naˇalost, ne bi iznenadio one koji pose´uju siromaˇne urbane teri-
z c s
torije zemalja u razvoju. Ono ˇto jeste iznenadjuju´e je da je ve´ina
s c c
majki neuhranjene dece bila gojazna.
(Benjamin Caballero, director of Center for Human Nutrition)
Prate´i naˇu hipotezu o uzroku gojaznosti zakljuˇujemo da su se majke pre-
c s c
jedale i jele hranu koje bi mogle dati svojoj neuhranjenoj deci. Takav zakljuˇak
c
je apsurdan, uzimaju´i u obzir naˇa znanja o materinstvu, i mora se odbaciti, a
c s
reˇenje potraˇiti negde drugde.
s z
2.2.2 Kliniˇka ispitivanja
c
U naˇoj hipotezi rekli smo da prejedanje izaziva gojaznost. Prate´i ovaj naˇin
s c c
razmiˇljanja, zakljuˇujemo da ´e je gladovanje izleˇiti i dijete koje ukljuˇuju
s c c c c
gladovanje (semi-starvation diets) veoma su raˇirene u druˇtvu4 .
s s
Terapije dijetama ostaju kamen temeljac leˇenja [gojaznosti] i sma-
c
njenje unosa energije nastavlja da bude osnova uspeˇnog progarama
s
za gubljenje telesne teˇine.
z
(The Handbook of obesity, 1998)
U istom tekstu, pak, pominje se slede´a reˇenica:
c c
Poznato je da su rezultati terapija dijetom neplodni i kratkotrajni.
Takodje,
Gubitak teˇine postignut u kliniˇkim ispitivanjima je toliko mali da
z c
se moˇe smatrati zanemarljivim.
z
(Cochrane Collaboration, 2002)
Pretpostavka da se moˇe smrˇati prostim pove´anjem potroˇnje energije
z s c s
veˇbanjem takodje nije validna:
z
Razumno je pretpostaviti da ´e osobe sa relativno visokom dnevnom
c
potroˇnjom energije biti manje sklone gojenju u odnosu na one sa
s
manjom potroˇnjom energije. Za sada podaci koji bi podrˇali ovu
s z
hipotezu nisu naroˇito ubedljivi.
c
(Physical Activity Guidelines; American Heart Association, Ameri-
can College of Sports Medicine)
4 Ovih dana ovakve dijete nazivaju se dijete ograniˇenog unosa kalorija (calorie-resricted
c
diets), zbog boljeg prizvuka koji metoda ima. Retko kome ideja gladovanja deluje kao razuman
metod za dugoroˇno odrˇavanje ˇeljene teˇine
c z z z
4

5. 2.2.3 Eksperimenti na ˇivotinjama
z
1. Miˇevi sa uklonjenim ovarijumima (tj. bez estrogena) goji´e se pri naj-
s c
neoˇekivanijim okolnostima, ˇak i priliom izgladnjivanja.
c c
2. Miˇevi sa uklonjenim receptorima za insulin na ´elijama ne mogu da se
s c
ugoje nezavisno od toga koliko jedu.
3. Hibernatori ´e pred kraj leta biti gojazni, bilo da im je bilo dozvoljeno da
c
se prejedaju ili ne.
4. Genetski modifikovani miˇevi ´e, ako su izgladneli, kanibalisati svoje unu-
s c
traˇnje organe, ostavljaj´i masne naslage netaknutim.
s c
2.3 Prvi zakon termodinamike
Pristalice prve hipoteze se ˇesto pozivaju na Prvi zakon termodinamike, kao
c
jedan od osnovnih zakona fizike i tvrde da bi bilo koja druga hipoteza naruˇila
s
ovaj zakon. Prvi zakon termodinamike ima viˇe ekvivalentnih formulacija, ali
s
za naˇu diskusiju najpogodnija je
s
∆E = Ein − Eout , (1)
odnosno
promena mase masnog tkiva = Ekonzumirano − Epotroˇeno .
