1. NERVNI SISTEM

2. Funkcijanervnog sistema je
usaglašavanje organizma
sa njegovom okolinom i
usaglašeno delovanje
organizma kao celine.

3.  Cevastog je tipa i anatomski se sastoji od:
1. centralnog nervnog sistema (CNS) – čine
ga nervne ćelije koncentrisane u nervnim
centrima koje čine mozak i kičmena
moždina;
2. perifernog nervnog sistema – čine ga
nastavci nervnih ćelija koji povezuju
nervne centre sa periferijom (čulima i
organima koji reaguju na primljene draži –
efektorima);
 Čine dva dela:
 cerebrospinalni
 simpatički (autonomni) nervni sistem.

4. CENTALNI NERVNI
SISTEM
CNS

5. MOZAK
 Mozak predstavlja proširenje prednjeg
dela nervne cevi i sastoji se iz:
1. prednjeg (velikog) mozga,
2. meĎumozga,
3. srednjeg mozga,
4. malog mozga i
5. produžene moždine.

6. Osnovni plan mozga kičmenjaka
prednji (veliki)
mozak meĎumozak
mali mozak
kičmena
moždina
produžena moždina
srednji mozak

10. Moždane komore
 Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja –
moždane komore, koje su meĎusobno povezane i
nastavljaju se u kanal kičmene moždine.
 U velikom mozgu se nalaze I i II moždana komora (u svakoj
hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak
nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna.
 III moždana komora nalazi se u meĎumozgu, a
 IV je smeštene u zadnjem mozgu (zadnji mozak sačinjavaju
mali mozak, produžena moždina i kod čoveka i moždani
most).
 III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u
srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II
komorom.
 IV komora se nastavlja na kanal kičmene moždine.

11. Moždanice i likvor
 CNS je obavijen vezivnim opnama
(moždanicama) kojih kod sisara ima tri:
1. tvrda – spoljašnja, ka lobanji;
2. paučinasta – srednja, nežna, rastresita i bogata
limfom;
3. meka – unutrašnja, naleže na mozak i
sadrži krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost
mozga.
 Prostor izmeĎu moždanica je ispunjen likvorom
(cerebrospinalna tečnost) tako da ceo CNS pliva
u tečnosti i na tej način se štiti od udara o tvrdu
površinu lobanje i kičmenih pršljenova.

12. KIČMENA MOŽDINA (medulla
spinalis)
 Zadnji deo nervne cevi, kičmena
moždina, prostire se celom dužinom tela.
 Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u
sredini.
 Sa obe stane kičmene moždine polaze
nervi koji su segmentalno rasporeĎeni –
ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova.

13.  Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na
mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi
unutra.
 Siva masa na poprečnom preseku daje oblik
slova H - obrazuje jedan par leĎnih i jedan par
trbušnih rogova.
 Sa leĎnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih
motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz
kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv.
 Belu masu čine uzlazna i silazna nervna vlakna
kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i
impulsi od mozga ka raznim organima.

16.  Kičmena moždina je prema tome
sprovodnik nadražaja u pravcu mozga
(uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji
se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim
toga, ona je centar za mnoge proste
reflekse.

17. Produžena moždina (medulla
oblongata)
 To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na
kičmenu moždinu. U njoj se nalazi IV
komora čiji je krov jako tanak, ali su krov i
bokovi zadebljali i u njima se nalaze:
1. nervna vlakna koja povezuju produženu
moždinu sa prednjim delovima mozga;
2. nervni centri za: disanje, rad srca, širenje i
skupljanje krvnih
sudova, gutanje, povraćanje.

19. Mali mozak (cerebellum)
 Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i
srednji deo.
 Mali mozak je centar ravnoteže i mišićne
koordinacije pa je njegova veličina
proporcionalna pokretljivosti životinje.
 Naročito jako je razvijen kod životinja koje se
brzo i okretno kreću (kod riba su to npr.
ajkule, kod ptica su to dobri letači, a kod
sisara trkači).
 Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo
razvijen.

21. Srednji mozak (mesencephalon)
 Naročito jako je razvijen kod nižih kičmenjaka.
 Jednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva
dela
 Kod sisara postoji i poprečna brazda koja ga deli
na 4 režnja.
 U srednjem mozgu nema komora već se nalazi
Silvijusov kanal koji povezuje III i IV komoru.
 Duž njegove osnove teku snopovi vlakana koji
povezuju prednji mozak sa produženom
moždinom i malim mozgom.

