1. T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera
dr Zoran Jeremić
zoran.jeremic@gmail.com

2. Sadržaj
1. Uvod
2. Životni ciklus razvoja softvera
3. Metodologije razvoja softvera
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 2

3. Uvod
 Softversko inženjerstvo možemo definisati kao sistemski
pristup razvoju, korišćenju, održavanju i odumiranju softvera.
 Pored isporuke softvera, visok kvalitet, mali troškovi i kratak
vremenski rok su dodatni ciljevi koje softverski inženjer mora
da dostigne.
 Kvalitet i produktivnost konačnog proizvoda zavise od veštine
ljudi uključenih u projekat, procesa koji koriste za različite
zadatke u projektu i alata koje koriste.
 U softverskom inženjerstvu glavni fokus je dat na procesima.
 Osnovni zadatak procesa je da pomogne ljudima da postignu
veći kvalitet i produktivnost kroz specifikaciju zadataka koje treba
uraditi i definisanjem načina na koji ih treba uraditi.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 3

4. Životni ciklus razvoja softvera
Šta je informacioni sistem (IS)?
Hardver, softver, podaci, ljudi Sistem—Skup komponenti
i procedure koji funkcionišu koje međusobno sarađuju
zajedno da bi proizveli kako bi postigli zajednički cilj.
kvalitetne informacije.
U poslovanju se koriste
različiti tipovi sistema
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 4

5. Životni ciklus razvoja softvera
Šta je životni ciklus razvoja softvera?
 (engl. System Development Life Cycle – SDLC)
 Proces kroz koji stručnjaci različitih profila (analitičari,
projektanti, inženjeri, programeri, ...) i korisnici
informacionog sistema prave informacioni sistem.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 5

6. Životni ciklus razvoja softvera
 Koje su preporuke za razvoj sistema?
Grupisanje zadataka po fazama (grupama aktivnosti)
Uključivanje korisnika (bilo koje lice za koje se sistem
implementira)
Razvoj jasno definisanih standarda (procedure za koje
kompanija očekuje da zaposleni treba da ih primenjuju)
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 6

7. Životni ciklus razvoja softvera
Ko su učesnici u
životnom ciklusu
razvoja softvera?
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 7

8. Životni ciklus razvoja softvera
Šta je analitičar sistema?
Osoba odgovorna za
dizajn i razvoj
informacionog sistema
Veza između korisnika i
IT profesionalaca
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 8

9. Životni ciklus razvoja softvera
Šta je projektni tim?
Grupa ljudi koji rade na projektu od početka do kraja
Sastoji se od korisnika, analitičara sistema i drugih IT profesionalaca
Vođa projekta—jedan od članova tima koji upravlja i
kontroliše budžetom projekta i vremenskim planom
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 9

10. Životni ciklus razvoja softvera
Šta je izvodljivost?
Zakonska
izvodljivost
Procena koliko
će koristi Četiri testa
kompanija izvodljivosti: Operaciona
imati od izvodljivost
razvoja sistema
Izvodljivost
Ekonomska vremenskog
izvodljivost roka
(poznata i kao Tehnička
cost/benefit izvodljivost
analiza)
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 10

11. Životni ciklus razvoja softvera
Šta je dokumentacija?
Kolekcija i rezime podataka i
informacija
Obuhvata izveštaje, dijagrame,
programe i druge izveštaje
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 11

12. Životni ciklus razvoja softvera
Šest tehnika za prikupljanje podataka i informacija?
 Analiza dokumentacije
 Posmatranje
 Upitnici
 Intervjui
 Joint-application
design (JAD) sesija
 Istraživanje
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 12

13. Životni ciklus razvoja softvera
Koje su faze životnog ciklusa razvoja softvera?
Faza 2. Analiza
 Izvođenje preliminarne analize
Faza 1. Planiranje  Izvršenje detaljne analize:
Faza 3. Dizajn
 Pregled projektnih Proučavanje trenutnog sistema  Nabavka hardvera i
zahteva
Utvrđivanje korisničkih zahteva softvera, ukoliko je
 Analiza prioriteta potrebno
Predlog rešenja
projektnih zahteva
 Razvoj detalja
 Dodeljivanje resursa sistema
 Identifikovanje proj.
razvojnog tima
Faza 5. Podrška Faza 4. Implementacija
 Revizije sistema  Razvoj programa,
 Identifikovanje grešaka i  Instaliranje i testiranje novog
unapređenja sistema
 Praćenje performansi sistema  Obuka korisnika
 Korišćenje novog sistema
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera
13

