2. KOMPONENTE HARDVERA
PERSONALNIH RAČUNARA
Centralna jedinica .
Centralna jedinica sastoji se od kućišta u kome se nalaze:
osnovna (ili matična) ploča (system board, mother board),
kontroleri,
portovi,
disk,
jedinice disketa,
grafička kartica i
izvor napajanja.
Pored ovih osnovnih delova unutar kućišta postoji i određen broj
praznih utičnica ("slotova") na koje se mogu uključiti i druge kartice,
na primer fax/modem i mrežna kartica.
6. Notebook računari
Pored računara namenjenih za kućnu upotrebu ili
rad na poslu postoje i prenosni računari namenjeni
poslovnim ljudima, koji su upakovani u kućište
veličine malo veće knjige (notebook).
Ovi računari mogu da rade nekoliko sati i na
baterije. S obzirom na mali raspoloživi prostor, ovi
računari obično imaju malo slabije karakteristike u
odnosu na stacionarne računare iste tehnološke
generacije.
13. Osnovna ploča
Na osnovnoj ploči nalaze se priključna mesta
za procesor, memoriju, magistrala, skup
čipova koji kontroliše rad računara i priključci
(slotovi) za dodatne kartice.
Pored toga, na osnovnoj ploči mogu se
nalaziti i kontroleri za diskove i disketne
jedinice i priključci za povezivanje računara
sa drugim uređajima (portovi).
18. Procesor definiše tip PC računara. U njemu se
realizuju sve računske i logičke operacije i
izvršavaju komande koje su zadate programom.
Karakteristike procesora određene su njegovom
arhitekturom.
To su:
brzina procesora,
dužina procesorske reči,
radni takt i
interni keš.
19. Brzina procesora izražava se u milionima operacija
koje procesor može da obradi u jednoj sekundi –
MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili
MFLOPSima(Milion Floating Point Operations Per
Second).
Procesor nije sastavni deo osnovne ploče, nego se
na osnovnoj ploči samo nalaze konektori za njegovo
priključenje. Zbog velike brzine rada dolazi do
velikog zagrevanja procesora, pa se na njih montira
dodatni ventilator koji ih hladi (cooler).
20. Dužina procesorske reči je broj bitova koji
se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar
procesora.
Radni takt je učestanost impulsa koje
generiše sat (clock) – specijalno elektronsko
kolo kojima se iniciraju operacije procesora.
Meri se u MHz ili GHz.
21. Memorija
Memorija PC računara sastoji se od
osmobitnih registara (bajtova).
Na osnovnoj ploči nalaze se tri tipa memorije:
keš (cache), ROM i RAM.
Kapacitet memorije izražava se brojem
bajtova, odnosno većim jedinicama.
22. RAM (Random Access Memory)
RAM (Random Access Memory) predstavlja
najveći deo memorije i u nju korisnik može da
upisuje sadržaj i da ga čita. U njoj se za vreme
rada računara nalaze program i podaci sa
kojima računar radi. Po isključenju računara
sadržaj ove memorije se gubi.
23. RAM (Random Access Memory)
Pored kapaciteta, druga važna karakteristika
memorije je i vreme pristupa, tj. vreme koje
protekne između zahteva memoriji za
podatkom i dobijanja podatka iz memorije.
Ono se izražava u nanosekundama (ns) i
stalno se smanjuje. RAM memorija nije
sastavni deo osnovne ploče nego se na
osnovnoj ploči samo nalaze konektori na koje
se ona priključuje.
24.
25.
26. ROM (Read Only Memory)
ROM (Read Only Memory) predstavlja
statički deo memorije koji može samo da se
čita. Njen sadržaj se ne gubi po isključenju
računara.
Koristi se za uskladištavanje programa i
podataka koji su često potrebni, na primer za
instrukcije za pokretanje računara pri
uključivanju.
27. Keš (cache)
Keš (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u
samom procesoru (interni keš) ili uz njega (eksterni keš). Ova
memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične
memorije. Zbog toga se u njoj drže podaci koji se često koriste.
Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glavne
memorije (RAM) u keš. Kada su sledeći put potrebni isti podaci,
procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji. Ako su podaci tu,
procesor im pristupa mnogo brže. Ako podaci više nisu u keš
memoriji, moraju se ponovo uzeti iz glavne memorije.