22. MeĎumozak (diencephalon)
 Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se
vidi samo sa donje strane.
 U njemu leži III moždana komora.
 Na njegovom krovu je razvijena epifiza, žlezda sa
unutrašnjim lučenjem.
 Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao
hipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje
(infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom.
 Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji
kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih
organa, krvni pritisak, san, osećaj
gladi, žeĎi, straha, besa.

24. Prednji mozak ( telensephalon)
 U toku evolucije je ovaj deo CNS-a najviše
progresivno evoluirao.
 Njegova primarna funkcija je centar čula
mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka.
 Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne,
dobio ulogu glavnog koordinacionog
centra i centra više nervne delatnosti.

26.  Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka
nalaze u površinskom sloju sive mase –
moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija
grade unutrašnjost mozga – belu masu.
 Moždana kora je centar celokupne nervne
delatnosi i umne aktivnosti.

27.  Kod većine kičmenjaka površina
velikog mozga je glatka
 Kod viših sisara, posebno
čoveka, ona je uvećana pojavom
brazda i nabora.
 Raspored i izgled brazda je isti kod
svih ljudi bez obzira na njihove
umne sposobnosti.

28.  Nervni centri su
lokalizovani, zone sa
različitim, tačno odreĎenim
funkcijama.
 Tako se u potiljačnoj oblasti
nalazi centar za vid, u slepoočnoj
je centar za sluh idr.

29.  Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom
putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj
moždini, to desna polovina mozga
kontroliše levu stranu tela i obrnuto.
 Najveću površinu kore zauzimaju tzv.
asocijativne zone. U njima su smešteni
neuroni koji ostvaruju vezu izmeĎu drugih
oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone
psihičkih funkcija, učenja, logičkog
mišljenja.

31. PERIFERNI NERVNI
SISTEM

32.  Ovaj sistem obuhvata sprovodne puteve
izmeĎu čula i nervnih centara s jedne
strane i izmeĎu centara i raznih organa s
druge strane.
 U njegov sastav ulaze:
1. nervi (snopovi nervnih vlakana); nervi
mogu biti čisto senzitivni, čisto motorni ali
većina nerava su mešoviti (sadrže oba tipa
vlakana);
2. ganglije (skupovi nervnih ćelija koji leže
van CNS)

33. Cerebrospinalni nervni sistem
 Sačinjavaju ga :
1. glaveni nervi – polaze sa mozga i ima ih
12 pari kod čoveka;
2. spinalni nervi – polaze sa kičmene
moždine; kod čoveka ih ima 31 par; ovi
nervi sa kičmene moždine izlaze sa dva
korena, leĎnim (senzitivna vlakna) i
trbušnim (motorna vlakna) koji se spajaju
gradeći mešovite nerve

34. Glaveni (kranijalni)
nervi
I par – mirisni nerv
II par – očni nerv
III, IV i VI par su nervi pokretači
mišića očne jabučice
V par – trograni nerv (inerviše
oko, gornju vilicu i donju
vilicu)
VII par –nerv lica – inerviše
mišiće lica;
VIII par – slušni nerv
IX par – jezičnoždrelni nerv
X par – nerv lutalica (n. vagus) –
inerviše unutrašnje organe:
ždrelo, pluća, srce, želudac, c
revo, bubrege
XI par – pomoćni nerv
(akcesorijus) inervira mišiće
vrata i ramena;
XII par – podjezični nerv.

37.  Čisto senzitivni nervi su:
prvi, drugi i osmi par;
 Čisto motorni su:
treći, četvrti, šesti, jedanaesti i
dvanaesti par,
 dok su ostali mešoviti.

38. Autonomni nervni sistem
 deo perifernog nervnog sistema koji inerviše
unutrašnje organe:
 crevni,
 respiratorni,
 krvni,
 urogenitalni sistem kao i
 žlezde sa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem.
 Obuhvata dva lanca ganglija koji leže duž
aorte i obrzuju levo i desno simpatičko stablo.
 Svaka ganglija je spojnom granom povezana
sa odgovarajućim spinalnim nervom.
 Rad ovog sistema je van uticaja volje.

39.  Većinu unutrašnjih organa inervišu dvojaka
vlakna ovog sistema: simpatička i
parasimpatička koja su meĎusobno
antagonisti.
 Tako npr. simpatički sistem ubrzava rad
srca, a parasimpatički ga usporava.
Antagonističko delovanje doprinosi
održavanju ravnoteže u organizmu tako
što, prema potrebama organizma, se menja
rad unutrašnjih organa.