s (2)
Zbog toga, struˇnjaci uvode pojam kalorije u ishranu i preporuˇuju pra´enje
c c c
unosa kalorija. Medjutim, da bi se u periodu od jedne decenije telesna masa
zadrˇala u opsegu od 5kg, potrebno je meriti unos kalorija sa taˇnoˇ´u od 11
z c sc
Cal dnevno! To je praktiˇno neizvodljivo i zato struˇnjaci preporuˇuju da unos
c c c
bude za oko 100 Cal manji od potroˇnje. Ali sada se postavlja pitanje zaˇto
s s
ljudi koji prate ovaj savet ne postaju anoreksiˇni - ako stalno viˇe troˇe nego ˇto
c s s s
unose, po naˇoj hipotezi, njihova masa trebalo bi da se konstantno smanjuje.
s
Autor smatra da je koriˇ´enje Prvog zakona termodinamike u pomenutom
sc
kontekstu krajnje neopravdano iz viˇe razloga. Uvek treba imati u vidu istorijski
s
kontekst nastajanje (fiziˇkih) zakona, a klasiˇna termodinamika je nastala za
c c
opisivanje i analizu, pre svega, motora sa unutraˇnjim sagorevanjem. Telo je
s
modelovano motorom zato ˇto je prime´eno da organizmi prilikom disanja (a
s c
samim tim i varenja hrane na ´elijskom nivou) troˇe kiseonik, te da se u telu
c s
vrˇi neka vrsta sagorevanja. Prvi zakon termodinamike je koristan, pre svega, u
s
zatvorenom sistemu i to kada je sistem u stanju ravnoteˇe ili pseudo-ravnoteˇe5 .
z z
Ljudski oraganizam je otvoren sistem i nije u termiˇkoj ravnoteˇi sa okolinom i
c z
oslobodjena toplota je propratna pojava metaboliˇkih procesa, za ˇta Prvi zakon
c s
termodinamike ne pravi razliku – toplota i rad su oblici energije. Prvi zakon
takodje ni na koji naˇin ne implicira da ´e se razlika energije skladiˇtiti u vidu
c c s
masnih naslaga ili potroˇiti na bilo koji drugi naˇin.
s c
Prate´i ovaj naˇin razmiˇljanja, pojavljuje se koncept “kalorija je kalorija”
c c s
koji kaˇe da je nemogu´e da dve dijete koje obezbedjuju isti unos kalorija dovedu
z c
do razliˇitog gubljenja teˇine. Ovo je u kontradikciji sa tzv. “metaboliˇkom
c z c
prednoˇ´u”, eksperimentalno potvrdjenim fenomenom da izokaloriˇna dijeta sa
sc c
5 Izuzetno sporog procesa prelaska iz jednog ravnoteˇnog stanja u drugo
z
5

6. manje ugljenih hidrata ima znaˇajno bolje rezultate. Neophodno je prvo ob-
c
jasniti proces merenja energetske vrednosti hrane i pridruˇivanje broja kalorija;
z
ukratko, merenje se vrˇi kalorimetrom, sagorevanjem hrane i merenjem oslobod-
s
jene toplote. Prime´eno je da energija oslobodjena sagorevanjem nije identiˇna
c c
energiji dostupnoj organizmu jer se krajnji produkti metabolizma (urin i fekalije)
mogu dalje sagorevati, te sadrˇe odredjenu koliˇinu energije. Uvodi se pojam
z c
“metaboliˇke energije” koja predstavlja razliku izmedju ukupne koliˇine energije
c c
unete hranom i energije krajnjih produkata metabolizma. Uz ovu korekciju dobi-
jaju se ˇuvene kalorijske vrednosti za tri osnovna tipa namirnica: masti(˜9Cal),
c
proteina (˜4Cal) i ugljenih hidrata(˜4Cal). Vrednosti su, naravno, usrednjene.