14. Planiranje
Koji su razlozi za kreiranje ili modifikovanje informacionog
sistema?
Rešavanje
Unapređenje
problema u
postojećeg
postojećem
sistem
sistemu
Spoljašnji
Konkurentnost
uslovi
može voditi do
zahtevaju
promene
promenu
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 14

15. Planiranje
Šta je zahtev za održavanjem sistema?
 Formalni zahtev za
novim ili modifikovanim
informacionim sistemom
 Takođe zvan
projektni zahtev
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 15

16. Planiranje
Šta je faza planiranja?
Počinje kada upravni odbor primi projektni zahtev
Upravni
odbor—
rukovodeće telo
kompanije
Funkcije odbora:
Formiranje
Recenzija i Određivanje
razvojnog tima
odobravanja prioriteta Dodeljivanje
projekta za
projektnih projektnim resursa
svaki odobreni
zahteva zahtevima
projekat
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera

17. Analiza
Šta je faza analize?
Izvršenje preliminarnog Izvršenje detaljne
istraživanja, poznato i kao analize
studija izvodljivosti
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 17

18. Analiza
Šta je preliminarno istraživanje?
 Utvrđivanje tačne prirode problema ili unapređenja i
utvrđivanje da li je vredno truda
 Zaključci se prezentuju u izveštaju o izvodljivosti, poznatom kao studija
izvodljivosti
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 18

19. Analiza
Šta je detaljna analiza?
1. Proučavanje kako trenutni
sistem funkcioniše
2. Utvrđivanje šta korisnik želi, šta
mu je potrebno i definisanje
zahteva
3. Predlaganje rešenja
Ponekad se zove logički
dizajn
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 19

20. Analiza
Šta je predlog projekta?
Procenjuje
izvodljivost
svakog
alternativnog
rešenja
Predstavlja se
Predlaže
upravnom
najizvodljivije
odboru, koji
rešenje za
donosi odluku o
projekat
tome kako će se
sistem razvijati
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 20

21. Analiza
Šta su moguća rešenja? Softver za
horizontalno
tržište—rađen za
potrebe mnogih
Kupovina paketskog softvera —softver kompanija
dostupan na tržištu
Softver za vertikalno
tržište—dizajniran za
Izrada sopstvenog korisničkog određenu industriju
softvera—softver razvijen prema
korisničkim zahtevima
Outsource—spolja razvijen softver
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 21

22. Dizajn
Šta je faza dizajna?
 Definiše se arhitektura sistema (komponente, njihov
interfejs i ponašanje).
Izlaz:
• dokument koji opisuje arhitekturu
• plan implementacije
• analiza osnovnih prioriteta
• Plan testiranja
Razvoj svih detalja novog ili
modifikovanog informacionog
sistema
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 22

23. Dizajn
Šta je potrebno za nabavku novog softvera?
 Identifikovanje svih hardverskih i softverskih zahteva
novog ili modifikovanog sistema
Razgovor sa drugim
Pretraživanje Weba
analitičarima sistema
Čitanje štampanih i
Razgovor sa
online trgovačkih
kompanijama za
časopisa, novina,
izradu softvera
oglasa…
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 23

24. Dizajn
Koja su tri osnovna dokumenta koja se koriste za pregled
tehničkih specifikacija?
Kupac Prodavac daje
definiše Zahtev za izjašnjavanjem cene za
proizvode navedene
koje želi proizvode
Prodavac bira
Zahtev za predlog
proizvod(e) koji
ispunjavanju
definisane zahteve i Manje formalni
predlaže cene metod koji koristi
standardnu formu
za dobijanje
informacije o
Zahtev za informacijom proizvodu ili usluzi
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera
24

