1. EVROPEIZACIJAEVROPEIZACIJA
GRAĐANSKOG ODEVANJAGRAĐANSKOG ODEVANJA
U KNEŽEVINI I KRALJEVINIU KNEŽEVINI I KRALJEVINI
SRBIJISRBIJI
U XIX VEKUU XIX VEKU
LIDIJA STANKOVIĆLIDIJA STANKOVIĆ

2. Uvodne napomeneUvodne napomene
 Ova pozamašna prezentacija je nastala kao rezultatOva pozamašna prezentacija je nastala kao rezultat
namere da se prikaže nastanak i razvoj evropskognamere da se prikaže nastanak i razvoj evropskog
građanskog kostima u Kneževini i Kraljevini Srbiji u XIXgrađanskog kostima u Kneževini i Kraljevini Srbiji u XIX
veku, na jednom mestu i što celovitije.veku, na jednom mestu i što celovitije.
 S obzirom na karakter prezentacije, prednost je dataS obzirom na karakter prezentacije, prednost je data
vizuelnom prikazu, dok su prateća tekstuelnavizuelnom prikazu, dok su prateća tekstuelna
pojašnjenja data u najneophodnijem obimu.pojašnjenja data u najneophodnijem obimu.
 Prezentacija je koncipirana tako da se, u zavisnosti odPrezentacija je koncipirana tako da se, u zavisnosti od
interesovanja i potrebe, može koristiti kako u celosti,interesovanja i potrebe, može koristiti kako u celosti,
tako i njeni pojedini delovi koji, svaki za sebe,tako i njeni pojedini delovi koji, svaki za sebe,
predstavljaju odgovarajuće celine.predstavljaju odgovarajuće celine.
 Forma i sadržaj prezentacije, koja služi isključivo uForma i sadržaj prezentacije, koja služi isključivo u
edukativne svrhe, odražavaju lično mišljenje.edukativne svrhe, odražavaju lično mišljenje.
AutorAutor

3. Od propasti srpske države u XV veku SrbijaOd propasti srpske države u XV veku Srbija
je bila pod vlašću Turskog otomanskogje bila pod vlašću Turskog otomanskog
carstva. Izgubljeni su atributi državnosti,carstva. Izgubljeni su atributi državnosti,
nestalo je plemstvo i bogato građanstvo.nestalo je plemstvo i bogato građanstvo.
Način života je vremenom postao ruralni, aNačin života je vremenom postao ruralni, a
odevanje orijentalno, sa izvesnim očuvanimodevanje orijentalno, sa izvesnim očuvanim
elementima stare slovenske i balkanskeelementima stare slovenske i balkanske
tradicije.tradicije.
Kao rezultat borbi za slobodu početkom XIXKao rezultat borbi za slobodu početkom XIX
veka, u Prvom i Drugom srpskom ustanku,veka, u Prvom i Drugom srpskom ustanku,
Srbija je 1830. godine postalaSrbija je 1830. godine postala autonomnaautonomna
vazalnavazalna kneževinakneževina. Srbija je konačno. Srbija je konačno
postalapostala nezavisnanezavisna kneževinakneževina 1878., a1878., a
1882. godine postaje1882. godine postaje kraljevinakraljevina..

4. OO procesima obnavljanja srpskeprocesima obnavljanja srpske
državnosti, osamostaljivanju vlasti,državnosti, osamostaljivanju vlasti,
ustanovljenju državnih institucija, kao iustanovljenju državnih institucija, kao i
kulturnoj emancipaciji i evropeizacijikulturnoj emancipaciji i evropeizaciji
državedržave neverbalno, ali veoma efektno,neverbalno, ali veoma efektno,
svedoči isvedoči i način i razvoj odevanjanačin i razvoj odevanja ,,
posebno građanstva.posebno građanstva.

5. EvropeizacijaEvropeizacija odevanjaodevanja, do tada, do tada
orijentalnog, otpočela je u Kneževiniorijentalnog, otpočela je u Kneževini
Srbiji u prvim decenijama XIX vekaSrbiji u prvim decenijama XIX veka
uvođenjemuvođenjem službenog odelaslužbenog odela, najpre u, najpre u
vojsci, a zatim i kod ostalih pripadnikavojsci, a zatim i kod ostalih pripadnika
vlasti, dok će sevlasti, dok će se srpski građanskisrpski građanski
kostimkostim, kao tranzicioni, i, kao tranzicioni, i evropskoevropsko
građansko odelograđansko odelo, sa retkim, sa retkim
izuzecima, pojaviti nešto kasnije.izuzecima, pojaviti nešto kasnije.
Proces prihvatanjaProces prihvatanja evropskogevropskog
građanskog načina odevanja će bitigrađanskog načina odevanja će biti
postepenpostepen ii dugotrajandugotrajan..

