life cycle cost

Odstampano dana: 2007-12-05

TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA
(LIFE CYCLE COSTS - LCC)

SADRŽAJ

TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life cycle costs - LCC) ..................................................................1
Sadržaj .......................................................................................................................................................1
1.0 Uvod ....................................................................................................................................................2
2.0 Cilj i namena lcc-a ...............................................................................................................................2
3.0 Nedostaci .............................................................................................................................................3
4.0 Šta obuhvataju troškovi životnog ciklusa ............................................................................................4
4.1 Podela troškova....................................................................................................................................7
4.2 Procena troškova................................................................................................................................11
5.0 Modeli LCC-a....................................................................................................................................12
5.1 KlasiČan model (Blanchard-ov model) .............................................................................................12
5.2 SAE model.........................................................................................................................................26
5.3 Barringer – Weber–ov model ............................................................................................................29
8.0 Primer ................................................................................................................................................33
9.0 Pitanja ................................................................................................................................................33
10.0 Literatura..........................................................................................................................................33
Prilog P1: Vremenska dimenzija novca...................................................................................................35
Prilog P2: Amortizacija sredstava za rad.................................................................................................37

Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A

1.0 UVOD
Troškovi nabavke se najčešće koriste kao jedan od najbitnijih kriterijuma za određivanje najpovoljnije
alternative, bez obzira da li se radi o nabavci opreme ili usluge. Ovom prilikom se zaboravljaju operativni
troškovi (energija) ili troškovi održavanja ili troškovi otpisa opreme (recikliranje, bezbedno odlaganje...).
Ovakav pristup se često pokaže kao poguban po finansijsko zdravlje organizacije. Na osnovu ovakvih
razmatranja, pojavila se rečenica koja je često citirana u literaturi: ″Glupo je plaćati previše, ali je suludo
plaćati premalo!″.
Troškovi životnog ciklusa predstavljaju sumu procenjenih troškova od otpočinjanja procesa nabavke
opreme ili otpočinjanja rada na nekom projektu, pa do otpisa ili prodaje te opreme, odnosno, završetka
projekta. Procena troškova se obavlja u skladu sa analitičkim postupkom i navedeni troškovi obuhvataju
ukupne troškove za koje se procenjuje da će nastati tokom celog korisnog života navedene opreme,
odnosno, tokom celog života nekog projekta. Cilj analize troškova životnog ciklusa je da se izabere ona
alternativa koja nudi najniže troškove posedovanja opreme (odvijanja projekta) vlasniku te opreme
(investitoru projekta).
Ovako opisana aktivnost nabavkeizgleda da je prilično jednostavna za sprovođenje i da nije bilo potrebe
za definisanje posebnog postupka za tu aktivnost. Međutim, postupak je izuzetno obiman i stoga je
prilično lako ″izgubiti se u šumi″ ogromnog broja podataka koji su prikupljeni ili ih tek treba prikupiti.
Osnova za sprovođenje ovog postupka je elementarno poznavanje svih faza kroz koje, tokom svog
životnog ciklusa, prolazi neki proizvod / sistem, odnosno, faza koje predstavljaju sastavni deo neke
usluge.
Životni ciklus započinje sa inicijalnim upoznavanjem / identifikovanjem, potreba potrošača, nakon čega
sledi proces planiranja zadovoljavanja te potrebe na način koji je po nekim aspektima bolji nego što to
čini konkurencija. Sledeći korak obuhvata neophodna istraživanja, zatim slede projektovanje i razvoj,
proizvodnja, ispitivanje, upotreba od strane korisnika, logistička podrška proizvoda i nakon toga sledi
otpis opreme i bezbedno odlaganje, odnosno, recikliranje. Ovaj ciklus se često naziva i ciklus ″od
korisnika do korisnika″.

2.0 CILJ I NAMENA LCC-A
Kako bi se izbegle situacije u kojoj se roba nabavlja po nižoj ceni, a tokom eksploatacije se nepotrebno
(nepotrebno kada se ima u vidu neizabrana alternativa) potroši višestruko uvećan iznos koji se ″uštedeo″

2


nabavkom po nižoj ceni, razvijen je ovaj postupak, koji obuhvata troškove, koji se načine ″od kolevke pa
do groba″ neke opreme, odnosno, sistema. LCC je moguće primeniti u sledećim situacijama:
• analiza da li neka organizacija može sebi da priušti nabavku neke skupe jedinice opreme,
odnosno, da li će troškovi nabavke skupe opreme biti pokriveni očekivanim prilivom
finansijskih sredstava (opravdanost nabavke),
• analize da li se treba opredeliti za jednog ili drugog dobavljača (uslovi plaćanja, dugoročna
perspektiva, kvalitet usluge i njen finansijski ekvivalent...),
• analiza da li se opredeliti za opremu projektovanoj na jednoj ili drugoj osnovi, odnosno,
koncepciji (klasičan primer je izbor kupovine automobila sa pogonom na benzin ili dizel),
• definisanje rasporeda proizvodne opreme u pogonu koji pruža mogućnost najbrže i najjeftinije
proizvodnje (najkraći putevi unutrašnjeg transporta, odnosno, najjeftiniji unutrašnji transport),
• proizvođači mogu da koriste LCC da bi ustanovili svoj rizik prilikom određivanja garantnog
roka i obima garancije svog proizvoda,
• osiguravajuće kuće mogu da koriste LCC da bi odredile svoj finansijski rizik prilikom
osiguravanja nekog objekta ili opreme, odnosno, da bi odredile visinu premije i osigurane
sume,
• trgovci mogu da koriste LCC da bi svojim potencijalnim kupcima objasnili da je pametnije
opredeliti se na njihovu (skuplju) robu, nego za jeftiniju robu koju nudi konkurencija.

3.0 NEDOSTACI
Očigledno je da LCC nudi ozbiljne prednosti i da ni slučajno ne treba zanemariti ovaj postupak, ali ovaj
postupak ima nedostataka, kojih je potrebno biti svestan prilikom otpočinjanja primene ili čak i prilikom
donošenja odluke da li će biti upotrebljen ovaj postupak. Najčešće navođeni nedostaci ovog postupka su:
• nije egzaktna nauka (koriste se procenjeni troškovi, a ta procena ne mora biti tačna),
• ne postoje LCC eksperti (potrebno je ekspertsko poznavanje LCC-a i konkretne oblasti, što je
teško postići u praksi),
• ne daje tačne troškove (procenjeni troškovi),
• skupo i teško prikupljanje informacija (ogroman broj različitih podataka, nepoznata struktura
podataka),
• potrebna "kalibracija" modela troškova (usklađivanje procena sa stvarnim stanjem, koliko je to
moguće),
• potrebna ogromna količina podataka (potrebno je proceniti trošak svakog sastavnog dela
sistema),
• postojeći podaci su sumnjivi (promenljivo tržište uzrokuje promenu nabavne cene svakog
proizvoda),
• potrebno je definisati scenario (zahteva poznavanje i strukture proizvoda i strukture životnog
ciklusa i strukture troškova koji čine troškove životnog ciklusa),
• LCC i COO (Cost Of Ownership – trošak posedovanja, npr. neke opreme) se ne podudaraju
(COO ne obuhvata troškove otpisa, odlaganja i recikliranja) i
• LCC rezultati nisu dobri za pravljenje budžeta (koriste se procenjeni, a ne stvarni troškovi).

3


4.0 ŠTA OBUHVATAJU TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA
Kako troškovi životnog ciklusa obuhvataju sve troškove koji nastanu od trenutka pojavljivanja potrebe za
određenim proizvodom, pa sve do trenutka otpisa i recikliranja, moguće je definisati sledeće aktivnosti /
resurse, koje ″stvaraju″ troškove tokom celog životnog ciklusa:
• planiranje i konceptualni razvoj,
• izrada prototipa,
• detaljno projektovanje,
• ispitivanje,
• oprema za ispitivanje,
• proizvodnja,
• transport i rukovanje,
• obuka potrebnih kadrova,
• rezervni delovi i materijal,
• servisiranje korisnika i proizvoda,
• operativni troškovi,
• prikupljanje i čuvanje tehničkih podataka i
• odlaganje i recikliranje.
Ovi troškovi su prikazani na sledećoj slici, uz napomenu da troškovi nabavke obuhvataju planiranje i
konceptualni razvoj, izradu prototipa, detaljno projektovanje, troškove ispitivanja i troškove proizvodnje.

Slika 1: Ukupni troškovi životnog ciklusa

Planiranje i konceptualni razvoj. Troškovi koji se načine tokom procesa planiranja i konceptualnog
razvoja novog proizvoda (ili usluge) su teški za procenjivanje i po pravilu se ti troškovi odrede na mnogo
nižrm nivou nego što u stvarnosti jesu. Iz tog razloga je praksa definisala jedno pravilo: proceni troškove