Grubost ovih analiza je oˇigledna:
c
1. Pretpostavlja se da je jedini naˇin unoˇenja energije putem hrane (pri sin-
c s
tezi vitamina D, na primer, koristi se enrgija Sunca i pretvara u hemijsku
energiju)
2. Pretpostavjla se da je jedini naˇin na koji energija “napuˇta” telo putem
c s
fekalija (zanemruju´i disanje i odavanje toplote)
c
3. Pretpostavlja se da je sva metaboliˇka energija sagorena (tj. oksidisana) i
c
zanemaruje to da hrana sluˇi kao izvor hranljivih materija i da telo koristi
z
jedinjenja uneta putem hrane za formiranje tkiva. Hrana obezbedjuje
izvor energije, ali je takodje i regulator metabolizma.
Naravno, rezultati eksperimenta nisu objaˇnjeni polaze´i od ovog stanoviˇta.
s c s
Dakle, da rezimiram, Prvi zakon termodinamike, kao fundamentalan zakon
fizike vaˇi na nekom nivou u organizmu, ali tretirati ceo organizam, taj sofisti-
z
cirani sistem, kao prostu termodinamiˇku maˇinu je neopravdano 6 .
c s
2.3.1 Dalja diskusija
Problemi ne prestaju ovde. Vratimo se na jednaˇinu ∆E = Ein − Eout . Ova
c
jednaˇina ne kaˇe niˇta o uzroku gojaznosti. Gojaznost nije objaˇnjena pre-
c z s s
c c ˇ
jedanjem, ovo je samo iskazivanje problema na drugaˇiji naˇin. Sta uzrokuje
prejedanje? Objasniti gojaznost prejedanjem ekvivalento je “objaˇnjenju” alko-
s
holizma hroniˇnim napijanjem.
c
Prva hipoteza ne daje nikakvo objaˇnjenje zaˇto se muˇkraci i ˇene goje na
s s s z
drugaˇiji naˇin, razliˇitu ugojenost razliˇitih rasa iste vrste (ˇivotinje), pove´anje
c c c c z c
masnih naslaga (na taˇno odredjenim mestima) kod ˇena u toku puberteta. Sve
c z
ove pojave objaˇnjene su hormonima, koje prva hipoteza ne uzima u obzir.
s
Ein i Eout nisu nezavisne veliˇine. Slede´i eksperiment to i eksplicitno
c c
dokazuje:
ˇ
Zivotinja kojoj je hrana naglo ograniˇena teˇi da smanji svoju po-
c z
troˇnju energije i time ˇto je manje aktivna i time ˇto usporava
s s s
potroˇnju energije u samim ´elijama, na taj naˇin ograniˇavaju´i
s c c c c
gubljenje teˇine. Takodje, ˇivotinja ose´a pove´anu glad, tako da
z z c c
onda kada je ograniˇenje uklonjeno, ˇivotinja ´e jesti viˇe nego pre,
c z c s
sve dok ne postigne prethodnu teˇinu. Isto tako, nakon prejedanja
z
silom, ˇivotinja ´e poˇeti da troˇi viˇe energije i pokazati smanjeni
z c c s s
apetit sve dok se teˇina ne vrati na prethodni nivo.
z
6I po miˇljenju autora - uvredljivo!
s
6

7. (Flier, Maratos-Flier, Scientific American)
Dakle, preporuka zdravstenih organizacija za smenjenje mase je “Idi i veˇbaj,
z
ali nemoj da ogladniˇ!”. Ozbiljnije gledano, problem se javlja jer ljudi fizioloˇki
s s
defekat svode na nedostatak volje; smatra se da debeli ljudi prosto nemaju
dovoljno psihiˇke snage da se odvoje od hrane i da su zato debeli7 .
c
3 Druga hipoteza
3.1 Definicija
Alternativna hipoteza ili Lipofilia 8 kako ´emo je zvati, nije nova ideja. Pripisuje
c
se Gustav von Bergmann-u i Julius Bauer-u. Bauer je 1929. primetio:
Kao maligni tumor ili kao fetus, materica i grudi trudne ˇene, abnor-
z
malno lipofiliˇno tkivo grabi hranu ˇak i u sluˇaju pothranjenosti.
c c c
Ono zadrˇava svoje zalihe, ˇak ih moˇe pove´ati, nezavisno od potre-
z c z c
ba organizma. Postoji neka vrsta anarhije; masno tkivo ˇivi odvo-
z
jeno i ne prilagodjava se preciznom regulatornom sistemu organizma.
