Književnost i jezik

1. ТЕМЕ И МОТИВИ У ЛИРИЦИ СИМЕ ПАНД УРОВИЋА*
)
Пандуровићеву лирику, на први поглед, изгледа да није те-
шко тематски класификовати. Већина оних кој и су о тој лирици
писали и кој и су, макар и у основном назначењу, одређивали њене,
теме и мотиве (А. Г. Матош, В. Ж ивој иновић, В. Глигорић, Ђ. Га-
вела, Б. Ковачевић, 3. Гавриловић и др.), обично су у њој видели
три основна тематска подручј а: љубав, родољубље и рефлексиј у
(мисаоност) . Ако се не би имале v виду психолошке ниј ансе Пан-
дуровићевић лирских тема, онда би се ј една оваква подела могла
одрж ати и, теориј ски, примити као довољно тачна и прихватљива.
Међутим, ако се Пандуровићеве теме дубље осветле, ако се учини
покушај да се оне и психолошки разграниче, видеће се да ј е то ли-
рика кој а се не подај е лако таквом класичном систематисању.
Откуда то?
Пандуровић ј е, као и сви нрави песници, читавог ж ивота пе-
вао једну исту тему и ј едан исти, јединствени песнички доживљај :
уз алудност човек ових хт ењ а и идеал а и нем иновност пораз а у т ра-
гању за срећом. Његова поезиј а сумњи и одрицања често ј е изра-
ж авала мрачну веру да ј е људски ж ивот нораз и зло, да ј е то само
ј едан преварени људски сан и неумитан ход ка крају и послетку.
И та основна, дубоко субј ективна Пандуровићева мисаона преоку-
пациј а посредно или непосредно ј е присутна у свакој његовој пе-
сми, и она заправо и чини ону основну нит кој ом ј е ткао свој е
гамне и исповедне стихове. Чак и када се, као што ј е то случај у
„ Д анима и ноћима"
,1
) зарадовао ж ени кој а ј е себе упутила за
њ ег ов и м н еиз в есн и м ж ив от н и м ст аз ам а, ил и к ад а се, v ц и к л у су
,,У немирним сенкама"2
) , осетио де#ом великог националног колек-
тива у борби за слободу, његова ј е мисао и тада, чак и тада, оста-
ј ала у сенци сазнања да ј е и то обмана и само ј едан вид драме
п р о л аз н о ст и и п р о т и ц а њ а.
Зато ј е и у љубави, у опиј еним тренуцима среће, у њему увек
бил а присутна мисао о пролазности, док ј е чак и у народном рату,
у коме ј е свесно и добровољпо учествовао, вилео потврду свој их
м р ач н и х м исл и о ж ивот у к ао т р аг ич но м љу дск о м р аз ар ањ у и не-
*
) Д ео из веће расправе о песничком делу С. Пандуровића.
' ) С. Пандуровпћ, Д ани н ноћи, Београд, 1912.
2
) С. Пандуровић, Оковани слогови, Загреб, 1918.

2. Сима Пандуровић 3 1
споразуму. Отуда се и мож е рећи да ј е, сем неколико ретких, то-
лико ретких да би се могло рећи случај но ведрих песама, сва П ан-
дуровићева лирика првенствено поезиј а сумора и пееимизма, кој и
ј е био толико велики и толико безнадан да ј е свој е црне бој е
и мирисе п росуо н а све у њему и ок о њег а: на радоваЊе ж ени,
на љубав према домовини,-на његов властити ж ивот и на ж ивот
у о п ш т е .
М еђутим, у анализи садрж ај а, у утврђивању унутрашњих поет-
ских нити П андуровићеве лирике, мора се поћи од неких, макар и
формалних тематских одређења, кој а се и уз све ове напомене ипак
морај у свести на већ поменута три поДручј а: љубавна лирик а, ро-
дољубива лирика и мисаона лирика. Треба само напоменути да се
ово последње, треће подручј е, имајући у виду природу мисаоности
песама кој е му припадај у, мож е назвати психолошко-мисаоиом
л и р и к о м .
I
К од П андуровића заправо и иећемо срести ј асно и искљ.учиво
омеђену љубавну лирику. Н ешто више од десетак песама кој е ту
припадај у само су ј едно посебно подручј е у коме су такође, као
и у песмама с другим мотивима, нај чешће опевани црни и зли ж и-
вотни дож ивљај и. И ј ош нешто. Већ ј е истинано да ј е П андуро-
вићев песимизам, у својој склоности да разоткрива претеж но тамне
истине ж ивота, готово тенденциозно траж ио садрж ај е кој и ће му
омогућити да на грубим антиномиј ама духовног и физичког ж ивота
гради свој е сурове поетске слике и поруке. А љубав, као ј едно од
исконских осећања v чиј ем ј е пламу човек одвај када градио свој е
нај људск иј е снове, била ј е за овог нашег песник а само идеално
поље на коме ј е сеј ао цини^не цветове властитог ж ивотног безнађа.
У овом погледу ј е посебно илустративан циклус од четири пе-
сме обј едињене зај едничким насловом „М ртви пламенови"
, које
представљај у дубоко дож ивљену, црну песникову визиј у гроба са
расточеним телом ж ене кој у воли:
Oisa, без сумње, леж и овде смерно
С надама мој им обојеним смрћу,
И не зна да ј е походнм ј ош верно;
А ж ути црви око ње се згрћу,
И пију очи,- очи моје сјај не,
И троше тело, илузиј у снова,
И снове моје раскидају бај не,
' '
K
'
o ветар мај ско цвеће кестенова.
Оваквих слика има и у другим П андуровићевим песмама са еле-
гично-мисаоним и љубавним мотивима. Оно што овој врсти песама
дај е снагу велике и горке поезиј е, то ј ечвихово сублимирање лич-
ног и субј.ективног у ј едну свељудску општост и сугестивност, онако

3. 32 К њиж евност и ј език
како је то и учињено у наведеним, завршним строфама „Мртвих
п л а м ен о в а
"
.
У Пандуровићевој љубавној лирици ј е исто тако чест и мотив
резигнациј е, ј едно елегично осећање сумора и пролазности. У том
погледу ј е карактеристична већ помињана песма „ Пут"
, а затим
и песме „ Време" и „У изнуреном осећању ј едном". То „ изнурено
осећање"
је и било подстицај да песник свој лични доживљај у
истоименој песми транспонуј е у сугестивну елегичну лирику. Оп-
хрван свој им црним мислима, песник се враћа у прошлост и сећа се:
Она и ј а смо, обоје са ј едним
К рином у срцу и звездом у оку
Ту, миловани поветарцем чедним
Снивали дуго сваку ноћ дубоку.
Он с болним задовољством ож ивљава те слике негдашње
среће и уноси у њих лирске дрхтаје какви се не могу срести ни
код нај нежнијих лиричара. Само, код Пандуровића то — није то,
и — то ниј е све. Прож ивљена срећа за њега ј е само први низ у
тој трагичној антиномији, на чиј ем другом крају, као неумитна
судбина, увек чекај у пролазност и крај :
Али све прође, простиј е но када
Л ист ових бреза, у дубоку ј есен,
За неколико тренутак а пада
И бива ж ут, и труо, и однесен.
И на крају, пораж ен пред сазнањем да у ж ивоту, увек, све бива
само зато да би прошло, он се клонуло предај е резигнациј и:
Залуд! Ја нисам способан за таке
Високе, дуге, апстракциј е више;
У срцу мом ј е тама ј едне раке,
Очима мојим пустиња без кише.
Иако ретко, Пандуровићева лирика уопште. па и његова љу^
бавна лирика, имала ј е и тренутке свој их радосних и чистих за-
носа. Његове „ Бисерне очи"
, испеване у три песничке октаве и
са рефреном кој и читавој песми дај е чисто музички ритам, на-
стале су у ј едном таквом, непомућеном радовању жени и животу.
У Пандуровићевој души ј е постој ано ж ивео један крхки спири-
туални идеализам, и његова поезиј а грубог одрицања ниј е била
ништа друго до ј едан чисто психолошки механизам кој им се бра-
нио од удараца и рана. А кад су, понек ад и ретко, ведра ж ивотна
осећања успела да надј ачај у сумње и немире, он се неоптерећено
предавао животу, веровао. му и волео ra, и v ј едној таквој
-љубави