25. Dizajn
Kako analitičari sistema testiraju softverski proizvod?
 Proučavanje referenci prodavca
 Razgovor sa trenutnim korisnicima proizvoda
 Demonstracije proizvoda
 Korišćenje trial verzija softvera
 Merenje performansi korišćenjem benchmark testova
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 25

26. Dizajn
Šta je detaljni dizajn?
Detaljna specifikacija dizajna za komponente u predloženom rešenju
Obuhvata nekoliko aktivnosti
Dizajn baze
Dizajn ulaza i izlaza Dizajn programa
podataka
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 26

27. Dizajn
Šta je mockup?
 Funkcionalnosti sistema se predstavljaju crtanjem
elemenata korisničkog interfejsa.
 Primer izgleda
ekrana predstavljen
korišćenjem alata za
kreiranje mockup-a
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja 27
http://www.balsamiq.com softvera

28. Implementacija
Šta je prototip?
 Nekompletna verzija softvera koji se razvija.
 Obično simulira samo nekoliko aspekata funkcionalnosti
eventualnog softvera i može biti potpuno drugačiji od kranjeg
proizvoda.
 Omogućava korisnicima softvera da evaluiraju ono što su
developeri predložili kao rešenje.
Radni model za
predloženi sistem Izrada prototipa
previše rano može
dovesti do problema
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 28

29. Implementacija
Šta je computer-aided software engineering (CASE)?
 Softverski alati dizajnirani da podrže aktivnosti
životnog ciklusa razvoja softvera
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 29

30. Implementacija
Šta je faza implementacije?
 Cilj je da se konstruiše ili izgradi novi ili modifikovani
sistem a zatim isporuči korisnicima
Prelazak na novi sistem
Obuka korisnika
Instalacija i testiranje novog sistema
Razvoj programa
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 30

31. Implementacija
Koja su tri tipa testova koje izvršava projektni tim?
Testiranje Testiranje
jedinice sistema
Provera da li svaka
Provera da li svi
pojedinačna
programi u aplikaciji
komponenta
rade zajedno
funkcioniše
Testiranje
integracije
Provera da li
aplikacija radi sa
drugim aplikacijama
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 31

32. Podrška
Šta je obuka?
 Pokazivanje
korisnicima kako će
koristiti hardver i
softver u sistemu
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 32

33. Podrška
Šta je faza podrške?
 Obezbeđuje tekuću pomoć nakon implementacije sistema
Upravljanje analizom sistema nakon implementacije—vođenje
sastanaka da bi se utvrdilo da li se informacioni sistem ponaša prema
očekivanjima
Identifikovanje grešaka
Identifikovanje potencijalnih unapređenja
Praćenje performansi sistema
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 33

34. Modeli softverskih procesa
 Šta je model procesa?
Uopšteno: razvojni plan koji definiše opšti proces razvoja
softverskog proizvoda
Preciznije: Definicija koja odredjuje koje aktivnosti se izvršavaju, od
strane kojih osoba u kojim ulogama; kojim redosledom će aktivnosti
biti izvršavane, koji proizvodi će biti razvijani i kako će se procenjivati
njihov kvalitet.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 34

35. Pregled postojećih modela softverskih procesa
Metodologije razvoja softvera
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 35

36. Metodologije razvoja softvera
 Metodologija je formalizovani proces ili skup iskustava za
kreiranje softvera
 Skup pravila koje razvojni tim prati
 Skup konvencija koje je organizacija odlučila da prati
 Sistematičan, inženjerski pristup za organizovanje softverskih
projekata
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 36

37. Metodologije razvoja razvoja
 Među najpoznatije metodologije spadaju:
 Waterfall model
 Waterfall model sa prototipom
 Metodologija za paralelni razvoj
 V model
 Inkrementalni model
 Spiralni model
 Rapid Application Development (RAD)
 Rational Unified Process
 Extreme Programming (XP)
 Scrum metodologija
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 37

38. Build and Fix model
 Većina softvera je razvijena korišćenjem ovog modela. U
suštini ovde nema modela, specifikacije, ni dizajna.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 38