4


planiranja i konceptualnog razvoja najpreciznije što možeš, a zatim tu vrednost pomnoži sa 2 ÷ 3 da bi
dobio približnu stvarnu vrednost. Prilikom inicijalne procene iznosa ovih troškova, potrebno je precizno
definisati aktivnosti koje moraju biti obuhvaćene. Kao ulazna vrednost za ovu aktivnost može da posluži
inicijalna odluka da se želi razviti određeni proizvod (ili usluga ili čak i modifikovani postojeći
proizvod). U ovoj fazi razvoja prozvoda (ne analize!) je stoga potrebno definisati granične vrednosti
tehničkih karakteristika budućeg proizvoda, istražiti mogućnosti ostvarenja tih karakteristika, kao i grub,
konceptualni dizajn proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda, u ovim aktivnostima mogu učestvovati
stručnjaci različitih oblasti, što često može da presatavlja problem. Naime, često se planira razvoj
prozvoda koji treba da bude napredniji od svih postojećih na tržištu, što uzrokuje učestvovanje vrhunskih
eksperata iz različitih oblasti, koje je vrlo teško ili skupo obezbediti. Kada se prikupe svi podaci o
aktivnostima koje treba sprovesti i stručnjacima koji moraju učestvovati, sledi pojedinačna procena
troškova koje sobom nose te aktivnosti i angažovanje tih stručnjaka, čime je prvi korak LCC obavljen.
Izrada prototipa. Često nije moguće na ekranu ili crtaćoj tabli prikazati sve aspekte budućeg proizvoda,
tako da je poželjno izraditi prototip tog proizvoda (ponekad u pravoj veličini, a ponekad umanjenu
verziju). Testiranje funkcionalnosti prototipa ili uspešnosti dizajna je na ovaj način neuporedivo olakšano,
a samim tim pruža mogućnost za proveru reagovanja potencijalnih kupaca na budući proizvod. Ovo se
često praktikuje kod skupljih prozvoda koji će biti proizvođeni u velikim količinama, npr. automobili.
Praksa je da se na velikim auto-salonima predstavljaju prototipovi (autoindustrija ih naziv konceptima),
kako bi se ispitala reakcija tržišta. Ova reakcija uslovljava izmene u osnovnim zahtevima koji kasnije
postaju ulazne veličine za detaljno projektovanje. Iz ovog kratkog opsa aktivnosti koje treba obaviti u
ovoj fazi, jasno je koliko je potrebno napora kako bi bili procenjeni troškovi koji će biti načinjeni tokom
ove faze. Dakle, u ovoj fazi LCC-a je potrebno definisati materijalne troškove, troškove specijalno
obučenih kadrova za izradu prototipova, troškove kooperanata koji raspolažu znanjima i tehnologijom
koja je potrebna, troškovima ispitivanja. Da bi ovi troškovi bili procenjeni potrebno je raspolagati barem
grubom strukturom budućeg proizvoda sa pripadajućim tehničkim i tehnološkim zahtevima. Kao primer,
pomoću kojeg je moguće steći osećaj za red veličine ovih sredstava koja su potrebna, može opet da
posluži autoindustija: cena jednog koncept automobila se meri milionima evra.
Detaljno projektovanje. Sledeći korak u životu jednog prozvoda je detaljno projektovanje. Za razliku od
prethodne dve faze koje su obuhvatale mnogo aktivnosti koje su bile podložne slučajnim procesima,
odnosno neizvestnosti, u ovom slučaju je moguće prilično precizno proceniti sve troškove, ali se mora
raspolagati sa procenom strukture budućeg prozvoda. Poznavanjem broja delova koje je potrebno
projektovati, kao i njihovu složenost, tehničke mogućnosti sopstvenog projektnog odelenja, odnosno
kadrova, moguće je proceniti ukupne troškove koji će biti načinjeni u ovoj fazi.
Ispitivanje. Da bi bili procenjeni troškovi ispitivanja, moraju biti definisani gotovo svi elementi budućeg
ispitivanja: elementi / funkcije koje će biti ispitivane, vrsta ispitivanja (potrebna oprema, kooperant...),
način ispitivanja (ispitivanje sa razaranjem ili bez), obim ispitivanja itd. Nakon prikupljanja ovih
podataka moguće je proceniti troškove ispitivanja sa zadovoljavajućom tačnošću.
Oprema za ispitivanje. Jedan od preduslova za sprovođenje ispitivanja je posedovanje opreme za
ispitivanje (ovo važi u situacijama kada se ispitivanje radi u sopstvenom pogonu). Trošak posedovanja

5


opreme za ispitivanje obuhvata troškove nabavke ispitne opreme, trošak njenog održavanja, baždarenja,
trošak specijalizovane radne snage za postupke ispitivanja, trošak skladištenja te opreme kada nije u
upotrebi, trošak funkcionisanja, trošak otpisa. Praktično svi troškovi koji se javljaju u analizi troškova
životnog ciklusa bilo kojeg proizvoda, javljaju se i u slučaju ispitne opreme. Drugi način za sprovođenje
ispitivanja je angažovanje specijalizovane firme i u tom slučaju ne postoji trošak opreme za ispitivanje,
ali se tada javljaju troškovi ispitivanja koje naplaćuje angažovana firma.
Proizvodnja. Ovi troškovi su možda najlakši za procenu, iz jednostavnog razloga što su postupci
proizvodnje najdetaljnije ispitani, i stoga su troškovi proizvodnje uglavnom unapred poznati. Procena
troškova proizvodnje se bazira na strukturi budućeg proizvoda i procenjenim troškovima proizvodnje i
montaže svakog pojedinačnog elementa, odnosno, sklopa.
Transport i rukovanje. Problem sa procenom transporta i rukovanja je što ove dve aktivnosti nemaju
precizno definisane sve elemente, tako da ne postoji precizan podatak koliko puta će jedan element biti
premešten sa jednog na drugo mesto, od početka proizvodnje do transporta gotovog proizvoda do kupca..
Stoga se može dati samo gruba procena zasnovana na dosadašnjem iskustvu, odnosno, na osnovu
poznavanja načina rada u organizaciji i troškova transporta i rukovanja sličnih proizvoda.
Obuka. Ovo su troškovi koji čestu budu potpuno zanemareni u inicijalnom razmatranju budućih troškova.
Poznavajući ovu činjenicu, mnogi proizvođači nude osnovni proizvod čija cena pokriva samo troškove
proizvodnje (praktično profit na osnovnom proizvodu ne postoji), a profit ostvaruju kroz naplatu ostalih
elemenata celokupne usluge, a među tim elementima se nalazi i obuka. Kako bi bili sigurniji da budući
kupac neće puno postavljati pitanja oko obuke, često se ovaj podatak nikako ne može dobiti, što u
mnogome otežava procenu troškova obuke. Stoga se od analitičara očekuje kreativnost u pronalaženju
načina procene ovih troškova. Najčešće se korste ranija iskustva sa konkretnim proizvođačem, praksa u
datoj oblasti, iskustva drugih organizacija sa konkretnim proizvođačem i slično.
Rezervni delovi i materijal. Trošak rezervnih delova i materijala je moguće proceniti samo na osnovu
ranijih iskustava sa sličnim proizvodima i na osnovu procena proizvođača o servisnom kompletu (skup
rezervnih delova koji ulaze u ″potrošne rezervne delove″ i interval servisiranja. Kako su ove veličine
često zasnovane na prilično grubim procenama, ranijim iskustvima, ali i potrebi da se ″prodaju″ rezervni
delovi na kojima proizvođač ima visok profit, ove podatke treba uzeti sa priličnom rezervnom. Sve ovo
čini procenu ovih troškova izuzetno teškom i samo ova aktivnost zahteva veliki broj stručnjaka i prilično
dug vremenski period. I pored angažovanja ovih stručnjaka i prihvatanja dužeg vremenskog perioda za
prikupljanje kvalitetnih podataka, rezultat može biti procenjeni troškovi koji se na kraju pokažu kao
prilično netačni!
Servisiranje korisnika. Na današnjem tržištu nije moguće prodati loš proizvod, a kao moguća mera
kvaliteta proizvoda i uverenosti proizvođača proizvoda u njegov kvalitet, uzima se garancija. Što je duži i
obuhvatniji garantni rok, to je znak da proizvođač više veruje da je napravio kvalitetan proizvod. Ovo sa
druge strane znači da će proizvođač morati, o svom trošku, da popravi svaku neispravnost na svom
prozvodu, koja se desi u garantnom roku. Ovo ima svoju cenu i ta cena predstavlja trošak servisiranja
proizvoda, odnosno korisnika koji je kupio taj proizvod. Ovu veličinu nije moguće analitički odrediti, već
je neophodno upotrebiti podatke iz prethodnog perioda za neki sličan proizvod, zasnovan na sličnoj

6


tehnologiji, izrađen na sličan način, sastavljen od sličnih delova, slične složenosti. Očigledno je da je
teško naći sličan prozvod koji će zadovoljiti ove kriterijume, te je stoga neophodno posedovati znanje
kako se troškovi servisiranja ″ne baš sličnog proizvoda″ mogu upotrebiti da bi se procenili troškovi
servisiranja korisnika budućeg prozvoda.
Operativni troškovi. Operativni troškovi ili troškovi funkcionisanja su relativno laki za procenu, pošto
svaki prozvođač daje podatak o snazi i potrošnji pogonskog goriva za svoj proizvod. Na osonovu ovog
podatka, svaki korisnik može proceniti koliko će koristiti taj prozvod i koliko će sredstava morati da
izdvoji za to. Ukoliko je potrebno angažovati i nekog radnika za opsluživanje tog sistema i to je moguće
lako proceniti koliko će taj radnik biti angažovan i koliko finansijskih sredstava treba izdvojiti za plaćanje
zarade i ostalih davanja za njega.
Prikupljanje i čuvanje tehničkih podataka. Ovo predstavlja jedan od troškova koji se lako previdi i često
se dešava da nakon kupovine nekog složenijeg sistema, organizacija shvati da nije nabavila svu potrebnu
tehničku dokumentaciju i nakon toga sledi neplanirano izdvajanje finansijskih sredstava za tu
dokumentaciju. Pored ovih plaćanja, organizacija mora da plaća i troškove sopstvenog prikupljanja
određenih podataka (podaci o otkazima i održavanju opreme), što je relativno teško za procenu. Ovi
troškovi su najlakši za sagledavanje u trenutku kada organizacija odluči da promeni sistem za prikupljenje
podataka (najčešće se ovo javlja u situacijama kada se menja računarska mreža ili platforma na kojoj se
zasniva informacioni sistem organizacije). U tom trenutku se stiče slika o obimu resursa koji su
neophodni za posedovanje i funkcionisanje jednog informacionog sistema koji služi, između ostalog, i za
prikupljanje podataka.
Odlaganje i recikliranje. Još jedan od troškova koji se lako previdi. Koliko košta bezbedno odlaganje,
uništavanje ili recikliranje, teško je proceniti, ali ako se uzme u obzir jedan ekstremni slučaj – gašenje i
zatvaranje nuklearnog reaktora, očigledno je da ti troškovi mogu biti izuzetno visoki. Da bi bilo moguće
proceniti ove troškove, potrebno je detaljno poznavati budući proizvod i njegove sastavne delove, kako bi
bilo moguće proceniti način odlaganja i recikliranja svakog dela, a zatim i visinu troškove koje sobom
nose te aktivnosti. Ne retko, u ovakvim slučajevima treba uzeti u obzir i sve strožije ekološke zakone, koji
se menjaju uporedo sa sticanjem saznanja o štetnosti pojedinih materija. Ovo znači da je u nekim
slučajevima kada se očekuje duži životni vek opreme, preporučljivo procenjenu vrednost uvećati za 2 ÷ 3
puta i na taj način izvršiti ″kompenzaciju″ budućeg mogućeg pooštravanja propisa.

4.1 PODELA TROŠKOVA

Po vidljivosti
Najčešća podela troškova je po mogućnosti da se određeni trošak direktno poveže sa proizvodom,
odnosno, izlaznom veličinom posmatranog sistema. Ukoliko je veza očigledna, tada se ti troškovi
nazivaju direktni troškovi, a u suprotnom su indirektni.