4. Сима Пандуровић 33
су и настали достој анствени и неж ни, мож да нај лепши стихови
целокупне П андуровићеве лирике:
К ао дух ј есени у шум лишћа свела,
K
'
o туга у ж ивот наших ж еља тај них,
У мој у се душу нечуј но уплела,
На плими уздаха немих и беск рај них,
Сугестиј а тиха са висина ледних,
Д убином страсти свих срдаца верних
И тамне ноћи — сугестиј а ј едних —
Очиј у безмерних.
То су били тренуци у кој има се песник враћао ж ивоту, у кој има
ниј е било скепсе и неверовања, они тренуци v кој има су, уз „ Би-
серне очи
"
. испеване и песме „ Д огодила се песма ова
"
, „ Н а Ц рк-
венц>
" и „ Н аша радост
"
.
Негде на средини између ове две врсте мотива налази се и
неколико П андуровићевих породично-љубавних песама: „ Предве-
черњи пут
"
, „ К рај огњишта
"
, „ Још мало
"
и др. У тим песмама ж иви
ј едно мирно, готово идилично љубавно осећање, кој е се првенствено
рађало на огњишту песниковог породичног ж ивота. П онекад се и
у тим песмама, као нек а сенк а и психолошко присуство, осећа да
су и оне настај але после неког болног дож ивљај а и да су, у ствари,
п ред ст ављ ал е п есн и к ово п овл ач ењ е са от ворен их ж ивот н их ст аз а.
Међутим, свој им основним располож ењем оне, ипак, чешће доча-
равају светлу, понекад змај евски разнеж ену љубавну породичну
идилу, опевану у чистим поетским сликама и у модерном грађан-
ск ом сензибилитету :
Д анас, к ад се заједно сећамо
Часова прошлих, и лепих и руж них,
Путања наших, и ведрих и туж них,
К рај огњишта свога, ми утешно знамо
Д а у свету један приј атељ постој и
Непроменљив: дом наш, и у њему свој и.
(К р а ј о г њ и ш т а)
Пандуровићева љубавна лирика, очито, ниј е оно подручје у
коме ј е његова песничка реч достизала свој е нај више домете. То
је, посматрано у књижевно-историјским релациј ама, већ позната
поезиј а чистог љубавног осећања, некад парнасовски уздрж аног,
нек ад старински разнеж еног, а некад болно осенченог сумором и
меланхолиј ом. Ни мотивима, ни сликама, ни формом Пандурови-
ћева љубавна лирика ниј е утрла неке радикалниј е стазе нити се
уобличила у изворнију песничку реч. Понекад, к ао што ј е то случај
у већ поменутој песми „ Још мало"
, а нарочито у песми „ Ж ена"
,
она ј е и несвесно ишла стазама кој е су Д учић и Ракић већ оста-
вили за собом. Уз све то, то ниј е била ни лирика кој а би доносила
свеж иј е акценте љубавне страсти и у кој ој би било вцше оних
понорних мисли, оних снова к ој има осећање љубави тако често зна
д а обог ат и човек ов ж ивот .

5. 34 К њиж евност и ј език
Па ипак, у тој лирици има иесама, има слика и звукова кој и
делуј у као сиаж ан и аутентичан песнички дож ивљај . То се наро-
чито мож е рећи за оне Пандуровићеве песме у кој има ј е љубавно
радовање суочавано са свешћу о пролазности и сазнањем да ј е
и љубав, као и сав ж ивот, само ј едан светао и узалудан човеков
сан. Те песме и чине оно штб ј е и данас трај но у Пандуровићевој
љубавној лирици.
I I
Невелики циклус Пандуровићеве родољубиве лирике настао
ј е, сем ј едне песме, поводом ослободилачких подвига наших на-
рода у балканским ратовима и првом светском рату. Већ ј е исти-
цано да ј е Пандуровић у тим ратовима учествовао као борац и
добровољац, да ј е за време окупациј е проводио тешке дане у
Ваљеву и да ј е, нај зад, због ј авног отпора неприј атељу, 1916. го-
дине био интерниран изван граница земље, где ј е и дочек ао осло-
бођење 1918. године.3
)
То су биле године у кој има се и П андуровић индивидуалист
осетио понесеним великим историј ским збивањима и поносним због
подвига народне вој ске у борби за слободу. Васпитан у национал-
ни м ид еал и м а сво г а в р ем ен а, и сам , к ао ст у д ент , п р и п ад н и к н а-
ционалистички ориј ентисаних политичких струј ања, он ј е са чи-
тавим свој им поколењем ратове до 1918. године дож ивљавао к ао
заветно остварење далеких косовских идеала. И он се томе вре-
м ен у з а р ад о в ао и к ао ч о в ек и к а о п есн и к , и сп ев а в ш и н ек ол и к о , н е
више од десетине, иск рених родољубивих песама.
У овим П андуровићевим песмама могу се уочити две врсте
мотива. Једну би чиниле песме са мотивима кој и би се могли на-
звати општим, са дож ивљај ем општенационалних, колективних ви-
зиј а и осећања. Такве би биле песме „ Вој нички растанак"
, „ Н а
пољима мирним прохуј але битке
"
, „ Цвеће овог пролећа
"
и „ Бео-
град у ропству
" . Испеване у патетичном и свечаном тону, понекад
у версифик ациј и и лексици кој а подсећа на славну Ракићеву ро-
дољубиву лирику, те су песме брзо нашле пут до народног срца,
да би по ослобођењу, са Ракићевим песмама, током низа година
ж и в ел е к а о о м и љ е н о в а с п и т н о ш т и в о ш к о л с к е о м л а д и н е .
Н арочито ј е у том погледу била популарна П андуровићева
песма „ Вој нички растанак"
, испевана у секстинама са диј алошки
инвертованим рефреном у прве три строфе. Била ј е то песма ши-
рок их лирск их пок рета и слик а, из кбј их су дирљиво одзвањале
обичне и просте речи вој ничке поруке на растанку :
Н ашој мај ци ј ави да идемо, Вране!
Н ас ће тући огањ, снегови и к ише.
3) Види: Б. К овачевић, Предговор, Песме G. Пандуровића, Београд, 1958.

