Ovo je verzija sa ispravkom,koja se nenamerno potkrala u prethodnoj!

2.  Kretanje Zemlje oko Sunca
 Ekliptika-putanja po kojoj Zemlja kruži oko
Sunca

3.  Nejednako trajanje obdanice i noći (nagnutost
Zemljine ose)
 Smena godišnjih doba
 Toplotni pojasevi

4.  Dva puta u toku godine, 21.marta i 23.septembra
granica osvetljenosti između dnevne i noćne polulopte
prolazi kroz polove i sva mesta na ZEMLJI jednako
vreme provedu u njenom osvetljenom i neosvetljenom
delu.Dan i noć traju jednako-12 h.PROLEĆNA I
JESENJA RAVNODNEVICA
 Posle prolećne ravnodnevice mesta na severnoj
polulopti su sve više u osvetljenom delu.
21.juna najduži dan, a najkraća noć-letnja
dugodnevica
 Posle jesenje ravnodnevice (23.septembar) mesta na
severnoj polulopti ulaze u neosvetljeni deo, pa je
obdanica kraća od noći.To je zimska kratkodnevica za
severnu poluloptu – 22.decembar

5.  Zbog revolucije Zemlje i nagnutosti Zemljine ose
prema ekliptici, smenjuju se 4 dodišnja doba:proleće,
leto,jesen i zima.
 Nemaju svi delovi sveta istu smenu godišnjih
doba.Tako su prostori oko polova tokom cele godine
hladni, dok prostori duž ekvatora cele godine topli.
 21.mart sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na
ekvator
 21/22 .jun sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na
sev.povratnik 23,5 stepeni N
 23.septembar sunčevi zraci padaju pod pravim uglom
na ekvator
 21/22. decembar sunčevi zraci padaju pod pravim
uglom na južni povratnik 23,5 stepen S

6. PET TOPLOTNIH POJASEVA:
 1 ŽARKI
 2 UMERENA
 2 HLADNA

7.  Žarki –pojas visokih t , sunčevi zraci padaju pod
skoro pravim uglom tokom cele godine.Nema
pravilne smene godišnjih doba,velike su vrućine.
 Umereni pojasevi – ugao pod kojim padaju
sunčevi zraci se menja, ali NIKADA ne iznosi 90
stepeni u odnosu na Zemljinu površinu.Ovde
postoji pravilna smena godišnjih doba,a trajanje
obdanice i noći varira.
 Hladni pojasevi- Sunčevi zraci padaju pod malim
uglom, pa je hladno tokom cele godine.Tokom
godine se izdvajaju POLARNI DAN osvetljeni deo
godine, POLARNA NOĆ – kada Sunce uopšte ne
izlazi.

9.  Ovaj fenomen proizvode naelektrisane cestice
iz svemira koje privlace zemljini polovi. Na
slici: Polarna svetlost iznad Aberdina 27.
novembra 2003.
 Aberdin, 21. januar 2005