39. Waterfall model
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 39

40. Waterfall model
Jedan od najstarijih modela
Dobar za rešavanje potpuno jasnih problema
bez izmena u zahtevima
Jednostavan i razumljiv za korisnika
Predstavlja
 Vrlo apstraktan prikaz razvojnog procesa
 Niz aktivnosti
Jasne granice između faza sa izlaznim
produktima
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 40

41. Waterfall model
 Naziva se još i linearno-sekvencijalni model.
 Svaka faza mora biti u potpunosti završena pre nego što
započne sledeća faza.
 Na kraju svake faze, vrši se analiza da bi se utvrdilo da li
je projekat na dobrom putu i da li se treba nastaviti ili
obustaviti.
 Ova analiza se naziva završna analiza faze.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 41

42. Waterfall model
 Tradicionalni pristup razvoju:
Definisanje
zahteva
Dizajn
softvera
Implementacija
(kodiranje)
Verifikacija
(testiranje)
Korišćenje
(održavanje)
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 42

43. Waterfall model
 Prednosti:
 Svaka faza ima specifične izlazne produkte i proces
analize.
 U jednom trenutku radi se samo na jednoj fazi.
 Dobar je za male projekte kod kojih su potpuno
definisani i jasni zahtevi.
 Potkrepljuje stav “definiši pre dizajna” i “dizajniraj pre
implementacije”.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 43

44. Waterfall model
 Nedostaci:
 Promena opsega u toku životnog ciklusa može ubiti
projekat.
 Ne postoji radna verzija softvera sve do kraja
životnog ciklusa.
 Velika je količina rizika i neizvesnosti.
 Nije pogodan za složene i objektno-orjentisane
projekte.
 Nije pogodan za dugotrajne i tekuće projekte.
 Nije dobar za projekte kod kojih postoji srednji ili veliki
rizik od promene zahteva.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 44

45. Waterfall model
 Kada koristiti ovaj model?
 Ovakav model se koristi kod projekata koji su jasni i nisu
podložni promenama u toku razvoja (npr. projekti odbrane)
 Može se koristiti za projekte migracije, kod kojih će zahtevi ostati
isti ali se menja platforma ili jezik.
 Takođe se može koristiti za projekte gde sami sponzori vrše
testiranje, s obzirom da do završetka projekta nema isporuke.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 45

46. Waterfall model sa prototipom
 Prototip je delimično razvijen proizvod.
 Prototip pomaže
 Dizajnerima da procene alternativne strategije dizajna (prototip
dizajna)
 Korisnicima da razumeju kako će izgledati sistem (prototip
korisničkog interfejsa)
 Prototip je koristan za verifikaciju i validaciju
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 46

47. Waterfall model sa prototipom
 Može se koristiti kod scenarija gde ne postoje detaljne
informacije u vezi ulaza u sistem, potreba za obradom i
izlazom.
 Omogućava klijentu da eksperimentiše sa radnom
verzijom produkta.
 Razvojni proces se nastavlja samo ako je klijent
zadovoljan funkcionisanjem prototipa.
 U toku određenih faza developer utvrđuje specifikaciju
klijentovih stvarnih potreba.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 47

48. Waterfall model sa prototipom
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 48

49. Waterfall model sa prototipom
 Prednosti:
 Dizajner softvera i programer mogu dobiti povratne informacije
od korisnika u ranim fazama projekta.
 Klijent i izvođač radova mogu uporediti da li softver ispunjava
specifikacije, prema kojima je softver napravljen.
 Takođe omogućava softverskom inženjeru određeni uvid u
tačnost inicijalnih projektnih predračuna i da li se mogu ispuniti
predloženi vremenski rokovi.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 49

