5. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 4
1.
Godina 2005. Država: Srbija i Crna Gora. Beograd. Vreli letnji
dan.
Pogledajte čoveku u lice, zagledajte mu se u oči. Vidite li
išta? Zagledajte se u devojku plave kose i potamnelog tena koja
stoji u holu na beogradskom aerodromu i pažljivo posmatra
putnike koji prolaze carinsku kontrolu. Vidi li se na njenom licu
da li se jutros srećna probudila ili je patila? Vidi li se, ispod
naočara za sunce, ispod najkvalitetnijeg pudera i šminke, koliko
je ona pametna, obrazovana ili glupa, koliko je volela i koliko je
bila voljena? Ne vidi se ništa! Sve dok ne skine naočare, nećete
znati čak ni da ima prelepe crne oči. Njena odeća više govori o
njoj nego njeno lice.
A njena odeća je zaista lepa i skupa. I moderna, odmah se
mora primetiti! Odlično joj stoji, naglašava njenu vitku liniju i
čvrste grudi, ne previše velike, mada čak i to može biti vonder-
bra, ne možeš znati. Ten joj je savršen, kosa negovana, sjajna,
duga i prava. I nakit. Nakit na prstima, na rukama, vratu,
ušima. Upadljivo, ali i sa ukusom: cirkoni i štras. U prstenu
možda i dijamant…
Ne možeš znati.
Šta možeš znati o osobi koja posmatra ljude koji prolaze
carinsku kontrolu na aerodromu? Da li je i sama putovala, ili je
modne trendove pratila u novinama? Zna li strane jezike, ili je i
sama stranac? Možda uopšte i ne govori. Možda je teško
bolesna i umire. Možda i ne. O njoj ne možeš znati ništa, osim
da nekoga čeka.
– Jovana! – povika i pođe ka jednoj devojci smeđe kose i
širokih kukova. Ona se odazva i pođe joj u susret. Zagrliše se i
izljubiše, prisno, srdačno, a onda malo bolje osmotriše jedna
drugu.
6. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić5
– Marija, dušo – oduševljeno povika Jovana – izgledaš
bolje nego ikada!
– I ti izgledaš dobro – odgovori joj ona, a videlo se da to
kaže tek tako, reda radi.
– Ma, da! – začudi se ova i uhvati se za kukove. – Sve
vreme sam imala utisak da se avion malo nakrivio na stranu…
Na onu na kojoj sam ja sedela. – Obe se nasmejaše. – Uskoro će
mi naplaćivati duplu kartu.
– Preteruješ. Možda si se malo ugojila, ali to ćemo da
sredimo ovih dana, kad te ja uzmem pod svoje.
– Da, sigurno – reče Jovana ironično. – Kad sam se u
Londonu ugojila od onih njihovih sendviča, ovde ću sigurno da
smršam od naših pljeskavica.
– Ne mršavi se ovde zbog hrane, draga moja – odgovori
joj Marija odmahujući rukom – već zbog stresa, teškog života i
ljubavi… Misliš da ja držim dijetu?
Izašle su napolje vukući za sobom kolica natovarena
Jovaninim prtljagom. Bilo je rano popodne, sunce je još pržilo.
Temperatura je bila znatno iznad trideset.
– Ajoj, što je ovde vrelo! – Jovana je brisala čelo vlažnom
maramicom. – U Londonu je ovih dana bilo oblačno.
Ubacile su prtljag u taksi.
– Do Bulevara revolucije, molim vas – rekla je Jovana.
– Kakva revolucija?! – odbrusi neljubazno taksista. –
Misliš na Bulevar kralja Aleksandra?
– Jeste, jeste, to je mislila – potvrdi Marija. – Jovana, zar
nikada nećeš zapamtiti?
– To je sve isto. Jedan je Bulevar. – nemarno reče Jovana.
U autu je bilo još toplije nego napolju i veoma zagušljivo.
Sa radija je dopirala iritirajuća vriska od pesme.
– Koliko ima otkako si poslednji put bila ovde? – pitala je
Marija dok su se vozile na zadnjem sedištu – Više od četiri
godine, čini mi se?
– Pet, zapravo… – odgovori, pa posle kratke pauze
dodade – Mislila sam da ćeš me sačekati sa Lukom.
Marija se setno nasmešila.
– Mi više nismo zajedno.
7. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 6
– No shit – Jovana je pogleda iznenađeno. – Ma, od kada
to?
– Ima već… Skoro dva meseca.
– I, kao, nećete se ponovo pomiriti? – Jovana je bila
sumnjičava.
– Naravno da nećemo. Ovaj put je stvarno zauvek! –
Marija je zvučala ubedljivo. – Zauvek! Videćeš…
– Hoćeš da kažeš da ga sada neću ni upoznati?
– Nadam se da nećeš. Kreten… – Marija prevrnu očima.
– Eh, šteta. A baš sam se nadala… No, dobro, sve ćeš da
mi ispričaš, natenane. Imamo dovoljno vremena. Ceo odmor
ćemo provesti zajedno.
– Da, to je divno – Marija nasloni glavu Jovani na rame. –
Nedostajala si mi. Sa tobom će mi biti lakše da prebrodim ovu
krizu. Biće kao nekada.
– Da… – Jovana zamišljeno pogleda u stranu i obrisa znoj
sa čela. Možda, možda su joj čak oči zablistale. – Gospodine, da
li biste bili ljubazni da uključite erkondišn, malo je pretoplo u
ovom autu – reče vozaču.
– Ne može!!! – prodera se on. – Neće da radi! Crko! Mrtav
konj! Nije ovo London! – nastavi da gunđa i prikoči naglo zbog
gužve koja je u vidu kolone nepokretnih automobila počinjala
kod Zapadne kapije grada i prostirala se preko mosta Gazela, u
dužini od nekoliko kilometara.
– Zaboga, kakva je to gužva? – čudila se Jovana.
– Štrajk! Valjda čuješ… – odgovori besno vozač i pojača
radio:„…zbog blokade saobraćaja ispred zgrade vlade u ulici
Kneza Miloša, u čitavom gradu je došlo do saobraćajnog
kolapsa…“
Posle više od dva sata Marija i Jovana su bile na Bulevaru.
Taksista je, svojom greškom, prešišao adresu i ostavio ih
stotinak metara dalje, na Lionu. Morale su da se vrate pešaka.
Zgrada u kojoj je živela Marija nalazila se na levoj strani
Bulevara, kada se iz centra krene uzbrdo ka Zvezdari. To je
jedna od onih starinskih zgrada u blizini pijace Đeram. Ja bih
vam rado otkrio tačnu adresu poprišta mnogih zanimljivih
8. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić7
trenutaka iz ove priče, ali ne smem to da učinim. Ne smem
zbog budućih entuzijazista i fanova koji bi opsedali ovu adresu
i uznemiravali komšiluk. Bitno je reći da se radi o veoma staroj i
neuglednoj dvospratnoj zgradi, čađave fasade, sa lokalima u
prizemlju i po dva stana na svakom spratu, a takvih nema
mnogo na toj strani Bulevara.
Stan na drugom spratu pripadao je Marijinoj tetki, sestri
njene majke Bise, koja nije imala dece i koja je vanbračno živela
sa nekim Nemcem u Frankfurtu. Taj stan je nasledila od svog
prvog muža, koji je umro ubrzo nakon što su se venčali, te je
stoga tetka zamrzela taj stan i nikada ga više nije koristila. Do
stana se stizalo mračnim i vlažnim stepeništem bez prozora,
osvetljenim slabašnim žutim svetlom, prolazeći pored raznih
stvari koje su stanari, usled nedostatka prostora u stanovima,
držali na stepeništu: kutije sa knjigama, sto na kome je stajao
stari televizor marke Ei-Niš, očigledno pokvaren, metle, kofe,
pribor za krečenje…
Ulazna vrata, sama po sebi, govorila su dovoljno o starosti
zgrade: dupla, spoljašnja od punog drveta, otvaraju se ka
spolja, i unutrašnja sa staklenim prozorima, otvaraju se ka
unutra. Ulazi se direktno u sobu, koja kombinuje potrebe
kuhinje, trpezarije i predsoblja. Nameštaj je stari, oronuo. Pod je
od starog crvenkastog parketa koji mrda i pucketa pod nogama.
Zidovi su beli i neravni. Drveni sto obojen u belo i dve stolice,
starinske i klimave. Bela kuhinja od drveta sa nakrivljenim
vratima i fijokama, rustičnim staklenim vitrinama i
potamnelom sudoperom. Mali frižider, star dvadesetak godina,
domaće proizvodnje, svakako ne predstavlja izlet u moderno.
Iz te sobe se na jednoj strani ulazi u kupatilo, vlažno i
buđavo, na neki način arhitektonski uklopljeno sa susednim
stanom, tako da izgleda kao da se nalazi udubljeno u zidu.
Zbog izuzetno visokih plafona, ova mala prostorija najviše liči
na neki poveći dimnjak. Na drugoj strani se ulazi u jednu usku i
nadugačku sobu, okrečenu u svetloplavo, u kojoj se nalaze dva
kreveta, razdvojena noćnim stočetom, sto na kome stoji
televizor, više od jedne decenije star i trokrilni ormar crvenkaste
boje. Na zidu visi uramljen goblen sa motivom žene u plavoj
9. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 8
haljini sa šeširom. I iz ove sobe, kao i iz prethodne, kroz dva
visoka drvena prozora, puna zazora kroz koje duva promaja,
preko zelenih krošnji drvoreda, pogled se pruža pravo na
Bulevar.
– Bože, ovde kao da vreme stoji – reče Jovana i baci se na
krevet koji zacvile pod njom.
U sobi je sada, osim Jovaninog prtljaga, bilo i nekoliko
razbacanih kesa sa Marijinim stvarima, kao da je i sama
odnekuda nedavno stigla. Ili možda davno, ali se još nije
raspakovala. Ona ih je preskakala i bilo je očigledno da ju je
nerviralo njihovo prisustvo.
– Nisam baš mnogo boravila ovde u poslednje vreme –
reče Marija dok je otvarala prozore i širila zavese, puštajući
unutra vazduh sa ulice, topao i zagađen, ali opet svežiji od
onog ustajalog iznutra.
– Sve izgleda isto kao onog dana kada smo se doselile u
Beograd – primeti Jovana. – Ništa se nije promenilo.
– Hoćeš da ti pomognem da se raspakuješ, ili ćeš prvo da
jedeš nešto? – pitala je Marija.
– Prvo ću da se bacim pod tuš… – uzdahnu Jovana
odlepljujući znojavu majicu od sebe. – A posle ću nešto da
jedem, umirem od gladi.
Marija je otišla do kuhinje, otvorila frižider i zagledala se.
– A šta bi da jedeš? – pitala je gledajući u prazne pregrade.
– Bilo šta – čula je odgovor iz druge sobe.
10. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić9
2.
Godina 1997. Država: Jugoslavija. Mali grad u unutrašnjosti.
Sveže majsko svitanje.
Grad tek počinje da se budi. Na ulici gotovo da nema
nikoga. Semafori menjaju boje sami za sebe, iz dosade, reklo bi
se. Vetar šeta papire i kese po trotoarima glavne ulice. Iz ulaza
jedne od zgrada izlazi neka starija žena. Steže kućni mantil oko
svog ispijenog tela, zadiže kragnu, ali ne da bi se ugrejala, već
da se ne bi primetilo šta ima ispod. Prelazi glavnu ulicu i ulazi
u pekaru preko puta. U pekari je toplo, miriše na sveže pecivo i
susam. Tu je nekoliko ljudi koji čekaju u redu.
– Molim vas jedan burek sa sirom – kaže ova žena u
mantilu i starim cipelama, nagaženim kao papuče.
– Sačekajte svoj red! – obraća joj se gospodin ispred nje.
Ona staje u red, nervozno gleda na sat, lomi prste,
prebacuje se s noge na nogu.
– Burek sa sirom, manje mastan, i jedan jogurt, isto manje
mastan – kaže kao iz topa, čim je došla na red.
Prodavačica dohvata jedan burek, prvi koji joj je pao pod
ruku, i počinje da ga uvija u papir.
– Je l' može ovaj drugi, manje mastan? – pažljivo pita ona.
– Koji? – prodavačica je drsko pogleda preko podočnjaka.
– Ovaj pored – žena pokazuje na jedan određeni. – I ovaj
jogurt, sa nula zarez pet posto mlečne masti. Ako može… –
kaže, i opet gleda u sat.
Prodavačica baca nazad onaj prvi burek, uzima ovaj
drugi, umota ga u papir nepažljivo i ubacuje u kesu sa
jogurtom.
– Trijašes.
Žena u mantilu joj daje novac nespretno, uzima kusur,
trpa ga u džep mantila i odmah proverava nešto na jogurtu.
11. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 10
– Izvinite, ovo je jogurt od juče – kaže bojažljivo.
– Šta, bre? – uvređeno će prodavačica.
– Jogurt… Imate li od danas?
– Šta fali tom jogurtu?
– Pa moja Maja voli… – mucala je i treptala zbunjena žena.
– 'Ej, bre, ženo, uzmi ili ostavi! Nemoj da mi izvodiš, nisi ti
jedina ovde! Sledeći!
Žena steže mantil, stavlja kusur u džep i izlazi napolje.
Trči preko glavne ulice i vraća se u zgradu. Penje se stepeništem
do stana broj dvadeset četiri gde je dočekuje polumrak i veliki
nered.
– Majo. Hajde ustani, Majo, ljubi te majka. – tiho i pažljivo,
sa puno ljubavi, pokušava da probudi svoju ćerku, koja ne
reaguje. – Majo, hajde dušo ustani, zakasnićeš. Hajde, već je šest
sati. – Marija nešto gunđa, odmahuje rukom, okreće se na
drugu stranu. – Majo, ćeri, kupila ti majka burek da doručkuješ,
hajde ćeri, ohladiće se. Hajde, ljubi te majka. – Majka joj
pomogne da se pridigne, a zatim iz gomile nesređene
garderobe na fotelji izvlači neke krpice i dodaje ih Mariji.
– Hajde, mila, obuci se, pa da jedeš.
– …gužva… – promrmlja Marija trljajući oči.
– Šta? Šta kažeš, ljubi te majka? – Majka se savija niže da
bolje čuje. – Šta kažeš? Šta si rekla, Majo, nije te majka čula?
– …pegla… – mrmlja Marija i gura od sebe pantalone koje
joj je majka stavila na krevet.
– Da ispeglam? Sad ću, sad ću. Evo. Hajde ti ustani, idi
umij se i očešljaj, sad će majka da ti ispegla. Hajde, Majo,
zakasnićeš. Hajde, već je prošlo šest.