7


Direktni troškovi
Svi troškovi radne snage, koje je moguće direktno povezati sa radom sistema, odnosno proizvodom, se
svrstavaju u direktne troškove. U direktne troškove spadaju rukovodstvo (bez top i middle menadžmenta),
proizvodni radnici, planeri, projektovanje i razvoj, testiranje proizvoda, deo logistike itd. U direktne
troškove spadaju i materijali (osnovni materijali, poluproizvodi, sklopovi, gotovi delovi koji se ugrađuju u
proizvod...) koje je moguće identifikovati u gotovom proizvodu.

Indirektni troškovi
Indirektni troškovi predstavljaju troškove koji nije moguće direktno povezati sa krajnjim proizvodom, ali
ti troškovi neminovno nastaju tokom funkcionisanja sistema. U ove troškove je moguće ubrojati top i
middle menadžment, fundamentalna istraživanja, finansije, računovodstvo, pravnu službu, marketing,
kadrovsko, obezbeđenje, laboratorije, rukovanje materijalom, troškove struje, telefona, grejanja itd.

Po načinu izražavanja
Kada se radi o načinu izražavanja troškova, neophodno je prvo identifikovati tipove troškova koji će
nastajati tokom životnog veka proizvoda / sistema, a samim tim i jedinične veličine kojim će ti troškovi
biti izraženi.

Ukupni troškovi
Kada se analiziraju troškovi, potrebno je uzeti u obzir sve troškove koji nastaju tokom života nekog
sistema. Veoma je lako prevideti neke troškove (kako pojedinačne tako i celu grupu troškova), tako da je
neophodno vrlo temeljno sprovoditi analizu koja će identifikovati sve grupe troškova. Za ovaj deo analize
može se pokazati kao vrlo korisnim, evidencija troškova načinjenih tokom života nekog sličnog sistema.
Jedan od takođe dobrih načina za identifikovanje svih tipova (grupa) troškova jeste korišćenje timova
stručnjaka iz različitih oblasti koji mogu sagledati troškove koji nastaju u "njihovoj" oblasti tokom celog
životnog ciklusa posmatranog sisitema.

Jedinični troškovi
Jedinične troškovi sistema je moguće odrediti na osnovu definisanih grupa (tipova) troškova celog
sistema, tako što će biti jasno identifikovana zavisnost troškova od neke karakteristične veličine
posmatranog sistema. Da bi ovo bilo učinjeno, neophodno je poznavati suštinu mehanizma nastanka
određenog troška, tako je moguće izraziti trošak kao funkciju:
• broja proizvedenih komada proizvoda,
• pređenih kilometara,
• prenetih tona,

8


• kW proizvedene energije,
• % povišenja pouzdanost,
• % smanjenja broja reklamacija od strane kupaca,
• itd
Iz ovog nabrajanje je jasno da je trošak potrebno izraziti u jedinicama koji imaju neki smisao za
posmatrani sistem, odnosno za funkciju koju sistem vrši. Ovde je takođe korisno imati u vidu kako bi bilo
moguće izraziti unapređenje efikasnosti posmatranog sistema, odnosno, u kojim jedinicama bi bilo
najbolje izraziti navedeno unapređenje, da bi unapređenje bilo očigledno i nedvosmisleno.

Po vremenu
Razgraničenje troškova na osnovu vremenskog trenutka nastanka nema nikakvu "knjigovodstvenu"
vrednost, ali sa aspekta analize troškova životnog ciklusa, ovo razgraničenje je od ogromne važnosti,
pošto se na taj način odvajaju troškovi na koje više nije moguće uticati i troškovi na koje je moguće
uticati ili ih je čak moguće i izbeći. Tako, sa aspekta vremena, razlikujemo:
• već napravljene troškove (prošli i sadašnji) i
• buduće troškove.

Prošli troškovi
Troškovi koji su napravljeni u prošlosti ili troškovi koji nastaju u trenutku analize sistema predstavljaju
troškove koji su posledica ranijih odluka i koji se više ne mogu menjati, odnosno, na koje se više ne može
uticati. Pošto su to, u posmatranom trenutku, nepromenjivi troškovi, sami po sebi nisu interesantni za
analizu, ali mogu biti vrlo korisni kao osnova za procenu nekih budućih troškova. Stoga je vrlo korisno
imati evidenciju o svim troškovima koji su načinjeni do posmatranog trenutka, kao i sve odluke koje su
uticale ili su mogle uticati ne visinu već učinjenih treškova.

Budući troškovi
Budući troškovi predstavljaju samu suštinu svih napora koji se čine u okviru analize troškova životnog
ciklusa. Sve odluke koje su donete u sadašnjosti ili odluke koje trebaju biti donete u budućnosti, se
baziraju na troškovima koji će na taj način biti napravljeni. Stoga je pre donošenja bilo koje odluke
neophodno identifikovati svaku alternativu i odrediti sve troškove koje ona nosi. Kada su sve alternative
definisane i kada su određeni svi buduće troškovi koje svaka alternativa nosi sa sobom, postavljeni su
temelji za donošenje odluke koja može predstavljati razliku između uspeha i neuspeha.

9


Po promenjivosti
Podela troškova sa aspekta promenjivosti je napravljane pošto je uočena zavisnost između nekih troškova
i fluktuacije u obimu proizvodnje, dok su neki drugi troškovi ostali nepromenjivi uprkos pomenutoj
fuktuaciji, tako da je moguće identifikovati dve grupe troškova: fiksne i promenjive.

Promenjivi troškovi
Promenjivi troškovi obuhvataju sve troškove koji su vezani za jedinicu proizvoda. Sa povecanjem obima
proizvodnje, raste i suma tih troškova. U ove troškove je moguće ubrojati rad radnika za mašinom,
materijal koji se utroši za izradu proizvoda, elementi i sklopovi koji ulaze u sastav proizvoda, ambalaža,
tehnička dokumentacije koja ide uz proizvod itd.

Fiksni troškovi
Fiksni troškovi su neosetljivi na promene obima prozvodnje. Ovo je tvrdnja koja se odnosi na jedan,
referentni vremenski period. Pošto su uslovi tržišta promenjivi, logično je da i ovi troškovi mogu da se
menjaju u određenim granicama, ali u kratkom vremenskom periodu su, ipak, nepromenjivi. U fiksne
troškove je moguće ubrojati: porezi, osiguranje, troškovi osoblja koje ne učestvuje u proizvodnji, troškovi
opreme, troškovi grejanja, obezbeđenja itd.

Po cikličnosti
Prilikom analize troškova korisno je klasifikovati troškove po prirodi pojavljivanja (ponavljajući ili
neponavljajući), kako bi bilo olakšano određivanje konačnog nivoa troškova.

Ponavljajući troškovi
Ponavljajući troškovi su u funkciji vremena ili neke druge veličine (proizvodni ciklus, pređena
kilometraža, prenet teret itd.). Ukoliko se identifikuju ponavljajući troškovi, potrebno je još identifikovati
i njihovu periodičnost, odnosno veličinu od koje su zavisni i koji je tačno njihov međusobni odnos. U
promenjive troškove spadaju svi proizvodni troškovi, krediti, porezi itd.

Neponavljajući troškovi
Neponavljajući troškovi se javljaju samo jednom. Onog trenutka kada su ti troškovi identifikovani i
određeni, određen je ceo iznos tih troškova, pošto oni nisu u funkciji vremena. U nepromenjive troškove
spadaju troškovi instalacije nekog proizvodnog sistema, trošak izgradnje objekta, trošak kupovine licence
itd.

10


Inkrementalni troškovi
Termin inkrementalini troškovi je uveden kako bi bilo moguće opisati troškove koji poseduju specifičnu
osobinu. Ukoliko se obim proizvodnje poveća za neku određenu veličinu, ovi troškovi ostaju konstantni.
Ukoliko se obim proizvodnje poveća još malo, ovi troškovi skokovito rastu, da bi za dodatno povećanje
obim proizvodnje ostali konstantni na tom višem nivou. Karakterističan primer inkrementalnih troškova
predstavljaju troškovi osvetljenja u slučaju potrebe za uvođenjem još jedne smene za proizvodnju kako bi
bio ostvaren obim proizvodnje koji ne može biti dostignut sa postojećim smenama.

Troškovi funkcija
Poseban način iskazivanja troškova je kada se troškovi povezuju sa određenom funkcijom, kao što je:
projektovanje, proizvodnja, nabavka, skladištenje, distribucija i slično. Ovakav način iskazivanja troškova
je koristan kada se želi sprovesti analiza mogućnosti sniženja cene krajnjeg proizvoda i na ovaj način se
želi identifikovati mogućnost za snižavanje ukupnih troškova.

Po aktivnosti
Ova podela troškova se sprovodi, najčešće, nakon diferencijranja troškova po funkcijama, kao nastavak
započete akcije snižavanja troškova. Kada se ustanovi trošak svake funkcije, moguće je posmatranu
funkciju izdeliti na aktivnosti, evidentirati troškove po tim aktivnostima i, uz pomoć ABC analize, stvoriti
podloge za delovanje u okviru one aktivnosti koji ima najviše troškove, a samim tim i potencijal za
najveće uštede.

Po entitetu
Raspodela troškova po entitetima (proizvodnim linijama, mašinama, prevoznim sredstvima...) je korisna
prilikom određivanja troškova proizvodnje nekog proizvoda, troškova proizvodnje na određenom
tehnološkom sistemu, troškova transporta određenom prevoznim sredstvom itd. Ova informacija može da
posluži i prilikom donošenja odluke da li je neki tehnološki sistem opravdano rashodovati - otpisati i
nabaviti novi.

4.2 PROCENA TROŠKOVA

Procena troškova predstavlja jednu od najtežih aktivnosti u okviru LCC-a. Naime, izuzetno je teško
napraviti precizne procene određenih troškova. Možda je na ovom mestu najbolje dati savet onima koji
pokusavaju da sprovedu LCC, da se prvo pomire sa činjenicom da nikada neće imati apsolutno tačne
procene. Uvek postoji određena greška, pitanje je samo da li je ona veća ili manja.

