1. Kratka istorija EU l Ciljevi EU l Finansiranje EU l Ko je ko u Evropi l Kako
žive mladi Evropljani l Evropska povelja o učešću mladih l Odnos EU prema
mladima l Dijalog sa mladima l programi za mlade l Program mladi u
akciji l Opšti ciljevi programa l Prioriteti programa l Struktura programa l
Ko su korisnici l U kojim akcijama mogu učestvovati mladi iz Srbije l
Evropski volonterski servis l Mladi u svetu l Informacije o programu l
Informisanje mladih u Evropi
Kratka istorija EU
Evropska unija je rezultat dugogodišnjeg procesa saradnje i integracija
koje je 1958. godine započelo šest zemalja (Belgija, Francuska, Nemačka,
Italija, Luksemburg i Holandija). Vremenom su se zajednici pridružile i
Danska, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka, Portugal, Španija, Austrija,
Finska, Švedska, Kipar, Češka Republika, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta,
Poljska, Slovačka, Slovenija, Mađarska i u skorije vreme Rumunija i
Bugarska. Evropsku uniju danas čini 27 zemalja. Međutim, ona nije zacrtala
svoje trenutne granice kao trajne, te je njeno proširenje sasvim izvesno.
Pregovori o priključenju se vode sa Hrvatskom i Turskom, dok se kroz
intenzivnu saradnju EU približavaju i Srbija, Bosna i Hercegovina i
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Info: Proširenje Evropske unije prate stalne debate i suprotstavljena
mišljenja. Jedni misle da je Evropa dobro rešenje po pitanju konkurentnosti
na svetskom tržištu propisa koji štite životnu sredinu i dokumenata koji
štite ljudska prava. Isti se slažu i da su praktične stvari kao što su
mobilnost roba, ljudi i usluga, kao i jedinstvena evropska valuta, dobre
strane integracija. Nasuprot njima su oni koji smatraju da zemlje članice
gube na samostalnosti, da je Evropska unija previše birokratizovana i da se
o odlukama sve manje demokratski raspravlja.

2. Šta su ciljevi Evropske unije
Evropska unija teži ka izgradnji i očuvanju evropskog mira i
prosperiteta kroz saradnju u oblasti poljoprivrede, istraživanja, ekonomije,
socijalne politike i životne sredine, kao i ka unapređenju saradnje u oblasti
trgovine i biznisa. Četiri temeljna principa Evropske unije se odnose na
slobodno kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala. Zemlje kandidati koje se
približavaju EU ubrzano usvajaju zajedničke politike koje se odnose na
finansije, odbranu i spoljnu politiku. Danas, zemlje članice sve češće
nastupaju jedinstveno, kao jedna nacija, u pregovorima sa drugim delovima
sveta ili ekonomskim blokovima. Kako se finansira EU? Evropska unija dobija
novac od svojih članica tako što svaka zemlja doprinosi srazmerno vlastitom
budžetu, ali se zajednički novac troši u skladu sa zajedničkim ciljevima, a ne
prema tome koliko ko novca ubaci u zajedničku kasicu. S obzirom da je
Evropska unija zbog svoje veličine jedan jako kompleksan aparat, postoji
više načina za usvajanje zvaničnih politika. Zamisli kako je teško usaglasiti
stavove i pomiriti interese svih članica koje ravnopravno odlučuju!
Ko je ko u Evropi?
Ukratko, predstavićemo najznačajnije institucije EU i njihove
nadležnosti:
Savet ministara Evropske unije je jedno od najznačajnijih tela u
čijem radu učestvuju ministri zemalja članica. Zavisno o toga da li se na
sednici ovog tela govori o poljoprivredi, mladima, energiji i sl., sastav
ministara je uvek drugačiji.
Evropska komisija je izvršno telo Evropske unije. Reč je o instituciji
koja je politički nezavisna i koja predstavlja i zastupa interese Evropske
unije kao celine. Komisija predlaže zakone, programe i akcione mere.
Odgovorna je za sprovođenje odluka Evropskog parlamenta i Saveta
ministara EU.
Evropski parlament je predstavničko telo Evropske unije čiji se
članovi biraju direktnim putem na izborima koji se organizuju svake pete
godine. Najznačajniji zadatak Parlamenta je da uz Savet ministara i
Evropsku komisiju predlaže evropske zakone. Parlament i Savet zajedno
usvajaju godišnji budžet EU. Parlament ima nadležnost da raspusti Evropsku
komisiju.