Majka odlazi u drugu sobu i uključuje peglu. Onda
postavlja doručak na sto, a zatim pegla. Marija odlazi u
kupatilo.
Marijini roditelji, Bisa i Dragiša, su prosvetni radnici,
stariji nego što bi trebalo da budu, jer su kasno dobili svoju
jedinu ćerku. Majka Bisa predaje istoriju, a njen otac Dragiša
matematiku u jednoj osnovnoj školi u gradu u kome žive. Osim
12. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić11
toga, on prodaje robu švercovanu iz Mađarske na uličnoj tezgi i
jutros je već otišao tamo da zauzme mesto.
– Hajde, Majo, zakasnićeš – dovikuje joj majka kroz vrata
toaleta posle petnaest minuta. – Hoćeš da ti majka napravi
sendvič da poneseš?
– Neću – odgovara Marija iz toaleta.
– Rekoh, možda se zadržite tamo… Ogladnećeš… – govori
joj majka iz kuhinje.
– Daj mi pare, pa ću da kupim nešto ako ogladnim –
pojavljuje se Maja na vratima kuhinje i seda za sto na kome su
postavljeni tanjir sa burekom i čaša jogurta. Na sebi nosi mini
suknju i kratku majčicu, golog stomaka i ramena. Kosa joj je
uredna, prirodno plava. Lice joj je napuderisano i našminkano,
tako da se ne vidi nekoliko bubuljica na čelu, nokti dugi i
nalakirani. Na ušima nosi velike plastične minđuše. Oko vrata
šarene perle. Izgleda dosta starije i ozbiljnije za svojih petnaest
godina.
– Nećeš da obučeš pantalone? Ispeglala sam ih. – pita je
Majka.
– Neću – odgovara Marija mrsko.
– Da ti ne bude hladno tako, ljubi te majka? Ponesi jaknu.
– Neće! – Marija podiže ton, dodirnu burek domalim
prstom, zatim obrisa isti prst o stolnjak i poče da pije jogurt.
– Jedi burek, Majo – pažljivo je opominje majka.
– Mastan je – odgovara Marija ravnodušno.
– Nije mastan, ljubim te, birala ti majka kakav voliš. Hajde
jedi malo, jedi, ceo dan ćeš da se zadržiš u Beogradu.
Marija otkine komadić sira iz bureka i stavi ga u usta.
– Hladan je – reče.
– Pa ohladio se, dabome kad čekaš. Daj, sad će majka da ti
podgreje. – stavlja tanjir u rernu i uključuje je. Marija pije jogurt.
Sanjivu jutarnji tišinu narušava samo majčino pucketanje
zglobovima na prstima i tiho ponavljanje – Sad će… Sad će…
– Je l' će, ovaj, Jovanin otac, da vas sačeka, da vas vrati? –
pita potom majka.
– Ne, nego će da nas ostavi u Beogradu – odgovara Marija
ironično kolutajući očima.
13. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 12
– Pa, dobro, znam, samo pitam. Moram da pitam. Kad je,
eto, sad sve tako komplikovano ispalo da idete u Beograd… A
mogla si, eto, lepo i kod nas da upišeš gimnaziju…
Marija počinje da cokće, uzdiše, a zatim ustaje i odlazi
pred ogledalo u hodniku. Popravlja šminku na ustima.
Namešta grudnjak, steže ga, pomera umetke, bezuspešno
pokušavajući da svoje grudi učini većim.
– Dobro, što se ljutiš odmah Majo? Znam da smo već
pričale o tome… Ništa ti ja ne branim. Kako ti hoćeš, samo
kažem, bilo bi lakše. – pomirljivo dodaje majka.
– Kažeš samo da bi me nervirala – dodaje Marija iz
hodnika.
– Nije, pile moje, nego vidiš da su tamo stalno neki neredi,
protesti, ubistva, tuče…
U tom trenutku čuje se zvono interfona. Marija se javlja.
– Evo, silazim.
Majka brzo vadi burek iz rerne.
– Majo, ćeri, uzmi bar malo da jedeš, evo podgrejano je.
– Nemam sad vremena – Maja trči po stanu i ubacuje neke
sitnice u torbicu.
– Samo jedan zalogaj, Majo, hajde uzmi, sačekaće te oni.
Imaš vremena. Uzmi, ljubi te majka, vruć je.
Maja priđe tanjiru, uhvati se za parče, opeče prst i trgne
se.
– Urrrh! – zareži i besno pogleda u majku – Vrelo je!!!
– Dobro, ponesi bar sendvič, hajde – majka joj, ko zna
odakle, odjednom pruža sendvič uvijen u kesu.
– Neću, ostavi me na miru!!! – histeriše Marija.
– Ne moraš da pojedeš, samo ponesi – ubeđuje je Majka.
– Nemam gde da ga stavim – Marija pokazuje malu
damsku torbicu koju je nameravala da ponese i žuri ka izlazu,
zadržavajući se još jednom kod ogledala.
– Pare sam ti stavila u novčanik. Jesi li ga ponela? Jesi li
ponela onu potvrdu o prijavi? A priznanicu? – majka ide za
njom i podseća je. – Čekaj, evo ti i ovo, ponesi – vadi iz džepa
kusur iz pekare i daje joj. Na vratima je, uprkos Marijinom
negodovanju, poljubi i poviče za njom – Nemoj ništa da se
sekiraš, biće sve u redu – a zatim se polako vraća u stan kršeći
14. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić13
ruke, nervozno gleda na sat, uzme burek sa stola, zapakuje ga u
papir i stavi u frižider, a onda se odjednom seti da nije isključila
peglu i otrči u drugu sobu.
Marija istrči iz zgrade, razmišljajući kako nikada neće
postati tako naporna kao njena majka. Dan postaje sve topliji,
sunce je već na nebu, i ona utrči u crni Mercedes u kome su je
čekali Jovana i njen otac Dejan. Dok su se vozili ka Beogradu,
Jovana je sedela na prednjem sedištu i prelistavala neke testove,
preslišavajući se. Marija je sedela pozadi, udobno zavaljena u
mirišljavo kožno sedište i smeškala se svaki put kada bi Dejan
pogledao u retrovizor, iako on njen osmeh nije mogao videti, jer
je ogledalo spustio da vidi njenu suknju i noge.
Tog dana su devojke, trijumfalno prošavši Istočnu kapiju
Beograda, položile prijemni ispit u Filološkoj gimnaziji, a zatim
se i upisale na odseku za engleski jezik. Životne priče često baš
tako počinju: imaš burek, jogurt, petnaest godina, a otac tvoje
drugarice vozi Mercedes. Nešto ti se tu dopada, nešto ne, život
te još mazi i golica, smeješ se, a ni sam ne znaš šta ti se dešava.
15. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 14
3.
Beograd, SCG, 2005. Stan na Bulevaru…
Marija je još neko vreme belo gledala u frižider i shvatila
da tu nema ničeg jestivog.
– Ništa se nije promenilo – ponovila je Jovana. – Nije
nikakvo čudo što imaš dobru liniju, kada u kući nemaš ništa za
jelo. Idem da se istuširam, pa idemo negde na ručak.
Ideja da upišu Filološku gimnaziju u Beogradu poticala je
od Jovaninih roditelja. Njena majka, Britanka, upoznala je
njenog oca dok je on kao student boravio u Londonu, u dobra
stara vremena, pre nego što se u Srbiji po zlu pročuo gradić
Šengen. Pošto ih je sudbina, ili nešto drugo, vezala za Srbiju,
gospođa Vivien Beker Bukvić, koju su od milošte zvali Živkica,
želela je da njena ćerka ipak usavrši engleski jezik. Zlu ne
trebalo. Ionako nije bila talentovana ni za šta posebno osim za
kuvanje. Ta ideja mnogo više se dopala njenoj drugarici iz
klupe, Mariji. Bila je to prilika da pobegne iz provincije u veliki
grad i slobodno ispolji svoje moderno i napredno ponašanje.
Nakon što su upisale željenu gimnaziju, devojke su se
preselile u stan Marijine tetke na Bulevaru revolucije. Jovanini
roditelji, koji su poslovali na relaciji Beograd-London, svakako
su mogli da priušte svojoj ćerki i bolji stan. Međutim, za
Marijine roditelje, prosvetne radnike koji jedva sastavljaju kraj s
krajem, to što su imali gde besplatno da smeste svoju
razmaženu ćerku i tako joj omoguće da ispuni svoj hir, bio je
pravi blagoslov. Kako je svima bilo u interesu da one ipak žive
zajedno, morali su se osloniti na oronulo tetkino nasledstvo.
Od septembra 1997. godine Marija i Jovana živele su
zajedno u tom stanu, sa manjim ili većim prekidima, pune četiri
godine. Kada su maturirale, 2001. godine, Jovana je, u skladu sa
16. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić15
širokim mogućnostima svojih roditelja i britanske rodbine,
upisala nekakav biznis koledž u Londonu, završila ga za nešto
više od tri godine, i sada već radi kao menadžer u Britiš
Ervejzu. Marija je ostala u Beogradu da studira engleski jezik na
Filološkom fakultetu i još otaljava drugu godinu. To je samo
grub okvir jedne priče koja je počela sada već jako davno, u
neko drugo vreme, u državi Jugoslaviji, na Bulevaru revolucije.
Promenile su se vlasti, promenila su se imena ulica, trgova,
granice, države…
– Ništa se nije promenilo – insistirala je Jovana – Ulični
prodavci su još tu, „Depo” je tu, tramvajske šine se raspadaju
kao i uvek, džukele seru po ulicama…
Uredno doterane i već pomalo umorne, krenule su niz
Bulevar ka centru grada da negde ručaju.
– Da, ali otvorili su se neki novi butici i kafići na Bulevaru,
kao i odlični restorani. Uveli su liniju broj šest od Ustaničke do
Taša… – objašnjavala je Marija. – Neke stvari su ipak drugačije.
Čudno je da ti, koja si provela puno vremena van Beograda, ne
primećuješ promene, a ja, koja sam tu svakoga dana, ipak
primećujem da se nešto menja… Na bolje, naravno.
– To je zato što ti želiš da vidiš da se nešto menja, jer ovde
živiš, voliš ovaj grad i želiš da veruješ da će nešto biti bolje. –
Jovana je bila kategorična. – U principu je sve isto. Veruj mi.
Nastavile su da se spuštaju niz Bulevar po vrelom suncu
koje ih je teralo da se mršte. Marija je gledala pravo i neko
vreme ćutala, a onda rekla, gotovo uvređeno:
– A ti? Zar ti ne voliš Beograd? Zar ti nije bilo lepo dok
smo živele zajedno?
– Bilo mi je lepo i sa nostalgijom se sećam tog vremena –
odgovorila je Jovana uverljivo. – Volim Beograd, ali u Londonu
se nekako osećam bolje.
– Ne, ti ne voliš Beograd, sada mi je jasno – Marija se
zamislila. – Nikada ga nisi ni volela….
17. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 16
4.
Beograd, Jugoslavija, maj 1998. Učionica u Filološkoj gimnaziji.
Petak.
– Jovana, pošalji mi treće pitanje – šaputao je Željko iz
klupe iza.
Jovana je pisala zadatak praveći se da ništa ne čuje.
– Drugo. Drugo. Dru-go. – Marija je sedela do nje, cimala
je za rukav i pokazivala joj dva prsta, izobličivši pri tom celo
svoje lice u obliku broja dva.
Jovana se okrenula prema njoj, prostrelila je pogledom,
pokazala joj da čeka i nastavila da piše.
– Mir tamo pozadi – čula se polumrtva baba koja je sedela
za katedrom i kroz piksle čitala domaći časopis za žene.
Jovana je pisala. Marija se dosađivala. Izvadila je iz
pernice ogledalce i pincetu i čupala obrve. Željko se nervirao.
– Treće, Jovana… Je l' me čuješ? Ili četvrto… – rekao je i
bacio praznu ceduljicu preko njenog ramena. – Bilo koje.
Ceduljica je pala na njenu klupu. Jovana je prebledela.
Pogledala je u profesorku koja ništa nije videla, zgrabila
ceduljicu i stegla je u šaci. Crvenela je u licu i znojila se.
Marija je smoreno pogledala u sat.
– Drugo, Jovana… – rekla je pokazujući joj na sat. – Pet
minuta.
Jovana je stezala ceduljicu u ruci i pokušavala da se
skoncentriše. Ruke su joj drhtale, kapljice znoja se grupisale na
slepoočnicama. Marija ju je uporno cimala za rukav.
Iznervirana Jovaninim ignorisanjem bocnula ju je olovkom u
salo na struku. Ova se žustro okrenula prema njoj i pokazala joj
da je ostavi na miru. Marija je iznervirano bacila olovku na sto,
skrstila ruke, ispravila se na stolici i uzdahnula poluglasno.
– Jeeeebo te, ne mogu da verujem…
18. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić17
– Tišina tamo, svako za sebe – rekla je polumrtva baba za
katedrom, liznula prst i okrenula stranu časopisa.
Jovana je ponovo zgužvala Željkovu ceduljicu, po kojoj je
taman počela da piše, progutala knedlu i nastavila da blene u
svoju vežbanku, potpuno paralisana. Želela je da pomogne
Mariji, a možda još i više Željku. On je bio jedan od samo
nekoliko dečaka u odeljenju, ali, sve da ih je bilo i trideset,
Željko bi sigurno bio najslađi. Jovana nije bila sebična, ali
nikada nije umela da prepisuje i vara na časovima. Podeljeni su
tako da Marija, koja sedi do nje, radi drugu grupu zadataka u
odnosu na nju. Trebalo bi prvo da pročita njene zadatke, a
zatim napiše odgovore negde, pa ih, konačno, prosledi njoj. U
međuvremenu bi se sigurno negde ispovraćala od straha. Da ne
pričamo kako bi preživela prosleđivanje odgovora Željku iza
sebe. Samo kada bi se susrela sa njegovim crnim molećivim
očima i zavodljivim osmehom, verovatno bi se, lomljena željom
da dobro uradi svoj pismeni i njemu da pomogne, upiškila i
pala u nesvest. Horor.
Uvek se oslanjala samo na sebe i svoj rad, do svojih
visokih ocena pošteno je dolazila učenjem i radom. Izgleda kao
da njen trud niko nije cenio.
– Štreberko – besno je šaputao Željko iza nje i cimao joj
stolicu na kojoj je sedela.
Marija je, na drugoj strani, više marila za svoj izgled i
druženje, nego li za svoje ocene. Zbog toga je bila mnogo
popularnija u društvu. Naročito muškom. Znala je da se snađe i
iskoristi svaku priliku na časovima, i često je prepisivala od
Jovane i tako popravljala svoj prosek.