6. Сима П андуровић 35
Отаџбини свој ој у пролећнедане
Д оћи ћемо с венцем победе на глави,
И ли ник ад више, или ник ад више!
Вране, нашој мај ци да идемо ј ави.
П андуровић ј е дубоко познавао природу нашег човека, знао
ј е, а и сам био осетљив на њих — оне танане емоционалне нити у
бити нашег националног бића, па кад ј е те нити заталасао ј едно-
ставним и свечаним речима просте вој ничке поруке, читаво ј едно
време и читаво ј едно поколење одазвало му се свој им националним
п о н о с о м и п о ш т о в а њ е м .
Д ок су песме „ Н а пољима мирним прохуј але битке"
и „ Ц веће
овог пролећа" испеване у уздрж аном тону и уопштеном изразу,
песма „ Београд у ропству
"
ј е снаж но надахнута песниковом ви-
зиј ом судбине родног града, чиј им улицама и у тами ропства хода
дух неугасле слободе. Ова песма, сва у дож ивљеним сликама по-
робљеног а непокореног песниковог родног града, израз ј е високог
родољубља и дубоке песникове вере у националну слободу.
Д ругу групу Пандуровићевих родољубивих песама, насупрот
оној у кој ој ј е родољубље налазило свој израз у ј едном општиј ем,
колективном виду, чине песме са мотивима субј ективног дож ивља-
вања ратних страхота. У тим песмама ј е присутан дубок пиј етет
и и ск р ено љ у д ск о п р из н ањ е ж рт в ам а р ат а, ал и , у з т о, у п есм ам а
ове врсте ж иви и оно познато П андуровићево суморно дож ивља-
вање ж ивотних несрећа и зала. Такве су нарочито песме „ На ку-
мановском разбој ишту
"
, „ Рањеници из 1912
"
, „ Ноћ слутње
" и
„ Савременик
"
.
Песма „ Н а кумановском разбој ишту
"
ј е нарочито илустра-
тивна за овај суморни вид П андуровићевих слик а рата. Она ниј е,
к ао друге песме, надахнута националним поносом и у њој нема ни
вере ни одушевљења. То ј е, ако би се тако могло рећи, скршена
родољубива песма у кој ој се песникова мисао зауставила и обе-
схрабрила над призорима човековог страдања у рату. Рат, овде,
к ао да ј е био само ј ош ј една потврда општег несимистичког до-
ж ивљавања ж ивота, и песник ј е ту, црн и замишљен, резигнира-
н о п е в а о :
Ј5рзо ли наде ископне и старе!
Ту, где је скоро била борба љута,
Л ешеви коња и топовске каре,
Оружје, стрвеж леж е украј пута.
И након свега, после борбе својске,
Црви се сада о лешине боре.
По пустој земљи куд су прошле војске
Напуштена села у даљини горе. . .

7. 36 0 К њижевност и ј език
За оваква Пандуровићева расположења карактеристична је
и песма „ Рањеници из 1912" . Грубе слике рата и простих, обичних
људи кој и су извој евали победу и кој и се у слободу враћају сакати,
у ранама и крви, биле су честа тема у нашој литератури: код Л азе
Лазаревића („Све ће то народ позлатити"
), Силвиј а Страхимира
К рањчевића („ Наш чово"
) , Алексе Шантића („Песма инвалида"
)
и др. У вези с таквим темама, а и овом Пандуровићевом песмом,
могло би се уопштити карактеристично опаж ање: да то нису биле
апотеозе рањеницима-херој има колико осуда ј едног стања у коме
човек-борац постај е човек-ж ртва за неке далеке и социј ално не-
извесне визиј е и идеале.
Тако и П андуровић, већ у првим строфама песме „ Рањеници
из 1912"
, казуј е свој у немилу слутњу о злој судбини рањених
бораца:
Ц рна маса света око њих се тиска,
У сумрак, кроз светлост светиљака белу.
Заборав ј е, мож да, будућност им блиск а!
П иј етет масе према тим ж ртвама рата био ј е само повод да пе-
сник, к ао толико пута у свом ж ивоту, болно заж али што људска
ср ц а н ису у в ек т а к о и ск рен а и ч ист а :
К олико су ретка осећања што се
У срцима свиј у неумитно буде,
К од свет а ш то глед а к ак о их сад носе,
Те просте херој е, те велике људе.
П есникова мисао се и пред овим призорима узнемиравала
свој им црним сумњама у непостој аност човекових осећања, слут-
њом да су та осећања само краткотрај ан емоционалан одзив, само
самилост кој е ће брзо нестати у самож ивој борби за властити ж и-
вотни опстанак. И П андуровић ј е горко и отворено казивао те свој е
мрачне слутње, иза кој их су се маглили обриси ј едног неправедног
социј алног устрој ства и ж ивота:
Сад вас носе туж но, а нико вас неће
Спомињат и нек ад, к олевк о уздања!
Н а носила ваша бацај у сад цвеће —
П оследњи и први знак општег признања.
Н евеликом низу П андуровићеве радољубиве лирике прикљу-
чуј е се и песма „ Родна груда
"
, испевана у седим годинама песни-
ковог ж ивота и обј ављена у поратној збирци „ Д ворана младости
"
1955. године. Пандуровић ј е, са свој ом тврдом и меланхоличном
природом, готово увек био у некој врсти неспоразума и сукоба са
ж ивотом. Његов дубоко укорењени мисаони и духовни идеализам
најчешће га је отуђивао од свега што би представљало, ма и у
нај основниј ем, позитивно разумевање и саглашавање са ж ивотом.

8. *
Сима Пандуровић 37
Ту су заправо и били корени његовој субј ективној скепси и одри-
цању, оном одрицању кој е га ј е, к ао у годинама I I светског рата*
објективно отуђило, па и супротставило, борби коју је његов на-
р о д т ад а в од и о .
А кад су многе и дуге године већ прошле, кад су се смирена
и обогаћена ж ивотна искуства суочиЛа са сазнањем да човек, без
обзира на све, мож е бити човек ј едино — са човеком и са људима,
несрећни песник се покренуо из осаме и свој ом „ Родном грудом"
исповедно се приклонио земљи кој ој ј е припадао:
Само ј една љубав не чили у пари
П ролазности: само ј една се не меша;
Само свој а земља не леж и у бари
Д осаде; и поред свиј у искушења,
Све се више воли што се већма стари.
Тако се П андуровићева „ Родна груда"
, испевана у слутњи
растанка са ж ивотом, свој ом мисаоном поруком успела од ј едног
личног дож ивљај а до узбудљиве поетске синтезе о човековој не-
отуђивости и судбицској везаности за земљу кој а га ј е родила.
I I I
М исаона лирика чини претеж ни и суштински део П андуро-
вићевог песничког рада. То су оне песме кој има се Пандуровић
још од 1902. године почео ј ављати у српској лирици, кој има је
утицао у једном раздобљу наше књижевности и, најзад, којима је
и обезбедио место у књиж евној историј и наших народа. То ј е, уз
то, онај део његовог рада због кога ј е нај више и хваљен и напа-
дан, о коме и данас има опречних мишљења и о коме још увек
ниј е изречена дефинитивна књижевно-историј ска оцена.
При расправљању о генези П андуровићевог књижевног рада,
а нарочито о пој единим његовим песничким збиркама и о ономе
чиШе су оне деловале у времену у коме су настај але, обично су
истицане само њихове нај к арактеристичниј е одлике и основни из-
вори њихове тамне инспирациј е. Зато ј е потребно да се те одлике
и извори свестраниј е осветле и откриј у непосредно, у самим сти-
ховима и слик ама његових пој единачних песама.
Време у коме се П андуровић ј авио, а затим и формирао и
усмерио у свом песничком раду, било ј е у друштвено-економском
и политичком погледу онај период у коме су наши народи, а Србиј а
посебно, већ били дубоко закорачили на пут к апиталистичког раз-
витка и свој е ране грађанско-парламентарне демократиј е. Осло-
бођена вишевековне туђинске власти, Србиј а је упорно крчила
путеве свој е друштвене и политичке еманципациј е у сплету нових,
али идеолошки ј ош недовољно оформљених класних сукоба и про-
т и в у р еч н ост и .

