2. Пољски поточић
То је кончић воде Тај млаз који хода
што жубори немо, из чисте побуде
Мали му је извор Могао би, можда,
а ушће големо. пример да нам буде.
Попиће га попци Кртице га рију,
и жеднице траве, змија му пут сече,
Разнеће му мрави Сви редом га пију
каменчиће плаве. ал' он ипак - тече.
Добрица Ерић
2
10. Све текуће воде имају извор, ушће, ток, корито, леву и
десну обалу.
ИЗВОР = место где вода извире
УШЋЕ = место где се једна река улива у другу реку,
језеро или море
ТОК = пут воде од извора до ушћа
КОРИТО = удубљење у земљишту испуњено водом
ОБАЛА = одређује се према току-гледамо у смеру
којим тече река , иза леђа нам је извор,
испред нас је ушће, са наше леве стране је
лева, а са десне стране је десна обала
10
11. извор
поток
речица
ушће
десна обала ток лева обала
река
ушће
река
11
12. Планинске реке се разликују од равничарских река.
ПЛАНИНСКЕ РЕКЕ – теку брзо преко стења и камења,
хуче, хладне су и бистре. Речно корито није им широко.
РАВНИЧАРСКЕ РЕКЕ - теку споро и тихо широким речним
коритом. Топлије су и често због муљевитог дна нису бистре.
Највећe рекe у нашем завичају су Дунав, Сава и Драва.
12
15. СТАЈАЋЕ ВОДЕ су воде које се
не крећу, не теку кроз удубљење у
земљишту.
СТАЈАЋЕ ВОДЕ
СЛАТКОВОДНЕ СЛАНЕ
15
16. СЛАТКОВОДНЕ СТАЈАЋИЦЕ
ЛОКВА – најмања стајаћица, пресуши током
године.
БАРА – већа од локве, пресуши само ако је веома
велика суша.
МОЧВАРА – већа од баре, не пресушује.
ЈЕЗЕРО – највећа слатководна стајаћица; може
бити природно и вештачко.
16