50. Waterfall model sa prototipom
 Nedostaci:
 Klijenti često očekuju da će nekoliko minimalnih izmena na
prototipu zadovoljiti njihove potrebe, ne shvatajući da se u
žurbi izgradnje prototipa nije vodilo računa o celokupnom
kvalitetu softvera .
 Programeri mogu izgubiti fokus o stvarnoj nameni
prototipa i kompromitovati kvalitet proizvoda, npr. mogu
primeniti neke neefikasne algoritme ili neodgovarajuće
programske jezike korišćene u razvoju prototipa
(uglavnom posledica lenjosti ili bliskosti sa jednostavnijim
metodama)
 Prototip će teško biti prihvaćen na sudu u slučajevima
kada se klijent ne slaže da je developer ispunio svoje
obaveze. T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 50

51. Waterfall model sa prototipom
 Kada koristiti ovaj model?
 Prototipovi su vrlo efikasni u analizi i dizajnu online sistema.
 Sistemi sa malo interakcije korisnika i sistema, npr sistemi koji
uglavnom vrše kalkulacije, imaju malo koristi od ovog modela
 Ponekada implementacija sistemskih funkcija može biti veoma
složena a potencijalne prednosti prototipova mogu biti veoma
male.
 Prototip je veoma dobar za dizajn dobrog human-computer
interfejsa.
 Jedna od najproduktivnijih upotreba prototipova do sada je bila
kao alata za iterativno inženjerstvo korisničkih zahteva i dizajn
korisničkog interfejsa.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 51

52. Metodologija za paralelni razvoj
 Metodologija je slična Waterfall modelu
 Projekat je podeljen na manje projekte i svaka faza se
izvršava posebno za svaki od njih.
 Razvojni proces se izvršava konkurentno i odvojeno za
svaki od potprojekata.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 52

53. Metodologija za paralelni razvoj
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja
53
softvera

54. Metodologija za paralelni razvoj
 Prednosti:
 Smanjuje vreme razvoja
 Manje su šanse da su potrebne prepravke
 Nedostaci:
 I dalje se koriste papirna dokumenta
 Podprojekte je ponekada teško integrisati
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 54

55. V model
 Mnogo je veći značaj aktivnosti testiranja nego kod Waterfall
modela. Procedure i uslovi testiranja se razvijaju u ranim fazama
životnog ciklusa pre implementacije.
 Životni ciklus počinje zahtevima kao i kod waterfall modela.
 Pre početka razvoja kreira se plan testiranja prihvatljivosti sistema
koji se fokusira na zadovoljenju funkcionalnosti definisanih
zahtevima.
 U ranim fazama dizajna definiše se arhitektura sistema i dizajn.
Plan testiranja integracija se takode definiše u ovoj fazi kako bi se
utvrdilo da svi delovi funkcionišu zajedno.
 U kasnijim fazama dizajna se dizajniraju komponente softvera i
testovi pojedinačnih jedinica.
 U fazi implementacije se realizuje kodiranje. Po završetku
kodiranja, ranije planirani testovi se izvršavaju.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 55

56. V model
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 56

57. V model
 Prednosti
 Svaka faza ima specifične produkte.
 Veće su šanse za uspeh od Waterfall modela zbog razvoja
planova testova u ranim fazama životnog ciklusa.
 U poređenju sa waterfall modelom vreme realizacije je kraće do
50%.
 Daje dobre rezultate kod malih projekata čije zahteve je lako
razumeti.
 Iskorišćenje resursa je veliko.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 57

58. V model
 Nedostaci
 Vrlo je rigidan, kao i waterfall model.
 Jako teško i skupo je postići malu fleksibilnost
 Softver se razvija tokom faze implementacije, pa nema ranih
prototipova.
 Model ne obezbeđuje rešenja problema nađenih u fazi testiranja.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 58

59. V model
 Kada koristiti ovaj model?
 Kada vreme i troškovi predstavljaju ograničenje projekta.
 Slično kao i kod Waterfall modela, ali aktivnosti testiranja koje
počinju veoma rano, doprinose smanjenju vremena razvoja i
troškova projekta.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 59

60. Inkrementalni model
 Kombinuje elemente liearnog sekvencijalnog modela sa
iterativnom filozofijom prototipova.
 Svaka linearna sekvenca isporučuje uvećan softver.
 Kod ovog modela, prvi inkrement je često osnovni
proizvod, dok se u ostalim inkrementima dodaju dodatne
funkcionalnosti.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 60