9. 38 К њиж евност и ј език
Н апоредо с тим, српска бурж оазиј а чинила ј е крупне кораке
и на путу свој е културне и књиж евне еманципациј е. У лику ауто-
ритативног књиж евног и националног барда Јована Скерлића, мо-
дерног естетичара и теоретичара Богдана Поповића, а нарочито
Д учићевим и Ракићевим песничким делом, та се еманципациј а на
почетку XX столећа већ и историј ски оформила к ао српска књи-
ж евна модерна. Уз све То, то ј е било и време у коме су се нацио-
налне снаге осталих наших народа спремале за коначно ослобо-
ђење од туђина, кој и се све више повлачио, али кој и ј е ј ош увек
држ ао моћне вој ничке и политичке заштитнице на нашем нацио-
н ал н о м т л у .
Д ок су се у том бурном времену гасили и последњи видови
деветнаестовековног патриј архалног ж ивота, а брза урбанизациј а
све више усамљивала људску ј единку и суочавала ј е са хаотично
сложеним проблемима политике, морала, религиј е и свакодневне
егзистенциј е, човек појединац се често осећао збуњеним и обесхра-
бреним. То су били услови за нај разноврсниј е кризе и дилеме, за
отворене сукобе ј единки, група и класа, и то су на почетку века и
била суштинска обележј а живота српског грађанског друштва у
њ ег ов ом р асту и п рот и ву р еч н ост и м а.
Млади ђак и студент Пандуровић, иако изнедрен из тог дру-
штва и везан за његове друштвене и идеолошке основе, својом осет-
љивом мисаоном природом револтно ј е реаговао на невеселу суд-
бину ј единке у условима безобзирне борбе за новац, власт и опста-
нак. Уз све то, и ј едан наслеђен, а школовањем посебно осмишљен
морални и филозофски идеализам,
'
учинио је да је Пандуровић у
сво м су оч ав ањ у са ж и в от о м п рв ен ст вен о, п а и иск љу ч и во, д ож и в -
љавао његове тамне стране и истине. Отуђен од оних токова на-
ционалног ж ивота кој и су му могли отк рити хоризонте и отворити
перспективе, он ј е већ као двадесетогодишњак у својој „Тамни-
ци
"4
) певао:
И ј едног дана, веселог и сј ај ног,
Д оћи ће Ноћ, та добра ноћ, да ск риј е
Покровом свој им терет бола тај ног
У тами к ој у посетио ниј е
Пре ње ј ош нико. Ако, смрти, тада
Заж ели душа да се опре теби,
Заж ели опет ж ивот свога ј ада,
Не слушај
"
, смрти: мирно нас погреби.
Ова црна нит неверовања и одрицања провлачила се, отада,
током дугог низа година кроз сву П андуровићеву лирику, да би
најзад досегла и до његових последњих песничких речи и питања:
4
) С. Пандуровић, Тамница, Нова искра, 6, 1904.

10. Сима Пандуровић 39
Има л
'
кога да још свој е снове зида,
У судбинске сате реч смелу да рече,
К ад г а авет вечних ис гина затече
Пред редовима злих кариј атида?
К о нам старе ране ј ош мож е да вида?
(Р о н д о)
Кој и су то најчешћи садрж ај и и мотиви овог вида Пандуро-
вићеве лирике. У једном општијем одређењу те се песме могу
назвати психолошко-мисаоном лириком. Међутим, при ј едном ана-
литичниј ем и прецизниј ем разграничавању оне се издвај ају у не-
колико уж их врста и група, довољно ј асно омеђених и психолошки
и естетски. Те би се групе у ј едном теориј ском, првенствено психо-
лошком разматрању могле овако класифик овати:
— песме бунт а и одрицања,
— песме пркоса и отуђења,
— п ес м е м и с а о н о г т р а г а њ а и п о ср т а њ а ,
— песме мирења и резигнациј е.
П есме са мотивима бунта и одрицања могу се мање-више
срести у свим тренуцима Пандуровићевог песничког стварања, али
су оне, природно, посебно биле карактеристичне за период његовог
почетног, младићког књиж евног рада, обухваћеног углавном ње-
говом првом песничком збирком.5
) П андуровић се већ тада, од са-
м о г п о ч ет к а , су п р о т ст а в и о ж и в о т у о д р и ц а њ е м њ ег о в и х и ст и н а и
његовог смисла, к ао што ј е то, на пример, чинио у побуњеним
стиховима свој е „ Мртве ј есени"
:
Остав
'
те ми снове мој е, црни ћивот.
Остав
'
те ме т у, без свести, само с њима.
— О, докле ће горк о тако к иџаа лити?
Зар да оде ж ивот цео к'о прам дима?
Остав
'
те ме. — Ја ћу радо кретен бити.
Овакве песничке слике и речи, к ад су се први пут чуле,
одзвањале су у тадашњој српск ој к њиж евности к ао права естет-
ска диверзиј а, и зато су, као у познатом Скерлићевом прик азу,
"
)
биле дочекане с презиром и осудом. М еђутим, испод тих слика,
ма колико оне деловале тенденциозно, кључао ј е ј едан дубок ми-
саони и емоционални немир личности кој а ј е ушла у ок ршај са
ж ивотом и кој а том ж ивоту ниј е умела да сагледа излазе и пер-
с п е к т и в е .
За таква П андуровићева располож ења посебно ј е карактери-
стична и песма „ К арикатуре"
, сва у узаврелим и густим слик ама,
сва у узнемиреним мислима и огорченом отпору кој и ј е песник
пруж ао из свој е побуњеничке осаме. Скерлић ј е њен први стих:
5) С. Пандуровић, Посмртне почасти, М ала библиотек а, М остар, 1908.
8) Ј. Скерлић, Једна књиж евна зараза, СК Г, XXI I, 1909.