3. Kako žive mladi Evropljani?
Kao prvo, mladi Evropljani, u bilo kojoj zemlji Evropske unije da
žive, unutar EU granica putuju slobodno, bez viza, graničnih prelaza i
ograničenja boravka. U slučaju da imaju neke zdravstvene probleme, sve
lekarske usluge koriste kao da su u vlastitoj zemlji. Drugo, oslobođeni su
plaćanja carina za stvari koje kupe van svoje zemlje, a koje su tamo
jeftinije. Treće, imaju pravo da žive i rade gde god to požele, pa čak i da
dobiju neku pomoć dok se ne snađu. Četvrto, diplome stečene u bilo kojoj
zemlji EU važe i u svim drugim članicama, što uveliko olakšava život onima
koji menjaju zemlju boravka i posao. Peto, mladim Evropljanima je
omogućeno da aktivno učestvuju u političkim procesima i što je najvažnije
kroz brojne programe koje Evropska unija kreira za mlade, Evropa
kontinuirano radi na njihovoj edukaciji, usavršavanju i pripremi za život.
Evropska povelja o učešću mladih
Jedan od najznačajnijih dokumenata koji promoviše punopravno
učešće mladih u odlukama koje utiču na njihov život je Evropska povelja o
učešću mladih u životu na lokalnom i regionalnom nivou. Reč je o
dokumentu koji su kreirali evropski stručnjaci u saradnji sa mladima. Ovaj
dokument daje preporuke i lokalnim i regionalnim vlastima predlaže načine
kako da podrže mlade i da im omoguće da budu aktivni građani. Osim
povelje o učešću mladih, značajno je još pomenuti i Evropsku povelju o
informisanju mladih.
Info: Savet Evrope nije institucija Evropske unije. To je organizacija koja
štiti ljudska prava, promoviše evropsku kulturnu raznolikost i bori se protiv
društvenih problema kao što su ksenofobija ili netolerancija. Savet Evrope
ima 47 zemalja članica. Sedište ove organizacije je u Strazburu. Savet
Evrope podržava brojne međunarodne programe za mlade, uključujući
treninge i seminare koji se organizuju u evropskim centrima za mlade u
Strazburu i Budimpešti.

4. Odnos EU prema mladima
Omladinska politika je u Evropskoj uniji u nadležnosti zemalja
članica, što znači da ne postoji evropski zajednički zakoni ili propisi u oblasti
politike prema mladima. Međutim, to nije sprečilo institucije i zemlje
Evropske unije da i po tom pitanju ostvare saradnju kako bi se neki srodni,
opšti problemi mladih Evropljana zajednički rešavali. Osnov za saradnju
zemalja članica po pitanju mladih bila je Bela knjiga o mladima iz 2001.
godine. Radi se o dokumentu kojim su identifikovane prioritetne oblasti
delovanja: participacija, informisanje, volontiranje i kao posebna oblast,
razumevanje i znanje o mladima. Definisano je i to da je mladima, pre
svega, potrebno više informacija o mogućnostima koje im se nude i
participaciji. Nakon identifikacije problema i zajedničkih ciljeva, nastali su
novi programi, mere, dokumenti, resursi, mreže za podršku mladima u EU.
Dijalog sa mladima
Da bi razvijali aktivno građanstvo kod mladih ljudi, predstavnici
institucija Evropske unije su ustanovili redovne susrete sa mladima. Cilj im
je bio da mlade ljude uključe u debate i rasprave koje prate kreiranje javnih
politika, pa su odlučili da obe strane obavežu kontinuranim dijalozima, jer je
sasvim izvesno da ad hoc sastancima ne bi mnogo promijenili situaciju. E
sad zamisli, kako bi bilo cool da se ustaljena praksa održavanja redovnih
sastanka sa mladima počne primenjivati i u našoj zemlji, pa da nas, kao
aktivnog omladinca, ministri, premijeri i predsednici počnu pozivati na
sastanke!
Programi za mlade
Da brine o mladima Evropska unija je dokazala uspostavljanjem
različitih instrumenata čiji rad doprinosi boljem razumevanju omladinske
problematike. Rade se redovne studije i istraživanja o položaju mladih,
finansiraju se istraživački projekti o mladima, te se kreiraju različite mreže i
instituti za podršku omladinskih radnika, mladih, nevladinih organizacija,
kreatora omladinskih politika. Osim navedenog, kreirani su i brojni programi
namenjeni studentima i učenicima, a najznačajniji program namenjen
mladima širom Evropeje program “Mladi u akciji“.

