Nagradni konkurs

1. Ова прелепаптицаносичудно латинскоиме Gyps fulvus ипотиче из породице Accipitridae.Неки
кажу да потиче из далека.Кажуда га има у јужној Европи,југозападној Азији и северној Африци.
Има своје рођеке свудапо свету.
Код људи изазива страх и стрепњусвојомпојавом.Од њих се плаше домаће животиње.Некида
им не би прилазили кокошињциманабаве поједногћуранакоји својимгласом тераове
величанствене птице.Онисуправагоспода међуосталим животињама,кад су деца имајусмеђу
крагну,а кад су одрасли белупаперјасту.Имајубелуглавуижутикњунмало повијенкојиговорио
њиховој мудрости.Широкакрила,кад лети,изгледада је човекраширио прсте.Кад су бебе
игледајуголо и немоћно.Овуптицуназивајулешинаромјерсе храниугинулимживотињама.Он
заправо чисти природу.Кад једе ,не понаше се господски,него грокће и шишти.Прави гнезда на
стрмим литицамаобичноу близини какве воде , најчешће језера.Женкаизлеже поједнојаје
годишње.Даби преживео,обичноживи у колонијама.Називајује јошједриличарем.Кадје лоше
време,изгледакао лађакоја плутапо плаветнилу.Већинуданапроводиу лету.Кад се гледа са
стране његовакрилаличе на латиничнословоВ. Кад тражи хранулетиувеликимвисинама, а кад
је сит препуштасе ваздушним струјама и слободнолетинебом. Кд угледаплен,обрушавасе на
земљуи брзоодлети.Људскооко је гледајућиовај призорје зачуђенои величанствено.
Ову птицумноге земље стављају на својузаставу јерона прича причуо моћи,снази, јунаштву,
поносуи слободи. Причајунекида је ова птица заправоФеникс. Мит о овој птицизаправо говори
о сазревањучовекаи његовој борбиса смрћу.Ова прича је заправо победаживота и добра на
Земљи.И о тежњичовекада увекбуде у сагласију са природом.Птица има живот као човек ни
срећан,ни тужан.Свакодневносуочава се са горком и опоромсудбиномпреживљавања.Негде
око четрдесетекаокодчовека кад своди рачуне и бирапутеве судбине док стростотвара
непознатаврата.Птица као и човекнекадмора донетитешке животне одлуке.Некаднесвесно и
бирање нјабољих путеваможе насодвести у неизвесност,усмрт. Тако и птица морада изабере
странуживота или странусмрти. Странаживота је болнаготово као и умирање. Више не може да
лови,акљун му отпада.Канџе супопутотежалих ногуне могу да се крећу,а крила запињуза
немоћне груди.Борбатраје неких 150 дана. Тада он седи на литици,у свом породичномгнезду.И
чекада поновоизрасте нови кљун,мора да искљуца своје канџе да би израсле нове .Кад искљуца
канџњ онда мора да искљуца крила.У болу,у патњи ствара се нови живот . Некикажу да може
живетии до 70 година. Признаћете,тоје дуг живот .
Некад,да би нам билобоље,морамо ми да се мењамо.Теккасније да тражимо промене усвету.
Не смемосе освртатиу прошлост,мораможиветисада и овде,окренутикаплавичастим
планинама у којима се гледајумодра језера и ове предивне птице.
Татјана Крповић
професорсрпскогјезикаи књижевности
Основна школа„Миливоје Боровић“Мачакт