11. 40 К њ иж евност и ј ез ик
„Сопствена свест ми личи на бедну панораму
" — апострофирао
као књиж евну моду и заразу, и као да свесно ниј е хтео да у тој
песми види ј едан узнемирен и искрен песнички дож ивљај , кој и се
свесно и револтно обликовао у тенденциозне песничке слике и
п о р у к е :
Те сени играј у се мноме и ј а са њима.
Ал'
све то ствара ж ивот опао, црн и мрзак.
Све што од свега прошлог у моме духу има,
То ј е ж алосна срећа да будем пуст и дрзак
И сагорелих снова да гледам прамен дима.
У вези са овом групом Пандуровићевих песама намеће се
и к арактеристично опаж ање о честој присутности готово физичких
детаља из ж ивота, из оне стварности пред чиј им ј е противуречно-
стима песников идеализам нај чешће и иостављао свој а морална
питања. Године 1911. он ј е у песми „ Д анашњица"
ракићевски уз-
викивао: „ Само не ово, не баналност"
, и минуциозно разголићеним
детаљима унесеним у ту песму фиксирао ј едну осрамоћену ж ивотну
и социј алну стварност. Само, као што то никада ниј е чинио ни у
ж ивоту, П андуровић се ни овде ниј е тој стварности супротставио
друштвено осмишљеном акциј ом и свешћу, већ ј у ј е оптуж ивао и
одупирао ј ој се само свој ом личном, индивидуалистичком побуном:
Н ећемо бити куж номе блату
Састој ци бедни ћифтинске средине
Н иск их видик а а увела срца;
Где нит
'
се ж иви нити часно гине,
И где се копни, поводи и грца;
Где црна чама ст ално сипи на нас,
K
'
o ситна к иша, к
'
о страшна фаталност,
Нек ад к
'
о ј уче, ј уче к ао данас. . .
Само не ово, само не баналност !
I V
За овом групом следе песме у кој има ј е, после побуне и ре-
в ол т а, п есн и к о в о р аз и л аж ењ е с а ж и в от о м п ост еп ен о п р ер а ст ал о у
даље и дубље одрицање, у ј едан вид снова и отуђења. То су песме
у кој има ј е П андуровићева мисао докорачила до самих граница
рационалног и ирационалног, до кидања спона са свешћу и светом,
да би се потом опиј ено наднела над понорима снова и отуђења.
Овде би се првенствено нашле П андуровићеве песме „ Светковина"
,
„ П отрес"
, „ Сумрачне теж ње"
, „ Немир мртвих
"
, „ Са свој има" и
„ Јамби о свршетку
" .
Скерлић ј е управо овакве песме имао у виду када ј е писао
да су „ то месечарске халуцинациј е и врућична бунцања — ако не

12. 4 1
врло обично циљање за књиж евним ефектом, трома парафраза
Бодлера и његових „Цветова зла"
, литераторско глумачење, стара
књиж евна мистификациј а »pour epater le bon fcourgeois«, како су
говорили романтичари „ Младе Француске"
, ,.за опсенити просто-
ту
"
, к ако се то код нас вели
"7
) .
У свом есеј у о Пандуровићевој лирици 3. Гавриловић такође
истиче да ј е то „ чиста бодлеровска инспирациј а, то ређање чита-
вог низа ј езивих распадања
"
,
8
) али он при том сасвим исправно
уочава ј едну прецизну психолошку ознаку Бодлерову кој а се у
П андуровићевој лирици ниј е често сретала:
„ У поезиј и и филозофиј и увек ј е тако: кад више нема отпора и про-
теста, долази се до последњег циља, до врхуиске негације ж ивотних вред-
ности. Бодлер ј е знао за ове границе и до њих долазио лакше и потпуниј е
од нашег песника ј ер ј е имао ј ош једну особину више: цинизам. Сетите се
само ј едне његове песме на загробну тему, па ћете одмах видети разлику:
Пандуровић се повлачи у горки мир, Бодлер се свирепо свети."9)
Уз усвај ање овог Гавриловићевог прецизирања, треба по-
гледати непосредниј е, и аналитичниј е, неке од песама на кој е се
оно односи. Узмимо песму „ Сумрачне теж ње
"
, у кој ој је П анду-
ровић нај даље отишао у свом одрицању ж ивота. Ц ела та песма
је пакао и очај , она ј е сва у беспоштедним, дантеовским сликама
ж ивота к ао стравичног физичког и духовног стратишта. Но и кад
се оставе те слике, к ао целине, па се погледај у само рефрени кој и
се на крају сваке строфе ниж у у свој ој суровој градациј и, ј ош се
рељефниј е уочава ж ивотни очај на коме ј е ова песма саздана:
Јер свет ј е чемер, и блато, и гад,
И тесан, мемљив простор ћелиј е.
Јер свет ј е блуда и разврата дом,
Где чедност вене к ао рани цвет.
Јер свет ј е беда, прљавост и мрак ,
И невољничк а болница и срам.
Јер свет ј е тешк а, страшна лудница,
Свирепост, очај , несрећа и вај .
■Јер свет ј е туж но, преорано гробље,
Заборав вечит, неж ељен и дуг.
И свет је тешка, страшна лудница,
И болница, и тамница за робље,
И туж но, вечно, прекопано гробље.
7) Ј. Скерлић. Једна књижевна зараза, Писци и књиге, IV, стр. 94—95.
8) 3. Гавриловић, С. Пандуровић, Од Вој ислава до Д иса, Нолит, Бео-
град, 1958.
9
) 3. Гавриловић, Ц ит. дело, 130— 131.

13. 42 К њиж евност и ј език
Од ове се песме мож е повући ј асан пут П андуровићевог кре-
тања к а „ оносвесним" просторима ж ивота, и тај би пут сасвим
уочљиво ишао преко „ Н емира мртвих
"
и „ Светковине
"
до песме
„ Потрес"
, за кој у се већ мож е рећи да ј е сасвим закорачила у под-
с в ест и и р а ц и о н ал н о .
У „ Немиру мртвих" П андуровић се већ отискивао у снове.
К ад се ова песма сагледа у свом унутрашњем значењу и симбо-
лима, и ако се пође за њеном искиданом мисли и емоциј ом, к ао
сасвим известан намеће се закључак да ј е П андуровићева песнич-
ка реч овде досегла до самих врхунаца песничке уметности. Ево
само нек их слик а из те песме у кој ој су речи добиј але халуци-
нантно значење и ј едан нестваран и еимболичан смисао:
То ј е била тешк а ноћ за тешк им даном —
Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића,
Ноћ чудних ветрова, заспалих открића,
Н оћ страшне смрти, у том врту раном
М ладост и, туж не младост и што вене.
Огрн
'
о сам покров среће убиј ене.
К ораком немим испод неба плава
И шао сам ходом тешк их сомнабула; —
То ј е био тол
'
к о сан колико ј ава: —
Ш етао алеј ом заспалих зумбула,
Потрвеном стазом где ј е крин до крина.
О песми „ Светковина"
досад ј е највише писано. Она ј е озна-
чавана к ао песник ов дефинитиван раск ид са ж ивотом и к ао апо-
теоза сазнању да се ј едино изван ума и свести. у лудилу, мож е
достићи тотална људск а срећа. Заиста, те смеле слике двоје за-
љубљених кој и су се ослободили ума и кој и у белим кошуљама,
растерећени и слободни, шетају мирисним болничким парком, де-
луј у к ао визиј а из неког другог, нестварног света.
Треба само напоменути да Пандуровићева „ Светковина" ниј е
песма отуђења у поовском или бодлеровском смислу, како се то у
досадашњим тумачењима обично истицало. Ако се има у виду њен
потпуно свесни, тенденциозни и чисто рационалан пркос уобичај е-
ним ж ивотним нормама, онда се она мора оквалификовати не к ао
отуђење већ као апотеоза отуђењу, а затим и к ао потпуно рацио-
нална осуда ж ивота у коме песник ниј е могао. или ниј е хтео —
свеј едно, да нађе властиту слободу и уточиште.
П од утиском тих бизарних слик а, у кој има се изазивачк и сла-
вило ј едно патолошко стање духа, као да се иревиђала, или бар
не и довољно истицала, ј ош ј една чињеница. Н аиме, велика поезиј а
П андуровићеве „ Светковине" ниј е само у смелости њене лирске
приче и поруке, већ и у њеној надахнутој поетској визиј и, у њеном
сну о два раздвој ена света, кој и се гледају а не разумеју се, кој и
се*граниче а искључуј у се, и којл као да ј едино и постој е ради ме-
ђусобног раскида и негациј е. У тој визиј и и сама песникова мисао