11


Prilikom procenjivanja budućih troškova, osoba koja sprovodi analizu (u daljem tekstu će biti korišćen
termin analitičar), mora da se koristi ranijim, istorijskim podacima za slične sisteme, procenama i
predlozima koje može da dobije od proizvođača / dobavljača, svoje sopstveno iskustvo sa sličnim, pa čak
i potpuno različitim sistemima, kao i predviđanjima dobijenim na osnovu statističkih metoda i od strane
raznih stručnjaka (npr. eksperni za ekonomska kretanja).
Tokom faze procenjivanja troškova korisno je uspostaviti realcije između nekih troškova (gde je to
moguće), pošto takve relacije mogu da pomognu u određivanju nivoa troškova za koje ne postoje podaci
(pod uslovom da postoje podaci o troškovima koji su u relaciji sa posmatranim troškovima).Ovakve
realcije je moguće uspostaviti i između troškova i veličina koje izlaze van okvira posmatranog sistema
(troškovi proizvodnje - obim proizvodnje - potražnja na tržištu).
U ranije delu ovog poglavlja, prikazani su troškovi koji čine sastavne delove troškova životnog ciklusa, a
takođe je dat pregled mogućih podela troškova. Imajući sve ovo u vidu, analitičaru je moguće dati
preporuku da svaki identifikovani trošak svrsta u određenu grupu troškova, što će mu kasnije dati solidnu
osnovu da, u slučaju bilo kakve promene ili čak i nemogućnosti procene određenih troškova, uspostavi
vezu između posmatranog troška i nekog drugog, poznatog troška i na taj način dođe do kakve-takve
procene tog nepoznatog troška.

5.0 MODELI LCC-A

Ideja o razmatranju svih troškova tokom životnog veka jednog prozvoda, pre nabavke, je opšte
prihvaćena, ali je način razmatranja troškova naišao na različita tumačenja. Zahvaljujući tome, pojavilo se
više modela obuhvatanja, grupisanja i određivanja troškova. Prvi i najpoznatiji je klasičan model ili
Blanchard-ov model, pošto je on i idejni tvorac LCC postupka (koncept LCC je definisao 70-ih godina
XX veka). Nakon toga se javljaju modeli koje su definisali SAE (Society of Automotive Engineers) –
Američko udruženje inženjera automobilske industrije, BS (British Standards) – Zavod za standardizaciju
Velike Britanije i Barringer – Webber – ov postupak (dva američka eksperta iz predmetne oblasti). U
nastavku će biti prikazani karakteristični elementi svakog od pomenutih modela.

5.1 KLASIČAN MODEL (BLANCHARD-OV MODEL)

Ovaj model je prvi model LCC-a koji se pojavio. Razvio ga je Benjamin Blanchard krajem 60.-ih i
početkom 70.-ih godina XX veka. I ranije su postojali pokušaji da se obuhvate svi troškovi životnog
ciklusa proizvoda / projekta, ali su to bili specijalizovani sistemi (npr. američka moranarica je imala
sistem za svoje specifične potrebe). Blanchardov model je prvi koji je razvijen u opštem (″univerzalnom″)
obliku i koji je primenjiv na različite proizvodne ili uslužne sisteme.
Polazna tačka ovog modela je definisanje strukture troškova, koja je prikazana na sledećoj slici.

12


13


5.1.1 Troškovi istraživanja i razvoja

Troškovi istraživanja i razvoja obuhvataju:
• troškove upravljanja sistemom / proizvodom, tokom životnog ciklusa,
• troškove planiranja projekta,
• troškove istraživanja,
• troškove planiranja proizvoda,
• troškove projektovanja,
• troškove projektne dokumentacije,
• troškove software-a i
• troškove ispitivanja proizvoda / sistema.
Svi pobrojani troškovi su po svojoj prirodi neponavljajući.

Troškovi upravljanja sistemom / proizvodom, tokom životnog ciklusa obuhvataju troškove svih
upravljačkih aktivnosti koje se pojavljuju ili će se pojaviti u toku životnog ciklusa sistema / proizvoda, a
koje (aktivnosti) će biti usmerene ka planiranju budućeg proizvoda, istraživanju, projektovanju,
proizvodnji / izradi, ispitivanju i oceni, funkcionisanju, logističkoj podršci i konačno ka otpisu /
rashodovanju. Osnovni izraz za određivanje ovih troškova je:
N
C RM = ∑ C RM i
i =1

gde je:
CRMi - trošak određene aktivnosti
N- ukupan broj identifikovanih aktivnosti koje zahtevaju upravljanje.
Troškovi planiranja proizvoda pokrivaju preliminarno, ali detaljno ispitivanje i analiziranje tržišta,
studije izvodljivosti, razvoj koncepta proizvodnje i održavanja, pripremu predloga tehničkih specifikacija,
pripremu predloga finansijskih planova. Ovi troškovi se odnose na sve planske aktivnosti kojima se
definišu određeni elementi budućeg sistema / proizvoda. Procena ovih troškova se vrši na osnovu izraza:
N
C RP = ∑ C RPi
i =1

gde je:
CRPi - trošak određene aktivnosti planiranja
N- ukupan broj identifikovanih aktivnosti planiranja.

14


Troškovi istraživanja obuhvataju sve troškove koji nastaju kao rezultat primenjenih istraživanja, izrade i
testiranja prototipa, kao i laboratorijske troškove (ljudski rad, oprema, materijali, energija...). Određuju se
na osnovu sledećeg izraza:
N
C RR = ∑ C RR i
i =1

gde je:
CRRi - trošak određene istraživačke aktivnosti
N- ukupan broj identifikovanih istraživačkih aktivnosti.
Troškovi projektovanja obuhvataju sve troškove nastale tokom svih faza projektovanja: konceptualina
faza, preliminirna faza i faza detaljnog projektovanja. Uz ove troškove treba priključiti i troškove razvoja
ili modifikacije postojećeg proizvoda, procesa ili sistema. Takođe, mogu biti obuhvaćene i specifične
oblasti kao što su: projektovanje na bazi pouzdanosti – projektovanje proizvoda visoke pouzdanosti,
projektovanje pogodnosti za održavanje, usklađivanje budućeg proizvoda sa ergonomskim i
bezbednosnim zahtevima, projektovanje logističke podrške, analiza mogućnosti proizvodnje / nabavke
svih delova budućeg proizvoda itd. Određuju se na osnovu sledećeg izraza:
N
C RE = ∑ C RE i
i =1

gde je:
CREi - trošak određene aktivnosti projektovanja
N- ukupan broj identifikovanih projektantskih aktivnosti.
Troškovi projektne dokumentacije obuhvataju troškove pripreme, štampanja, publikovanja, distribucije
i čuvanja svih podataka i dokumenata koji se odnose na istraživanje, dokumentovanje i testiranje -
ispitivanje. Specifični elementi ove grupe troškova obuhvataju: izveštaje koji se odnose na istraživanje i
razvoj, rezultate projektovanja (crteži, spiskovi delova, pojedine specifikacije, tlocrti...), rezultati analiza,
planovi ispitivanja, postupci ispitivanja, izveštaji ispitivanja, preliminarni postupci za instalisanje opreme,
proizvodnju i održavanje, kao i bilo koji trošak koji se odnosi na dokumente u vezi projektovanja.
Određuju se na osnovu sledećeg izraza:
N
C RD = ∑ C RD i
i =1

gde je:
CRDi - trošak određene stavke ove grupe troškova
N- ukupan broj identifikovanih stavki.

15


Troškovi software-a obuhvataju sve troškove koji nastaju kao rezultat pripremanja podloga za
projektovanje, projektovanje, modifikacije projekta i kodiranje neophodnog softverskog proizvoda. Ovi
troškovi obuhvataju i ponavljajuće i neponavljajuće troškove. Određuju se na osnovu sledećeg izraza:
C RS = C RSD + C RSM + C RSP

gde je:
CRSD - trošak razvoja softvera
CRSM - trošak modifikacije projekta softvera
CRSP - trošak izrade softvera
Troškovi ispitivanja proizvoda / sistema obuhvataju izradu, montažu, ispitivanje i ocenjivanje ispitnih
stolova i izradu modela i prototipova. Konkretno, ovi troškvi nastaju kao rezultat izrade i montaže opreme
neophodne za proizvodnju i ispitivanje proizvoda, nabavke materijala, rukovanja materijalom, nabavkom
mernih uređaja, upravljanja kvalitetom i kontrole kvaliteta, logističke podrške, prikupljanja i analize
podataka i ocene kvaliteta izrađenih modela. Ovi troškovi ne obuhvataju troškove izrade i sprovođenja
planova ispitivanja i ocenjivanja i odgovarajućih izveštaja koji su uključeni u troškove istraživanja.
Takođe, nisu obuhvaćeni ni troškovi ispitivanja koja predstavljaju sastavni deo proizvodnje, te su oni
uključeni u troškove proizvodnje. Određuju se na osnovu sledećeg izraza:
N
C RT = C RTA ⋅ N RT + C RTB ⋅ N RT + ∑ C RTTi
i =1

gde je:
CRTA - trošak izrade i montaže modela
CRTB - trošak izrade materijala za izradu modela
CRTTi - trošak ispitivanja i podrške koja je sastavni deo određenog ispitivanja
NRT - ukupan broj proizvedenih modela
N- ukupan broj testova.

5.1.2 Troškovi konstruisanja i proizvodnje

Troškovi projektovanja i proizvodnje obuhvataju:
• industijsko inženjerstvo i analizu operacija CPI,
• proizvodnju CPM,
• konstruisanje CPC,
• upravljanje kvalitetom CPQ i
• inicijalnu logističku podršku CPL.
C P = C PI + C PM + C PC + C PQ + C PL

