3. Инђију први пут помиње деспот Јован
Бранковић 1496. године, али сасвим
сигурно је да су људи овде живели пре
1455. Док је била под влашћу
Османског царства, у Инђији су
живели претежно Срби. 1717. године,
Инђијом је завладала Хабзбуршка
династија, па је град постао феудална
област под Марком Пејачевићем.
Средњовековна Инђија била је
смештена нешто северније од
данашње. Данашњу Инђију основали
су Срби из Бешке 1746, када је град
бројао 60 кућа. 1791. године, град већ
броји 122 куће и 1.054 становника.
Почетком XIX века, Немци и Чеси
насељавају Инђију, а крајем истог века
долазе и Мађари.
4. Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на
средини пута између Београда и Новог Сада. Од
Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23
км.
Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз
Инђију пролази железничка пруга, Београд - Нови
Сад - Суботица, те Београд - Стара Пазова - Рума -
Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и
међународни ауто-пут Београд - Нови Сад -
Суботица - Будимпешта.
Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена
је 19 км.
Клима је умерено континентална. Највиша средња
годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и
износи 22 °C, док је најнижа средња годишња
температура ваздуха у јануару, -1 °C.
5. У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост
становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу
има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у
последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 7758 [1]
1953. 8566
1961. 13525
1971. 17892
1981. 21843
1991. 23061 22394
2002. 27293 26247
2011. 26025