14. Сима П андуровић 43
као да се смирила и у том миру прославила своју „ Светковину
"
,
кој а у нашој поезиј и и данас трај е као ј една од њених најчуде-
сниј их песама:
И гледај у нас зато што идемо
У кошуљама белим парк ом овим,
Где болничк и се мирис шири ј ак ;
Не знај у драж и са ж ивотом новим,
Љубави наше неумрле знак.
. . . Гле! очима им трепти роса немо.
Због свега тога, због своје смеле и велике поезиј е, Пандуровићева
„ Светковина"
, коју рационални Скерлић ниј е хтео да прихвати и
разуме, од. кад се пој авила лако ј е налазила место у свим анто-
логиј ама наше ллрике.1"
)
Песма „ Потрес"
, насупрот „ Светковини
"
, ниј е у себи задр-
ж ала ничег рационалног, и она ј е пуно и потпуно силаж ење у свет
ирационалног. Скерлић ј е ову песму у свој ој критици само поме-
нуо11
) , сврставајући ј е у ред бољих Пандуровићевих песама. Иси-
дора Секулић ј е, читав низ година к асниј е, прва бацила светлост
на њене тамне симболе12
) , а 3 . Г авриловић ј е у већ помињаном
есеју пошао трагом кој и ј е И . Секулић луцидно назначила и ову
песму узнео у сам врхунац Пандуровићеве лирике. „Д а је само
њу написао — казуј е 3. Гавриловић, — Пандуровић би остао у
нашој поезиј и као песник кој и ј е хаотични, крвави и људско-топли
свет мука исклесао у мраморну статуу мирних. савршено ј асних
и дубоко симболичних облика" .113
)
Морало би се овде рећи да се са овим Гавриловићевим су-
дом , и к ад се з анем ари ст ил ск и и ми саон и неск л ад њ ег ових од ре-
ђења о „ песнику кој и ј е хаотични, крвави и људско-топли свет
мука исклесао у мраморну статуу
"
, ниј е лако слож ити. Ван сумње
је да ј е „ Потрес" изузетна песма, и то песма оне врсте кој а се
ретко кад дотада, а и отада, сретала у нашој поезиј и. Пандуровић
ј е том песмом дубоко уронио у тамни свет симбола и на самим
из в ор и м а п од свест и и сп ев ао њ ен е хл ад не и иск ид ан е ст и х ове :
Прошао ме страх од бога давно,
Д ах мирисни љубави и чеж ње,
Бол с пролећа; поспале су теж ње;
Прошао ме страх од бога давно.
10) Б. Поповић, Антологиј а новије српске лирике, 1911. — М. Павловић,
Антологиј а, Н ица, 1917. — В. Поповић, Ш . Вучетић и др., Н овиј а ј угословенск а
поезиј а, Загреб, 1962. — М. Павловић, Антологиј а српског песништва, Београд,
1964. — П. Палавестра, Српска и хрватска поезиј а XX века, Београд, 1964.
n ) Ј. Скерлић, Ц ит. дело, стр. 98.
1S
) И. Секулић, Једна мисао о ј едној песми С. П андуровића, М ир и немир,
Београд, 1957
13) 3. Гавриловић, Ц ит. дело, стр. 137.

15. 4 4 К њиж евност и ј език
Још савести ветар нек и, уздах
Мртвих — шта ли? — кроз мој ж ивот прости
Прође, к аткад, к
'
о ј еза кроз кости.
Још савести ветар нек и, уздах,
З нак послед њ и г рознице ж ивот а,
Потресе ме, па ишчезне близу
Срца. В идим малу парализу
Знак последњи грозиице ж ивота.
Очито ј е: подсвест ј е то и симболи су то. 3. Гавриловић казуј е
да се ту ради о „ савршено ј асним (подвук ао Д . С.) и дубоко сим-
боличиим облицима"
, али не назначуј е ни основе ни значење тих
„ ј асних" симбола. Н и из самих песникових стихова то ниј е лако
утврдити, иако се намећу број на, али ипак само могућа, тумачења
и претпоставке. Извесно ј е да ј е П андуровићев спиритуални иде-
ализам кој и ј е, видели смо, ж ивот нај чешће дож ивљавао као пакао
и тамницу, био подесно тло за разноврсне менталне к ризе и до-
ж ивљај е и да се, вероватно, у ј едном таквом стању духа песник ова
уморна мисао искидала и стоички забележ ила свој тамни ж ивотни
бол. Тај бол и то свесно „ несећање" свега из чега бол потиче, тај
стоицизам без резерве и без колебања, и ј есте оно што ј е Исидора
Секулић назвала човечним и класичним у овој П андуровићевој
песми, везуј ући ј е асоциј ативно за дане у кој има ј е авет другог
светског рата већ била на прагу наше земље.14
)
Ниј е се, међутим, лако слож ити с мишљењем да у тој песми
ж иви велик а и савладана емоциј а, ј ер ј е песма „ Потрес"
, по на-
шем мишљењу, класичан пример церебралне лирике, у кој ој су
к р у п н и м и с ао н и п о к р ет и н е т ол и к о с авл ад ал и к ол и к о п от и с ну л и ,
па и поништили, срце и емоциј у. П есма „ П отрес"
не делуј е осећа-
њем, у њој нема тананиј их лирск их дрхтај а, и она ј е велик а не то-
лико поезиј ом осећања колико свој ом понорном и симболичном
мисаоних трагања, пошто ј е известан мисаони однос и одређење оно
трес"
се храбро спустила у поовске и бодлеровске снове и наслу-
тила у њима далеке и тај анствене светове људског духа. Тиме, а
не дрхтај ем и емоциј ом, она уз „ Светковину
"
, али тек уз њу, до-
иста и представља ј едан од нај виших уметничких домета П анду-
ровићеве поезиј е.
V
Следећу групу П андуровићевих песама назвали смо лириком
мисаоних трагања, пошто ј е известан мисаони однос и одређење оно
што као доминирајуће леж и у њиховој основи. У њима такође има
елемената пркоса и отуђења, к ао и у претходним групама, али у
14) Есеј „ Једна мисао о једној песми С Пандуровића" И. Секулић је
п исала 1940. г од и не.