5. Mladi u akciji (Youth in Action)
“Mladi u akciji“ je program koji su Evropska komisija, Evropski
parlament i zemlje članice kreirale za mlade od 13 do 30 godina u cilju
promocije aktivnog građanstva, solidarnosti i tolerancije među mladima u
Evropi, kao i njihovog uključivanja u oblikovanje budućnosti Evropske unije.
Program “Mladi u akciji“ je namenjen svima! On promoviše mobilnost unutar
granica EU, neformalno obrazovanje i međukulturalni dijalog, te uključivanje
svih mladih ljudi bez obzira na njihovo obrazovanje, socijalni položaj ili
kulturu iz koje dolaze. Program “Mladi u akciji“ je kreiran na osnovu
iskustava i evaluacije prethodnih programa “Mladi za Evropu“ (1989 –
1999), “Mladi“ (2000 – 2006) i Evropskog volonterskog servisa. Sa ukupnim
budžetom od 885.000.000 €, Program podržava širok spektar aktivnosti
mladih ljudi kroz pet svojih programskih akcija.
“Mladi u akciji” u brojkama
Trajanje: 2007– 2013 godine
Budžet: 885 miliona EUR
Geografski opseg: zemlje članice EU, Island, Lihtenštajn, Norveška, Turska,
partnerske zemlje (Istočna Evropa i Kavkaz, Mediteranski region,
Jugoistočna Evropa) i druge partnerske zemlje u svetu
Ciljna grupa: mladi od 15 do 28 (u nekim slučajevima od 13 do 30)
Šta su opšti ciljevi Programa?
Opšti ciljevi programa “Mladi u akciji“ su:
Promovisati aktivno učešće mladih i njihovo evropsko građanstvo, razvijati
solidarnosti i tolerancije među mladima u cilju jačanja socijalne kohezije u
Evropskoj uniji, ojačati obostrano razumevanje među mladima u različitim
zemljama, omogućiti razvoj kvalitetnog sistema podrške omladinskim
aktivnostima i organizacijama, promovisati saradnju u području omladinskog
rada na nivou Evrope.
Šta su pripriteti Programa?
Osim opštih ciljeva, program “Mladi u akciji“ ima i svoje prioritete, a to su:
• Evropsko državljanstvo – Cilj Programa je da mlade osvesti da su
evropski državljani, te da razmišljaju o evropskim temama i
vrednostima, kao i o budućnosti Evropske unije.

6. • Participacija mladih – Glavni zadatak Programa je da omogući učešće
mladih u demokratskom životu i to kroz tri smera delovanja na
području participacije i informisanja: povećati učešće mladih u životu
njihovih zajednica, povećati učešće mladih u sistemu predstavničkih
demokratija i pružiti veću podršku različitim oblicima učenja o tome
kako učestvovati i biti aktivan.
• Kulturna raznolikost – Program putem zajedničkih aktivnosti mladih iz
različitih kultura, etničkih i verskih zajednica razvija njihovo
međukulturalno učenje, te se na taj način bori protiv rasizma i
ksenofobije.
• Uključivanje mladih sa umanjenim mogućnostima – Kroz Program je
razvijena posebna strategija koja omogućava uključivanje mladih sa
umanjenim mogućnostima, posebno onih iz nerazvijenih socijalno-
ekonomskih, kulturnih ili geografskih sredina, ili mladih sa posebnim
potrebama.
Struktura programa “Mladi u akciji“
Program je podeljen u nekoliko delova, odnosno programskih akcija koje se
tako i nazivaju, dakle, Akcija 1, Akcija 2 itd.
• Akcija 1 – Mladi za Evropu podržava aktivno građanstvo mladih ljudi,
participaciju mladih i kreativnost kroz razmene mladih, omladinske
inicijative i projekte za učešće mladih u demokratiji.
• Akcija 2 - Evropski volonterski servis omogućava mladim ljudima da
individualno ili grupno provedu izvesno vreme volontirajući unutar i
van Evropske unije.
• Akcija 3 – Mladi u svetu je programska akcija koja promoviše razmene
među mladima i omladinskim organizacijama širom svieta.
• Akcija 4 – Sistem podrške mladima obuhvata različite mere podrške
omladinskim radnicima i organizacijama, s ciljem poboljšanja kvaliteta
njihovih aktivnosti.
• Akcija 5 – Podrška evropskoj saradnji u oblasti omladinskog delovanja
podržava organizovanje strukturalnog dijaloga između različitih
aktera u oblasti mladih.
Ko su korisnici Programa?
Korisnici Programa su mladi iz zemalja članica Evropske unije, zemalja
sa kojima EU ima uspostavljene određene odnose i partnerske zemlje