Uzela je od Jovane ceduljicu koje je ova stiskala u ruci,
opušteno prepisala na nju neke odgovore iz Jovanine vežbanke
i dodala je Željku. Kada već ne može sebi da pomogne, može
njemu. Profesorka ionako ne vidi dalje od prve klupe kad nosi
naočare za čitanje.
– Hvala ti za one odgovore, stvarno si lik – rekao je Željko
Mariji dodirujući je oko struka, dok su izlazili iz škole. – Hajde
dođi sutra uveče kod mene. Matorci će spavati na placu. Doći će
19. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 18
Duki i njegovi fenseri, Buđa i Ceca, Tebra sa ortacima, Šoki …
(još desetak čudnih imena).
Marija se smeškala. Jovana je išla sama iza njih i gledala
im u potiljak.
– Ja idem kući za vikend – izjavila je Jovana te večeri u
stanu na Bulevaru revolucije. – Dejan sutra dolazi po mene.
– Nećeš sutra da ideš kod Željka na žurku? – Marija je
ispitivački blenula u odraz svoje kose u ogledalu.
– Ne.
– Zašto?
– Ne mogu, ide mi se kući.
– Ti si stvarno luda – Marija na kratko podiže pogled sa
svog odraza. – Ne znaš šta propuštaš.
„Znam i te kako“, pomislila je Jovana. „Zato i ne želim da
idem.“
– Na kraju krajeva, nije me ni pozvao – rekla je.
– Tripuješ svašta… Šta ćeš da radiš kod kuće, u onom selu,
baš me zanima?
– Ništa. Ne znam. Odmaraću. Trebalo bi da učim za…
– E, je l' ti primećuješ koliko mi je iskrzana kosa? – Prekide
je Marija.
Jovana je gledala nezainteresovano.
– Mislila sam za vikend da idemo do frizera i na buvljak,
da kupimo nove kupaće kostime. Mogle smo da odemo i na
bazen na Tašu, biće lepo vreme, ali, znaš, prvo moramo u
solarijum. Bela sam kao sir. Samo ne znam gde ću pare da
nađem za sve to.
Uzalud je Marija nagovarala. Jovana je znala da, ako bi
ostala u Beogradu, morala bi da prati Mariju po suncu u njenim
neumornim potragama za rasprodajama. Ali, gore od toga je to
što bi morala da izbegava odlazak na bazen tokom dana, jer nije
želela da se skida, naročito ne pored Marije, a onda bi ostala
sama tokom noći da zamišlja kako se ona provodi sa Željkom.
Na drugoj strani, kod kuće ju je čekala prijatna porodična
atmosfera, velika luksuzna kuća, izobilje domaće hrane i mnogo
vremena za učenje pred kraj školske godine kada treba
20. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić19
popravljati prosek. Već je planirala kako da popravi ovu
četvorku koju će dobiti zato što su je čitavog časa ometali i
nervirali je.
Mariju su mučili drugi problemi.
– Ako kupim kupaći kostim, onda neću imati pare za
solarijum i bazen. A ako ne kupim, onda džabe da idem u
solarijum, kad nemam u čemu da se kupam! Strašno!
Sutradan je Jovanin otac došao po nju.
– Jesu li vam stigli računi? – pitao je Mariju.
Marijini roditelji su odbijali da naplaćuju stanarinu Jovani,
što je možda bilo velikodušno, ali je njihova prava motivacija
zapravo bila u tome što bi verovatno umrli od brige kada bi
Marija živela sama. Oni bi verovatno, u slučaju da Jovana
nekada poželi da se odseli u neki udobniji, noviji stan, našli za
prikladno da od svoje bede plate Jovani da ostane, da brine o
njihovoj jedinici.
Sad, ne može se znati da li je to bilo zbog ove
nesvakidašnje velikodušnosti ili iz neke druge pobude, tek
Dejan je imao potrebu da Mariji povremeno ostavi novac,
prekoračivši znatno iznos računa ili sitnih kućnih potrepština
koje su mu bile izgovor. Nije to bio neki veliko novac, zapravo,
pogotovo ne za Dejana, ali Mariji je bio dovoljan za solarijum,
frizera i kozmetičara – dovoljan za sreću.
21. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 20
5.
…2005.
– I nema bogzna šta da se voli u ovom gradu, niti u ovoj
zemlji… Osim možda hrane – reče Jovana i strpa poslednji
rolovani ćevap u usta, a zatim napade tanjir sa salatom.
– Ja ne misli tako.
Marija se sećala uzbudljivih godina i nezaboravnih
trenutaka koji su je vezivali za Beograd. Njegove ulice i trgovi,
njegovi parkovi, klupe, lokali, butici i saloni. Svi su imali po
neki deo nje na sebi: stope, suze, znoj, krv… Njenu mladost,
čednost, nade, planove, maštanja. Ali, nije imalo svrhe
pominjati to Jovani. Ona je sve to propustila zatvorena iza
debelog zida svojih kompleksa. Da li je, možda, trebalo da zbog
toga zavidi Mariji?
– Viđaš li se sa Željkom? – upita Jovana.
– Da, naravno! – odgovori Marija, misleći na to kako se
lepo družila sa njim sve dok joj to u jednom trenutku nije
postalo zabranjeno. – Znaš, on je… – Marija je požurila da nešto
saopšti, ali se ujela za jezik i nastavila oprezno – … on je
trenutno u Španiji, pa nećemo moći da ga posetimo. Samo da ga
vidiš! Dosta se promenio… Ne bi ga prepoznala.
– Ja ću da platim – reče Jovana i pozva konobara.
Marija se, kao, ljubazno usprotivila, ali je Jovana
insistirala.
– Molim te, ne pričaj gluposti. To je najmanje što mogu da
učinim za tebe! – reče i izvadi novčanik prepun raznih valuta.
Marija refleksno razrogači oči.
– Godinama sam živela u tvom stanu kao kod svoje kuće,
potpuno džabe, red je da ti se nekako odužim – govorila je
Jovana, a krajičkom oka je posmatrala Marijinu reakciju.
22. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić21
– Ne – reče Marija – ništa ti meni ne duguješ.
Jovana ju je pogledala u oči, a bio je to čudan pogled, vrlo
slikovit i bezobrazan, i moraćete u to da verujete, jer vam to
sada nikako ne mogu objasniti.
– Dugujem, dugujem – rekla je Jovana, možda iskreno, ali
je Marija tih dana bila već dovoljno u paranoji, pa joj se činilo
kao da je ona htela da raščisti neke stare račune i dugovanja sa
njom, i, o bože, to joj je zvučalo tako opasno!
– Ne duguješ – ponovila je Marija oprezno.
– Ma, ćuti tu, kad Joca časti – nastavila je Jovana vedro i
opušteno, pretvorivši ponovo onaj olovno teški razgovor u
svakodnevno ćaskanje. – Ja radim za četvorocifrenu platu! I to u
britanskim funtama!!! Nego, kako tvoj posao?
– Koji posao? – začudi se Marija.
– Pa, u nekoj parfimeriji… – podseti je Jovana. – Pisala si
mi o tome.
– Ah, to! – doseti se Marija. – Ma ne radim tamo već
godinama. Za te pare više mi se isplatilo da sedim kod kuće. –
rekla je, ali nije precizirala kod čije kuće.
– Znaš, nikada nisam kapirala ovaj beogradski svet – reče
Jovana. – Niko ništa ne radi, i samo kukate kako nemate para, a
svi samo troše! Pogledaj ovo – Jovana se osvrte oko sebe – radni
dan, sred radnog vremena, a čaršija puna besposlenih ljudi,
lepo obučenih, sede i troše pare u skupim lokalima! Znaš, vi ste
najluksuznija sirotinja u Evropi.
Marija samo sleže ramenima.
– Ah, da. Hajde sada – reče Jovana. – Vodi me u neki salon
lepote.
Marija je pogleda kao da je ova pala sa Marsa.
– Vodi me u najbolji salon lepote koji znaš – ponovi
Jovana.
– Salon lepote? Mislila sam da tebe to ne zanima.
– I ja sam mislila. Sad ćemo da proverimo. Ako ćemo
pravo, uvek sam bila nezadovoljna svojim izgledom, ali sam
bila suviše tvrdoglava i sujetna da bih priznala da sam obična
nesrećna i nezadovoljna debela krava.
Marija se na ovo nasmeja, ali se brzo uozbilji i zamisli.
23. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 22
– Pa, jeste tako – nastavi Jovana. – Nemam čega da se
stidim. Veruj mi, u Londonu čovek može da izleči sve
komplekse. Promenila sam se, stekla samopouzdanje. Sad sam
srećna i zadovoljna debela krava! Završila sam koledž, radim,
dobro zarađujem. Začudila bi se kada bi znala koliko zgodnih
muškaraca želi da kreše debelu guzatu kravu.
Marija je slušala otvorenih usta. Nije mogla da veruje
svojim ušima. Nije mogla da prepozna svoju najbolju drugaricu
dok tako slobodno i otvoreno govori o sebi. Možda bi trebalo
da joj bude drago zbog nje, ali se, ipak, osećala čudno. Navikla
je da Jovana nikada ne govori o sebi, da joj bude svejedno kako
izgleda i da bude uvek jadna. Da, prećutno jadna Jovana.
Utešno jadna. Koliko god da si jadan, Jovana je jadnija. To je
jasno i o tome se ne priča. Odakle joj sada, odjednom, toliko
prava da više ne bude jadna, kada ne izgleda ništa bolje nego
ranije!
Nekako je obuzdala svoje uskovitlane emocije i povela je u
salon koji redovno posećuje „Kod Dace Face“.
– Ćao, Daco! Ovo je Jovana.
Daca kozmetičarka beše jedna simpatična, ali pre svega
maksimalno doterana devojka. Zapravo, ona bi bila savršeno
lepa, samo da nije imala poveći kljunast nos. Ali je zato imala
najčistiji ten i najzdraviju smeđu kosu koju je Jovana ikada
videla. Imala je dovoljno velike istaknute grudi, a bila je
mršava, onako trendi, sa jasno izraženim ključnim i karličnim
kostima, i mirisala je na skupe parfeme.
Salon „Kod Dace Face“ nalazio se u blizini Marijinog
stana, u suterenu jedne zgrade. Pružali su sve vrste usluga koje
su jednoj modernoj devojci neophodne, i čak više od toga. Osim
Dace, izgleda da je u salonu radila i još jedna devojka koja se
verovatno zvala Senka, jer je takav utisak i ostavljala. Zapravo,
nije ostavljala nikakav utisak. Samo je služila kao držač za
frizerske rekvizite i metle.
Potpuno je jasno da je ovo bilo mesto gde je Marija
provodila dosta vremena i ostavljala puno novca.
– Jovana! – Uzviknula je Daca uzbuđeno, tajanstveno i
možda malo uplašeno, i zagledala joj se u oči. Neko bi pomislio
24. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić23
da je upravo prepoznala nekoga koga je davno zaboravila, ali
ne! To je samo bio njen stil. – Jovana-Jovana? – Sad je već
upirala prstom u nju, polako joj prilazeći. Piljila je u nju
poluspuštenih kapaka, kao da se nečeg priseća. – Tvoja
drugarica Jovana? Jovana iz Londona?
Marija je pomislila da bi Daca mogla da izusti: „Debela
Jovana, ona jadna isfrustrirana iskompleksirana krava o kojoj si
mi toliko pričala, na čiji smo se račun stalno smejale?“
– Moja najbolja drugarica Jovana sa kojom sam živela
četiri godine – dodala je Marija značajno klimajući glavom.
Daca je pogledala najpre u Mariju, pa opet u Jovanu.
– Dobrodošla – iznenada je ciknula srdačno i pala u
zagrljaj zatečenoj Jovani. – Ja sam Daca. Sedite. Kafa? Kafa.
Senka. Senka, pobogu!!! Kafa!
Avaj, neprijatnosti za Mariju! Odjednom joj više nije bilo
jasno zašto je nekada imala potrebu da Jovanu, očigledno dobru
i pitomu devojku, koja je uvek bila fer prema njoj, omalovažava
i ogovara kod svoje prijateljice i kozmetičarke. Zašto je svoju
najbolju drugaricu olajavala i podsmevala joj se pred onima koji
je ne znaju? Kao da će neko reći: „Vau, ti si tako kul u odnosu
na nju!“, ili „Kad pogledamo kakvih sve ima, mi smo strava!“
Kao da je to nekakav uspeh biti bolji od onih koji su gori od
tebe?
Osim toga, šta će sada Daca Faca misliti o svemu, ako
primeti da je Jovana „kul i opuštena devojka“, kao što je ona
iznenada i počela da se ponaša? Možda bi trebalo da odvuče
Dacu u stranu i kaže joj:„Stvarno ne znam šta joj je odjednom,
do skoro je bila sva jadna.“
Ipak, odustala je od te ideje.
– Hoćemo nešto da radimo, devojke? – pitala je Daca kad
su popile kafu i ispričale se o najnovijim trendovima u
Londonu.
– Ja neću ništa – reče Marija – dovela sam Jovanu.
– Kako ništa? – protivila se Jovana, znajući da Marija
ustvari nema para. – Ne može tako. Ja častim, moraš nešto da
uzmeš.
25. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 24
– Dobro, mogla bih malo da se osunčam u solarijumu.
– A ti? – pitala je Daca Jovanu.
– Šta ja? Pa, ja sam vam rudnik zlata: pogledajte me na šta
ličim? Verovatno ne znate odakle da počnete?
– Nije baš tako – ublažavala je Daca.
– Šta nije? Zaključavaj salon, ne primaj više nikoga,
ostajem do mraka!
Svi se nasmejaše od srca. Marija pomalo kiselo.
Dok se Marija sunčala, Jovana je počela od frizure.
Promenila je boju u crvenu sa tamnim pramenovima i još malo
skratila u neobičnu asimetričnu modernu frizuru. Zatim je
prešla na obrve, nokte, tretman lica, depilaciju, masažu,
anticelulit tretman…
– Majo, što ne bi malo tretirala tu kosu nečim… Čini mi se
da je suva i iskrzana. – primetila je Jovana.
Marija ju je samo pogledala začuđeno, pipajući svoje
krajeve kose.
– Jeste, jeste. Idi tamo, da ti Senka stavi „Super-softening-
extra-repair-lotion“ pakovanje iz kolekcije „Ultra Hair“. –
predložila je Daca i dodala u svojoj glavi još pet evra na njihov
račun. – Nema te kod nas u poslednje vreme?
– U frci sam nekoj – dobaci kratko Marija.
