1. ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ
БОЈА
Марина Скрињик Ћорић

2. Бојом се назива реакција нашег оптичког апарата (ока и мозга) на светлост која
долази из неког извора или се одбија од неке површине. Чуло вида региструје
само одређени део таласних дужина Сунчевог зрачења. Видљиви део овог
зрачења је бела светлост, која се може разложити на више боја – спектар.
Свака површина одбија светлост на себи својствен начин. Ако се са површине
одбијају равномерно све талане дужине светлодти, ту површину опажамо као
белу. Ако површина упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну
дужину светлости, опажамо је као црну. Црна, бела и сива су ахроматске боје
(не-боје) и карактерише их валер (светлина).
Спектар чине: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, љубичаста и индиго.
Боја коју видимо, а не налази се у спектру је магента (пурпурна). Она је
резултат интерференције светлосних таласа.

3. Мешање боја
Адитивно (светлосно) -
користе га монитори,
скенери, телевизијски и
други уређаји који користе
светлост у добијању боја
користећи RGB модел.
Суптрактивно (пигментно)
– користи се у сликарству
мешањем пигментних боја.
У штампарству се користи
CMYK модел.

4. Све боје спектра се пигментима могу добити мешањем црвене, жуте и плаве.
Зато ове боје зовемо основне, примарне или боје првог реда.

5. Изведене, секундарне, или боје другог реда су наранџаста,
зелена и љубичаста.
Ове боје се добијају мешањем основних боја у једнаким
размерама.

6. Међусобним мешањем основних и из њих изведених боја
добијамо терцијарне, или боје трећег реда.
То су: црвено-наранџаста, жуто-наранџаста, жуто-зелена,
плаво-зелена, плаво-љубичаста и црвено-љубичаста.

7. Све ове боје
чине круг боја.

8. Боју је одређују три основне карактеристике (димензије):
• БОЈА (тон, нијанса) – назив боје
• СВЕТЛИНА (валер)
• ЗАСИЋЕНОСТ – интензитет боје (од интезнивне, до пригушене)

9. Додавањем ахроматских боја хроматским добијамо тонове
хроматских боја:
• светле хроматске тонове – додавањем беле,
• загашене хроматске тонове – додавањем црне,
• мутне хроматске тонове – додавањем сиве.
Додавањем ахроматских боја хроматским бојама врши се
деградација боја (смањивање количине боје).

10. Топле и хладне боје

11. У пејзажима боја неба је топлија, а боја тла хладнија што
је ближа хоризонту – колористичка перспектива.

12. Боја осенчене стране објекта је хладнија од основне боје
објекта.

13. Контраст
Контраст је синоним за супротност, наглашену различитост.
Колористички контрасти се деле на:
• контраст боје према боји
• контраст светло – тамно
• контраст топло – хладно
• комплементарни контраст
• симултани (истовремени контраст) контраст
• контраст квалитета и
• контраст квантитета.

14. Контраст боје према боји
(тријадни однос боја)
Тријадни
однос
формирају
три боје које
се налазе на
једнаком
растојању на
кругу боја.

17. Контраст светло – тамно
Најизраженији светлосни
контраст је контраст
црне и беле, али се
контраст светло – тамно
може добити свим
бојама, додавањем црне
или беле. Чак и без
додавања црне и беле,
све боје спектра носе
сопствену количину
светлости, па је, тако,
жута најсветлија, а
љубичаста најтамнија.

19. Топле и хладне боје и топло – хладни
контраст
Топлота и хладноћа боја су
психолошка својства боја.
Топле боје су све боје које
асоцирају на ватру – жута
наранџаста и црвена, а хладне
све боје које асоцирају на лед:
љубичаста, плава и зелена.
Топле боје имају експанзиона
својства (визуелно се шире и
приближавају), а хладне
интровертна својства
(визуелно се скупљају и
удаљавају.

20. Комплементарне боје и
комплементарни контраст
Комплементарне су
оне боје које имају
исти степен
осветљености
(валер), а налазе се
једна наспрам
друге у кругу боја.
Боје у оваквом
контрасту се
узајамно
наглашавају и делу
дају динамични
ефекат.

22. Симултани контраст
Две боје
постављене једна
поред друге утичу
једна на другу –
наше око само
ствара супротност
виђеној боји,
односно,
одификује је
тражећи јој
визуелни пар.

23. Гледајте ову слику двадесет секунди...

25. После посматрања претходне слике, на белој
подлози видели сте ово...

26. Контраст квалитета
Квалитет боје означава
њену чистоћу, засићеност,
интензитет. Јаркост боје је
већа, што је мање сиве у
њој, а у случају акварела,
што је мање воде у
пигменту – боја је мање
деградирана, чистија је.

27. Контраст квантитета
Квантитет значи количина, па се овај контраст односи на
супротстављање више или мање боје у обојеним
површинама или флекама. Материјалну количину боје на
површини која тежи уравнотежености одређује валер
боје. Тако ће бити потребно три пута мање најсветлије
жуте од најтамније љубичасте, а црвене и зелене
отприлике једнако јер имају исту валерску вредност.

28. Хармонија
Под хармонијом боја се подразумева узајамно деловање
више боја тако да се остварује снажан уравнотежен ефекат,
стабилност као код симетрије, пријатно сазвучје као код
музичког акорда.
Комбинације тако складно сложених боја називају се шеме
боја (колористичке шеме). Најчешће шеме су:
• Монохроматска (једнобојна)
• Аналогна
• Комплементарна
• Раздвојене (подељна) комплементарна
•Тријадна (троугаона)
• Квадратна
•Правоугаона (двоструко комплементарна)

29. Монохроматска шема боја
Монохроматска шема боја користи само једну боју из круга
боја у различитим тоновима и нијансама.

30. Пабло Пикасо, Аутопортрет

31. Аналогна шема боја
Ова шема користи боје које се налазе непосредно једна
поред друге у кругу боја.

32. Клод Моне, “Палата Мула”

33. Комплементарна шема боја
Служи се комплементарним бојама.

34. Алексеј фон Јавленски

35. Тријадна шема боја
Тријадна шема боја користи три боје међусобно једнако
удаљене на кругу боја.

36. Анри Матис, “Музика”

37. Раздвојена комплементарна шема
боја
Чије је једна, главна, боја и две које се налазе лево и
десно од њој комплементарне.

38. Пабло Пикасо, “Дечак с лулом”

39. Правоугаона шема боја
Ова шема користи два пара комплементарних боја.

40. Ернст Лудвиг Кирхнер, “Соба у кули”

41. Квадратна шема боја
Ову шему чине је два пара комплементарних боја под
углом од 90 степени на кругу боја.

42. Пол Гоген, “Када ћеш се удати?”

43. Дисхармонија боја се некад намерно користи како би се
изазвала негативна реакција посматрача или утисак
вибрирања. Обично се постиже комбиновањем боја које
су на великом растојању на кругу боја, али нису
комплементарне.
Сенди Скоглунд,
“Освета”