Gojaznost je poreme´aj prekomernog skladiˇtenja masti. Po ovoj hipotezi,
c s
prejedanje i neaktivnost su posledice, a ne uzrok gojaznosti. Masne ´elije igraju
c
aktivnu ulogu i nisu tretirane kao kante za sme´e u koje je masno´a gurnuta.
c c
Naprotiv, masne ´elije “uvlaˇe” masno´u u sebe i zapravo igraju glavnu ulogu
c c c
kod gojaznosti. Mi se ne gojimo jer se prejedamo, ve´ se prejedamo jer naˇe
c s
masno tkivo nepotrebno gomila masno´u. c
3.2 Dalja diskusija
Odgovor na glavno pitanje - ˇta reguliˇe skladiˇtenje masti i ponaˇanje masnih
s s s s
´elija - delimiˇno je dat u delu 2.2.3: regulisano je hormonima. Kao ˇto je ve´
c c s c
pomenuto, masno tkivo je metaboliˇki aktivno, dobro prokrvljeno i inervisano,
c
a masne kiseline neprestano cirkuliˇu u i iz ´elije.
s c
U organizmu, najgrublje gledano, masno´a se pojavljuje u dva oblika – u
c
obliku triglicerida i masnih kiselina. Molekul triglicerida predstavlja tri masne
kiseline povezane molekulom glicerola. Mast se skladiˇti u vidu triglicerida
s
unutar ´elija. Masne kiseline se koriste kao “gorivo” za miˇi´e. Trigliceridi su
c sc
veliki molekuli i ne mogu pro´i kroz ´elijsku membranu masne ´elije, pa se stalno
c c c
deˇava proces razbijanja i formiranja triglicerida, kako bi se obavila difuzija
s
masnih kiselina kroz ´elijsku membranu. Glicerol, neophodan za formiranje
c
triglicerida, a samim tim i skladiˇtenje masti, dobija se metabolizom ˇecera -
s s
glukoze i fruktoze.
Ve´i broj hormona daje komandu masnim ´elijama da ispuste masne kiseline
c c
u krvotok (adrenalin, hormon rasta, glukagon. . . ), ali jedan hormon nadjaˇava
c
sve pomenute hormone i daje komandu ´elijama da zadrˇavaju masne kiseline -
c z
insulin.
7 Ili
preterano mrˇavi. Anoreksija se uspeˇno leˇi insulinom
s s c
8 Lipo
- mast, phylia - voleti; ovo znaˇi da tkiva pacijenta skladiˇte nepotrebnu mast, ne
c s
da sam pacijent voli mast
7

8. Insulin je glavni regulator metabolizma masti. Oslobadjanje masnih
kiselina iz masnih ´elija zahteva samo negativni stimulus manjka
c
insulina.
(Rosalyn Yalow, Solomon Berson, 1965)
Oˇigledan dokaz ove tvrdnje predstavljaju pacijenti oboleli od dijabetesa,
c
koji nikako ne mogu da se ugoje jer imaju manjak insulina. Ako su pak na
insulinskoj terapiji, poˇinju da se debljaju, ˇto dovodi do dalje neosetljivosti na
c s
insulin, uslovljavaju´i dalje pove´anje doze insuline i daljeg debljanja.
c c
Moˇemo, dakle, sa sigurnoˇ´u re´i da je neophodni uslov za debljanje konzu-
z sc c
miranje ugljenih hidrata,koji deluju na skladiˇtenje masti preko glicerola i preko
s
dejstva na insulin (glukoza). Veza izmedju ugljenih hidrata i glicerola je ve´ c
objaˇnjena, i zanimljivo je dodati da ˇak ni masno´a prisutna u ishrani ne moˇe
s c c z
da se skladiˇti bez ugljenih hidrata. Dejstvo glukoze na nivo insulina je jasan –
s
pove´an nivo ˇecera u krvi stimuliˇe luˇenje insulina.
