1. АДАПТАЦИЈА ХИДРОЛОШКИХ МОДЕЛА У СЛИВУ РЕКЕ НИШАВЕ
Одређивање максималног протока је кључни задатак у процени претњи од
поплава. Доступност поузданих и просторно дистрибуираних параметара
максималног протока је неопходан за адекватно управљање ризицима од
поплава. У мапирање претњи и ризика од поплава и планирање мера за
заштиту од поплава потребно је правилно израчунавање максималног протока
за период који се понавља.
Примена методе за регионализацију максималног протока реке Нишаве
Теорисјкси део:
У LUBW, 2007 је дефинисано осам карактеристика и фактора речних сливова и
речних система, које су од суштинског значаја за формирање максималног
протока:
 сливно подручје AEo [km2]
 ·урбано подручје S [%]
 ·пошумљавање W [%]
 ·просечан нагиб Ig [%]
 ·дужина реке L [km] дуж главних река у сливу до ушћа
 ·дужина реке LC [km] од центра гравитација до ушћа
 · годишњи просек падавина у сливу hNG [mm]
 ·пејзажни фактор LF [-]
Описани карактеристике и фактори су укључени у вишеструке линеарне
регресије једначине, која се користи да одреди максимални проток са
различитим безбедностима (тј. MHQ и HQT), посебно
за непознате сливове:
ln Y   C0  C1  ln  AEo   C2  ln S  1
 C3  ln W  1  C4  ln I g 
 C5  ln L   C6  ln LC 
 C7  ln hN G   C8  ln LF 
где: Y, YT су промењиве
Y  MHq регионализација вредности просечног макисмалног нивоа воде /MHQ/;

2. YT 
Hq T за : T = 2, ..., 10 000 a – за регионализацију максималних испуштања
MHq
HQT;
2
MHq : средњи максимлани годишњи оток MHQ (m³/s/km )
HqT : Модул за максимални годишњи проток од отицања на одређену
2
сигурност или период понављања (Т)- HQT (m³/s/km )
C0 - C8 : коефицијенат регресије.
Коришћене информације:
За употребу методе за регионализирање (HQT-модел) коришћена је
информација максимланог отока од 6 ХМС, у горњем делу слива реке Нишаве.
За коришћење података ХМС, период посматрања и њихов слив је
представљен у Табл. 1, и просторна локација ових ХМС је приказана у Фиг.1.
Таблица 1. Коришћени ХМС и период посмазтрања
Период
Подслив ХМС-Nr. посматрања Број Површина
Име од / до год. km²
р. Височица (ХМС Брачевци-Р.Србија) 47937 1961 - 2010 49 227.00
р. Јерма (ХМС Стрезимировци-Р.Бугарска) 452 1961-1967 7 117,00
р. Јерма (ХМС Трнски Одоровци-Р.Србија) 47914 1961-2010 49 557.00
р. Јерма (ХМС Трън-Р.Бугарска) 11650/95 1937-1983 37 360,5
р. Нишава (ХМС Димитровград- Р. Србија) 47910 1961-2010 49 232.00
р. Нишава (ХМС Калотина- Р.Бугарска) 11800/223 1967-1983 16 267,00

3. Фиг. 1 Хидрометричне станице, река Нишава
Емпирична крива на разпределение на р. Нишава, ХМС
Димитровград
m3/s
120
100
80
60
40
20
0
0 20 40 60 80 100 120
p%

4. Емпирична крива на обезпеченост на р. Нишава, ХМС Трнски
m3/s
Одоровци
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
p%
Емпирична крива на обезпеченост на р. Височица, ХМС
m3/s Брачевци
140
120
100
80
60
40
20
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Фиг. 2 Емпирични криви на обезпеченост
Статистички параметри X , S , G , који дефинишу теоретичну криву. Табл. 2.
Таблица 2. Статистички параметри и теоретична крива -Пирсон III тип.
Статистички ХМС ХМС ХМС
подаци Димитровград Брачевци
Трнски
Одоровци