6. SLUŽBENOSLUŽBENO
I VLADARSKO ODELOI VLADARSKO ODELO

7. Službeno odeloSlužbeno odelo je bilo prvo odelo kojimje bilo prvo odelo kojim
je, početkom XIX veka, otpočelaje, početkom XIX veka, otpočela
evropeizacija odevanja u Srbiji.evropeizacija odevanja u Srbiji.
VećVeć tokomtokom Prvog srpskog ustanka,Prvog srpskog ustanka,
narasla je potreba za organizovanjemnarasla je potreba za organizovanjem
regularneregularne i,i, po evropskom uzorupo evropskom uzoru,,
uniformisane vojske a što bi davalo izrazuniformisane vojske a što bi davalo izraz
državnosti.državnosti. Tako se većTako se već 1808. i 1811.1808. i 1811.
godinegodine pokušavalo sa uspostavljanjempokušavalo sa uspostavljanjem
prave stajaćeprave stajaće, regularne, regularne ii uniformisaneuniformisane
vojske (tzv. „vojske (tzv. „rregulašegulašii’’’’), ali je ovaj proces), ali je ovaj proces
ometala nepovoljna vojno-političkaometala nepovoljna vojno-politička

8. Pavle Vasić: Regulaši – oficir i vojnik iz 1808-1809.Pavle Vasić: Regulaši – oficir i vojnik iz 1808-1809.

9. KKostimografska analizaostimografska analiza prof. Miliceprof. Milice
RadovanovićRadovanović upućuje na zaključak daupućuje na zaključak da
,,,,izgled regulaša 1808. godine, u celiniizgled regulaša 1808. godine, u celini
odgovaraodgovara ampir siluetiampir silueti vojne ivojne i
građanske muške figure, u skladu sagrađanske muške figure, u skladu sa
estetikomestetikom neoklasicističke figureneoklasicističke figure ’’’’..
Vojna uniforma će u svom razvoju doživetiVojna uniforma će u svom razvoju doživeti
čitav niz promena po ugledu na rusku,čitav niz promena po ugledu na rusku,
austrijsku, prusku, francusku...austrijsku, prusku, francusku...

10. U vremeU vreme dobijanja autonomije 1830. počinjedobijanja autonomije 1830. počinje
uniformisanje i ostalih pripadnika vlasti.uniformisanje i ostalih pripadnika vlasti.
Knez Miloš i njegovi činovnici nosili suKnez Miloš i njegovi činovnici nosili su atiluatilu
– vrstu poludugog konjičkog ogrtača– vrstu poludugog konjičkog ogrtača
mađarskog porekla, uspravne jake imađarskog porekla, uspravne jake i
ukrašenog gajtanima (kasnije će seukrašenog gajtanima (kasnije će se
,,posrbiti’’ i nazivati,,posrbiti’’ i nazivati dušankadušanka). P). Posleosle
Sretenjskog ustava, 183Sretenjskog ustava, 18377. godine. godine jeje
celokupni državni aparatcelokupni državni aparat
uniformisanuniformisan..
Ukazom iz 1850. godine, pored državnihUkazom iz 1850. godine, pored državnih
činovnika u užem smislu,činovnika u užem smislu, uniformisani suuniformisani su
i profesori, lekari, okružni i "indžiniri"i profesori, lekari, okružni i "indžiniri"

11. Knez Mihajlo Obrenović sa delegacijom u CarigraduKnez Mihajlo Obrenović sa delegacijom u Carigradu
1867. Sa izuzetkom jednog, u srpskom1867. Sa izuzetkom jednog, u srpskom
građanskomgrađanskom
kostimu, svi ostali članovi delegacije su u evropskimkostimu, svi ostali članovi delegacije su u evropskim

12. Sredinom 80-ih godinaSredinom 80-ih godina XIXXIX veka, doneveka, donessenen
je niz zakona o odevanju različitihje niz zakona o odevanju različitih
državnih službi, a posebnodržavnih službi, a posebno diplomatadiplomata, uz, uz
obavezanobavezan frak i dekoracijufrak i dekoraciju srazmernusrazmernu
rangu, kao važnim atributima novograngu, kao važnim atributima novog
statusa državestatusa države kao kraljevinekao kraljevine..
Krajem vekaKrajem veka pristupilo sepristupilo se ii sistematskomsistematskom
uniformisanjuuniformisanju poreznika, carinika,poreznika, carinika,
finansijskih službenika, železničarafinansijskih službenika, železničara
i šumarai šumara..

