Pesma

1. Јово Брђанин
Петру Милатовићу,добротвору српског рода
Чуо си,
како ниси,
за човека
међу људима,
међу нељудима,
рђама,
смутљивцима ,
превартима ,
несрећама,
баграма
свих фела.
Такав је био људина,
громада,
човек бољи од сваког човека,
Јово Брђанин.
Хранио је
непријатеље и
своје пријатеље,
а добио од њих,
завист пасије сорте,
љубомору
несоја
кукавица
који би се продали
фукарама,
унуцима
краља Вилхема ,
Фрање Јосифа,

2. краљице Викторије ,
Сулејмана Величаственог,
издали би
племе и семе ,
издали би
оца,
мајку,
сестру,
брата,
издали би
све свеце
од светог Стефана
до светог Николе ,
цареве,
краљеве наше ,
Кнежеву вечеру,
Косово,
ћирилицу,
продали би
воду,
ваздух,
небо,
њиве,
со,
хлеб,
зарад досадног живота ,
у јелу и пићу,
и шуштања зелених новчаница,
да им ђедови,
прађеди,

3. у гробу преврћу ,
јер су образ изгубили .
У доба Васкршњег поста
од беса пенили,
у сопственим лажима ,
мржња им куља у мозговима,
јер им је коров у срцу нарастао
и изједа им душу и тело.
А, Јово Брђанин,
никад
није заборавио
ко је
и
одакле је,
није заборавио
седам својих колена ,
и да је тешко бити
човек,
међу нељудима ,
човек ,
међу људима.
Чуо си ,
како ниси,
човека
међу злотворима ,
људину
међу смутљивцима,
баграма,
страх их хватао
као да им је

4. на славу долазио
свети Јеремија
коју су славили
због пира ,
а српство су заборавили
и служило им је
као новац .
Да им је неко платио,
славили би
светог Анту .
Бога спомињу
у псовкама,
и кад им
штогод устреба
Чуо си,
како ниси,
човека
међу људима ,
човека
у белом свету,
који је знао
да је лепота
у једноставности ,
части
и
човечности.
Татјана Крповић