2. Ова презентација је својеврсна збирка слајдова
(текстова, слика и коментара), које су ученици
креирали кроз тимски рад. Након упознавања са
одређеним занатом, биће назначена имена деце -
аутора.
3. ТЕРЗИЈА
Занатлије које су се бавиле кројењем,
шивењем и украшавањем народне ношње
називане су терзије. Мајстори терзијског
заната су шили различите делове одеће
од материјала као што су чоја, сомот,
атлас, а украшавали су одећу свиленим
гајтанима, кићанкама, шљокицама,
срмом.
Делови одеће које су шиле терзије
се зову:
антерија,
долама,
мушки гуњићи,
јечерма,
џамадан,
минтан,
мисараба,
тозлук,
јелек,
џубе,
либаде,
фистан,
кумош,
ћурак,
шалваре, и
шкутељка.
4. Марина Тадић, Мина Богдановић,Сара Кадоур
Ја сам кројач стари, и кројим разне ствари.
Шијем,везем јелеке сјајне, за девојке бајне.
Терзија ја сам важан, јер моје ношње носи сваки момак снажан.
5. Ћурчија се бави израдом одевних
предмета од коже. Прслуци које
ћурчија прави су или од овчије
или од јагњеће коже. Прави и
ћурке украшене малим комадима
коже. (НЕ ћурка него ЋУРАК!)
8. Ради код куће а своје производе продаје по
пијацама или вашарима. КРЗНАР израђује
скупоцене бунде али и ташне, обућу, а ЋУРЧИЈА,
одећу од коже.
Наш народ, кад се неко наљути, каже:
ОКРЕНУО ЋУРАК НАОПАКО!
ћурак=кожни прслук
9. Крзнар ради у затвореној просторији у великој
буци машина. Крзна влажи млаком водом па га
развлачи на даскама за истезање. Испод тих
дасака се налазе грејач и вентилатор. Тако се
крзно суши. Мајстор га исече на траке, опет суши
и тек тада шије.
Тежак посао, зар не?
Стефан Јеремић, Алекса Васић и Милош Станковић
16. ОПАНЦИ су важан део народне ношње и данас.
Опанчари их ручно праве од велике количине
телеће, говеђе или свињске коже.
Најлепши део опанка је горњи - састављен од
ситних каишева. Могу бити и дивно украшени!
17.
18. Занатлије су биле смештене у посебну чаршију
која се звала Чизмеџијска чаршија.
Папуче су имале ниске кожне пете а горњи део је
рађен од сомота и богато украшаван.
19.
20. Вуновлачар је занатлија који обрађује вуну.
Када се вуна ошиша са овце, опере и осуши,
носи се вуновлачару. Он тада ставља вуну у
машину која је разчешљава, чини вуну
ваздушном и спремном за даљу обраду.
Раније су постојале радионице вуновлачаре
које су радиле на погон воде, слично
воденицама. Касније су почеле да раде на
погон електромотора. Вуновлачар ради и
послове разчешљавања старе вуне из јоргана
или душека која се на тај начин прерађује тако
да се од ње могу поново правити јоргани и
24. Данас је индустрија толико модернизовала и
убрзала ове поступке да се овај занат скоро не
исплати радити на традиционалан начин.
Лакше је и јефтиније купити готову обојену
вуну или готове производе од вуне.
Раније су постојале радионице које су се
бавиле само бојењем док се данас тиме баве
хемијске чистионице које поред бојења тканине
врше и хемијско чишћење одеће.