– Nisi bila u subotu u klubu? Da ti pričam, Luka je bio sa
mnom i Viktorom…
– A ha… – Marija pogleda u stranu i brzo promeni temu –
Nego, da sredim i nokte, šta misliš?
– Obavezno! Evo, sad će Senka. Senka, uradi joj „Shiny
Summer Cat Nails!“
Zaista, kada su završile, bilo je već prošlo osam sati.
Prekoračile su radno vreme. Jovana je izgledala prilično dobro.
Doduše, i dalje je bila debela, ali je transformacija bila
očigledna: delovala je negovano i doterano.
– Preporučila bih ti i ovaj preparat za mršavljenje –
govorila je Daca tiho, šireći oči, kao da se radi o nekom
čudesnom napitku. – „Hollywood Secret Ultra Efficient!“ Kažu da
ga je Rene Zelveger lično koristila da vrati liniju posle Bridžit
Džouns. Malo je skuplji, ali je ubedljivo najefikasniji.
26. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić25
– Dajte mi odmah tri pakovanja – šapnu Jovana, i opet se
svi nasmejaše.
– Bože, kako je samo šarmantna i duhovita! – mogla je da
misli Daca dok je brojala novac koji joj je izvukla za svoje
usluge. – I bogata. Prava dama iz Londona!
– Iznenađuje me tvoje ponašanje – rekla je Marija dok su
pešačile uz Bulevar ka stanu.
– Nemoj ništa da te čudi – odgovorila je Jovana. – Rešila
sam da iznenadim nekoga.
– Nekog muškarca u Londonu?
– Tako nešto. Pričaću ti. Nego, simpatična ti je ova
kozmetičarka. Koliko dugo se znate?
U tom trenutku, dok su prelazile ulicu na pešačkom
prelazu, a za pešake je bilo uključeno zeleno svetlo, nekakav
jarkocrveni sportski kabriolet proleteo je kroz crveno svetlo, tik
pored njih, umalo ih ne okrznuvši.
– Pička ti materina!!! – dernjala se za njim preplašena
Jovana. – Jesi li videla kretena? Strašno! Jebem ti zemlju u kojoj
nema zakona…
Pogledala je u Mariju. Bila je bleda kao krpa, kao da nema
ni kapi krvi u sebi. Pogubljeno je gledala niz Bulevar u pravcu
zalaska sunca.
– Majo, je l’ ti dobro? Šta ti je?
– A? – osvestila se ona. – Ništa, ništa. Nastavi.
– Pričale smo o Daci. Dugo se znate?
– Upoznala sam je preko Denisa – govorila je Marija,
gledajući pravo ispred sebe mutnim i izgubljenim pogledom. –
Sećaš se Denisa? Denis sa Dorćola.
27. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 26
6.
Beograd, Jugoslavija. Jesen 1998. godine.
Sa Željkom je bilo lepo zabavljati se u tim zelenim
godinama. U prvom razredu gimnazije, dok je još bilo nade da
će joj grudi još porasti, dok je u Marijinim venama još tekla
bistra krv provincije, zabavljanje sa najslađim dečkom u
odeljenju, a možda i u celoj generaciji, moglo se, bez
preterivanja, nazvati prestižnim.
Za nju je u to vreme sve bilo novo, avantura. Držanje za
ruke i duge šetnje ulicama, bulevarima i trgovima, čija su se
nova-stara imena kraljeva i plemića još sveže pelcovala na
panjevima posečenih stabala komunističke revolucije;
Otkrivanje romantičnih klupa sa lepim pogledima na zalazak
sunca; Leto na Adi, zima na Košutnjaku;
Marija je mislila da joj je savršeno sa Željkom i bila je
zadovoljna tom vezom, sve dok se nije pojavio Denis sa
Dorćola.
Do tog trenutka Marija nije bila svesna čime raspolaže –
svojim dobrim izgledom, koji doduše u to vreme još nije
dostigao svoj blistavi vrhunac. I još šarmom, seksipilom i
naravno, mladošću. Nije znala da poseduje tako moćno oružje,
samo ženi svojstveno, koje joj može promeniti život, koje je
može uzdići na velike visine, ali koje je može i uništiti, ako ga
bude pogrešno koristila.
Niko joj to još nije rekao.
* * *
– Gospodin iz separea pita vas šta želite da naručite?
28. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić27
Eto, sve tako počinje. Sediš sa svojim slatkim
tinejdžerskim dečkom u finom lokalu na Dorćolu, on ode do
toaleta, na trenutak ostaneš sama, i neko želi da ti kupi piće.
Pogledaš, i vidiš neke mladiće, dosta starije od tebe. Obuzme te
čudno osećanje, malo straha, malo uzbuđenja, kao i uvek kad se
nađeš pred nečim krupnim i nepoznatim. Nasmeješ se,
neodređeno, i ljubazno odbiješ.
– Hvala, sa dečkom sam.
– E, onda i za dečka jedno piće na moj račun – kaže jedan,
dok ti namiguje.
Zlatna kajla na vratu, skup sat oko ruke. Kosa kratka, uska
crna majica, bicepsi, tricepsi, dobermani. Privatni biznis,
eksport, import, pedigre, ima se, može se.
– Idemo – kaže tvoj preplašeni dečkić, vukući te za ruku.
Prati te kući i pokušava da skrene pažnju na sebe pričajući
ti priču od juče koju ti ne slušaš jer misliš o onome što ti se
dogodilo. A kad stignete ispred tvoje zgrade, na to osvedočeno
mesto najvećeg broja vaših poljubaca, i jedan i drugi samo želite
da što pre pobegnete odatle.
Sutradan jedva nagovoriš tvoju debelu neuglednu
drugaricu da slučajno same odete u onaj isti lokal, slučajno je
tamo onaj isti momak, i ovaj put prihvatite piće od njega. Dok ti
se noge tresu on zapisuje tvoj broj telefona u svoj svetleći
mobilni aparat.
O moj bože, mobilni aparat u to vreme! I tako sve počne,
čini ti se kao ništa naročito. A onda dođe rat, i sve nekako
odjednom postane dramatično.
* * *
Marija nije mogla odmah da shvati šta je to naprasno
počelo da joj nedostaje u vezi sa Željkom. Znala je samo da je to
nešto što od njega ne može očekivati, verovatno kao ni od
jednog dečka svoje generacije, ma koliko lep on bio.
Raskid je bio miran i kompromisan. On je nju ostavio, a
ona mu nije zamerila. Rešila je da ga zadrži kao prijatelja i
nastavili su da se druže intenzivno. Veza sa njim udaljila ju je
29. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 28
od svih ljubomornih drugarica iz odeljenja, osim od jedne –
ljubomorne cimerke Jovane.
Denis joj je predstavio jedan drugi svet, kakav ona još nije
imala prilike da upozna. Izvodio ju je u skupe provode,
predstavljao je svom društvu kao svoju „devojčicu“. Dolazio je
po nju svojim BMW-om, vozio je na večere, koktele, kupovao joj
skupe poklone. Za nju je to bilo nešto sasvim novo, novo
otkrivanje, nova avantura. Više se nije samo vodila sa dečkom
po parkovima, sad se vozila po splavovima. Više se nije držala
samo za ruku – ponekad i za nogu, i posvuda…
Kada je prvi put u svom životu izašla sa dečkom na
večeru u restoran, povodom šest meseci njihovog zabavljanja,
nije se kući vratila ista. Iako joj je uvek polazilo za rukom da se
dotera i izgleda odlično, jer je to najbolje znala da radi, te večeri
joj se činilo da sav njen trud ipak nije dovoljan. Posmatrala je
devojke i žene u tom elitnom restoranu, njihove savršeno
krojene krpice od najplemenitijih materijala sa neskrivenim
natpisima brendova. Zamišljala kako njoj na svakoj krpici koju
je nosila na sebi piše: KUPLJENO NA ULIČNOJ TEZGI.
Osećala se poraženo u takvom društvu. U školi joj je bilo lako
da zaseni ostale devojke, ali ovo je bila viša liga. Bilo ju je
sramota pred svima njima, pred njihovim etiketama,
brendovima, skupim šminkama, napumpanim grudima,
savršenim licima, pa i pred Denisom, iako ju je on ubeđivao da
izgleda najbolje dok je držao svoju ruku na njenoj butini.
Imala je loš predosećaj.
Kada ti u životu neke bitne stvari dođu u paketu sa nekim
manje bitnim, dešava se da ih nesvesno neraskidivo povežeš i
da više nikada ne možeš da ih razdvojiš. A kod Marije se
seksualnost razvijala, da ne kažem – kupovala, baš na skupim
poklonima, kožnim sedištima i rezervisanim separeima, a da
ona to nije ni primećivala. Ne, ona to nije tražila, ali nije ni
odbijala. Zar je trebalo? Od novca koji je dobijala od roditelja
jedva da je mogla sebi da priušti najosnovniju kozmetiku. Zar
bi neka tinejdžerka rekla: „Ne, ja neću izaći sa tobom zato što
imaš previše skup auto, zato što će mi drugarice zavideti, zato
što ću se na sve to danas-sutra navići, jer će me to jednoga dana
30. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić29
možda pretvoriti u zavisnicu o kožna sedišta, a da pri tom ja ne
znam poreklo tvoga novca i politički angažman tvoga oca! Ne,
hvala!“
Nikoga nije bilo briga šta se za to vreme dešavalo tamo
negde, na Kosovu, u Iraku, Nedođiji… Sve dok sirene nisi
svima skrenule pažnju.
31. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 30
7.
…Beograd, 2005.
– Naravno da se sećam Denisa Zdravkovića sa Dorćola –
rekla je Jovana dok su se penjale uz Bulevar ka stanu.
– To me baš čudi, s obzirom da si ga samo jednom videla,
a onda pobegla u London i propustila sve interesantno što se
posle dogodilo.
– Nešto mi baš i nije žao zbog toga – reče Jovana cinično. –
Propustila sam da vidim kako nisi uspela da se kresneš sa njim i
spaseš sebe bede da danas znaš samo za kurac jednog
muškarca. Zar ne?
Marija se saplela o stepenik u svojoj zgradi i umalo nije
pala.
– Prvo, nisam mislila na to – rekla je uvređeno – već na
bombardovanje, a drugo: otkud ti znaš da ja znam samo za
jedan…?!
– Zar grešim?! – Jovana je pogledala Mariju u oči, i bio je
to opet onaj njen pogled koji je teško opisati, a od koga se Mariji
ledila krv čak i u ovim vrelim danima. – Zar nije? Postoji nešto
što mi nisi pričala?
Mora se priznati da je to ipak bila zaista čudna intonacija
za jednu upitnu rečenicu. Dovoljno čudna, da se može nazvati
sugestivnom, možda čak i pretećom, iako je u Jovaninom glasu
moglo biti i ironije, a u njenom pogledu podsmeha i prezira.
A možda je to opet samo Marijinu savest tresla paranoja.
– Ma, šalim se! – Marija je pokušala da zvuči opušteno. –
Ispričaću ti sve… Budi strpljiva.
Te večeri, budući jako umorne, odlučile su da ranije legnu
i lepo se odmore, kako bi sutra mogle da imaju ispunjen dan.
32. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić31
Dok su ležale svaka u svom krevetu, kao nekada, vlažan i vruć
mrak, sa malo mirisa prašine i buđi iz kupatila, ispunjavao je
prostoriju. Sa Bulevara je dopirala buka uzavrelog grada:
automobili, motori, lokali, muzika, graja, smeh. Mariji je
zazvonio mobilni. Pogledala je ko je zove i jasno se na njenom
licu, osvetljenom slabom svetlošću ekrana telefona, mogao
videti strah. Sačekala je da zvonjava prekine, pa isključila
telefon. Jovana se pravila da ništa nije primetila. Posle nekog
vremena Marija je pitala:
– A koliko ih ti znaš?
– Koga?
– Pa, kurčeva… - stidljivo je prevalila Marija.
Jovana se zamislila.
– Četrnaest, mislim.
Bio je mrak i nisu se mogle videti Marijine razrogačene oči
i poluotvorena usta. Pridigla se i okrenula ka Jovani.
– Lažeš!
– Možda, prestala sam da brojim posle deset.
– Pa ko su oni? – Marija je zamišljala da Jovana nikada nije
ni razgovarala sa više od deset muškaraca, a kamoli…
– Prvog znaš.
– Dobro – reče Marija i priseti se Kize Narkomana, u koga
je Jovana bila zaljubljena, i koji ju je, mrtav pijan i drogiran,
razdevičio na jednoj žurci 2000. godine. Ujedno, to je bilo sve
što je Marija znala, od tih navodnih četrnaest.
– Drugi je bio Patrik, o njemu sam ti pisala.
– Sećam se, onaj Irac. Zar si spavala sa njim?
– Da, naravno, i njega sam varala sa Rodžerom, njegovim
komšijom koji ima prelep bazen u dvorištu.
– Ah, bazen! – Marija se nečeg prisetila. – Jeste li radili to u
bazenu?
– Celo leto. Četvrti je moj šef Barni…
– Kresala si se sa šefom?
– M-hm. Peti je Čeng, kada sam bila na poslovnom putu u
Singapuru, šesti je Kris, dostavljač hrane.
– Dostavljač hrane?!
– Jeste, i to maloletan. Sedmi nije vredan pominjanja…
Osmi je bio Tom, relativno duga veza o kojoj sam ti takođe
33. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 32
pisala. Deveti, zapravo deveti i deseti su dva Tai-momka koje
sam unajmila u Bankoku.
– Platila si kurve, odnosno, kako se to kaže…
– Žigolo. Da, bili su neodoljivo jeftini, a tako zgodni.
– I bila si sa obojicom u isto vreme? – Marija je baš bila
zaintrigirana.
– Pa, da! Mogu da ti kažem da mi je to jedno od boljih
iskustava. Mislim, koliko može da uradi jedan muškarac, dva
mogu duplo više. Kapiraš?
– Dobro… Prestani. – Marija je dovoljno čula.
– Jedanaesti je potpuno nebitan lik i ne sećam se kako se
zove, sećam se samo da je imao pirsing na kurcu… Strašno!
Dvanaesti je…
– U redu je, prestani! – Marija je pokrila glavu jastukom.
– Čekaj da ti ispričam koliki je bio jednom crncu što je
radio u piljarnici na uglu moje ulice.
– Jovana, molim te… Ne zanima me. Umorna sam. – rekla
je Marija žmureći
– Nisam još završila… A kada ćeš ti meni da ispričaš kako
si izgubila nevinost sa Lukom?
Tišina.
– Drugom prilikom, sada hoću da spavam – rekla je
Marija i okrenula se ka zidu, ali još dugo nije mogla da zaspi.