5. X 1,4334 1,5569 1,5237
S 0,3212 0,2913 0,2749
G 0,1 0,2 0,1
На основу тога је утврђена годишња вероватноћа прекорачења датог у Таб. 8
Таблица 3. Максимални оток реке Нишаве
Годишња ХМС ХМС ХМС Брачевци, Интервал
вероватноћа Димитровград, 3
понављања
Трнски Q m /s
Q
Одоровци,
3
m /s
3
Q m /s
1,0 2.0229 3.94 3.6276 Сваке године
0,5 26.7285 35.25 33.0469 Сваке друге године
0,2 На пет година
0,1 70.428 86.28 75.6502 На десет година
0,02 129.1611 153.43 126.7377 На петдесет
година
0,01 160.0589 189.26 152.5291 На сто година
0,002 247.6213 292.58 223.0177 На петсто години
Теоријска функција расподеле које најбоље апроксимирају попречне
криве посматране ИДС безбедности и статистичких параметара који их
дефинишу приказани у Фиг. 2
Фигура 3. Теорјиска крива расподеле, р. Нишава, ХМС Димитровград

6. 300
m3/s
250
200
150 Имперична крива
Теоретична крива
100
50
0
0 20 40 60 p% 80 100 120
Теоријска функција расподеле, р. Нишава, ХМС Трнски Одоровци
350
300
250
200
Имперична крива
150 Теоретична крива
100
50
0
0 20 40 60 80 100 120
Теоријска функција расподеле, р. Височица, ХМС Брачевци

7. 250
200
150
Имперична крива
100 Теоретична крива
50
0
0 20 40 60 80 100 120
Одређивање фактора пејзажа
Фигура 4 Геоложка карта на басейна на река Нишава
Фигура 5. Општи геолошки типови

8. Фигура 6. Употреба земље, Корине, 2006/
ДЕФИНИСАНЈЕ МАКСИМАЛНОГ ПРОТОКА КОРИШЋЕЊЕМ МЕТОДЕ ЗА
РЕГИОНАЛАИЗАЦИЈУ
Дефинисане количине вода методом регионализавије (HQT) и емпиричне
количине, методом/Plotting Positions/ представљене на Фиг.7. Ови графички
подаци показују да ХМС адаптација модела је могуће Фиг.5.

9. Фигура 7. Максимални проток, уз помоћ методе за регионализирање, ХМС
Димитровград

10. 300
250
200
Имперична крива
150
Теоретична крива
100 Регионализирана крива
50
0
0 20 40 60 80 100 120
Максимални проток реке Јерме, ХМС Трънски Одоровци
350
m3/s
300
250
200 Имперична крива
Теоретична крива
150
Регионализирана крива
100
50
0
0 20 40 60 80 100 120
p%
Максималан проток реке Височице, ХМС Брачевци

11. 250
m3/s
200
150
Имперична крива
Теоретична крива
100
Регионализирана крива
50
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110
Дефинисање максимланог протока реке Нишаве уз помоћ методе ра
регионализацију
Кроз регионализацију (прилагођен регионалним вредностима отицај са
одређеним вероватноћом) је могуће лако и брзо одређивање нивоа воде са
извесном вероватноћом као и за будућа истраживања у овој области.
Вредности параметара и фактора максималног протока у риеке Нишаве, Годеч
дефинисана тачка описа представљени су у табели.
Таблица 4. Вредности параметара и фактотри р. Нишава, гр. Годеч
ХМС- Пери Дужи AE NJa LF LF
Река-ХМС № од на 0 AE0 U W IG L LC hr (Gemittelt) (Zielwert)
GI m
S km2 % % % km km m
Нишава- гр. 83,0 1,1 6 1, 26,3 6,7 96
Годеч 5 5 4 3 2 5 0 135
Израчунате вредности регионализације са различитим интервалима су
приказане у табели.
ln(Y) Y=MHq MHQ YT HqT HQT
[m3/s/km2] [m3/s] [m3/s/km2] [m3/s]
MHq -0.652608 0.520686 43.243
Hq2 50 -0.211010 0.8097661 0.422 35.017
Hq5 20 0.332801 1.3948698 0.726 60.318

12. Hq10 10 0.620712 1.8602528 0.969 80.443
Hq20 5 0.862025 2.3679504 1.233 102.397
Hq50 2 1.135126 3.1115644 1.620 134.553
Hq100 1 1.318140 3.7364666 1.946 161.576
Hq200 0,5 1.487383 4.4254975 2.304 191.372
Hq500 0,2 1.693249 5.4371176 2.831 235.117
Студије показују да развијене методе регионализације у Немачкој су
примењиве и за Републику Бугарску и Републику Србију и да дају веома добре
резултате. Са овом методом могуће је поуздано утврђивање максималних
нивоа воде у реци Нишава, Годеч.