c s s c
Ugljeni hidrati stimuliˇu luˇenje insulina, koji promoviˇe debljanje.
s c s
(George Cahill, 2005)
3.3 Testiranje hipoteze
Epidemija gojaznosti desila se onda kada su svetske zdravstvene organizacije
ubedile stanovniˇtvo da su zasi´ene masti ˇivotinjskog porekla nezdrave, da
s c z
izazivaju gojenje i ˇkode srcu9 . Tako se razvio strah od masnih proizvoda, a
s
ljudi su konzumirali znatno viˇe ugljenih hidrata. Ipak, iako se potroˇnja masti
s s
konstatno smanjuje, kao i procenat puˇaˇa, broj srˇanih oboljenja zadrˇava
s c c z
isti trend. Ironiˇno, mnogi antropolozi smatraju da ljudi upravo nisu dovoljno
c
prilagodjeni za konzumiranje ugljenih hidrata, jer je to relativno nova promena
u evoluciji ˇoveka.
c
Koriste´i drugu hipotezu lako moˇemo da objasnimo zaˇto su se Pima Indi-
c z s
janci ugojili, preˇavˇi sa dominantno proteinskom i masnom ishranom (bufalo)
s s
na ishranu bogatu ugljenim hidratima, koje im je ameriˇka vlada obezbedila u
c
rezervatu. Takodje je lako objasniti zaˇto su siromaˇne populacije gojazne – zato
s s
ˇto su ugljeni hidrati najjeftiniji. Alternativna hipoteza objaˇnjava i to zaˇto
s s s
su majke gojazne, a njihova deca neuhranjena – telo majki postalo je efikasno
u skladiˇtenju masti i moˇe to da uˇini sa manje hrane nego tela dece.
s z c
4 Zakljuˇak
c
Dakle, koji bi bio najjefikasniji i najjzdraviji naˇin za mrˇavljenje? Da li uopˇte
c s s
treba veˇbati? Apsolutno! Iako veˇbanje ne´e direktno uticati na mrˇavljenje
z z c s
preko “potroˇenih kalorija”, ima´e veoma pozitivan efekat na hormone, pove´a´e
s c c c
osetljivost ´elija na insulin, pozitivno uticati na kardio-vaskularni sistem, itd.
c
1. Smanjti unos ugljenih hidrata - ograniˇiti se samo na vo´e.
c c
2. Pove´ati unos zasi´enih masti.
c c
9 Autor
ovog teksta se sa ovim nimalo ne slaˇe i smatra da su zasi´ene ˇivotinjske masti
z c z
izuzetno zdrave namirnice i da ih treba obilato koristiti u ishrani. Ipak, uzdrˇa´u se od
z c
dokazivanja te hipoteze jer bi se tekst otrgao kontroli.
8

9. 3. U potpunosti eliminisati ulja biljnog porekla (sem hladno cedjenog masli-
novog ulja) i hidrogenizovanih biljnih masti (margarina)
4. Osnovna fiziˇka aktivnost trebalo bi biti aerobna aktivnost malog inten-
c
ziteta (peˇaˇenje, planinarenje i sl.) – dˇogiranje na duˇe staze se ne
s c z z
preporuˇuje.
c
5. Povremeno sprintovati i dizati teret.
4.1 Preporuˇena literatura
c
1. knjiga Mark Sisson, The Primal Blueprint;
sajt http://www.marksdailyapple.com/primal-blueprint-101/
2. dokumentarni film FatHead
Literatura
[1] Gary Taubes: The Quality of Calories: What Makes Us Fat and Why
Nobody Seems to Care, Berkley University (predavanje)
[2] Gary Taubes: Good Calories, Bad Calories: Challenging the Conventional
Wisdom on Diet, Weight Control, and Disease, Anchor Books, New York,
2007
[3] Andrea Buchholz, Dale Schoeller: Is a calorie a calorie?, Am. J. Clin Nutr
79, 2004, 899S-906S
9