16


Troškovi industijskog inženjerstva i analize operacija obuhvataju sve ponavljajuće i neponavljajuće
troškove koji se javljaju u okviru inicijalnih inženjering postupaka, kao i postupaka inženjeringa koji se
odnose na održivost proizvodnje odnosno proizvoda. Konkretno, ovo obuhvata:
• trošak inženjeringa proizvodnog postrojenja (mesta proizvodnje, skladištenja, uslužnih
aktivnosti, potreba za specijalnim proizvodnim linijama, potrebe za uređajima za manipulaciju
robom, nabavka...),
• trošak inženjeringa proizvodnje (donošenje odluke da li neki element budućeg proizvoda
proizvesti ili kupiti, projektovanje proizvodnog procesa, projektovanje specijalnih alata,
pribora ili ispitne opreme, projektovanje radnih mesta, odnosno, projektovanje načina
interakcije čovek – mašina…),
• trošak inženjeringa proizvodnih postupaka (radni postupci, zahtevi za specifičnim veštinama
na pojedinim radnim mestima, standardi, projektovanje montažnih postupaka za podsklopove,
sklopove i proizvod, …),
• trošak kontrole prozvodnje (određivanje veličina proizvodnih serija i šarži, određivanje
ekonomskih veličina za nabavku, određivanje karakterističnih veličina zaliha za postupak
upravljanja zalihama, određivanje načina obrade radnih naloga i dodeljivanja radnih
zadataka…) i
• trošak inženjeringa održivosti proizvodnje / proizvoda (aktivnosti usmerene na održivost,
odnosno kontinuitet, koje moraju biti sprovođene tokom celog ciklusa proizvodnje i
konstruisanja).
C PI = C PIP + C PIM + C PIE + C PIC + C PIS

gde je:
CPIP - trošak inženjeringa proizvodnog postrojenja
CPIM - trošak inženjeringa proizvodnje
CPIE - trošak inženjeringa proizvodnih postupaka
CPIC - trošak kontrole prozvodnje
CPIS - trošak inženjeringa održivosti proizvodnje / proizvoda
Troškovi proizvodnje obuhvataju sve ponavljajuće i neponavljajuće troškove koji nastaju kao rezultat
proizvodnje, ispitivanja i inicijalne distribucije prve serije proizvoda. U ponavljajuće troškove
proizvodnje spadaju troškovi radne snage na poslovima proizvodnje i montaže, troškovi materijala i
zaliha, troškovi ispitivanja, troškovi dorade (ukoliko se pokaže da je potrebno), troškovi pakovanja i
inicijalni transportni troškovi. U neponavljajuće troškove proizvodnje spadaju troškovi radne snage i
materijala koji nastaju kao rezultat instalisanja i podrške proizvodne opreme, alata i ispitne opreme.
C PM = C PMR + C PMN

gde je:
CPMR - trošak ponavljajućih proizvodnih aktivnosti

17


CPMN - trošak neponavljajućih proizvodnih aktivnosti
Troškovi konstruisanja obuhvataju sve inicijalne troškove nabavke, neke troškove podrške koju
proizvodno postrojenje zahteva, troškove specijalne ispitne opreme, troškove servisne podrške kupcima,
odnosno korisnicima, troškove održavanja, troškove dorade, troškove obuke i troškove skladišta gotovih
proizvoda. Zahtevi, koje proizvodno postrojenje može uslovljavati, se odnose na posedovanje zamljišta,
objekata, posedovanje proizvodne i prateće opreme, kao i neophodne infrastrukturne elemente (struja,
voda, gas, telefonske veze, grejanje, ventilacija...). Ovi troškovi obuhvataju i troškove studija uticaja
proizvoda i proizvodnog procesa na okruženje (ekološki aspekit), kao i troškove koji se odnose na
izgradnju – dogradnju transportnih puteva unutar fabričkog kruga (npr. asflatni put od skladišnog prostora
do priključenja na postojeći put koji se nalazi van fabričkog kruga ili izgradnju dela železničke pruge od
skladišta to spajanja sa postojećom prugom). Konkretno ovi troškovi obuhvataju:
• troškovi proizvodnog postrojenja, koji obuhvataju i troškove inicijalne nabavke, kao i troškove
održavanja tog postrojenja,
• specijalna ispitna oprema koja je neophodna za sprovođenje svih potrebnih ispitivanja (pored
troškova ispitivanja obuhvaćenih sa CRT – troškovima ispitivanja proizvoda / sistema i sa
CPM – troškovima proizvodnje). Ovim troškovima su obuhvaćeni i inicijalni troškovi nabake i
održavanja proizvodnog postrojenja.
• troškovi specijalnih uređaja neophodnih za svakodnevnu upotrebu tokom upravljanja -
funkcionisanja velikog sistema (npr. uređaji koji ne bi bili potrebni za mali broj zaposlenih ili
mali obim proizvodnje, kao što su uređaji za automatizaciju određenih aktivnosti –
umnožavanje dokumenata, uništavanje nepotrebnih dokumenata, automatsku obradu podataka,
centri za informisanje korisnika…). Ovi troškovi obuhvataju inicijalne troškove nabavke, ali
ne i troškove podrške ovoj opremi, koji su obuhvaćeni COOF - troškovima operativnog
postrojenja.
• troškovi nabavke uređaja za potrebe održavanja proizvodnog sistema tokom celog životnog
ciklusa (popravke, periodična podešavanja, praćenje stanja putem tehničke dijagnostike,
remonti, rekonstrukcije…),
• troškovi specijalnih centara za obuku korisnika ili servisera koji se odnose na korišćenje i
održavanje proizvoda. Troškovi podrške ovim centrima su obuhvaćeni sa COOT – troškovima
obuke rukovalaca proizvodom i COLT – troškovima obuke kadrova održavanja.
• troškovi specijalnih skladišta koja su neophodna za skladištenje ili distribuciju proizvoda.
Troškovi podrške ovim skladištima su obuhvaćeni sa COLW – troškovima skladišta
C PC = C PCP + C PCE + C PCC + C PCM + C PCT + C PCW

gde je:
CPCP - trošak proizvodnog postrojenja
CPCE - trošak specijalne ispitne opreme
CPCC - trošak specijalnih uređaja za upravljenje velikim sistemima
CPCM - trošak nabavke uređaja za potrebe održavanja
CPCT - trošak centara za obuku korisnika ili servisera

18


CPCW - trošak specijalnih skladišta
Troškovi upravljanja kvalitetom obuhvataju ponavljajuće troškove održavanja ustanovljenog sistema
obezbeđenja kvaliteta ili kontrole kvaliteta u okviru procesa konstruisanja i proizvodnje i troškove
postupaka koji direktno podržavaju aktivnosti testiranja / ispitivanja, industijskog inženjerstva i analize
operacija, logističke podrške, konstruisanja i proizvodnje. Pored navedenih troškova, specifični
neponavljajući troškovi koji nastaju tokom inicijalne provere osposobljenosti sistema da zadovolji
postavljene zahteve i periodično ispitivanje uzorka proizvoda, mogu biti obuhvaćeni ovom grupom
troškova. Određuju se na osnovu sledećeg izraza:
N N
C PQ = C PQA + ∑ C PQC i + ∑ C PQS i
i =1 i =1

gde je:
CPQA - trošak obezbeđenja kvaliteta
CPQC - trošak ispitivanja mogućnosti sistema da zadovolji postavljene zahteve
CPQS - trošak ispitivanja uzorka proizvoda
N- ukupan broj individualnih testova.
Inicijalni troškovi logističke podrške obuhvataju nabavku osnovnih (glavnih) elemenata logističke
podrške, koji su neophodni za podršku proizvodu / sistemu tokom celog projektovanog životnog ciklusa,
kao i privremene troškove logističke podrške koji se javljaju dok proizvod ne zaživi na tržištu i obezbedi
dovoljni priliv finansijskih sredstava. U nastavku su opisani svi činioci koji su obuhvaćeni ovom grupom
troškova.
Inicijalni servis korisnika, koji se javljaju kao rezultat potrebe da se prodat proizvod instališe kod
korisnika, da se instalisani proizvod servisira u potrebnim intervalima, itd. Ovi troškovi inicijalnog
servisiranja se odnose samo da unapred određen vremenski period (npr. garantni rok), dok se troškovi
produžene usluge servisiranja nalaze obuhvaćeni u troškvima servisiranja korisnika.
Troškovi inicijalnih zaliha repromaterijala i potrošnih i rezervnih delova obuhvataju troškove koji nastaju
kao rezultat potrebe da se pre početka proizvodnje obezbede dovoljen količine repromaterijala i potrošnih
i rezervnih delova, kako bi proces proizvodnje mogao otpočeti i odvijati se sve do trenutka kada ostvareni
prihod od prodaje proizvoda može da obezbedi sredstva za dalju nabavku pomenutih resursa.
Inicijalni troškovi nabavke opreme za ispitivanje i podršku obuhvataju projektovanje, razvoj i nabavku
ispitne opreme, koja je neophodna za sprovođenje postupaka održavanja proizvoda kod korisnika.
Troškovi koji nastaju usled potrebe održavanja nabavljene opreme su obuhvaćeni troškovima opreme za
ispitivanje i podršku.
Inicijalni troškovi transporta i rukovanja obuhvataju projektovanje, razvoj i nabavku specijalnih
transportnih sredstava, kao i sredstava za rukovanje materijalom i proizvodima, koji su neophodni za
pružanje podrške proizvodnji i održavanju proizvoda kod korisnika. Troškovi održavanja ove opreme su
obuhvaćeni troškovima transporta i rukovanja.

19


Inicijalni troškovi tehničkih podataka obuhvataju troškovi pripremanja uputstava za rukovanje i
održavanje budućeg proizvoda / sistema, uputstava za instalisanje i ispitivanje, remont i kalibraciju –
podešavanje, itd. Troškovi revizije podataka su obuhvaćeni troškovima tehničkih podataka.
Iinicijalni troškovi obuke kadrova obuhvataju inicijalnu obuku proizvodnih radnika, kao i inicijalnu
obuku rukovalaca isporučenom opremom (kod korisnika).
Inicijalni troškovi opreme neophodne za obuku kadrova obuhvataju projektovanje, konstruisanje i
nabavku opreme koja je neophodna za obuku kadrova.
C PL = C PLC + C PLS + C PLT + C PLH + C PLD + C PLP + C PLE

gde je:
CPLC - trošak inicijalnog servisa korisnika
CPLS - trošak inicijalnih zaliha repromaterijala i potrošnih i rezervnih delova
CPLT - inicijalni troškovi nabavke opreme za ispitivanje i podršku
CPLH - inicijalni troškovi transporta i rukovanja
CPLD - inicijalni troškovi tehničkih podataka
CPLP - iinicijalni troškovi obuke kadrova
CPLE - inicijalni troškovi opreme neophodne za obuku kadrova.