61. Inkrementalni model
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 61

62. Inkrementalni model
 Nedostaci
 Sistem mora imati “incremente”.
 Incrementi moraju biti od značaja za korisnika.
 Sveukupno, duže (značajno duže) vreme razvoja.
 Biznis procedura se menja sa svakim incrementom.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 62

63. Spiralni model
 Sličan je inkrementalnom modelu, sa većim naglaskom na analizi
rizika.
 Ima četiri faze: planiranje, analiza rizika, inženjerstvo i evaluacija.
Projekat više puta prolazi ove faze u iteracijama.
 Zahtevi se analiziraju u fazi planiranja. U fazi analize rizika
identifikuju se rizici i alternativna rešenja. Prototip se kreira na kraju
faze analize rizika.
 Softver se razvija u inženjerskoj fazi a na kraju faze se realizuje
testiranje. Faza evaluacije omogućava korisniku da evaluira projekat
pre nego što se pređe na narednu spiralu.
 U spiralnom modelu ugaona komponenta predstavlja progres, a
radijus spirale predstavlja sveukupne troškove.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 63

64. Spiralni model
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 64

65. Spiralni model
 Prednosti:
 Visok je stepen analize rizika
 Dobar je za velike i kritične projekte.
 Softver se proizvodi u ranim fazama životnog ciklusa.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 65

66. Spiralni model
 Nedostaci:
 Može biti veoma skup model.
 Analiza rizika zahteva visok stepen ekspertize.
 Uspeh projekta je veoma zavistan od faze analize rizika.
 Nije dobar za male projekte.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 66

67. Spiralni model
 Kada se koristi?
 Za aplikacije koje imaju složeni grafički interfejs prema korisniku
i više-funkcionalni deo. Funkcionalnosi se mogu dodavati kroz
faze, a grafički interfejs u nekoj od finalnih faza.
 Često se koristi u velikim projektima.
 US vojska je usvojila ovaj model za svoj program budućih
borbenih sistema.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 67

68. Rapid application development (RAD)
 Inkrementalni proces razvoja softvera koji naglašava
veoma kratak razvojni ciklus
 Predstavlja “high-speed” adaptaciju linearnog
sekvencijalnog modela u kome je brzi razvoj postignut
korišćenjem konstrukcije zasnovane na komponentama.
 Ukoliko su zahtevi jasni omogućava razvoj funkcionalnog
sistema u kratkom periodu (npr. 60-90 dana)
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 68

69. Rapid application development (RAD)
 Naglašava sledeće faze:
 Poslovno modelovanje – tokovi informacija između
poslovnih funkcija
 Modelovanje podataka – skupovi podataka potrebnih
za podršku poslovanju
 Modelovanje procesa – skupovi podataka se
transformišu da bi ostvarili tokove informacije
neophodne za implementaciju poslovne funkcije.
 Generisanje aplikacije – upotreba postojećih
programskih komponenti (kada je moguće)
 Testiranje – s obzirom da se naglašava upotreba
postojećih komponenti, mnoge od njih su već
testirane.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 69

70. Rapid application development (RAD)
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 70

71. Rapid application development (RAD)
 Nedostaci:
 Za velike ali skalabilne projekte, RAD zahteva
dovoljno ljudskih resursa koji bi kreirali odgovarajući
broj RAD timova.
 RAD zahteva da se developeri i korisnici pridržavaju
RAD aktivnosti kako bi sistem završili na vreme u
mnogo kraćem vremenskom roku.
 Nisu sve aplikacije pogodne za RAD. Ako sistem ne
može biti modularizovan na odgovarajući način,
kreiranje komponenti potrebnih za RAD može biti
problematično
 RAD nije pogodan kada su tehnički rizici veliki.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 71