16. Сима П андуровић
<
4 5
њима преовладавај у интелектуални дож ивљај и и мисаони немири
и т р а г а њ а .
Чињенида ј е да П андуровићева лирика, посматрана у целини,
свој им основним обележ ј има представља особену, у много ком по-
гледу модерну мисаону поезиј у. Сем у родољубивим песмама, и
мож да само у ј ош понекој свој ој песми, Пандуровић готово никада
ниј е певао о обј ективном свету, о свету око себе, већ t ot o
'
Bo искљу-
чиво о себи и о свој им властитим, субј ективним мислима и дож ив-
љај има. Отуда се за П андуровићеву лирику и мож е рећи да ј е то
изразито субј ективна поезиј а, ј една од нај субј ективниј их у нашој
л и р и ц и у о п ш т е .
К ој и су то мисаони немири и кој а су то питања кој а ј е Пан-
дуровић у свој им песмама постављао човеку и ж ивоту?
Најчешћу преокупациј у Пандуровићевог мисаоног света, па
отуда и нај чешће мотиве његове лирике, чинила су питања чове-
к овог односа према ж ивоту и смрти, ј едан таман и меланхоличан
дож ивљај ж ивота као краткотрај не драме у вечитом пролаж ењу
и протицању света. Тако, у својој „ Истини"
, Пандуровић се мири
с а с аз н а њ ем д а св е п р ол аз и
И да ће, иајзад, доћи дани бледи,
Д ани без суза, осмеха и среће,
и да ј ош ј едино што преостај е — то су неумитни кораци ка крај у
и с м р т и :
K
'
o добра мај к а без ј единца сина,
Д уша ће без свог идеала бити,
Ж ивети немо пределима сплина,
Д окле се ј едком не распукну нити
Тела и духа, с временом и свелом
Н адом, а срце престане да ж уди.
Заспаћу мирно под Истине велом
Са венцем снова преко мртвих груди.
У таквим располож ењима ј е испевана и позната Пандурови-
ћева песма „ Илузиј а дуга сећања и наде"
, у кој ој су у субјективне
песникове дож ивљај е уткани и социј ални обриси ј едне неправедне
ж и в о т н е ст в а р н о ст и :
Н ама се чи,ни д а ј е било боље,
Н ама се чини да ће боље бит и;
А мртво леж и нашег рада поље;
Садашњост тупа немаром се к ити,
И к опн и полет н ад ањ а и воље.
Ж ива -илустрациј а Пандуровићевог мисаоног очај а и скоро
религиозног филозофског идеализма ј есте његова чувена песма
„ Miserere
" . У ову песму ј е утк ана ј една чудесна визиј а, у кој ој
песник из смрти, из свог мртвачк ог ковчега, баца меланхоличан

17. 46 К њиж евност и ј език
поглед на људе кој и га испраћају и у кој има он види само скоре
пут ник е на том истом, посл едњем пут у из ж ивот а:
J a ипак в ид им из мртв ачк их к ол а
Невине људе, и крај злобе њине;
Осећам снагу целог светског бола; ч
Знам да су деца земље и прашине.
Још ј едан, веома чест мотив у Пандуровићевој лирици, јесте
мотив о човековој пролазности. Могло би се рећи да ј е тај мотив,
само у разним видовима, посредно присутан готово у свакој Пан-
дуровићевој песми и да ј е зато сва његова поезиј а, у ствари, само
ј една црна, ламентна ж ивотна елегиј а.
У вези с овим песмама треба истаћи да ј е Пандуровић —
као сви велики песници, уосталом — волео бол, и то у мери у кој ој
би се то могло назвати свој еврсним емоционалним масохизмом.
В. Живој иновић-Massuka наводи податак о једном Пандуровиће-
вом разговору са Скерлићем, у коме песник, на Скерлићево ин-
тересовање откуда тако много мрак а у његовим песмама, казуј е
да он „ цесме пише само када ј е нерасполож ен
"15
) . И сам песник,
у свом теоријско-естетичком расправљању о природи поетског фе-
номена, изричито наглашава „да ј е поезиј а у великој већини слу-
чај ева наклоњена песимистичком гледишту на свет" и да ј е разум-
љиво „ што се песник пре одлучуј е на стварање свога дела под
негативним емоциј ама: у сети, нерасположењу, тузи, несрећи или
очај ању, дакле болу, а ређе у моментима задовољства. . ,16
) Исто
тако, као мото ј едном циклусу свој их песама, он ће ставити ста-
ринску и наивну, али за његово лично осећање ж ивота каракте-
ристичну мисао Б. К неж евића: „ Само су великн болови голико
моћни да шире природно уску душу човекову
" .17)
Пандуровић се у свој им песмама заиста, и нај чешће, потпуно
предавао болу: због слома властитих идеала, због опште људске
посрнулости, због тога што смисао ниј е налазио ни у чему и што
ј е, ј ош чешће, пролазност видео у свему. У песми „ Године" он види
к ако оне „ к ао пок ај нице
"
:
Свак а носи ј едан сандук ж еља,
М аштања н нада, и цвећа и снова,
У мрлих часова туге и весеља,
а у песми „Јесен на тераси" те исте године види како су дошле
свом крај у и како и тада остављај у човека без одговора на пи-
тања кој а им ј е он дуго и узнемирено постављао:
И т и опет ник ад нећеш знат и шт а си,
Н и д ок ле ће бит и ове ту ж не смене
1S) В. Живојиновић, Поглед на поезију С. Пандуровића, Споменица С. Пан-
дуровића, Београд, 1928, стр. 12.
1в) С. Пандуровић, Огледи из естетике, Интегрална поезија, стр. 50. и даље.
I7) С. Пандуровић, Unio Mystdca, Дела, I, Стихови, Београд, 1935, стр. 192.

18. Сима ГТандуровић 47
Онога што волиш и мрзиш, ни да си
Један фантом света, ј едан облик сене,
Д ок ј езива к иша постељу ти кваси,
Где се нај зад леж е, и трули, и вене.
Посебну паж њу треба обратити на песме у кој има ј е Панду-
ровићева мисао посезала за крупним, егзистенциј алним питањима
и дилемама. Одмах се мож е рећи да ј е та П андуровићева мисао
и ту, к ао и иначе, нај чешће трагала за основним разлозима чове-
ковог битисања и да ј е у том трагању износила на светлост дана
нај црње и нај субј ективније истине.
У песми „ Л утање
"
он прати свој у мисао к ој а се у тамним
ноћним сатима винула трагом звезданих путања, да би се у ј у-
тарње свитање вратила обесхрабрена и неослобођена од сумњи
кој е ј е муче. Песма „ Н а пучини"
ј е слика тих истих мисли, само
ј ош више обесхрабрених и смирених у фаталистичком сазнању да
ништа ниј е, да се ништа не зна, и да се ништ а не мож е:
И цутници смо туробни што гремо
К роз намргођен свет облак а, чуда;
Ћутање наше дубок о и немо. i
Вода се морем свуд око нас пљуск а,
П релива сумњом и простире свуда.
Н ас носи судбе мала, трошна љуск а.
Треба указати и на две особене П андуровићеве песме, испе-
ване у мисаоном и емоционалном грчу, у покушај у да се одгонетне
неки универзалниј и смисао човековом ж ивоту. У песми „ Северна
ноћ
"
П андуровић гради ј едну од свој их нај чудесниј их песничких
визиј а: у далекој и белој ноћи севера, његовим- бескрај ним сне-
ж ним пространствима, „ боса, у бело обучена ж ена" иде и блуди
за неком тај анственом мишљу о ж ивоту. Песников- дож ивљај се
овде п ренео из св ак од нев них ж и вот них од носа, ал и и т ад а, к ад а
ј е људску судбину извео из ж ивота да у ј едном тоталном .миру,
ослобођена и неспутана, потраж и изворе ј ош ..несазнаној срећи
"
,
том покушај у ниј е било ни наде ни одговора.
Песник не налази одговор ни у песми „ Хамлетова парафра-
за"
, и садрж ај ем и именом инспирисаној познатом сценом из Ш ек-
спировог „ Хамлета" . П андуровић ту, у том призору са ископаном
Јориковом лобањом, налази очај но оправдање за свој е црне мисли
о ж ивоту и смрти, и низом питања к ао да се себи, и човеку уоп-
ш т е, св и р еп о св ет и з а св е н ек ад аш њ е у з л ет е и сн о ве :
А сад? — Н ишта! То ј е мета, то ј е конац нашег рада
И напора, ж еља, труда — празна скриња пуна смрада!
П разна скриња
Г д е не т ињ а
Н и пл ам ичак свест и в иш е,
К ој а зј апи помрчином што схватања наша брише,
Ш то и сама већ одвратно на ђубришту неком трули
С целим свој им дивним светом од обмана равним нули.