28. Baferi (buffers)
Baferi (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi
alociraju za svoje potrebe. Jedna od čestih primena je prilikom
ulaza i izlaza podataka. Na primer, ako računar ne može
dovoljno brzo da obrađuje podatke koji mu se dostavljaju, oni se
privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne
bi prekidao proces unošenja. Slično, pri štampanju, ako štampač
ne može dovoljno brzo da odštampa podatke, oni se šalju u
bafer (spooler), gde čekaju u redu za štampu.
Virtuelna memorija nije stvarna memorija, nego pojam koji se
koristi u vezi s operativnim sistemima
29. Kontrolni set čipova
Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom
računara. Ona određuje koja je naredba
sledeća na redu za izvršenje, uzima je iz
memorije, interpretira i izdaje odgovarajuće
naredbe procesoru i kontroliše njihovo
izvršenje.
Kontrolna jedinica je realizovana na osnovnoj
ploči setom čipova koji imaju odgovarajuće
uloge.
30. Magistrala
Računar mora imati električna kola pomoću kojih se
razmenjuju informacije među komponentama. Taj
komunikacioni put zove se magistrala(bus).
Koncept magistrale relativno je jednostavan. Ili sve
komponente povezati međusobno provodnicima, ili
sve komponente povezati na magistralu.
U računaru postoje tri ključne magistrale:
magistrala podataka (data bus),
adresna magistrala (address bus),
kontrolna magistrala (control bus).
31. Magistrale
Magistrala podataka koristi se za razmenu
podataka između procesora i memorijskih lokacija.
Adresna magistrala prenosi adrese koje generiše
procesor, kojima se specificiraju memorijske lokacije
na koje se upisuju podaci ili sa kojih se čitaju podaci
radi obrade.
Kontrolna magistrala služi za prenos upravljačkih i
kontrolnih signala od procesora ka komponentama i
obratno.
32. Unutrašnji priključci (slotovi)
Mnogi korisnici žele da prilagode sebi svoj
personalni računar tako što će u njega da ugrade
dodatke koji su im potrebni. Personalni računari
imaju otvorenu arhitekturu tako da mogu da se
konfigurišu u skladu sa potrebama korisnika.
Za priključivanje dodatnih uređaja postoje
standardizovana priključna mesta, slotovi, u koja se
ovi dodatni uređaji (zvani kartice) priključuju.
Priključci se sastoje od utičnica na koje se
priključuju kontroleri različitih jedinica ili same
jedinice (kartice).
33. Kontroleri
Za priključenje bilo kog uređaja na računar potrebno je da budu
ispunjena dva uslova.
Prvi je da priključenje bude korektno u pogledu elektrotehnike -
priključivanjem uređaja na standardne priključke (portove)
računara ili pomoću posebnog elementa koji se, s jedne strane
standardno ugrađuje u računar, a s druge strane ima priključak
na koji se priključuje uređaj.
Ovakav element za povezivanje naziva se kontroler.
Drugi uslov je postojanje posebnog programa(veznika– drajvera)
koji će omogućiti prepoznavanje komandi koje stignu u kontroler i
njihovo izvršavanje na priključenom uređaju.
34. Spoljnji priključci (portovi)
Računar ima standardna priključna mesta za spoljne
uređaje koji imaju standardizovane priključke, na
primer tastatura, miš, štampači i drugi. Za tastaturu
se koristi priključak koji ima poseban oblik i na njega
može da se priključi samo tastatura.
Drugi priključak posebnog oblika je takozvani PS
priključak, na koji se može priključiti tastatura ili miš.
Za povezivanje ostalih uređaja koji imaju
standardizovane priključke, koriste se posebna
priključna mesta koja se nazivaju portovi.
40. Centralna memorija
Ova memorija se sastoji od elektronskih kola – bitova, koja su
grupisana u bajtove
Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu, koja se
koristi prilikom uskladištavanja podataka u nju ili očitavanja
uskladištenih podataka.
Uobičajeno je da se pri izražavanju kapaciteta memorije grupa
od 1.024 (210) bajta označi prefiksom k (kilo) ispred oznake za
bajt – 1.024 B = 1kB, a grupa od 1.024 (210) kB označi
prefiksom M (mega) – 1.024KB = 1MB.
To znači da 1MB (jedan megabajt) memorije ima 1,048.576
bajta. Još veće jedinice su 1GB (jedan gigabajt – 1.024MB) i 1TB
(jedan terabajt – 1.024GB).
41. Aritmetičko-logička jedinica
Aritmetičko-logička jedinica sastoji se od
registara i elektronskih kola potrebnih za
izvođenje aritmetičkih operacija sabiranja,
oduzimanja, množenja i deljenja i logičkih
operacija upoređivanja dve vrednosti da bi se
odredila veća i određivanja da li je izraz istinit
ili nije.