Mučili su je mladi dostavljači hrane, penisi sa pirsingom,
obdareni crnci, Azijati, seks u bazenu…
34. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić33
8.
Beograd, Jugoslavija, proleće 1999.
Sirene su svima skrenule pažnju.
U početku je sve izgledalo jezivo: bučne zloslutne sirene,
vlažna skloništa, mrak. A onda su ljudi provalili radio
„Slobodna Evropa“ i nekako spontano počeli da veruju Vesliju
Klarku na reč, kada kaže da ne treba da brinu za svoje živote.
Ne zato što su verovali NATO-u, već zato što je tako bilo
mnogo prijatnije. Vratili su se u svoje stanove i na ulice. Živ se
čovek na sve navikne…
Ali, neke se osobe nikada nisu navikle na ratno okruženje,
možda zato što i nisu bile preterano žive, već više, onako,
polužive. Ili su, možda, to bile jedine normalne osobe, koje su
morale poludeti.
– Jao… Majo, ćeri moja najmi-li-ja… – ridala je Marijina
majka Bisa preko telefona, gušila se u suzama, mucala. – Ljubi
te tvoja ma-ha-ha-ajka… – Nije mogla ni da izgovori do kraja
ono što je htela, tako da Marija verovatno ne bi ni shvatila o
čemu se radi da joj otac nije objasnio.
– Majka ti je jako uplašena zbog bombardovanja i želi da
dođeš kući.
– E, baš sad ne mogu nikako, imam obaveze ovde –
odgovorila je Marija nemarno.
– Kakve obaveze, kad ne idete u školu? Dođi, Majo, majka
ti puno brine – ubeđivao je njen otac.
– Bilo bi vam bolje da brinete o tome kako ćete da mi
pošaljete novac, ostala sam bez kinte…
– Majo, budi razumna, majka će ti se razboleti od
sekiracije.
– Neka popije nešto od onih njenih lekova za smirenje, ja
ne mogu da dođem… Ne idu autobusi.
35. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 34
– Ja ću doći po tebe, ćeri – govorio je njen otac dok je njena
majka sad već čudno krklja u pozadini. – Pozajmiću neki auto
od kolege. Nemam pare da ti pošaljem, ne primamo platu.
Kako ćeš da sediš tu bez para?
U tom trenutku Mariji je zazvonio mobilni telefon, za koji
njeni roditelji nisu znali da ga ima, a koji je dobila od svog
dečka, Denisa, za koga njeni roditelji takođe nisu znali da
postoji.
– E, moram da idem, ćao – reče brzo, spusti slušalicu i javi
se na mobilni – Evo, silazim – i istrča na ulicu, sede u prelepi
mirišljavi auto i ode sa Denisom na protestni koncert na trgu,
gde je prkosan srpski narod izigravao metu NATO avionima.
Tih dana je sve bilo čudno i čarobno na neki način. Noću je
nebo sijalo osvetljeno svetlećim raketama, a sa Kalemegdanske
terase uživo su se posmatrale vazdušne bitke. Niko ništa nije
radio, svi su se samo zabavljali o trošku države koja je nestajala
u senzacionalnim eksplozijama.
Ponekad bi neko i izgubio život, ali s obzirom da je to bio
rat, koji su, pre nego što se dogodio, svi zamišljali po ugledu na
partizanske filmove ili televizijske slike iz Bosne i Hrvatske,
ljudi su valjda bili zadovoljni što nema opšte mobilizacije,
masovnih streljanja i gasnih komora.
Šta ti je moda, ni ratovi više nisi što su nekad bili.
– Hoću da te imam celu – rekao je Denis dok se jedne
večeri topila u njegovom strasnom zagrljaju, u stanu na
Bulevaru.
Denis je već previše dugo čekao da mu se Marija potpuno
preda. Sve vreme pre toga imao je obzira prema njenim sitnim
godinama, njenoj čednosti, i njenom strahu, te nije prenagljivao,
ali je sada verovao da je došlo vreme. Bili su sami. Jovana je bila
u Londonu. Na vreme je pobegla kod rođaka. Struje nije bilo.
Bilo je mirno i tiho. Zatišje. Na ulici gotovo da nije bilo
automobila, jer se benzin nije prodavao na pumpama. Sirene su
oglasile vazdušnu opasnost još ranije toga dana, ali se na to
skoro niko više nije obazirao.
– Želim da… Da vodimo ljubav – ponovio je Denis iz
mraka.
36. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić35
U tom trenutku tišinu je prekinula snažna eksplozija, od
koje se zatresla cela zgrada na Bulevaru, eksplozija koja je
uništila zgradu televizije nedaleko od njih, usmrtivši pri tome
mnogo ljudi.
– Želim i ja – rekla je Marija. – Ali ne mogu sada.
– Zašto? – čudio se Denis. – To je samo rat.
– Ma ne zbog toga… – Marija se uhvatila za stomak, želeći
da mu stavi do znanja da ima menstruaciju – Za nekoliko dana.
– Aha… Ok.
I nastavili su da se maze dok su sa ulice dopirale sirene:
uzbune, policija, vojska, vatrogasci, hitna pomoć –
svakodnevna stvar u to vreme u Beogradu.
Sutradan je po Mariju došao njen otac Dragiša, rešen da je
po svaku cenu, što uključuje i klečanje na kolenima i
podmićivanje, vrati kući. Nije se toliko bojao za život svoje
ćerke, koliko za duševno zdravlje svoje supruge.
Marija je u suzama napustila Beograd i narednih
četrdesetak dana, do kraja rata, nije govorila ni sa kim u
porodici. Retko je jela i nigde nije izlazila. Majka je skoro
neprekidno bila na sedativima. Otac ih je samo posmatrao.
Posle dva i po meseca bombardovanja bili su samo senka
nekadašnje porodice.
– Samo da prođe rat, i sve će biti kao nekada – otac je tešio
Mariju.
Ali, njen rat se činio već izgubljenim. Ona je bila
zarobljena! Jedina uteha joj je bio mobilni telefon koji je mogla
jedino krišom noću da koristi. A kada je potrošila sav kredit,
mogla je da se uzda samo u Denisove pozive koji su bili sve
ređi. Kada se rat konačno završio nekim tamo sporazumom i
kada je Marija konačno mogla da se vrati u Beograd i bude sa
Denisom, na trenutak je sve ponovo izgledalo optimistično.
Međutim, bilo je kasno. On je već našao drugu devojčicu za
mračne i romantične ratne noći. Njeni planovi da spava sa njim
su pali u vodu.
Nije joj preostalo ništa drugo nego da padne u krevet u
zagrljaj teškoj depresiji. Znala je, prosto je znala da će se nešto
37. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 36
tako dogoditi. Imala je taj ružan predosećaj još od one večere u
restoranu. I zaista, zaista joj se srce stezalo pri pomisli da joj je u
životu nedostajalo tako malo da bude srećna. Imala je svoju
mladost i lepotu, savršenu figuru o kojoj mnoge devojke mogu
samo da sanjaju, imala je stila i ukusa, imala je predivnog dečka
koji ju je izvodio u najelitnije lokale, koji je otvarao vrata svog
svetlucavog BMW-a ispred nje… Ali je sve bilo uzalud, i morala
je sve izgubiti, zato što joj je nedostajalo nekoliko stotina
maraka da se pristojno dotera i svojim izgledom zavredi sve to.
Da kupi kvalitetnu odeći i plati nekoliko kozmetičkih tretmana.
Nekoliko stotina tričavih jebenih maraka! Nije ih imala tada,
čini joj se kada joj je najviše trebalo, i to je gotovo, nema nazad,
kraj priče. Životne prilike se ne kupuju na uličnim tezgama.
Ali to ipak nije bio kraj. Ničemu, osim možda ratu, što je
na ovim prostorima marginalna stvar. Za Mariju je to bio još
jedan turobni početak. Već je prestala da se nada da će joj ikada
porasti grudi. Iznenada je, bez ikakvog objašnjenja, ponovo
prestala da govori sa svojom sada već pomalo bolesnom
majkom. Jovana se vratila iz Londona, masna, debela,
bubuljičava i puna para. Škola je ponovo počela da radi i Marija
je jedino mogla da se pretvara da život ide dalje, da se trudi da
završi školu, upiše fakultet i da se, poput svoje majke Bise, uda
za običnog studenta koji se vozi gradskim prevozom i pije
zidarsko pivo iz flaše.
Možda to nekome i ne zvuči preterano tragično, ali njoj je
nagonilo gorke suze na oči. Jer, kako bi, nakon što je imala
lepog i popularnog Željka i lepog prebogatog i još popularnijeg
Denisa, jedna devojka mogla da ostane ista kao nekada?
Menjaju nas sve stvari koje se dešavaju oko nas, bilo da su one
ružne kao rat, lepe kao tinejdžer ili udobne kao kožno sedište
BMW-a.
38. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić37
9.
…2005.
Kada je Marija otvorila oči, Jovana je već bila ispred
televizora.
– Oh, my god… Can't believe…
– Šta se događa? – pitala je Marija, trljajući oči.
– Slušaj… – Jovana je pojačala ton.
„…Policija još traga za počiniocima ovog monstruoznog
zločina… Sumnja se da iza bombaških napada stoji Al-Kaida,
ali niko još zvanično nije preuzeo odgovornost… “
– Opet neko sranje… Ništa novo. Treba da se navikneš već
jednom… – rekla je Marija, sanjivo i prilično ravnodušno.
– Ali ovo je u Londonu! – Jovana je bila prilično uzbuđena.
– Teroristički napad u Londonu!
– Pa? – Marija je šetala po sobi, izvlačila gaće iz dupeta i
tražila šta će da obuče.
– Mogla sam da budem tamo! Mogla sam da poginem!
– Ne brini, ti se uvek izvučeš.
Jovana ju je kratko pogledala raširenih očiju, tražeći bar
malo razumevanja za svoj stres, a onda svoju pažnju ponovo
usmerila na program.
Pola sata kasnije Marija se šminkala. Jovana je pričala
telefonom sa majkom u Londonu. To je podsetilo Mariju da
uključi svoj mobilni i odmah su joj pristigle neke SMS poruke.
Pročitala ih je i uzdahnula zabrinuto. Pogledala je kroz prozor.
Ponovo je isključila telefon, bacila ga u stranu i brzo rekla:
– Idemo.
– Kuda? – pitala je Jovana.
– Bilo kuda, ne mogu da sedim u ovom stanu.
– Zašto? Čemu žurba?
39. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 38
– Nervira me ovaj stan. Sve je staro, propalo, smrdljivo.
Vruće je, nemam klimu. – trudila se da smisli što više razloga.
Jovani ovo nije zvučalo baš kao uverljiv razlog da po
najjačem suncu izlazi iz kuće.
– Hajdemo na Adu! – rekla je Marija, oduševljena
sopstvenom domišljatošću.
Izašle su na vrelinu, išle pešaka neko vreme, a onda je
Jovana sasvim slučajno, mašući jednom rukom sebi ispred lica
dok je govorila o nečemu uzbudljivom, zaustavila taksi. Ušle su
u auto da bi se spasile vrućine, kad je već stao. Pogrešno. U
autu je još toplije, a duže se putuje u špicu saobraćajne gužve.
Otišle su najpre u centar grada da Jovana kupi kupaći
kostim. I Mariji je očajnički bio potreban novi, ali ona nije htela
to da prizna jer nije imala para da ga kupi. Dok su šetale, ona je
delovala prilično paranoično, sve vreme se okretala oko sebe,
kretala se čudnim prečicama, prelazila sa jedne strane ulice na
drugu.
– Ma kuda ćeš sada tamo? – protivila se Jovana. – Hoću da
pogledam ove izloge.
– Došla si ovde da gledaš izloge, kao da u Londonu nema
izloga.
– Hoću da uporedim.
– Nema šta da se poredi. Tamo je sve kvalitetnije, ovde je
sve jeftinije – Marija se pravila pametna.
Nekako je Jovana kupila sve što joj je bilo potrebno, pa su
se, nakon još sat vremena kuvanja u taksiju zaglavljene u
saobraćaju kod sajmišta, konačno obrele na Adi. Na neki način
tamo je već uspelo da stigne oko pola miliona ljudi pre njih.
– Hoću nazad – rekla je Marija kada je videla gužvu.
– Ne seri! Prvo si kukala da izađemo iz stana, a sad hoćeš
nazad. Jedva smo stigle, sada ostajemo. Polazi. – Jovana je
krenula ka plaži.
– Ne tamo. Ovamo. – rekla je Marija i povela je na drugu
stranu.
Na Makiškoj strani jezera bilo je puno kafića duž obale,
koji su se pružali po veštačkoj pošljunčanoj plaži sve do vode,
40. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić39
sa udobnim ležaljkama i suncobranima, tako da se u isto vreme
može uživati u suncu, muzici i osveženju.
– Ovde se skoro niko ne kupa – primetila je Jovana.
– Naravno da se ne kupa! – rekla je Marija i pogledala je
prezrivo i sa gađenjem preko okvira svojih Rej-ban naočara za
sunce, nanoseći ulje za sunčanje na kožu. – Nećeš valjda da se
kupaš u ovoj bari?!
– Što da ne. Kako oni tamo? – pokazala je na suprotnu
stranu jezera gde je sve vrvelo, kao da voda ključa.
– Oni su „oni tamo“, a mi smo „mi ovde“ – reče Marija,
kao da je to davalo neki smisao svemu, a zatim se skide i izvali
u ležaljku – Molim te spusti se, zaklanjaš mi sunce.
Konobar im je doneo limunadu sa ledom na niski sto
ispod suncobrana. Jovana se skinula i spustila u ležaljku.
Gledala je u Mariju koja je kao gušter dremala na suncu. Njeno
vitko bronzano telo namazano uljem prelamalo je zrake.
Izgledalo je kao da je ništa ne svetu ne zanima osim da spava na
suncu. Prvi put od jutros bila je opuštena. Jovana se okrenula na
stomak i stavila ispred sebe nekakav roman na engleskom
jeziku. Malo je čitala i malo posmatrala ljude oko sebe. „Sunce
izuzetno štetno“ pisalo je na naslovnoj strani magazina koji je
čitala devojka ispred nje. Muškarac do nje listao je dnevnu
štampu:„Masakr u Londonu“. Još se moglo videti i: „Deset
saveta za zdravo sunčanje“, zatim ponovo ,,Krvavi London“,
„Solarijum ubija“, „J.K.: Snajka se vraća!“
Poviše plaže stazom je prolazilo puno ljudi. Šetali su,
trčali, vozili rolere i bicikle. Jovana je posmatrala sve te
zategnute listove i zadnjice, kako ženske tako i muške. Pogled
joj je zastao na jednom muškarcu, ne zato što je odmah
primetila njegovu savršenu građu, već zato što je, šetajući u
šorcu i japankama, bez majice, gledao baš u njihovom pravcu.