19. 48 К љиж евност и ј език
У вези са obhiv двема песмама треба истаћи ј едну чињеницу
на кој у ниј е укази^ано у досадашњим разматрањима П андурови-
ћеве лирике: на уочљиву блискост неким К рањчевићевим мисаоним
песмама. Пандуровићева „ Северна ноћ" буди утиске кој и неодо-
љиво подсећају на К рањчевићевог „ Задњег Адама"
, и то не само по
општој атмосфери већ и по слик ама и речнику кој им су обе песме
испеване, а нарочито по њиховој мисаоној и идеј ној поруци: к ао
што ј е П андуровић свој у „ босу, у бело обучену ж ену
"
пустио да
ишчезне са свој им питањима и сновима, тако ј е и К рањчевић свог
„ з адњег А д ам а
"
насл ик ао беспомоћ ног и његова пит ања ост авио
без одговора. Исто тако, и очај ничким питањима из „ Хамлетове
парафразе" мож е се наћи психолошка подударност у мисаоној ек-
.стази низа К рањчевићевих стихова из песама к ао што су „ Иза
спуштениј ех трепавица
"
, „ У маскираној гомили
"
и „ L ucida inter -
val l a
"
, а нарочито у песми „ Ж ивот
"
.
И по низу других елемената, по склоности да у свој е песме
уносе крупна мисаОна питања, да у њима најчешће казују песими-
ст и ч к е н ст и н е и п о р у к е, а и п о с в о м о п ш т ем , у ос н о в и т а м н о м д о -
ж ивљавању ж ивота, у поезиј и оба ова наша песник а има додира
и сродности, и сигурно ј е да ј е К рањчевићева узнемирена реч оста-
вила местимичне трагове у П андуровићевој лирици.
У оквиру овога циклуса треба указати и на песму „ Везе"
, изу-
зетну и мож да нај бољу П андуровићеву мисаону песму. Песма
„ Везе" ниј е песма' злих искустава и директних казивања, то ниј е
поезиј а афекта и огорчења. Њ ени стихови остављај у онај утисак
кој и у ж ивоту остај е к ада се нешто, нек ада силовито и болно,
смири и прође, и кад се конкретна ж ивотна несрећа, као у каквом
сну, сублимира у нај виши поетски стоицизам. Пандуровићева ми-
с ао у ст и х о в и м а ов е п ес м е в и н у л а се в и со к о из н ад ж и в от а, и о н о
што ј у ј е за тај ж ивот ј ош ј едино везивало, то је била потреба да
са тих висина о том истом ж ивоту каж е свој у смирену истину:
Све на свету, друж е, оставља свој траг
Невидљив и неж ан, расут као прах.
Ж ивот прошлих ствари, прошлих руж а век,
Д авних снова радост, старих ј ада дах
Ветрови ми драги носе к ао лек
С мирисима тела што постај у прах.
Еетровп су добре везе, драги друж е,
Са светом што више не постој и сад;
А мириси душе што око нас круж е
За тренутну радост, за наш стални ј ад.
V I
Ово разматрање Пандуровићеве лирике може се завршити
песмама у кој има преовладавај у она осећања кој а се обично ј ав-

20. Сима Пандуровић 49
љај у са назирањем ж ивотног смирај а и кој а по ј едном логичном
психолошком редоследу срећемо и у Пандуровићевом ж ивоту и у
његовој лирици. То су осећања мирења и резигнациј е, и тим пе-
смама се и завршава ј едан психолошки природан пут: од бунта и
отуђења, преко мисаоних трагања и немира, до резигнираног ми-
р ењ а с а н еу м и т н о ст и м а ж и в о т а .
Песма „ За старим К атулом"
, на пример, иако у уобичај еним
тоновима и бој ама, представља такво констатовање субј ективних
ж ивотних истина иза кој их више не стој е ник ак ва питања и коле-
бања: ж ивот ј е вечито понављање и протицање, то ј е „ мучна до-
сада" коју по некој свемирској неумитности мора да прож иви сваки
човек и свако људско срце. А да би се и са таквим сазнањима
ж ивот прож ивео и издрж ао, треба имати и храбрости и снаге, и
песннк, слутећн да ће му недостај ати и једно и друго, узнемирено
је, као што ће то касније учинити и Ујевић у својој „Свакидашњој
ј адиковки
"
, певао:
А бити без људи, и бити увек сам,
Зато нам треба бити одвећ ј ак,
Имати свој у веру и свој храм
И храброст ићи кроз пустош и мрах.
У песми „ Заборав"
, као што ј е то увек чинио к ад ј е траж ио
излаз из садашњице, песник се уместо будућности окретао про-
шлости, као да ј е ж елео да увек изнова потврђуј е свој а песими-
стичка искуства. Занимљиво је напоменути да се у таквим трену-
цима П андуровићева емоциј а увек смиривала и да се из тога
мира, кој и ј е омогућавао чистиј и поглед и обј ективниј у процену,
песникова мисао обично уопштавала v неко општиј е сазнање и
с и н т ез у .
„ К ронична старост"
је типично таква песма: сумор и резигна-
циј а су овладали песник овом душом к ао опустошеним пољем и
спутали у њему сваки даљи напор и сваку нову ж ељу. У таквом
р а сп о л о ж ењ у о н д о л аз и д о м и сл и о н ек и м и з в а н ж и в о т н и м си л а м а ,
о фаталистичкој детерминациј и човекове судбине, чију тај анствену
моћ само слути и о кој ој клонуло закључуј е;
О на чин и т ачн о све он о ш т о х оћ е:
За нас мож да рано, на време, ил
'
к асно,
У људској вреви ил
'
часу самоће;
Али увек хладно, неумитно, ј асно.
Песма „ Редом" наставља овај психолошки ток Пандурови-
ћеве резигнациј е. Тај ток се у овој песми употпуњава низом ми-
нуциозних детаља и слик а о човековој пролазности, да би се у по-
следњем стиху ј едне друге песме — елегиј е „ Утеха" — довршио
изрицањем ј едноставне поруке:
Све умире онда када му је време.

21. 50 К њиж евност и језик
Једна од познатих Пандуровићевих песама — „ Резигнациј а"
,
и свој им именом и свој ом поруком к ао да завршава овај циклус
песама са мотивима мирења н клонулости. У низу стихова раз-
личитог метра и са ритмом кој и се кида, ломи и к ао да баш тиме
сагласно прати своју немирну мисао, П андуровић у овој песми
елегично резимира слике протеклог ж ивота. У њему више нема
ни. бунта ни отпора, он се предао власти судбине, и пред излазак
из ж ивота, к ао после неког тешког и узалудног посла, заж елео ј е
да се одмори и да к аж е свој у последњу, ј ош једино могућу ж ељу :
Сви ћемо брзо пребродити вале
ЈТудог ж ивота, непој амно мале,
А теш к е з а н ас т ак о.
И тад а
Д оћи ће добре судбе вечни дари:
Спокојство, мир без бола, ј ада.
Треба нам лећи, снови мој и стари. „
То ј е жеља кој а се казује у тренуцима после кој их више
ништа не долази и њоме к ао да се симболично, и к оначно, затво-
рио црнн круг П андуровићеве мисаоне лирике.
Д рагутин А. СТЕФАНОВИЋ