42. Kontrolna jedinica
Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog
računarskog sistema (videti tokove kontrole na slici).
Ona kontroliše izvršavanje programa. Uzima
instrukcije iz memorije, prepoznaje ih i naređuje
odgovarajuće akcije drugim jedinicama. Započinje
operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke
u centralnu memoriju i iz nje. Kod savremenih
računara sastoji se od skupa čipova kojima se
kontroliše i koordinira rad celokupnog sistema.
43. Jedinice spoljne memorije
sa direktnim pristupom
sa sekvencijalnim pristupom.
Memorija sa direktnim pristupom je magnetni disk.
On se realizuje u tri oblika.
Kao disketa (floppy disk),
kao tvrdi disk (hard disk) i kao
CD/DVD.
44. Disketa (floppy disk)
Danas se koriste diskete od 3,5” (3,5 inča)
kapa-citeta 1,44 MB, ugrađene u kutiju od
tvrde plastike. Za korišćenje disketa
ugrađene su u računar odgovarajuće
disketne jedinice koje imaju sa spoljne strane
otvor u koji se stavlja disketa. Diskete od
5,25” su zastarele i disketne jedinice za njih
se mogu naći samo još na jako starim
računarima.
45.
46.
47. Disk (hard disk)
Sastoji se od više ploča premazanih
magnetnim materijalom,postavljenih na istoj
osovini. Brži je i znatno većeg kapaciteta
nego disketa. Značajni parametri za izbor
diska su:
srednje vreme pristupa podacima,
brzina prenosa podataka i
kapacitet diska.
54. USB disk
USB disk se priključuje na USB priključak računara.
Nema pokretnih delova kao disketa ili hard disk jer
koristi drugačiju tehnologiju za čuvanje podataka.
Pošto nema pokretnih delova robustan je na
pomeranja, potrese i slabije udarce, a s obzirom na
malu veličinu može se nositi u džepu ili na traci oko
vrata. Zbog ovih pogodnosti i kapaciteta koji je
mnogo veći od kapaciteta diskete stekao je veliku
popularnost za razmenu podataka među
korisnicima.
59. Memorija sa sekvencijalnim
pristupom (magnetna traka)
Memorija sa sekvencijalnim pristupom je
magnetna traka. Kod savremenih računara
ona se realizuje u obliku kaseta različitih
veličina i ne koristi se aktivno nego samo za
arhiviranje programa i podataka.
60. Ulazne jedinice
Najčešće ulazne jedinice za komunikaciju korisnika i
računara su tastatura i uređaji za pokazivanje.
Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se još
miš, digitajzer(grafički tablet) i razni drugi
specijalizovani uređaji kao što su skener, digitalni
fotoaparat, čitač bar koda itd.
Kod višekorisničkih računara, za unošenje programa
i podataka u računar najčešće se koristi terminal,
koji se sastoji od ekrana i tastature.
61. Tastatura
Tastatura je, pored monitora, osnovni uređaj
za komunikaciju sa računarom. Koristi se za
unošenje teksta i brojeva.
Pored osnovnih tastera sa znakovima postoje
i numerička tastatura, tasteri za editovanje,
kao i tzv. funkcijski tasteri koji imaju posebno
značenje u nekim programima.
62.
63.
64.
65. Miš i slični uređaji
Miš je uređaj za pokazivanje i izbor objekata
na ekranu.
69. Trekbol (Trackball)
Trekbol (Trackball) sličan je obrnuto
okrenutom mišu. Umesto pomeranja po
ravnoj površini, kuglica je postavljena u
ležište i okreće se prstom. Smer okretanja
kuglice određuje pomeranje kursora po
ekranu.
72. Džojstik (Joystick)
Džojstik (Joystick) je uređaj koji umesto
kuglice, kao kod miša, ima pokretnu palicu
čijim se pomeranjem pomera kursor.
Pritiskom na dugmad ugrađenu na uređaju
zadaju se komande. Koristi se uglavnom za
igre.
75. Digitajzeri i grafički tableti
Digitajzeri i grafički tableti su u suštini isti
uređaji, razlika je jedino u veličini. Koriste se
za unošenje podataka (koordinata) sa crteža.
Pored toga, mogu da se koriste i za
zadavanje komandi u nekim programima
pokazivanjem na komande iz menija koji se
postavi na grafički tablet.