5.1.3 Operativni troškovi

Operativni troškovi obuhvataju sve troškove koje je moguće pridružiti distribuciji, upotrebi proizvoda /
sistema (od strane korisnika), kao i troškove podrške tokom celog životnog ciklusa proizvoda / sistema
kod korisnika, odnosno:
• troškove operativnih / radnih aktivnosti u vezi proizvoda / sistema,
• troškove distribucije proizvoda / sistema i
• troškove održive logističke podrške.
C O = C OO + C OD + C OL

Troškovi operativnih / radnih aktivnosti u vezi proizvoda / sistema obuhvataju sve troškove koje je
moguće pridružiti upotrebi proizvoda / sistema (bez održavanja), tokom celog projektovanog životnog
veka proizvoda / sistema. Specifičnu oblast, koju obuvataju ovi troškovi, predstavljaju troškovi kadrova
koji treba da rukuju isporučenim proizvodom / sistemom (obuka rukovaoca, troškovi uređaja za obuku...).
Ovde treba obuhvatiti troškove koji se javljaju na obe strane – troškove proizvođača i korisnika proizvoda
/ sistema. Određuju se na osnovu sledećeg izraza:
C OO = C OOP + C OOT + C OOF

20


gde je:
COOP - trošak upotrebe, odnosno, trošak kadrova
COOT - trošak radne obuke
COOF - trošak radnih uređaja
Trošak upotrebe, odnosno, trošak kadrova obuhvata troškove kadrova neophodnih za rukovanje
proizvodom / sistemom. U nekim slučajevima, ove troškove može proceniti proizvođač, a nekada te
troškove određuje kupac, odnosno, korisnik. Retko se javlja slučaj da je potrebna kombinacija, odnosno,
da su neophodni i proizvođač i korisnik da bi ovi troškovi bili određeni. Neki sistem može zahtevati više
od jednog operatora, samo jednog operatora puno radno vreme ili samo jednog operatora tokom dela
njegovog radnog vremena. Bilo koji slučaj da je u pitanju, potrebno je odrediti troškove po jednom
sistemu, a ti troškovi treba da obuhvataju troškove plate radnika, razne dodatke – doprinose, putne
troškove i slično. Potrebno je obuhvatiti i direktne i indirektne troškove. Ove troškove je moguće odrediti
na osnovu sledećeg izraza:
C OOP = C OPP • Q OP • TO • N OP

gde je:
COPP - trošak radne snage
QOP - broj potrebnih radnika po jednom sistemu
TO - sati rada sistema
NOP - broj sistema u radu
Trošak radne obuke ne obuhvata troškove inicijalne obuke, koji su obuhvaćeni sa CPLP i CPLE. Ovi
troškovi obuhvataju formalnu obuku (ne obuku na radnom mestu) kadrova koji su zaduženi za rad na
sistemu i koji ili zahtevaju povremeno unapređenje znanja ili je potrebno obučiti nove kadrove (pošto su
postojeći kadrovi pred odlaskom – npr. pred penzionisanjem). Ukupni troškovi obuhvataju vreme
angažovanja instruktora, nadzor, finansijsku nadoknadu operatora za vreme obuke, njegovi troškovi
prevoza, potreban materijal za obuku, potrebne podatke, podršku opremi neophodnoj za obuku i podršku
objektima u kojima se obuka odvija. Ove troškove je moguće odrediti na osnovu sledećeg izraza:
COOT = COTT • QOT • TT + COTS

gde je:
COOT - trošak obuke operatora
QOT - broj operatora koje je potrebno obučiti
TT - trajanje obuke operatora
COTS - trošak opreme koja je potrebna za obuku operatora

Trošak radnih uređaja. Inicijalni troškovi radnih uređaja i objekata su obuhvaćeni sa CPCC. Ova grupa
troškova obuhvata godišnje, ponavljajuće troškove koji nastaju usled korišćenja i održavanja operativnih

21


postrojenja tokom celog projektovanog životnog veka sistema. Tošak uređaja i postrojenja se
proporcionalno raspoređuje ne svaki sistem. Ove troškove je moguće odrediti pomoću izraza:
COOF = (COFS + COFU ) • N OF

gde je:
COFS - trošak podrške operativnom postrojenju
COFU - trošak uređaja za obuku
NOF - broj mesta na kojima se sprovodi obuka.

Troškovi distribucije proizvoda / sistema obuhvataju
1. troškovi marketinga i prodaje proizvoda – reklamiranje, izložbe, kadrovi koji su angažovani na
poslovima marketinga i distribucije itd.,
2. troškovi transportovanja i upravljanja transportom – inicijalni ili troškovi transporta do prvog
odredišta od mesta proizvodnje (do prvog distributivnog skladišta). Pored ovoga, ovi troškovi
obuhvataju i troškove kontrolisanja navedenih aktivnosti i
3. trošak držanja zaliha u skladištima – onih zaliha koje nisu obuhvaćene sa CPM, CPLS i COLS.
Ove troškove je moguće odrediti pomoću izraza:
COD = CODM + CODT + CODI

gde je:
CODM - trošak marketinga i prodaje
CODT - trošak transportovanja i upravljanja transportom
CODI - trošak zaliha u skladištima

Troškovi logističke podrške obuhvataju sve troškove koji nastaju usled održavanja i podrške sistemu /
proizvodu tokom celog njegovog životnog ciklusa koji počinje isporukom korisniku. Ovi troškovi ne
ovuhvataju inicijalne logističke troškove koji su navedeni u okviru CPL. Ovi troškovi obuhvataju sledeće
troškove:
• troškovi servisiranja korisnika,
• troškovi posedovanja skladišta,
• troškovi posedovanja prostora i uređaja potrebnih za održavanja i obuku kadrova,
• troškovi nabavke,
• troškovi obuke kadrova za potrebe održavanja,
• troškovi opreme za testiranje i podršku,
• troškovi transporta i rukovanja,

22


• troškovi tehničkih podataka,
• troškovi modifikacija proizvoda i
• troškovi otpisa i odlaganja / recikliranja proizvoda.
U nastavku će biti opisani svaki od navedenih troškova.
COL = COLC + COLW + COLM + COLS + COLT + COLE + COLH + COLD + COLK

Troškovi servisiranja korisnika obuhvataju sve trokove radne snage koji svakodnevno pružaju pomoć
kupcima / korisnicima proizvoda putem sprovođenja postupaka naknadnog i preventivnog održavanja
proizvoda. U slučaju da sistem proizvod ne funkcioniše kako je projektovano ili kada je predviđeno
sprovođenje preventivne aktivnosti, dolazi to utroška određenog broja radnih sati održavalaca, troše se
određeni rezervni delovi i materijali, javljaju se aktivnosti manipulacije tim rezervnim delovima i
materijalima i troši se određeno vreme režijskog osoblja na popunjavanje operativne dokumentacije,
koordinaciju aktivnosti i slično. Ova grupa troškova obuhvata i direktne i indirektne troškove koji se
javljaju kao posledica potrebe za sprovođenjem aktivnosti održavanja. Inicijalni troškovi podrške
korisniku nisu uključeni u ove troškove, već su obuhvaćeni sa CPLC. Troškove servisiranja korisnika je
moguće odrediti pomoću izraza:
COLC = COLA + COLB

gde je:
COLA - trošak naknadnog održavanja,
COLB - trošak preventivnog održavanja.
Troškovi naknadnog održavanja obuhvataju troškove radne snage koji nastaju kao rezultat sprovođenja
neplanskih (hitnih) aktivnosti održavanja. Pripadajući rezervni delovi, ispitna oprema i oprema za
podršku, transport, obuka i odgovarajući objekti i instalacija stvaraju troškove koji su obuhvaćeni sa COLS,
COLE, COLH, COLT i COLM. Ukupni troškovi naknadnog održavanja COLA uključuju sumu pojedinačnih
troškova za svaku aktivnost održavanja, pomnoženu sa predviđenim brojem sprovođenja te aktivnosti
tokom celog životnog ciklusa sistema, odnosno proizvoda.Aktivnosti održavanja koje se uzimaju u obzir
pri izračunavanju ovih troškova se javljaju kao bilo koja neplanirana aktivnost održavanja koja nastaje
usled pojave iznenadnog otkaza, indukovanog (sekundarnog – uzrokovanog nekim drugim otkazom)
otkaza, otkazom koji je posledica greške operatora ili radnika održavanja, otkazom usled neke skrivene
greške (uzrokovanom greškom u projektu ili izradi) itd. Ovi troškovi obuhvataju i trošak radne snage koje
ne učestvuje direktno u intervenciji otklanjanja otkaza, ali je neophodna da bi bilo moguće obaviti tu
intervenciju. Ovde spadaju troškovi radne snage na postupcima defektacije, definisanja tehnologije
otklanjanja otkaza, troškovi fizičkog uklanjanja i zamene delova, popravke delova, testiranja i ispitivanja
ispravnosti sprovedene intervencije i odgovarajuće administrativno osoblje za evidentiranje i
dokumentovanje svih sprovedenih aktivnosti.
Troškove naknadnog održavanja je moguće odrediti pomoću izraza:

23


COLA = COUL ⋅ M MHU ⋅ Q MAU + Q MAU ⋅ COUM + Q MAU ⋅ COUD ⋅ N MS

gde je:
COLA - trošak naknadnog održavanja,
COUL - trošak radne snage na neplaniranim aktivnostima održavanja,
MMHU –utrošeni čovek-sati na neplaniranim aktivnostima održavanja,
QMAU - broj neplaniranih aktivnosti održavanja
Q MAU = λ ⋅ t

λ- intenzitet otkaza sistema / proizvoda.
t- planirano vreme rada – trajanje životnog ciklusa,
COUM - trošak rukovanja materijalom na neplaniranim aktivnostima održavanja,
COUD - trošak dokumentovanja za neplaniranu aktivnost održavanja,
NMS - broj lokacija za koje se određuju troškovi.
Troškovi preventivnog održavanja obuhvataju troškove radne snage koji nastaju kao posledica potrebe
sprovođenja preventivnih, odnosno, planskih aktivnosti održavanja. Ovi troškovi ne obuhvataju i troškove
rezervnih delova i materijala koji se utroše tokom navedenih aktivnosti održavanja, troškove ispitne
opreme i opreme za podršku, transport, obuku i objekte i instalacije za obuku, koji su obuhvaćeni sa COLS,
COLE, COLH, COLT i COLM.Ukupni troškovi preventivnog održavanja uključuju zbir pojedinačnih troškova
za svaku preventivnu aktivnost pomnoženih sa brojem predviđenih preventivnih aktivnosti tokom
životnog veka sistema / proizvoda. Preventivne aktivnosti održavanja obuhvataju aktivnosti servisiranja,
podmazivanja, inspekcija, preventivnih zamena, periodična ispitivanja sistema, remonte, podešavanja i
slične aktivnosti. Trošak aktivnosti održavanja obuhvata i trošak sve radne snage neophodne za
obavljanje preventivne aktivnosti u celosti, kao što su administrativni poslovi, logistički troškovi, troškovi
dokumentacije i slično. Trošak radne snage na planiranim intervencijama COSL će varirati usled različite
veštine i sposobnosti izvršilaca održavanja, stoga troškove treba proceniti na osnovu nekih prosečnih
vrednosti, a ne na osnovu vremena potrebnog za sprovođenje intervencije najsposobnijem radniku.
Troškove preventivnog održavanja je moguće odrediti pomoću izraza:
COLB = COSL ⋅ M MHS ⋅ Q MAS + Q MAS ⋅ COSM + Q MAS ⋅ COSD ⋅ N MS

gde je:
COLB - trošak preventivnog održavanja,
COSL - trošak radne snage na preventivnim aktivnostima održavanja,
MMHS -utrošeni čovek-sati na preventivnim aktivnostima održavanja,
QMAS - broj preventivnim aktivnosti održavanja
Q MAU = µ ⋅ t