Bio je crn, izrazito tamnih očiju i pravilnih i snažnih crta lica,
visok, snažnih ruku i ramena i glatke kože. Jedino su njegove
nemirne oči odavale nesmirenog dečaka u telu odraslog čoveka.
Zastao je i pozdravio se sa nekim svojim ortakom, muškarcem
čija je dečačka lepota bila upadljiva, koji je bio vitkog stasa,
očiju nesvakidašnje zelene boje, svetlog tena dobro preplanulog
na suncu i svilenkaste svetle kose koja mu je padala preko očiju,
41. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 40
a usne su mu bile pune i jarko crvene. Pričali su nešto ozbiljno i
gledali u Jovaninom pravcu, pa je njoj postalo neprijatno i
spustila je pogled na knjigu. Nije čitala. Zamišljala je kako se
mazi sa tim neodoljivim zelenookim lepotanom, kako se
međusobno mažu uljima za sunčanje po celom telu, kako mu
dodiruje usne i kosu, i na trenutak je to bio on, a sledećeg
trenutka njegov neodoljivi crnooki prijatelj sa svojim snažnim
rukama, pa onda, napokon, i jedan i drugi, zajedno, sa svih
strana…
Osetila je da joj neko prilazi. Podigla je glavu i ugledala
onog crnog muškarca kako napušta svog prijatelja i polako joj
prilazi... Kao panter. Tako je bar njoj izgledalo. Jovana ga je
pogleda u oči i nasmešila se. Pomislila je da je pročitao njene
misli. On je ostao mrtav ozbiljan. Jovana se uozbiljila. Zamislila
je da će se on spustiti na pesak i dopuzati do nje četvoronoške,
ne prekidajući kontakt očima, koji je u isto vreme i ledio i žario.
Ali nije. Sledećeg trenutka on je stajao pored Marijine
ležaljke i gledao u njeno usnulo lice i vrelu kožu. Tipično.
Jovana se vratila svojoj knjizi. On se nadvio nad Marijom,
oslonio se rukama na njenu ležaljku i uperio svoje lice u njeno,
zadržavajući zaleđen ozbiljan izraz lica.
– Jovana, opet mi zaklanjaš sunce – promrmljala je Marija
dremljivo.
– It's not me – upozorila ju je Jovana na engleskom.
Marija je otvorila oči. Kratak gromoglasan vrisak prolomio
se plažom. Skočila je i sela. Delovala je preplašeno i
uznemireno, a ruke su joj se tresle.
– Šta ćeš ti ovde – pitala je?
– Zašto ti je isključen mobilni? – pitao je on čučeći pored
nje i gledajući je pravo u oči.
– Pokvario se.
– Nemoj da lažeš – on se nije trudio da bude ljubazan.
– Ma, ostavi me na miru, šta te se tiče! – brecnula se
Marija. – I prestani da me pratiš!
Muškarac je uzdahnuo i ustao.
– Pođi sa mnom – naredio je.
– Ne mogu, vidiš da nisam sama.
42. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić41
On je pogledao u Jovanu. Ona je uplašeno i preneraženo
gledala u njih.
– Moramo da razgovaramo, vrati se posle – rekao je on.
– Nemam ja šta sa tobom da razgovaram.
– Prestani da se praviš pametna, Marija – prosiktao je kroz
zube i stegao je snažno za nadlakticu. – Polazi odmah!
Ljudi koji su bili u blizini su zaćutali i pogledali u
njihovom pravcu.
– Sačekaj me molim te – rekla je Jovani, a glas je trebalo da
joj bude umirujući, kao da još ima kontrolu nad situacijom, ali
nije.
Otišli su u zaleđe plaže i zaustavili se u osamljenom
prolazu između dve montažne kućice-restorana. Pričali su
uzbuđeno, ali se nisu mogli čuti od muzike i graje. On je pričao
polako, držao je za ramena i stiskao je neprimetno, ali snažno.
Ona se otimala histerično i ljutito mu odgovarala. Onda je on
počeo da je cima i trese. Jovana, koja je sve to gledala, takođe je
počela da se trese. Nije imala nikakvu ideju o tome šta se
dešavalo. Samo je nemo posmatrala sa velikom dozom straha i
slutnje. U jednom trenutku, Marija se otrgla i udarila ga u
grudi, jednom pa drugom rukom, kao da udara u stenu. On je
kratko i brzo, poput vetra, zamahnuo rukom i njena glava se
zanela u istu stranu, a kosa joj prekrila lice.
– Policijaaaaa!!! – Jovana se prodrala i potrčala u njihovom
pravcu. Čitava plaža se usredsredila na nju. – Help! Help!
Pritrčala im je i ustremila se na zbunjenog muškarca-
siledžiju, mašući rukama neodređeno u nadi da će ga dokačiti
ili bar uplašiti, trudeći se pri tom da privuče što više pažnje
galamom.
– Siledžija! Manijak! Aaaa!!!
– Jovana, smiri se – Marija je pokušala da je smiri i odvoji
od njega, ali umalo nije i ona dobila po nosu. Prišao im je i onaj
plavokosi muškarac, i posle nekoliko trenutaka Jovana je bila
jedina kojoj je trebala pomoć, budući jako uplašena i agresivna.
Svi su je umirivali, pa čak i Marija, kao da se prethodno ništa
nije dogodilo.
– Ali on, ali ti… – mucala je Jovana.
43. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 42
– Smiri se, sve ću ti objasniti. Prestani da paničiš, privukla
si pažnju cele plaže! – sirota Marija, malopre sva uzrujana, sada
je već davala pravo sebi da se ljuti na Jovanu i da bude drska.
– Hteo je da te siluje, a ti ga braniš!
– Ne preteruj – reče Marija.
– Ko ti je ova ludača? – pitao je njen siledžija.
– Ludača? Ma ko si ti?! Ti si ludak! Siledžijo! Manijače! –
odbrusila mu je Jovana?
– Šta se ovde dešava – videvši gužvu i galamu, prišla su
im dva policajaca u uniformi, od kojih je jedan, reklo bi se po
šeširu, verovatno bio žena.
– Aha! Konačno! – uzviknu Jovana – Ovaj ovde – uperi
prst u siledžiju – maltretirao je moju drugaricu.
– Jovana! – Marija je preseče pogledom i obrati se
policajcu koji je verovatno bio žena – Moja prijateljica malo
preteruje. Samo smo se prepirali.
– Dokumenta, molim.
Dok je Jovana otišla po dokumenta Marija je pokušala da
im objasni.
– Znate, ona nije odavde. Ona živi u Londonu i malo je
nervozna zbog nekog terorističkog napada.
– Kakvog terorističkog napada? – reče policajac koji je
sigurno bio muškarac, hvatajući se za pištolj o pojasu i osvrćući
se oko sebe.
– Ma neki tamo… u Londonu – Marija odmahnu rukom.
– A, to… – pribra se policajac. – Molim vas i vaša
dokumenta – reče siledžiji i njegovom zelenookom prijatelju.
– Nemam ništa kod sebe – reče ovaj. – Zaboravio sam da
ponesem.
Jovana je donela Marijinu ličnu kartu i svoj britanski
pasoš, koji su policajci pažljivo zagledali sa svih strana.
– Dobro. Vi ste u redu. – rekoše i vratiše dokumenta
devojkama. – A vi ćete morati da pođete sa nama.
– Aha! Uhapsite manijaka! Ako, ako. – dobacivala je
Jovana za njima, dok ju je Marija cimala za ruku. – Šta ti je,
zašto me cimaš?
– Prestani da dramiš – umirivala ju je Marija.
44. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić43
– Dramim?! Ja dramim? Objasni mi, molim te, ko ti je ovaj
siledžija? Ovaj kreten! Ovaj idiot! I zašto ga uporno štitiš, kad
sam lepo svojim očima videla da ti je udario šamar?
Marija je pogledala u zemlju postiđeno.
– Ma, to je Luka.
45. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 44
10.
Godina 1997. Država: Jugoslavija. Ledeno februarsko veče.
– Problem sa nama Crnogorcima je što nemamo talase –
govorio je tridesetpetogodišnji Vukašin Milošević svom deset
godina starijem bratu Radovanu, na takav način, kao da je
popio svu pamet sveta. – Nemamo prave, velike talase, kao u
Kaliforniji. Sve nam je ravno. – pokazuje rukama horizontalnu
liniju – Bara obična! Od Bara do Barija!
– Ne mislim da su talasi trenutno naš najveći problem –
mirno je odgovorio Radovan slušajući radio sa koga je
dopiralo:„…Apeluje se na sve Beograđane da prestanu da
slušaju ovaj radio program u svojim kućama i da izađu na
ulicu…“ Njegov sedamnaestogodišnji sin Luka, muvao se po
stanu ogrnut američkom zastavom očigledno se spremajući da
nekuda izađe. Bio je odveć visok mladić, tamnoput, ozbiljnog
lica i muževnog glasa, ali je njegova vitka i slaba građa
otkrivala pubertetliju koji je od jutros porastao još nekoliko
milimetara.
– Nijesu najveći, ja to i kažem. No su mali! Čuješ li me,
mali! – Vukašin se nadvijao preko stola prema svom bratu. – I
nijesu tvoj problem. Tvoj problem je ovde u Beogradu, na
Dedinju… Da sam ja toliko godina u politici, kao ti, odavno bih
ja smak'o diktatora što nam bruka prezime.
– Otići će on, uskoro.
– Jes' vala, jedino ako se šlagira – reče, vraćajući se u
stolicu.
Radovan je živeo u Beogradu, bio je pravnik i funkcioner
jedne manje demokratske opozicione stranke koja se sa ostalima
borila protiv režima Slobodana Miloševića. Poreklom
Crnogorac, a po prirodi miran i staložen čovek. U svojoj
dugogodišnjoj karijeri napredovao je prilično dobro, ali opet ne
46. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić45
dovoljno, s obzirom na svoju stručnost, jer nikada nije bio član
SKJ, SPS ili JUL. Pre pet godina, pokošena teškom bolešću,
umrla mu je žena, i od tada je živeo sam, posvetivši svu pažnju
svojoj političkoj karijeri.
Njegov brat Vukašin emigrirao je još davno u Ameriku,
kao i ostatak njihove porodice, u potrazi za boljim životom.
Pošto se tamo zaposlio kao advokat zarađivao je dosta novca,
ali sa svojom suprugom nije imao dece.
– Luka, je l’ dobra zastava? – pitao je svog bratanca.
– Odlična je. Hvala ti puno striče.
– Ništa, ništa. Treba da dođeš u Kaliforniju da te stric
nauči da surfuješ na talasima.
– Važi – odgovori Luka rasejano – nego, jeste li videli
negde moju pištaljku?
– Ne znam, vidi u svojoj sobi – odgovorio je njegov otac.
– Treba da ga pošalješ kod mene – reče Vukašin svom
bratu, kada je Luka izašao iz sobe. – Gubi mladost ovde. Nema
perspektivu u ovoj klaustrofobičnoj zemlji.
– Ne dolazi u obzir! – Radovan se odjednom uzbudio. –
On ostaje ovde! Dobro je njemu ovde, ništa ti ne brini.
– Znam ja da njemu ovde nije loše, ali bi mu tamo bilo
bolje. Šta ova zemlja ima da ponudi mladima?
– Biće i ovde bolje jednog dana. Menja se.
– Mijenja se, mijenja… Što se mijenja? Jedino se cijene
mijenjaju, i to svaki dan!
– Promene ne dolaze same od sebe, već svi moramo da se
potrudimo – kao uvežbani politički tekst govorio je Radovan.
– E jesi naivan – Vukašin se nasmeja podrugljivo. – Neće
ovde nikad bit bolje, čuj što ti kažem: nikad! Bit će, vala, samo
sve gore! – napravi pauzu i spusti ton – Šalji ga prijeko kod
mene, dok je još mlad, dok može da dobije vizu. Ako si riješio
sebe da zarobiš u ovom zatvoru, pusti barem njega da proživi.
Radovan se nasmeši i mirno odgovori:
– Ova zemlja će ostati na ovoj omladini koja se sada na
ulici bori za slobodu i demokratiju.
Vukašin tresnu dlanom o čelo i prevuče šakom preko svog
zgroženog lica. U tom trenutku, toplo obučen i spreman za
izlazak, Luka se pojavio u sobi.
47. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 46
– Odoh ja – reče, pošto je pogledao na sat.
– Ideš. Dobro. – reče Radovan, ignorišući preuveličanu
reakciju svog brata. – Objasni tamo da večeras nisam mogao
doći.
– Čekaj, Luka, da ti stric nešto reče – zaustavi ga Vukašin.
Napravio je pauzu koja nagoveštava bitnost onoga što će
reći.
– Život ti je… kao surf na talasu! Ako hoćeš da opstaneš
na površini, moraš da uhvatiš talas koji ti naiđe i da ga ne
puštaš. Da budeš stalno na njemu. Ako ti talas pobjegne, ti
ostaješ na mirnoj vodi i toneš.
Luka se zamislio.
– Pusti ga Luka, vidiš da lupeta – reče Radovan.
– Ja lupetam?! Ja?!
– Ne, u pravu je stric – progovori Luka. – Ima tu istine.
– Nego šta da sam u pravu. Samo, problem je u tome što
ovde nema talasa! – zaključi zadovoljno stric. – Nije li?
Razumiješ? Nema talasa!
– E, pa baš zato mi talasamo – reče Luka i dunu u pištaljku
podižući stisnutu pesnicu visoko uvis – Do konačne pobede!!! –
i istrča iz stana.
– Lijep je na mene, a tvrdoglav i lud na tebe – reče
Vukašin svom bratu posle kraće pauze.
Ledena februarska noć pritiskala je mračne i tesne
dorćolske ulice. Na desetak stepeni ispod nule čak su i ulične
svetiljke davale slabu i hladnu svetlost, koja se upijala u suv i
zaleđen asfalt. Luka je izašao iz zgrade, navukao rukavice,
podigao kragnu na jakni i pošao ka centru. Na uglu kod crkve
sv. Aleksandra Nevskog čekao ga je Viktor, plavokosi dečak
svetlog tena, nesvakidašnje zelenih očiju i jarkih crvenih usana.
Držao je ruke u džepovima i prebacivao se sa noge na nogu.
– Gde si, brate, skamenio sam se ovde – rekao je, radostan
što ga vidi.