7. evropskog kontinenta i sveta. Upravo iz razloga što sve programske akcije
nisu namenjene svim korisnicima, treba razlikovati akcije koje su za mlade
programskih zemalja i za mlade partnerskih zemalja. Srbija je u grupi
partnerskih zemalja Jugoistočne Evrope, dok još postoje partnerske zemlje
Istočne Evrope i Kavkaza i partnerske zemlje Mediterana.
Info: Jugoistočna Evropa: Albanija, Bosna i Hercegovina,
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora.
Istočna Evropa: Armenija, Azerbejdžan, Bjelorusija, Gruzija, Moldavija,
Ruska Federacija i Ukrajina. Partnerske zemlje Mediterana: Alžir, Egipat,
Izrael, Jordan, Liban, Maroko, palestinske vlasti Zapadne obale i pojasa
Gaze, Sirija i Tunis.
U kojim Akcijama mogu učestvovati mladi iz Srbije?
Mladi iz Srbije mogu učestvovati u Akciji 2 – Evropski volonterski servis i
Akciji 3 – Mladi u svetu. S obzirom da srbija nema državnu agenciju za
programe EU, omladinske ogranizacije koje apliciraju za podršku programa
“Mladi u akciji“ projekat šalju direktno Izvršnoj agenciji, odnosno Evropskoj
komisiji.
Info: Za one koji apliciraju kod Izvršne agencije ustanovljena su tri
roka za prijavu u toku godine:
Projekti koji počinju između Rok za aplikaciju
1. avgusta i 31. decembra 1. februar
1. decembra i 30. aprila 1. jun
1. marta i 31. jula 1. septembar
Evropski volonterski servis (European Voluntary Service -
EVS)
Evropski volonterski servis je akcija koja pruža priliku mladim ljudima
da provedu od 2 do 12 meseci u nekoj drugoj zemlji, učestvujući u
neprofitnim, volonterskim aktivnostima. Za uzvrat korisnici ovog programa,
dakle volonteri, usvajaju znanje i stiču iskustva koja su značajna za njihov
budući lični i profesionalni razvoj. Donja starosna granica za korisnike je 18
(izuzeci su 16-17), a gornja 30 godina. Ako zadovoljavaš starosne uslove, a
želiš provesti par meseci volontirajući u nekoj organizaciji koja se bavi vidom
omladinskog rada koji te zanima, javi se nekoj od lokalnih organizacija ili

8. lokalnom volonterskom servisu, ako postoji, da ti pomognu u apliciranju i
odabiru akreditovane organizacije koja će te “ugostiti“. U okviru ovog
aranžmana putna karta, hrana i smeštaj su ti plaćeni, tvoje je samo da se
spakuješ i iskoristiš priliku koju si ugrabio/la!
Prijateljski savet: Postoji još jedna opcija koju možeš iskoristiti u okviru
evropskog volonterskog programa. Ako imaš organizaciju kojoj trebaju
volonteri i iskustva sa strane, kod Evropskog volonterskog servisa možeš
aplicirati za akreditovanje organizacije. Proces akreditovanja je obavezan
za sve organizacije koje se prijavljuju za ovaj program, kako bi Servis
proverio da li organizacija zadovoljava osnovne vrednosti i standarde
kvaliteta koji su definisani Poveljom Evropskog volonterskog servisa.
Proces akreditovanja započinješ slanjem “pisma namere“, nakon čega sledi
provera, odobrenje i potpisivanje Povelje. A onda i tvoja organizacija može
biti domaćin mladim volonterima iz EU!
Mladi u svetu
Akcija “Mladi u svetu“ daje podršku projektima koji se realizuju u
saradnji sa partnerskim zemljama kroz razmenu mladih i onih koji su aktivni
u omaldinskom radu, ili omladinskim organizacijama, kao i podršku za razvoj
partnerstava i mreža omladinskih organizacija. U okviru ove programske
akcije moguće je dobiti podršku i za projekte koji se realizuju kroz saradnju
sa organizacijama iz drugih delova sveta. Korisnici su mladi od 13 do
25 godina (26-30 su izuzeci) i omladinski lideri. Susreti mladih i omladinske
razmene koje se organizuju kroz podršku Programa traju od 6 do 21 dan i
uključuju od 16 do 60 mladih po događaju. Kroz podršku Programa
organizator dobija sredstva za 70% putnih troškova, fiksne troškove za
pripremu učesnika, programske troškove, smeštaj i ishranu. Akcija još
podržava projekte praktičnog učenja (Job-Shadowing), aktivnosti izgradnje
partnerstava, seminare, studijske posete.