24


µ- intenzitet sprovođenja preventivnih intervencija na sistemu / proizvodu.
t- planirano vreme rada – trajanje životnog ciklusa,
COSM - trošak rukovanja materijalom na preventivnim aktivnostima održavanja,
COSD - trošak dokumentovanja za preventivne aktivnosti održavanja,
NMS - broj lokacija za koje se određuju troškovi.
Troškovi posedovanja skladišta ne obuhvataju inicijalne troškove nabavke / izgradnje skladišta, pošto
su ti troškovi obuhvaćeni sa CPCW. Ovi troškovi pokrivaju godišnje, ponavljajuće troškove koji nastaju
usled korišćenja prostora i održavanja (energija, takse, porezi, popravke objekta i slično) tokom celog
projektovanog životnog ciklusa. Troškovi posedovanja skladišta se proporcionalno raspoređuju na sve
sisteme koji na bilo koji način koriste skladište.
Troškove posedovanja skladišta je moguće odrediti pomoću izraza:
COLW = (COWS + COWU ) ⋅ N OW

gde je:
COLW - trošak posedovanja skladišta,
COWS - trošak logističke podrške skladišta,
COWU - trošak utrošene energije,
NMS - broj skladišta.
Troškovi posedovanja prostora i uređaja potrebnih za održavanje i obuku kadrova obuhvataju
Troškovi nabavke obuhvataju
Troškovi obuke kadrova za potrebe održavanja obuhvataju
Troškovi opreme za testiranje i podršku obuhvataju
Troškovi transporta i rukovanja obuhvataju
Troškovi tehničkih podataka obuhvataju
Troškovi modifikacija proizvoda obuhvataju
Troškovi otpisa i odlaganja / recikliranja proizvoda obuhvataju

5.1.4 Troškovi otpisa i odlaganja

Odlaganje nepopravljivih delova sistema / proizvoda
Otpis sistema / proizvoda

25


5.2 SAE MODEL

5.2.1 Trošak nabavke

Nabavna cena

Administrativni troškovi (engineering)

Instalacija

Obuka

Konverzija

Transport

5.2.2 Trošak funkcionisanja

Direktan rad

Usluge

26


Potrošni materijal

Rukovanje otpadom

Izgubljena proizvodnja

Rezervni delovi i održavanje

5.2.3 Troškovi planiranog održavanja

Trošak materijala i radne snage

Trošak planiranja i terminiranja

Trošak popravke

Fiksni troškovi radne snage

Život opreme

27


5.2.4 Trošak neplaniranog održavanja

Trošak materijala i radne snage

Trošak otkaza

Prosečna cena popravke

Trošak za rezervne delove

Život opreme

5.2.5 Trošak rashodovanja

Konverzija

Trošak odnošenja

Trošak prerade

Trošak čišćenja lokacije

28


Trošak odlaganja otpada

5.3 BARRINGER – WEBER–OV MODEL

Ranije su identifikovani svi izvori troškova, kao i sve podele troškova. Koristeći navedene veličine, ovaj
model određuje strukturu troškova (CBS - Cost Breakdown Structure) kao što je prikazano na sledećoj
slici. Strukturu je moguće inicijalno definisati po mestima nastanka (izvorima) troškova, ali nije
obavezno. Kada se odredi osnovna struktura troškova, korisno je definisati sve aktivnosti (i entitete) koje
se vrše u okviru određenog segmenta i zatim definisati sve troškove unutar svake aktivnosti. Iz ovoga je
moguće lako zaključiti da je struktura troškova vrlo slična hijerarhiji ″mesto nastanka troška - aktivnosti
(entiteti) - troškovi″. Izuzetno bitna stvar kod definisanja strukture troškova je da je potrebno posvetiti
posebnu pažnju identifikovanju svih troškova koji se javljaju tokom životnog ciklusa koji se posmatra.

Slika xx: Struktura troškova kojima je potrebno raspolagati za LCC

29


Nakon definisanja strukture troškova, moguće je pristupiti sprovođenju postupka analize troškova
životnog ciklusa, koji obuhvata jedanaest koraka:
1. definisanje problema nad kojim će biti sprovedena analiza,
2. definisanje skupa mogućih rešenja (sve moguće alternative sa odgovarajućim troškovima),
3. definisanje strukture troškova, odnosno, stabla troškova,
4. izbor modela troškova (način kako će ukupni troškovi biti računati – uzima u obzir inflaciju),
5. obezbeđivanje vrednosti svih troškova (tačne ili procenjene) i procedure sprovođenja
izabranog modela troškova,
6. definisanje modela troškova za svaku godinu koju obuhvata analiza,
7. određivanje graničnih (prelomnih) tačaka za svaku od definisanih alternativa,
8. crtanje Pareto dijagrama za sve glavne (najveće) troškova,
9. analiza osetljivosti (stabilnosti) rešenja za svaki od glavnih troškova, kao i određivanje razloga
/ uzroka za dobijene vrednosti,
10. analiza rizika koji obuhvata sve glavne troškove, kao i pripadajuće verovatnoće pojavljivanja,
11. izbor optimalne alternative u skladu sa rezultatima sprovedene analize troškova životnog
ciklusa.

30


Slika xx: Proces sprovođenja Analize troškova životnog ciklusa
12.0 Analiza
12.1 Definisanje problema
12.2 Ciljevi analize
12.3 Pravila i ograničenja
12.4 Identifikacija alternativa
12.5 Izbor kriterijuma
12.6 Izbor modela troškova
12.7 Potrebni podaci

31


Postojeća baza podataka
Planski podaci
Dokumentacija dobavljača
Sopstvene procene
Rezultati ispitivanja
12.8 Validacija prilaza
12.9 Analiza osetljivosti
12.10 Analiza rezultata
13.0 Barringer / Weber
13.1 Definisanje problema
13.2 Određivanje alternativa
13.3 Troškovi nabavke
13.4 Troškovi podrške
13.5 Pripremiti stablo troškova usled otkaZa
13.6 Izbor analitičkog modela troškova
13.7 Prikupiti procene troškova
13.8 Prikupiti modele troškova
13.9 Napraviti profil troškova za svaku godinu
13.10 Napraviti break -even kartu za sve alternative
Break-even analiza podrazumeva crtanje dijagrama ukupnih troškova za sve periode životnog ciklusa za
sve alternative. Na osnovu ovog dijagrama je moguće odrediti vremenski period u kojem je neka
alternativa povoljnija od drugih, kao i vremenski trenutak kada dolazi do promene među alternativama,
odnosno kada jedna alternativa postaje povoljnija od, do tog trenutka, najpovoljnije alternative.
Pored break-even analize, korisno je napraviti i dijagram povraćaja investicija (ROI - Return of
Investment), za svaku alternativu.
13.11 Pareto za određivanje najvećih troškova
13.12 Analiza osetljivosti za najveće troškove
13.13 Studija rizika za visoke troškove i pojave
13.14 Izabrati najbolji kurs za akciju na osnovu LCC

32


8.0 PRIMER

9.0 PITANJA
1. Koje troškove obuhvata LCC?
2. Oblasti primene LCC?
3. Koji su nedostaci LCC?
4. Mesta nastanka troškova.
5. Podele troškova.
6. Kako se definiše struktura troškova?
7. Kako se vrši procena troškova?

10.0 LITERATURA

<BLH> David J. Bloomberg, Stephen Lemay, Joe B. Hanna: LOGISTICS, Prentice Hall, New
Jersey, USA, 2002, ISBN:0-13-010194-X

<BSB> Benjamin S. Blanchard: LIFE CYCLE COST, MA Press, Portland, Oregon, USA, 1978,
ISBN:0-930206-00-2

<JN> John Naylor: INTRODUCTION TO OPERATIONS MANAGEMENT, 2nd edition,
Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-273-65578-7

<LKLR> Lee J. Krajewski, Larry P. Ritzman: OPERATIONS MANAGEMENT – STRATEGY
AND ANALYSIS, 6th edition, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-201-
61545-2

<MW> Murphy R.P. Jr., Wood F. Donald: CONTEMPORARY LOGISTICS, eight edition,
Pearson Education, New Jersey, USA, 2004. ISBN: 0-13-122887-0

33


<VPW> Vogt J.J., Pienaar W.J., de Wit P.W.C.: BUSINESS LOGISTICS MANAGEMENT –
Theory and Practice, Oxford University Press, 2002, ISBN 0-19-578011-6

34


PRILOG P1: VREMENSKA DIMENZIJA NOVCA

Odavno je u poslovnom svetu uspostavljena veza između vremena i novca. Najčešće se to čini preko,
sada već čuvene izreke: ″Vreme je novac″.Ali i pored te izreke, svi privrednici su svesni da postoji
direktna veza između novca i vremena. Potrebno je vreme da se zaradi novac. Ukoliko se pokuša
″preskočiti″ neki vremenski period i doći do izvesne količine novca za kratako vreme, to se može učiniti
pozajmicima i kreditima na koje se plaća kamata (finansijski ekvivalent ″preskočenog″ vremena na koji
se dodaje nadoknada za rizik onog ko pozajmljuje novac, kao i iznos očekivane inflacije). Odavde je
očigledno da je dug, nastao pozajmljivanjem, veći od pozajmljenih sredstava, te se može s pravom
zapitati kako se nekom isplati da pozajmljuje novac. Isplativost pozajmice se određuje na osnovu
očekivanog prihoda od ulaganja pozajmljenih sredstava. Ukoliko očekivani prihod nije veći od
pozajmljenog iznosa, pozajmica nije isplativa. Drugim rečima, ukoliko neko pozajmi neki iznos novca
npr. X, tada je on dužan taj iznos uvećan za kamatu, npr. Y, odnosno ukupno X+Y, a ta pozajmica je
isplativa samo ako će ona doneti onom ko pozajmljuje novac, profit npr. Z, odnosno, ukupan iznos od
X+Y+Z, u istom vremenu u kojem se očekuje povraćaj celog duga. Ukoliko je kamata na pozajmljeni
iznos 9 %, tada je prihvatljivo da očekivani profit bude najmanje 12 % na pozajmljeni iznos, odnosno za
3 % više od kamate. Ukoliko se želi uložiti sredstva u neki projekat koji bi donosio mnogo veći profit,
moguća je situacije da se odbace mnogi perspektivni projekti, samo zbog suviše visokog željenog profita.
U suprotnom, ako se prihvata niži očekivi profit, organizacije može da prihvata veliki broj projekata, što u
krajnjem slučaju može da znači da će biti pretrpana poslovima sa vrlo uskom profitnom marginom
(možda čak i samo od 1 %), što, u slučaju bilo kakvog poremećaja, može da dovede do gubitaka.
Česta je praksa da se formiraju tabele sa odgovarajućim vrednostima za određen iznos očekivanog profita,
mada su svi, koji rade sa ovakvim tabelama, svesni da je nemoguće da ova vrednost bude konstantna
tokom dužeg vremenskog perioda. Ukoliko se usvoji da je poželjna vrednost očekivanog profita 12 %,
tada je moguće odrediti:
• kolika će biti vrednost TV, uloženog novca V, nakon n godina, ako se taj iznos bude uvećavao
po zadatoj stopi od, npr. ps=12 %
n
 ps  n
TV = V * 1 +  = V *1,12
 100 
• kolika će biti trenutna vrednost TV određenog novčanog iznosa V, koji bi organizacija dobila
za n godina, pri istim mogućnostima uvećanja profita
n
 ps  V
TV = V / 1 +  =
 100  1,12 n
Iz naredne tabele je moguće videti da ukoliko organizacija može danas da uloži 100 dinara pod ranije
definisanim uslovima, za dve godine će tih 100 dinara vredeti preko 125 dinara, odnosno, tih 100 dinara
će tokom dve godine ″zaraditi″ još 25 dinara.