– Izvini, brate, došao nam stric iz Amerike pa me zadržao.
– Je l’ doneo? – pitao je Viktor nestrpljivo.
48. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić47
Luka je malo raskopčao jaknu. Ispod je blesnula
svilenkasta tkanina sa crvenim prugama, koju je nosio pripijenu
na grudima.
– To! – oduševljeno uzviknu Viktor.
Veselo su se uputili Francuskom ulicom ka Trgu
republike.
Viktor je bio dete skromne ali velikodušne radničke
porodice. Imao je dve starije sestre i svi su živeli u malenom
stanu na Dorćolu. Njegovi roditelji su voleli Luku, a Viktorova
majka mu je naročito bila naklonjena nakon smrti njegove
majke, pa je brinula o njemu kao o svom sinu. Tako su oni živeli
skoro kao prava braća.
– Zvao sam i Marka, ali nešto sere, kao nije mu dobro –
reče Viktor.
– Kurac, nije mu dobro… Ne da mu ćale. A kad je počeo
štrajk, on je jedini išao u školu. Ma dosta mi je više tog njegovog
dvoličnog sranja. Neka prizna da je komunjara ili neka nam se
pridruži na ulici.
– Pička. Nije njemu lako. Ćale mu je kreten. Ja sam lično
čuo kad je rekao za nas da smo propaliteti, anarhisti i huligani.
– Ko je to rekao?
– Pa, Markov ćale.
– Mogu da mi puše i on, i njegov ćale, i deda, i ceo CK! I to
ću lično da mu kažem kad ga budem video.
Trg je već bio zakrčen demonstrantima: učenicima,
studentima, profesorima, radnicima. Nosili su parole protiv
režima, kontrole medija i krađe lokalnih izbora, kao i nemačke,
britanske i druge zastave, uvezane sa srpskim. Luka i Viktor su
raširili američku zastavu i pomešali se sa masom. U jednoj
grupi lepo obučenih, urednih ljudi, stajao je i Zoran Đinđić u
društvu Vesne Pešić i još nekih lidera opozicije, kao i novinara, i
nešto objašnjavao gestikulirajući rukama. Jedan od gospode iz
te grupe, u dugom crnom kaputu ispod čijih revera se videla
kravata, mahnuo je Luki i pozvao ga da priđe:
– Miloševiću! Gde ti je otac?
49. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 48
– Poručio je da večeras ne može doći… – odgovori Luka. –
Došao mu je brat iz Amerike
– Mogao je i njega povesti, da prenese sliku u svet.
Luka se samo nasmešio i ponosno pokazao na zastavu.
– Lepo, lepo – nastavi ovaj gospodin veselo – samo mu
prenesi da je sastanak saveza sutra u tri i da mi se javi pre
podne da mu kažem gde tačno. Zapamti.
– Preneću mu.
– Čuješ li šta se priča, brate? – upita ga Viktor kada mu se
ponovo pridružio. – Kordon je blokirao Draškovića na Novom
Beogradu. Ne mogu nam se pridružiti.
– Mamu im jebem crvenu – opsova Luka.
– Mi ćemo krenuti ka njima.
Oko devet časova formirala se kolona prošarana
transparentima i zastavama na čijem čelu je nošen ogroman
transparent na kome je pisalo „Beograd je svet“. Krenuli su ka
Brankovom mostu u susret blokiranim protestantima sa druge
strane Save. U masi je vladala tenzija, napeto iščekivanje, ali i
pozitivno raspoloženje.
– Je l’ te još smara Sanja, brate? – pitao je Luka dok su se
spuštali Sremskom ulicom.
– Ne da smara, brate, nego ubija! Dvesta puta je zvala
danas. Jebo te, koja je to ćurka…
– Zašto je ne otkačiš?
– Otkačim je ja, – reče Viktor – ali mi ona opet dođe na
kurac. Slepica.
– Zaljubljena je. A šta, tebi kao nešto fali, brate? – Luka se
nasmeši ironično.
Viktor ga pogleda pronicljivo.
– Hoćeš ti, brate, da je jebeš?
– Ja?! – Luka je bio iznenađen ovim pitanjem.
– Pa, možemo i zajedno, brate – nastavi Viktor paleći
cigaretu. – Mala je odlična. E, pazi, to bi bilo ludo: u sredu, kad
bude došla kod mene, da joj namestimo. Da je napijemo,
naduvamo, ili tako nešto, pa da je uništimo od kurca. – Viktor
se zakikota uzbuđeno.
– Zezaš – Luka ga pogleda ispitivački.
50. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić49
– Zašto? Nećeš?! Šta nas boli kurac, brate!
– Mislim, što da ne… – Luki zastade glas, a pogled mu
ostade prikovan pravo ispred, negde na Brankovom mostu. –
Jebo te… Kordon!
– Uaaaa!!! – zaurla Viktor.
Početak mosta bio je blokiran debelim oklopljenim
policijskim kordonom. Policajci su imali štitove, šlemove,
pancire, pendreke, gas maske, i ko zna šta još, što na prvi
pogled nije bilo uočljivo. Na drugom kraju mosta, drugi kordon
zadržavao je drugu grupu demonstranata. Masa se zaustavila
nedaleko od prvog… Sitni predmeti leteli su ka policajcima,
zvižduci, pištaljke, dobacivanje, psovanje.
– Imaju naređenje za juriš – pročulo se.
– Bando crvena!!!
Nekoliko sati kasnije slika je bila totalno drugačija. Gužva,
metež i panika u oblaku gustog suzavca. Vodeni top izbija iz
bočne Pop Lukine ulice i kreće na masu. Demonstranti se
razbijaju, neki beže nazad, neki napadaju vodeni top palicama,
neki pokušavaju da se probiju na drugu stranu i napadnu sa
leđa kordon koji se već razbija. Policija sa gas-maskama prodire
među demonstrante, tuče, batina, pendreči, šutira. Ni žene ni
lideri nisu pošteđeni.
Jedan suzavac pao je ispred Viktora. Brzo je navukao šal
preko nosa, dotrčao do limenke iz koje je šikljao gust beli dim,
zgrabio je i bacio nazad na policiju. Ali, šal mu nije mnogo
pomogao. Vetar je naneo mlaz na njegovo lice, i istog trenutka
osetio je kao da su mu se pluća sledila i zakočila. Oči su ga
strašno pekle iako je žmureo, i nije mogao ni da proba da ih
otvori. Uhvatio se za vrat skidajući šal i otkopčavajući jaknu,
pokušavajući da dođe do daha i vazduha, ali svuda oko njega je
bio samo gust suzavac. Teturao se na slepo kroz masu koja je
bežala, saplitao se i sudarao sa drugima, a onda je odjednom
osetio snažan udarac u rame, ali ne tvrdim predmetom, već
oštrim i ledenim mlazom vode, kao mačem. Pao je na asfalt
pokošen. Pokušao je da dozove Luku, ali nije mogao ni da diše,
a kamoli da viče. Još jednom, oštar mlaz vode je prešao preko
51. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 50
njega uz zaglušujuću buku poput vodopada, probijajući se kroz
odeću do kože, i čak ga svojom snagom zakotrljao po asfaltu.
– Viktore! – dozivao je Luka kroz kašalj. On se takođe
nagutao suzavca i oči su ga pekle, ali je uspeo na vreme da se
izvuče podalje. Dozivao ga je i tražio pogledom, ali nije mogao
da ga vidi od gužve i izmaglice koja se polako razređivala.
Svuda oko njega policija je mahala pendrecima. Neki su udarali
neodređeno, nasumično, koga dokače, a neki bi se
usredsređivali na jednog, batinali ga dok ne bi pao, a onda bi ga
šutirali i gazili, psujući ga, nanoseći mu povrede do nekog
određenog stepena, kao po nekom pravilu, koji normalan svet
nije mogao razumeti, a koji su oni negde, na svojim obukama,
naučili. Onda bi ga ostavili da krvari na asfaltu i pohitali bi na
sledeću žrtvu, brzo, da nešto ne propuste.
Luka je čučnuo pored zida i pokrio se jaknom kada su
policajci naišli. Savio je glavu među kolena i pokrio je rukama.
Osetio je jedan snažan udarac po leđima i još jedan po prstima,
a ona je čuo „Drž ga, drž ga... “, policajci su otrčali na drugu
stranu i oko njega se umirilo.
„Dobro sam prošao“, pomislio je, podigao pogled i video
da se ulica ispred njega umirila. Policija je potiskivala
demonstrante ka Terazijama. Iza njih su ostajali ljudi na ulici,
ležali nepokretno, puzali, hramali, posrtali. Jedan policajac
zaostao je za ostalima, zabavljen šutiranjem nekog dečaka,
nakvašenog i savijenog u lokvi vode koja se već ledila. Okomio
se na njega kao besan pas, šutirao ga i udarao pendrekom, a sa
njegovog nepomičnog tela je prštala voda.
– Viktore! – povikao je Luka, ne baš glasno, samo koliko je
mogao da aktivira blokirane glasne žice.
Zadrhtao je. Imao je samo trenutak, manje od sekunde, da
se uplaši. Ustao je, dočepao metalnu šipku od nekog
transparenta i bez mnogo razmišljanja potrčao ka njemu. „Šlem,
pancir, štit, čizme…“, proletelo mu je kroz glavu dok je trčao
stegnutih zuba. Erupcija besa naterala mu je krv u lice.
Nesvestan snage svojih promrzlih, pretučenih prstiju, zaleteo se
i, ispustivši urlik, tresnuo hladnim čelikom u policajčevu
nezaštićenu cevanicu.
52. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić51
Ovaj pokleknu i pade na kolena oslanjajući se rukama na
asfalt. Jednom rukom skide masku sa lica i jauknu. Luka
nastavi da ga udara, hitro, svaki put sve snažnije, po rukama,
nogama, panciru, ispuštajući kroz zube bes u vidu životinjskog
režanja.
Udarao bi ga tako verovatno sve do kasnog zimskog
svitanja, dok đubretari ne bi došli da ga pokupe sa smećem i
razbacanim transparentima, pa da ga odlože bezbedno na
deponiju, daleko od ljudi gde nikome ne može nauditi, ali se
setio Viktora koji je ležao u poluzaleđenoj vodi. Bacio je palicu i
brzo mu pritrčao. On je nepomično ležao na asfaltu, kratko i
ubrzano disao i šištao kroz zube. Iz kose mu je niz čelo i
dlanove kojima je pokrio lice curila krv.
– Viktore – prošaptao je Luka i pokušao da ga uspravi, ali
on nije mogao da stoji na nogama.
– Pomoć! – povikao je Luka, opet ne baš glasno, i osvrnuo
se oko sebe, ali nije bilo nikog u okolini ko bi mogao da mu
pomogne, osim policajaca koji se previjao od bola pored njih.
Uspeo je da podigne Viktora u naručje i sa njim pobegne u
sporednu ulicu. Leđa su ga jako bolela od udarca pendrekom, a
promrzle i pretučene prste nije osećao. Ali, on nije razmišljao o
svojim mukama. Viktor je pravio bolne grimase na svom
modrom licu i još više usitnjeno disao i drhtao, jecao. Stezao je
Luku za revere jakne i pokušavao da kašlje. Luka je samo
teškim koracima bežao sa njim u naručju. Nije bio lak, a još
težim ga je činila vodom natopljena odeća.
Tek kada su bili daleko od svake buke, na tihoj kaldrmi
Starog grada, u senci tornja Saborne crkve, Luka je osetio
iznemoglost, i pomislio da neće uspeti. Uneo ga je u ulaz jedne
stare zgrade u ulici Sedmog jula, pažljivo ga spustio na
stepenište i naslonio na zid.
– Jesi li dobro? Jesi li dobro? – panično je ponavljao.
Iako je bilo sasvim očigledno da mu je jako loše, Viktor je
smogao snage da klimne glavom. Iz kose mu je niz svilenkaste
zlatne pramenove sve do modrih ispucalih poluotvorenih
usana curila krv, iz nosa i očiju suze i sline. Tresao se kao listić
na vetru, mišići su mu se grčili i nije mogao otvoriti oči. Luka
mu je skinuo mokru jaknu, koja se na ivicama rukava već ledila,
53. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 52
ali su i džemper i majica ispod bili potpuno mokri, pa mu je i
njih skinuo.
– Biće sve u redu, batice… Biće sve u redu. – govorio mu
je, a u glasu mu se osećalo da svakog trenutka može zaplakati
kao dete.
Ali, nije bilo mesta za suze. Trebalo mu je nešto suvo da
ga obriše. Odvezao je sa sebe zastavu koja mu je sve vreme bila
na ramenima, i njom mu obrisao krv sa lica i kose i ledenu vodu
sa modrog tela. Na kraju je skinuo svoju jaknu i obukao mu je.
– Možeš li da ustaneš? – pitao je.
Viktor ga je pogledao ispod poluspuštenih kapaka
mutnim i krvavim pogledom i klimnuo glavom, a možda je,
zapravo, tek tada klonuo.
– Drži se, batice, drži se. Naći ćemo pomoć. – tešio ga je
Luka, a i sam se tresao od hladnoće i straha kome nije smeo da
pogleda u oči. Ustao je i podigao ga. Jednu njegovu ruku je
prebacio preko svog ramena i čvrsto ga stegao oko struka.
Polako su krenuli uz ulicu Sedmog jula. Viktor je malo koračao,
a onda bi ga noge izdale, pa bi se prepustio da ga Luka vuče.
Grad je bio pust. Prošli su pored zgrade Narodne banke,
presekli Knez Mihajlovu i izašli kod Studentskog trga. Tamo su
zaustavili kola hitne pomoći koja su prolazila. Iz auta su izašli
medicinski radnici i pažljivo uneli Viktora. Luka je hteo da
pođe sa njima.
– Ne može, nema mesta – odgovorio je jedan. – Ko zna
koliko ćemo još morati da pokupimo.
– Idi kući – prošaptao je Viktor, i to je ohrabrilo Luku, jer
je ovaj konačno progovorio. – Biću dobro.
Zatvorili su vrata kombija i odvezli se niz ulicu. Tek tada,
Luka je opustio zube, shvativši da ih je do tada sve vreme držao
jako stisnute, od čega ga je bolela ukočena vilica. Pogledao je u
zastavu koju je gužvao u rukama. Bila je mokra, krvava i
pogužvana.