9. Iskustva drugih... Pre dve godine sam u okviru jedne studijske posete
zajedno sa kolegama iz Slovenije boravio u Belgiji. Omladinskim radom se
bavim godinama tako da znam jako puno o pojedinim oblastima rada sa
mladima. Međutim, čovek ne može znati sve, a ovo je bila izvrsna prilika
da od kolega iz Evropske unije naučim nešto novo. Osim toga, dopala mi se
i njihova kultura, način življenja, kuhinja i ljudi su bili jako prijatni.Mladen
Mitrić, učesnik studijske razmene podržane kroz Akciju “Mladi u svetu“
Kako se informisati o Programu?
Potpune i ažurirane informacije o pravilima učestvovanja, finansiranja i
prijavne obrasce za program“Mladi u akciji“ možemo pronaći na internet
stranici Evropske komisije http://europa.eu.int/comm/youth/. Mladima
iz zemalja članica EU omogućeno je da se o Programu dodatno informišu ili
traže podršku kod nacionalnih agencija kod kojih ujedno apliciraju za
podršku projektima. S obzirom da su korisnici Programa i mladi koji žive
izvan Evropske unije, dakle,u zemljama u kojima ne postoje državne
agencije za program “Mladi u akciji“, kreiran je sistem podrške i za mlade iz
partnerskih zemalja. Reč je o SALTO (Support and Advanced Learning and
Training Opportunities) regionalnim resursnim centrima koji nude treninge i
informacije omladinskim organizacijama. Ovi centri ujedno promovišu
program “Mladi u akciji“ u zemljama izvan EU i povećavaju
mogućnosti pristupa Programu. U cilju što veće promocije programa “Mladi u
akciji“, Resursni centri su ovlastili pojedine omladinske organizacije da
preuzmu funkciju kontakt tačke Programa.
Info: SALTO resursni centar za Jugoistočnu Evropu se nalazi u Ljubljani. U
slučaju potrebe pomoći u pronalaženju partnerskih organizacija, bilo u EU
ili izvan granica EU, ili potrebe za savetom u osmišljavanju projektnih
aktivnosti, možeš im se obratiti za pomoć. To im je posao, pomogli su
mnogima, zašto ne bi i nama!
Informisanje mladih u Evropi
Za mlade koji žive u zemljama članicama EU uspostavljen
je Eurodesk, evropska mreža za informisanje mladih i onih koji rade sa
mladima o svim mogućnostima koje im se nude kroz evropski sistem
obrazovanja, rad sa mladima i uključivanje u evropske procese. Osim toga,

10. za mlade postoje još brojniji servisi, info centri, info tačke unutar lokalnih
zajednica, škola, omladinskih klubova koji nude mladima lak pristup
informacijama, a da ne spominjemo brojne internet stranice, magazine, tv i
radio emisije, pa čak i omladinske tv stanice koje se trude da mladima
ponude kvalitetne i korisne informacije o studentskim razmenama,
putovanjima, stipendijama i sl. S obzirom da je Evropa informisanost mladih
definisala kao jedan od problema koji direktno utiče na njihovu pasivnost,
uspostavljen je celi sistem kako bi mladi ljudi bili informisani o svim
mogućnostima koje postoje. Na nivou Evrope postoji i krovna organizacija,
Evropska agencija za informisanje i savetovanje mladih
(European Youth Information and Counselling Agency – ERYICA), koja,
između ostalog, obezbeđuje standarde kvaliteta informisanja mladih.
Sve ti ovo govorimo da bi te podstakli da pokreneš slične stvari za
mlade u našoj zemlji ili da za početak zajedno sa nama zagovaraš
uspostavljanje jedne jednako kvalitetne mreže za informisanje
mladih u Republici Srbiji.