35


Takođe je iz naredne tabele moguće videti da ukoliko organizacija može danas da dobije 100 dianra ili tih
istih 100 dinara da dobije za 2 godine, postoji razlika od preko 20 dinara (u današnjoj vrednosti 20
dinara).

a. Tabela xx
Kamata: 12 %

Broj godina: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Porast vrednosti 100.00 112.00 125.44 140.49 157.35 176.23 197.38 221.07 247.60 277.31 310.58

Smanjenje vrednosti 100.00 89.29 79.72 71.18 63.55 56.74 50.66 45.23 40.39 36.06 32.20

Broj godina: 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Porast vrednosti 100.00 347.85 389.60 436.35 488.71 547.36 613.04 686.60 769.00 861.28 964.63

Smanjenje vrednosti 100.00 28.75 25.67 22.92 20.46 18.27 16.31 14.56 13.00 11.61 10.37

36


PRILOG P2: AMORTIZACIJA SREDSTAVA ZA RAD

Korišćenje sredstava za rad neminovno dovodi do njihovog trošenja, što vodi ka trenutku kada to sredstvo
više neće biti u stanju da vrši svoju funkciju, odnosno, biće potrebno zameniti ga novim sredstvom. Ovde
se postavlja pitanje gde je nestala vrednost korišćenog sredstva. Nekada je organizacija platila nabavnu
vrednost tog sredstva, a sada je prinuđena da to sredstvo otpiše. Očigledno je da je organizacije ″izgubila″
ceo novčani iznos koji odgovara nabavnoj vrednosti sredstva. Kako se ne bi desila da organizacija i
stvarno izgubi ta sredstva, uveden je postupak koji se naziva amortizacija. Amortizacija je postupak
utvrđivanja vrednosti osnovnog sredstva koju to sredstvo prenosi na proizvod u toku procesa obrade,
odnosno korišćenja tog sredstva. Na ovaj način, organizacija trošak nabavke sredstava prenosi na
proizvod, što se kasnije odražava na tržišnu cenu tog proizvoda, tako da organizacija ustvari ne gubi
novčana sredstva koja je uložila u nabavku opreme. Ovo znači da vrednost amortizacije predstavlja
vrednosni izraz trošenja sredstava za rad, i ta vrednost ima tri osnovne funkcije:
• amortizacija odražava trošenje sredstava i snižavanje njihove vrednosti,
• amortizacija služi za određivanje dela vrednosti sredstava koji se prenosi na proizvode,
odnosno aktivnosti koje se vrše upotrebom sredstava i
• amortizacija služi za obnavljanje, odnosno zamenu dotrajalih sredstava.
Iznos amortizacije se nadoknađuje iz prodajne cene proizvoda / usluge, koju plaća kupac, odnosno
naručilac. Tako ostvarena novčana sredstva (sredstva amortizacije) se koriste za zamenu sredstava koja su
fizički dotrajala ili tehnološki zastarela, za nabavku novih sredstava za proširenje materijalne osnove rada,
za otplatu ili za učešće u novim investicionim kreditima.
Problem sa amortizacijom je što se ona odnosi na sredstva rada koja traju više godina. Tokom tog period,
prikupljena sredstva mogu da gube vrednost (inflacija) ili da novo sredstvo predstavlja tehnički i
tehnološki složeniji sistem, a samim tim i skuplji sistem, tako da prikupljena sredstva više ne odgovaraju
vrednosti osnovnog sredstva koje se želi nabaviti. U tom slučaju je potrebno izvršiti revalorizaciju
vrednosti osnovnih sredstava (pogledati prethodni prilog – Vremenska dimenzija novca).
Visina amortizacije, odnosno troškova sredstava za rad po jedinici proizvoda se procenjuje na osnovu
mogućeg učinka u vrku trajanja uu pretpostavku da će sredstva za rad ostati u proizvodnoj funkciji do
kraja svog fizičkog veka trajanja. Troškovi sredstava za rad po jedinici proizvoda predstavljaju količnik
nabavne vrednosti sredstava i obima proizvodnje tokom celog veka trajanja:
Si
Tiq =
∑Q
pri čemu je:
Tiq – troškovi sredstva za rad (amortizacija) po jedinici proizvoda,
Si – nabavna vrednosti sredstva za rad,

37


∑Q – projektovani obim proizvodnje tokom celog veka trajanja.
Da bi amortizacija bila obračunata u iznosima koji realno izražavaju snižavanje vrednosti određenog
sredstva, a istovremeno iskazuju amortizaciju kao realni trošak reprodukcije, potrebno je poznavati razne
metode obračuna amortizacije i primeniti onu koja u konkretnim uslovima poslovanja zadovoljava ciljeve
poslovne politike organizacije. Obračunavanje amortizacije se svodi na dva osnovna sistema:
• sistem vremenske amortizacije i
• sistem funkcionalne amortizacije.
Svaki od ova dva sistema sadrži različite metode obračunavanja, a često se primenjuje i kombinacija ova
dva sistema.

Sistem vremenske amortizacije

Ovaj sistem se zasniva na pretpostavci da trošenje sredstava zavisi od veka njegovog trajanja, tako da je
vrednost pojedinog sredstva potrebno amortizovati tokom celog korisnog veka sredstva. Takođe,
pretpostavlja se i da se sredstva ravnomerno troše tokom celog svog korisnog veka, nezavisno od
intenziteta korišćenja tog sredstva (bilo da je sredstvo uključeno u proces rada ili ne). Za utvršivanje
godišnje amortizacije koriste se:
• linearna (ravnomerna) metoda,
• progresivna metoda i
• degresivna metoda.

Linearna (ravnomerna) metoda

Linearna (konstantna) vremenska amortizacija se zasniva na pretpostavci da se sredstvo ravnomerno troši
tokom celog korisnog veka. To znači da se u svakoj godini vrši ravnomerno opterećenje cene proizvoda
iznosom amortizacije. Godišnja stopa amortizacije (izražena u procentima) se određuje tako što se broj
100 podeli sa brojem godina za koliko se pretpostavlja da će oprema moći da se koristi (korisni vek
opreme).

Progresivna metoda

Progresivna vremenska amortizacija takođe polazi od pretpostavke da je korisni vek opreme poznat
(pretpostavljen korisni vek opreme). Za razliku od prethodne metode, u ovom slučaju se na početku
obračuna amortizacije, ova ovrednost izračunava u manjem iznosu (manjem nego što bi to bilo u slučaju
linearne amortizacije), a zatim se ta vrednost progresivno povećava, tako da se na kraju korisnig veka
opreme amortizuje celokupna vrednost opreme. Opravdanje za ovakav obračun amortizacije se traži u
obrazloženju da organizacija, odnosno radnici, nisu u stanja da u potpunosti iskoriste mogućnosti nove,
nepoznate opreme (ovo je posledica postojanja ″krive učenja″), a da vremenom sve više ovladavaju tim
mogućnostima i samim tim uspevaju da proizvedu veću količinu proizvoda.

38


Degresivna metoda

Ova metoda obračuna amortizacije se bazira na pretpostavci da novo sredstvo za rad ima veći učinak, a da
vremenom, kako se delovi unutar sredstva troše, dolazi do povećanog broja otkaza, što negativno utiče na
raspoloživo vreme za proizvodnju, a samim tim i na učinak sredstva.
Degresivnu amortizaciju je u praksi moguće ostvariti na dva načina:
• primenom degresivne stope amortizacije (svake godine opada procenat vrednosti nove opreme
koji se amortizuje – npr. prve godine 40%, druge 30%, zatim 20% i na kraju 10%),
• promenom jednake stope amortizacije na trenutnu vrednost opreme (kako oprema stari,
vrednost joj opada i jednak procenat trenutne vrednosti predstavlja manji iznos svake sledeće
godine – poslednja godina otplaćuje celokupnu preostalu vrednost opreme).

Sistem funkcionalne amortizacije

Ovaj sistem se temelji na pretpostavci da se sredstva troše u zavisnosti od obima proizvodnje, odnosno od
intenziteta njihovog korišćenja. Obzirom da je količina proizvoda, koje je moguće obraditi na jednom
sredstvu, proporcionalna korisnom radnom veku, vrednost amortizacije se određuje po jedinici proizvoda:
q ⋅S
Tiq = i i
∑Q
pri čemu je:
Tiq – troškovi sredstva za rad (amortizacija) po jedinici proizvoda,
qi – jedinica proizvoda, (1 ako se radi o pojedinačnom prozvodu),
Si – nabavna vrednosti sredstva za rad,
∑Q – projektovani obim proizvodnje tokom celog veka trajanja.
Vrednost amortizacije za određeni vremenski period (nedelja ili mesec ili neka druga vrednost), se
određuje tako što se ova jedinična vrednost pomnoži sa obimom proizvodnje u konkretnom vremenskom
periodu.

39

life cycle cost

Recomendados

Recomendados

Más contenido relacionado

Similar a life cycle cost

Similar a life cycle cost (16)

life cycle cost