79. Čitači bar koda
Bar kod je jedinstvena kombinacija vertikalnih
linija koja se koristi za šifriranje komercijalnih
proizvoda u cilju automatskog unošenja
podataka u računar. Koriste se u robnim
kućama, samouslugama, bibliotekama i
drugim mestima sa velikim prometom.
82. Multimedijalni uređaji
S obzirom na to da je računar univerzalna
mašina koja, između ostalog, može da radi i
sa zvukom i slikom koji se uskladištavaju u
njega u digitalnom obliku, na njega mogu da
se priključe i uređaji koji omogućavaju
snimanje i reprodukciju zvuka i slike
(mikrofon, slušalice, zvučnici, digitalni
fotoaparati, digitalne video-kamere itd.).
83.
84. Izlazne jedinice
Najčešća izlazna jedinica je monitor (kod PC
računara) ili ekran terminala (kod
višekorisničkih računara).
Za štampanje manjih količina podataka
obično se koriste serijski štampači, koji
štampaju znak po znak, ili laserski štampači.
Pored toga, kao izlazna jedinica može se
koristiti i automatski crtač (ploter).
85. Monitori
Preko njega i tastature računar komunicira sa
korisnikom. On daje na uvid korisniku šta
računar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni
se prikazuju na ekranu. Isto tako, rezultati rada
računara, kao i eventualne programske poruke
prikazuju se na monitoru.
86. Monitori
Jedna od podela je prema korišćenoj tehnologiji na:
CRT (Cathode Ray Tube) - monitore sa katodnom cevi,
LCD (Liquid Crystal Display) - monitore sa tečnim kristalom,
LED (Light Emitting Diode) - monitore sa svetlosnim diodama i
GPD (Gas Plasma Display) - monitore sa gasnom plazmom.
Druga podjela je prema njihovoj veličini, koja se meri, kao i kod
televizijskih prijemnika, dužinom dijagonale ekrana. Ova veličina
izražava se u inčima (1” = 2,56 cm). Danas se najčešće koriste
monitori od 17”, 19”, 21”, 23 ”.
91. Štampači
Štampači (printeri) su izlazne jedinice za
pravljenje tekstualnih i grafičkih dokumenata.
Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i
dele se na:
matrične,
laserske i
štampače sa mlaznicama (ink-jet).
92. Matrični štampači
Matrični štampači su najstariji i rade na istom
principu kao i pisaće mašine.
Glava štampača udara preko trake (ribbon) po
papiru i ostavlja trag na mestu udarca.
Glava za štampanje sastoji se od udarnih iglica
(pin).
Prilikom kretanja glava štampača štampa u oba
smera.
94. Laserski štampači
Laserski štampači imaju izvor laserskih zraka koji menja intenzitet
u zavisnosti od dobijenog signala.
Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava
fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim nabojem.
Kada je valjak izložen laserskom zraku naboj na valjku se menja,
što deluje na privlačenje tonera.
Kod laserskih štampača toner je crni prah koji se dejstvom
naelektrisanja prenosi na papir i tako nastaje slika.
Posle prenošenja tonera na papir, ovaj papir sa nanesenim
tonerom prolazi kroz grejače i izlaže se visokoj temperaturi.
Tako se prah ispeče i fiksira na papiru, pa se dobija štampani
otisak.
Način rada ovih štampača sličan je radu mašina za fotokopiranje.
96. Štampači sa mlaznicama
Štampači sa mlaznicama rade slično
matričnim, samo što nemaju traku, a umesto
glave za štampanje imaju cevčice kroz koje
se pod pritiskom izbacuje zagrejano mastilo.
Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i
stvrdnjava. Broj mlaznica određuje kvalitet
otiska.
98. Skeneri
Skeneri su uređaji koji prenose sliku u računar u
obliku rastera. Pojavljuju se u različitim oblicima:
kao ručni, automatski ili kao skenerske glave koje se
montiraju na plotere.
Skener prelazi postepeno preko slike. Svetlost koju
emituje svetlosni izvor reflektuje se od slike i prima
optičkim delom uređaja koji registruje intenzitet i
boju odgovarajućeg piksela na slici, slično kao kod
aparata za fotokopiranje.
Slika se u računaru dobija u obliku rastera, a
posebnim programima može se obrađivati ili
pretvarati u znakovne i numeričke podatke.
100. Ploteri
Ploteri su specijalni uređaji za crtanje crteža.
Štampačima mogu da se štampaju crteži obično do
veličine A3. Za crtanje crteža većih dimenzija i/ili
kvalitetnijih crteža moraju se koristiti ploteri. Prema
načinu rada, ploteri se mogu podeliti na vektorske i
rasterske.
Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su
fotoploteri, elektrostatički i termalni. U poslednje
vreme uobičajeno je da se i rasterski ploteri nazivaju
štampačima.
101.
102. Predstavljanje slika
Slike na nekom grafičkom uređaju mogu da
se dobiju na dva načina:
vektorski i
rasterski.
103. Vektorski način
Kod vektorskog načina predstavljanja slike u
memoriji računara čuvaju se samo podaci o
elementima crteža (prava, kriva i drugi), a
prilikom iscrtavanja crtaju se samo elementi
slike. U ovom slučaju zauzeće memorije
zavisi od kompleksnosti crteža.
104. Rasterski način
Kod rasterskog načina predstavljanja slika se
predstavlja približno, tako što je površina
uređaja na kom se dobija slika (monitor
računara,štampač, ploter) podeljena linijama
paralelnim sa horizontalnom i vertikalnom
osom u mrežu kvadratića – piksela (pixels –
picture elements).
105.
106. Svakom od ovih kvadratića (piksela) pridruženi su
atributi koji ga opisuju (intenzitet osvjetljenja i boja).
Zauzeće memorije za sliku ne zavisi od
kompleksnosti slike, nego samo od broja piksela na
koji je podeljena površina slike i broja boja koje su
na raspolaganju, tj. sve slike iste veličine zauzimaju
jednaku memoriju. Broj podela po horizontali i
vertikali izražava rezoluciju i jasno je da će kvalitet
slike biti bolji što je rezolucija veća.
109. Grafička kartica
Grafička kartica je uređaj koji podatke
uskladištene u računaru u digitalnom obliku
pretvara u odgovarajuće analogne signale
koji kontrolišu prikazivanje slike na ekranu. S
obzirom na to da su ekrani koji se koriste za
personalne računare rasterske jedinice, za
prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika
poznata pod imenom bit-mapiranje (bit
mapping).
110.
111.
112.
113.
114. Zvučna kartica
Slično grafičkoj kartici, zvučna kartica ima zadatak
da zvuk uskladišten u računaru u digitalnom obliku
pretvori u analogni oblik, tako da se može da
reprodukovati u zvučnicima.
Ona omogućava i reprodukciju audio CD diskova sa
računara. S obzirom na to da se danas gotovo svi
računari isporučuju sa CD uređajem i zvučnom
karticom, sve češće se integriše s osnovnom
pločom.
115.
116.
117. Mrežna kartica
Mrežna kartica (mrežni adapter) omogućava
povezivanje računara na lokalnu računarsku
mrežu.
120. FM i TV karta
FM karta je radio prijemnik koji omogućava
prijem radio programa za vreme rada
računara.
TV karta omogućava prijem TV programa
pomoću
121.
122. Fax Modem Voice
(FMV) kartica
Glavna funkcija ove kartice je povezivanje računara
sa drugim računarima korišćenjem obične
telefonske linije.
Pored osnovne funkcije, ova kartica omogućava
slanje i prijem faksova pomoću računara, a može da
se koristi i kao govorna mašina za odgovor na
telefonske pozive i prijem poruka – “telefonska
sekretarica”.
Pored uređaja u obliku kartice (interni modem )
postoje ovakvi uređaji i kao posebne jedinice koje se
priključuju na serijski port računara (eksterni
modem).
123.
124. Izvor napajanja
Izvor napajanja je važan deo unutar kućišta
računara.
On obezbjeđuje električnu energiju za napajanje
svih komponenata unutar kućišta i zbog toga mora
imati dovoljan kapacitet da omogući napajanje kako
postojećih komponenata tako i eventualnih kasnijih
proširenja.
Pored toga, na njemu se nalazi i ventilator koji
pokreće strujanje vazduha unutar kućišta i hlađenje
komponenata u njemu.
125.
126. UPS
(Uncontinuous Power Supply)
Kada iznenada nestane struje, računar prestaje da radi, pri
čemu njegovo isključivanje nije izvedeno po propisanoj
proceduri. To može da dovede do oštećenja podataka na
disku i/ili pojedinih komponenata računara.
Da bi se ovo spriječilo, postoje uređaji, neprekidni izvori
napajanja (UPS – Uncontinuous Power Supply) preko kojih
se računar priključuje na električnu mrežu.
Oni omogućavaju da u slučaju nestanka struje, zavisno od
kapaciteta uređaja, računar radi još neko vreme (15 minuta
do pola sata), što je dovoljno da se završi rad sa nekim
programima, a zatim računar isključi po proceduri.
