1. ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ НЕДВОСМИСЛЕНО УКАЗУЈУ ДА ОПТУЖБА НИЈЕ
ДОКАЗАНА
Апелациони суд налази да је првостепени суд утврдио све битне елементе кривичних
дела за које је окривљени оглашен кривим између осталог време и место извршења
кривичног дела. као и повреде које је окривљени задао оштећеном Марић Сретенку
приликом извршења кривичног дела лаке телесне повреде (из Прeсудe Aпeлaциoнoг
судa, стр. 60, прeтпoслeдњи пaсус)
Опростите, али овако нешто могао је написати само неко ко је крајње
пристрасан или неко ко уопште није прочитао пресуду М. З. Влачо. Суд није утврдио
ни време ни место ни повреду, јер није имао на основу чега да то утврди:
ВРЕМЕ је суд "утврдио" на основу приватне тужбе тужиоца Марића (око 1345
),
али с тим се на слаже исказ његовог кључног сведока Даринке Панић, која јасно каже
да је мене и директора видела на улазу школе ПРЕД КРАЈ ПРВЕ СМЕНЕ (Записник с
главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 68, претпоследњи пасус). Ако се нешто догодило
пред крај прве смене (то јесте, пре 1330
, када почиње друга смена), онда се то исто
није могло догодити и 15 минута након почетка друге смене (око 1345
). У школи су
преподневна и поподневна смена јасни временски оријентири чак и за мештане села
(чује се школско звоно), а камоли за раднике школе. Оно што се догодило у првој
смени ни у ком случају не може прећи у другу смену, таква забуна је немогућа.
МЕСТО догађаја према оптужби је "КОД СТЕПЕНИШТА НА УЛАЗУ";
формулација која је нејасна у свему осим у непобитној чињеници да се догађај није
догодио НА СТЕПЕНИШТУ. Наиме, оно што се догодило код степеништа (то зна
свако дете у забавишту коме је матерњи језик српски1
) могло се догодити свуда около
или у близини степеништа, али никако се није могло догодити на самом степеништу.
Наиме, у свом исказу тужилац тврди супротно од оптужбе, јер он јасно одређује место
када каже "инцидент се одиграо НА САМОМ СТЕПЕНИШТУ", то јесте, он
недвосмислено потврђује да се "инцидент" није одиграо код степеништа (Записник с
главног претреса од 15. 09. 2011, стр. 68, стaв 3).
ПОВРЕДА је "утврђена" на основу неисправног лекарског налаза у коме се
налази дијагноза која с медицинског становишта није могућа. А да је дијагноза
нетачна, неисправна и немогућа потврђује и вештак Милан Симић који јасно каже да
"дијагноза у односу на 8 ребро НИЈЕ МОГУЋА односно НИЈЕ ИСПРАВНА" (Записник
с главног претреса од 13. 09. 2012, стр. 71, последњи пасус). А у лекарском уверењу
пише да су тужиоцу повређени грудноребарни зглобови од 5 до 8 (Извештај ортопеда
Дамјанова, стр. 76)
ЗКП је у оваквим случајевима јасан: (члaн 355, став 1, тачка 2):
Прeсуду кojoм сe oптужeни oслoбaђa oд oптужбe суд ћe изрeћи aкo ниje
дoкaзaнo дa je oптужeни учиниo дeлo зa кoje je oптужeн.
1
Узмите дете из дечјег вртића и направите мали експеримент. Реците му да стане тамо код тобогана. Да
ли ће се оно тада попети на тобоган? Наравно да неће. Ако му кажете да стане код степеништа
(свеједно да ли на улазу или излазу зграде) оно ће то и урадити и сигурно се неће попети на степенице.