72. AGILNE METODOLOGIJE
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja
72
softvera

73. Agilne metodologije
 Uključuju iteracije sa kratkim vremenskim intervalima.
 Razdvajaju zadatke na male inkremente sa minimalnim
planiranjem.
 Mali timovi rade zajedno sa stakeholderima da definišu
brze prototipove, dokaze koncepata i druga vizuelna
sredstva za opisivanje problema koji se rešava.
 Tim definiše zahteve za iteraciju, razvija kod, definiše i
izvršava integrisane testove a korisnici verifikuju
rezultate.
 Verifikacija se izvršava mnogo ranije u razvojnom
procesu nego kod Waterfall modela
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 73

74. Agilne metodologije
 Neki od osnovnih principa agilnih metodologija su:
 Zadovoljstvo klijenta brzom, konstantnom isporukom korisnog
softvera.
 Radni softver se često isporučuje (u pitanju su nedelje a ne
meseci).
 Radni softver je principijelna jedinica napredka.
 Čak i kasne izmene zahteva su dobrodošle.
 Tesna, dnevna kooperacija između poslovnih ljudi i developera.
 Konverzacija licem u lice je najbolja forma komunikacije.
 Projekti se zasnivaju na angažovanju motivisanih individua, kojima
treba verovati.
 Jednostavnost .
 Samo-organizovani mali timovi (5-9 ljudi).
 Konstantno prilagođavanje ipromenljivim softvera
T-2: Životni ciklus metodologije razvoja
okolnostima. 74

75. Agilne metodologije
 Neke od najpoznatijih metodologija agilnog razvoja softvera:
 Agile Modeling
 Agile Unified Process (AUP)
 Agile Data Method
 Dynamic System Development Method (DSDM)
 Essential Unified Process (EssUP)
 Extreme programming (XP)
 Feature Driven Development (FDD)
 Getting Real
 Open Unified Process (OpenUP)
 Scrum
 Lean software development
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 75

76. Extreme programming (XP)
 Najčešće korišćena i najpoznatija agilna
metodologija
 Zasnovana je na jednostavnosti, komunikaciji,
feedbacku i hrabrosti.
 Timovi koriste jednostavnu formu planiranja i
praćenja kako bi odlučili šta sledeće da rade.
 Timovi kreiraju softver u seriji malih, potpuno
integrisanih izdanja koja su prošla sve testove koje
je korisnik definisao.
 Predstavnik korisnika je deo tima.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 76

77. Extreme programming (XP)
 Zasnovana je na 4 ključne aktivnosti: planiranje,
upravljanje, dizajniranje i kodiranje
 Planiranje
 Identifikuju se korisnički zahtevi.
 Planiranjem verzija kreira se raspored verzija.
 Često se prave mala izdanja.
 Projekt je podeljen u iteracije.
 Planiranje iteracije započinje svaku iteraciju.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 77

78. Extreme programming (XP)
 Upravljanje
 Daje timu lokalni otvoreni radni prostor.
 Određuje održiv korak.
 Svaki dan započinje početnim sastankom.
 Prati se brzina projekta.
 Ljudi se razmeštaju.
 Popravlja se XP kada dođe do problema.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 78

79. Extreme programming (XP)
Class –
 Dizajniranje Responsibility -
 Jednostavnost. Collaboration
 Korišćenje CRC kartica za dizajn sesija.
 Kreiranje klinastih rešenja da bi se smanjio rizik.
 Funkcionalnosti se ne dodaju u ranim fazama.
 Ponovno planiranje kada god i gde god je potrebno.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 79

80. Extreme programming (XP)
 Kodiranje
 Korisnik je uvek dostupan.
 Kod se mora pisati tako da bude u skladu sa
standardima.
 Kodira se test jedinice prvo.
 Sav produkcioni kod je programiran u paru.
 Samo jedan par integriše kod u jednom trenutku.
 Česte integracije.
 Određen je računar za integraciju.
 Postoji kolektivno vlasništvo.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 80

81. Extreme programming (XP)
 Testiranje
 Sav kod mora imati testove jedinica.
 Sav kod mora proći sve testove jedinica pre nego što se može
staviti u upotrebu.
 Kada se pronađe bag kreiraju se testovi.
 Testovi prihvatljivosti se često izvršavaju a rezultati se objavljuju.
T-2: Životni ciklus i metodologije razvoja softvera 81