Kasnije te noći, dok je sedeo utopljen u svom krevetu i pio
čaj, dok je njegov otac nervozno telefonirao stranačkim
kolegama, dok su sa radija dolazile informacije o bilansu „Noći
dugih palica“, dok je bol u zagrejanim leđima i prstima postajao
54. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić53
sve jači, Luka nije mogao da se otrgne snažnom utisku da nešto
nije u redu sa njim. Te iste večeri, dok je svog teško povređenog
druga nosio na rukama, i dok ga je posle presvlačio na
stepeništu zgrade u ulici Sedmog jula, mislio je o tome kako bi
bilo nepodnošljivo strašno da ga slučajno izgubi, i to baš sada,
kada su imali onaj plan sa Sanjom za sredu.
Ustvari, nije samo pomislio, već se, zapravo, preplašio. Iz
još neistraženih mutnih dubina svoje mlade adolescentne
ličnosti izvukao je neko njemu do tada nepoznato osećanje koje
nije znao da protumači i za koje nije bio siguran da li je uopšte
trebalo da ga dira.
I da li je to sada pokušavao da ga potisne nazad na dno?
Odrastanje je, zapravo, lov u toj mutnoj i dubokoj vodi.
Sve što se u mladosti ne izvuče, jednog dana će već samo
isplivati na površinu, ali kao truo i smrdljiv leš.
55. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 54
11.
…Beograd, SCG, 2005.
– To je Luka Milošević?!!! – zaprepastila se Jovana?
– Da… I molim te, budi malo tiša, već si privukla pažnju
cele plaže. – umirivala ju je Marija, kao da se ništa nije
dogodilo. – Mislim da bi bilo bolje da sada pođemo kući.
Sunce je i dalje pržilo njihova lica, pa je Marijino crvenilo
od šamara na obrazu ličilo samo na opekotinu.
– Molim te da mi sve hitno objasniš – zahtevala je Jovana,
dok su šetale stazom ka ulici. – O čemu se ovde radi?
Šta da joj objasni? Kako da joj objasni, kad ni njoj nije bilo
jasno? Gde je sve počelo, kako sve počinje? Seća se da je samo
želela da bude srećna i da ispuni svoje snove. A sada… Sada
samo želi da je nema, da nestane, da ode daleko od svega i od
svih, da je niko ne gleda, da je niko ne pita šta se dogodilo. Zar
je to bitno, šta se dogodilo?
– Ja razumem da tebi sve ovo izgleda jako čudno i
uvrnuto, i da stvari nisi tako zamišljala, ali moraš da mi veruješ
da ništa nije tako kako izgleda.
– Osim njega – ubaci Jovana. – On izgleda baš onako kao
sam očekivala.
– Dopada ti se?
– He's so goddamn sexy! – ozbiljno reče Jovana, vrteći
glavom.
– Znam. Rekla sam ti. Ali, moram da ga ostavim. Moram!
Ovako više ne mogu.
– A onaj plavušan sa njim, to je, znači…
– Viktor – smrknuto reče Marija kroz zube.
– Pa i on je pravi slatkiš, dušo! Zar ne? Prelep je. O njemu
mi nisi nikada pričala.
– To je prokleti Viktor! – naglasi Marija besno.
56. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić55
– O, izvini. Znači i njega mrzimo. – zaključi Jovana.
– Iz dna duše.
– Ah. Biće teško. – uzdahnu Jovana. – Ali, ako mi sve lepo
objasniš, možda mi pođe za rukom.
Opet. Kao da sve mora da bude objašnjivo. Odakle početi?
Ovo danas, to je zbog onog od jutros, to od jutros zbog onog
sinoć. Od sinoć do juče, od juče do prekjuče, zimus, prošle
godine…
– Luku sam prvi put upoznala još dok sam se zabavljala se
Denisom.
– Još tada? – čudila se Jovana. – Ja sam tada bila u
Beogradu. Kako ja to nisam znala?
– Ma, jedva da sam ga tada primetila. Bio je potpuno
nevažan lik, klinac, nikada ga nisam pominjala. Ali, kako sam
kasnije saznala, on je tada na mene mnogo više obratio
pažnju…
57. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 56
12.
Dorćol, Beograd, Jugoslavija, jesen 1998.
– Ne, stvarno, brate, ja ne mogu da idem kod Komunjare
na rođendan – Luka se izležavao na fotelji u svom stanu. – Idi
sam, ako ti se baš ide.
– Ne seri, nego se spremaj – Viktor je stajao na sred sobe i
pokušavao da ga nagovori da krene.
Marko, koga su od nemila zvali „Komunjara“, bio je
njihov drug iz kraja, još od detinjstva. Te godine čitava
generacija navršavala je osamnaest godina, što, u principu, nije
donosilo ništa novo za njih osim prava da se i njihovi glasovi
potkradaju na izborima. Prošlo je već više od godinu dana kako
su demonstracije uspešno završene – Beograd je bio
demokratski grad, ali državom su i dalje upravljali isti ljudi i
vladale su iste podele i netrpeljivosti. Viktor se oporavio od
„Noći dugih palica“, kombinacija sa onom Sanjom nije urađena
one srede, ali jeste nekog tamo petka.
I ne samo tada.
I ne samo sa Sanjom.
– Brate, ne mogu, smoriću se – negodovao je Luka. – Tamo
će da se sluša samo turbo folk, svi će biti fensi i kič obučeni,
komunjare će se proseravati na svakom koraku, a i Denis mi
posebno ide na kurac! Ne mogu.
– Pazi ovamo, imam plan – Viktor otvori ormar sa
garderobom i poče da ga pretražuje. – Znaš da se Marko prima
na Dacu Gaborku? Ona će sigurno biti tamo. E, a znaš da se ona
oduvek primala na mene. Idemo da smuvamo Gaborku, njemu
ispred nosa, da mu presedne rođendan. A, brate, šta kažeš? Evo
58. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić57
ti, obuci ovo. – Viktor baci Luki neku majicu, koja pade ovome
preko glave.
– Brate, Daca Gaborka je gaborka – naglasi Luka ispod
majice.
– Brate, stavićemo joj kesu na glavu – reče Viktor trzajući
kukovima i pesnicama.
Prasnuše u smeh.
Nedaleko odatle, u jednoj velikoj posleratnoj vili sa
visokim plafonima i zidovima obraslim bršljenom, već su se
počeli okupljati gosti. Slavljenik Marko Zdravković šetao je
svoje lakirane cipele po prostranom salonu sa kaminom iznad
koga je na istaknutom mestu stajala velika uramljena fotografije
njegovog dede u društvu sa Titom. Sa uvek potpuno istim
izrazom suzdržanog oduševljenja i gostoprimstva on se kretao
ka pridošlim gostima. Uzeo bi poklon, predao ga poniznom
batleru, a goste bi uputio na šank, gde im je na usluzi bio
iznajmljeni barmen u beloj košulji, sa leptir mašnom i crnim
pantalonama.
U neko doba, kad je salon u prizemlju već bio prilično
popunjen, niz ulicu je naišao ispoliran BMW, bešumno se
uvezao u dvorište kroz otvorenu gvozdenu kapiju i, uz
pucketanje suvog lišća i grančica, zaustavio se ispred garaže. Iz
njega je najpre izašao Denis, prešao na suprotnu stranu i
otvorio vrata Mariji.
Kada su se pojavili na vratima salona jedino muzika nije
zamukla. Devojke su manje-više diskretnim pogledima najpre
uz uzdahe požudno posmatrale Denisa, a zatim su, sa kiselim
izrazima lica i uz međusobna došaptavanja primetile i Mariju.
Momci su posmatrali samo Mariju, njene gole noge na visokim
potpeticama, njene sjajne usne, istaknute grudi. Ko bi rekao da
joj nije bilo još ni osamnaest!
Marko ih je odmah primetio i prišao im sa istim onim
izrazom na licu.
– Marko, ovo je Marija. Marija, ovo je moj mlađi brat,
Marko – reče Denis formalno.
59. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 58
– Denise, moraš da pomogneš nešto batleru u magacinu –
reče Marko.
– Zar sada? Vidiš da nisam sam.
– Ko će drugi? Neću valjda ja? Meni je rođendan.
Denis uzdahnu, prelete pogledom preko salona i,
ugledavši nekoga, povede Mariju za ruku u tom pravcu.
– Marija, upoznaj našu komšinicu Dacu.
Marija osmotri devojku koja joj se smešila razrogačenih
očiju. Kosa joj je bila totalno bezveze, ispod predugih šišaka
štrčao joj je kljun, a lice joj je bilo puno bubuljica. Bila je u
društvu još nekih devojaka, koje je bilo teško primetiti.
– Molim te, Daco, budi ljubazna i pomozi Mariji da se
posluži pićem dok se ja ne vratim – reče Denis, pa došapnu
Mariji – Maco, izvini me na trenutak, brzo se vraćam.
Daca povede Mariju do šanka.
– Znači, ti si ta srećnica što je dočepala Denisa – reče joj
usput. – Pa, čestitam.
– Mda – reče Marija, ne znajući kako to da shvati. – Hvala.
– Moram, moram reći da sam malo ljubomorna – Daca je
podvriskivala i pokušavala da zvuči veselo i ljubazno
naglašavajući svaku drugu reč – ali, vi, vi ste divan par! Moji
komplimenti!
Daca je možda bila ružnjikava, ali je zato bila vrlo ljubazna
i iskrena devojka. Marija se vrlo brzo opustila u njenom
društvu. Denis se posle dužeg zadržavanja pojavio, ali mu je
zvonio mobilni pa je, izvinjavajući se i opravdavajući se, opet
negde otišao autom.
– Ćao Daco – odnekud se pojavio Marko sa
najkretenskijim osmehom do tada.
– Ćao Marko – reče Daca kolutajući očima. – Pa gde si ti,
nema te još od malopre?
– Evo, tu sam – reče, znojeći se, a onda se odjednom seti
nečega – Hoćeš da igramo?
– E, ne mogu, stvarno, lekar mi zabranio – reče Daca,
mrtva ozbiljna.
– Kako to? – upita Marko.
– Ženski problemi – odgovori Daca ubedljivo. – Eno, Sanja
se dosađuje. Pitaj nju.
60. copyrightbyAsh
Aleksandar Đuričić59
– Hoćeš piće? – nastavi navalentno Marko.
– Važi. Idi donesi nam martini, ja ne smem mnogo ni da
hodam.
Marko odleprša.
– Kreten – reče Daca Mariji. – A u koju školu ti ideš?
– U filološku. A ti?
– Frizersku.
– Super – reče Marija i nasmeši se ljubazno.
Nešto kasnije pojavili su se i Viktor i Luka. Pozdravili su
se sa Markom i mislim da nema potrebe da ponovo opisujem
kako je to izgledalo i šta je sledilo. Uzeli su piće i skrasili se na
mestu sa koga su imali dobar pregled.
– Mislim, brate, kakav krš od žurke! – zgražavao se Luka.
– Samo još nedostaju njegov ćale i partijske kolege sa
petokrakama na čelu, pa da puste „Druže Tito“ i da idemo svi u
pičku materinu.
– Tu je Sanja – Luka pokaza pogledom.
Sanja je stajala u društvu nekoliko drugarica. Imala je crnu
ispravljenu kosu i svetao ten. Nije se mogla pohvaliti nekom
građom. Bila je ravna, nije imala ni grudi ni kukove. Za nju se
nije moglo reći da je ružna, jer nije imala nikakvih ružnih crta
na licu, ali na njoj se nije moglo pronaći ništa naročito
interesantno.
Verovatno da je njena pažnja već duže vreme bila
prikovana za Viktora, jer kada ju je on primetio, ona je već bila
hipnotisana. I u tom trenutku je njen pogled bio jedini
simpatičan detalj na njoj. Bio je to pogled zaljubljene
tinejdžerke, pogled opsednutosti i čežnje.
– Pogledaj je, samo što ne svrši – prokomentarisa Luka.
– Ma, pun mi je kurac više te pušikurke – reče Viktor
okrećući glavu od nje nezainteresovano. – Ne zaboravi da
večeras imamo poseban zadatak u svetoj demokratskoj misiji
borbe protiv komunizma. Je l' vidiš negde Dacu?
I onda se, baš kao u holivudskim filmovima, masa na neki
način razmakla, i na drugom kraju salona je zasijala čitava
61. copyrightbyAsh
Surf na crvenom talasu 60
figura prelepe Afrodite-Marije okićene dragocenim metalima i
svetlucavim kamenčićima.
– Jebote, kakva pička – zabalavio je Viktor, pipajući se
među nogama.
– Gde? – osvrtao se Luka.
– Tamo, sa Gaborkom – pokazivao je Viktor.
– Uuu, štuka, brate!
Razmenili su značajne poglede između sebe, bez reči se
sporazumeli, i krenuli ka njima. Viktor je prišao Daci otpozadi i
obuhvatio je oko struka dok je ona igrala. Ona se najpre uplašila
i trgla, ali kada se susrela sa opijumom koji je zračio iz njegovih
zelenih očiju hipnotisano se nasmešila i prepustila mu se. Dok
je stajao iza Dace, igrao sa njom i disao joj u uvo, pogledom je
streljao pravo u Mariju. Luka joj je prišao, ali ona nije obraćala
pažnju na njega. Borila se sa Viktorovim pogledom, pokušavala
da ga odbije od sebe, ali ga je neprestano osećala na svojim
usnama, na dekolteu, na butinama. Toliko se uzvrpoljila i
naelektrisala, da nije ni primetila Luku, koji je sagorevao u
prizoru njenog nežnog belog vrata svilenkastog sjaja. Usne su
mu se sušile, a u grlu mu je lupalo srce. Pružio je prste ka tom
vratu, želeći samo da ga oseti, da bude siguran da postoji.
Marija je u tom trenutku već hipnotisano pratila Viktorove
usne koje su se upijale u Dacino rame, a kada je osetila dodir na
svom vratu, varnica je sevnula, krv joj je pojurila u glavu i sva
se stresla od uzavrelih strasti. Zažmurila je, ošamarila sebe u
mislima nekoliko puta, i kada je otvorila oči Daca i Viktor su se
ljubili tako strasno i vlažno, da umalo i ona nije zabalavila. A
pored nje je stajao nekakav napaljeni tinejdžer i pipao joj vrat.
Besno mu je odgurnula ruku od sebe, ni sama ne znajući zašto
je ljuta, zgrabila svoju tašnicu i istrčala u predvorje salona.
– Halo, Denise – govorila je histerično u mobilni telefon na
ivici plača – odmah da si došao po mene! Odmah!!!
Prekinula je vezu, pokupila suze iz očiju i izašla napolje.
Naslonila se na betonsku ogradu stepeništa, izula neudobnu
cipelu da odmori nogu, izvadila ogledalce i počela da namešta
umetke u grudnjaku i da popravlja šminku. Odmah za njom
pojavio se i Luka. Marija je kratko podigla pogled, i kao da nije