13. Milan Kujundžić Aberdar,Milan Kujundžić Aberdar,
poslanik u Rimu, 1882.poslanik u Rimu, 1882.

14. Posebnu vrstu službenih odela činila jePosebnu vrstu službenih odela činila je
vladarska odećavladarska odeća ..
Vožd Karađorđe Knjaz Miloš Obrenović Knez Milan Knez AleksandarVožd Karađorđe Knjaz Miloš Obrenović Knez Milan Knez Aleksandar
1804-1813. 1815-39 i 1858-60. Obrenović (1839.) Karađorđević (1842-58.)1804-1813. 1815-39 i 1858-60. Obrenović (1839.) Karađorđević (1842-58.)
Knez Mihajlo Obrenović Knez i Kralj Milan Kralj AleksandarKnez Mihajlo Obrenović Knez i Kralj Milan Kralj Aleksandar
Obrenović (1839-42. i 1860-68.) Obrenović (1868-89.) Obrenović (1889-1903.)Obrenović (1839-42. i 1860-68.) Obrenović (1868-89.) Obrenović (1889-1903.)

15. GRAĐANSKI KOSTIMGRAĐANSKI KOSTIM

16. Za razliku od službenog odela, znatnijiZa razliku od službenog odela, znatniji
uticaj evropske odećeuticaj evropske odeće u kulturiu kulturi
građanskog odevanjagrađanskog odevanja u Srbiji počinjeu Srbiji počinje
da se oseća tekda se oseća tek polovinom XIX vekapolovinom XIX veka ii
vezan je za nastanak i razvoj građanskogvezan je za nastanak i razvoj građanskog
društva.društva.
Orijentalni način odevanja počeće 30-tihOrijentalni način odevanja počeće 30-tih
godina da zamenjuje specifičan nacionalnigodina da zamenjuje specifičan nacionalni
srpski građanski kostimsrpski građanski kostim , a, a
istovremenoistovremeno i ui u koegzistencijikoegzistenciji sa njim,sa njim,
mada u početku sporije, prihvataće se imada u početku sporije, prihvataće se i
evropski građanski kostimevropski građanski kostim , koji će od, koji će od
70-tih godina XIX veka preovladavati70-tih godina XIX veka preovladavati..

17. SRPSKISRPSKI
GRAĐANSKI KOSTIMGRAĐANSKI KOSTIM

18. Početkom četvrte decenije XIX veka, kadaPočetkom četvrte decenije XIX veka, kada
hatišerifima Srbija dobija autonomiju odhatišerifima Srbija dobija autonomiju od
strane Turaka, počinje da se stvarastrane Turaka, počinje da se stvara
nacionalninacionalni srpsksrpskii gragrađanski kostim.đanski kostim.
Srpski graSrpski građđanski kostimanski kostim nastao jenastao je
spontano,spontano, ssimbiozom elemenataimbiozom elemenata
levantsko-balkanske odećelevantsko-balkanske odeće , pod čijim, pod čijim
je uticajem bio do oko 1850. godineje uticajem bio do oko 1850. godine ii
evropskog modnog kostimaevropskog modnog kostima i on jei on je
postao tipičan obrazac odevanja, posebnopostao tipičan obrazac odevanja, posebno
žena, u srpskim gradovima. Ovaj kostim ježena, u srpskim gradovima. Ovaj kostim je
prihvatalo i imućnije seosko stanovništvo,prihvatalo i imućnije seosko stanovništvo,
prilagođavajući ga svojim potrebama iprilagođavajući ga svojim potrebama i
društveno-ekonomskom statusu.društveno-ekonomskom statusu.

19.  SrpskSrpskii žženskenskii gradjanskgradjanskii kostimkostim sastojasastojaoo se izse iz
kokoššuljeulje od svilenog srpskog platna,od svilenog srpskog platna, preko koje sepreko koje se
oblaoblaččiioo fistanfistan – duga haljina, uzana u gornjem delu i– duga haljina, uzana u gornjem delu i
srcolikog izreza oko grudi,srcolikog izreza oko grudi, sasa vrlo širokom suknjom.vrlo širokom suknjom.
Na grudima se ukrštalaNa grudima se ukrštala maramamarama kao evropski fišukao evropski fišu
((fichufichu), a oko struka), a oko struka dugadugaččki svilen pojaski svilen pojas bajaderbajader..
PPrekoreko sese oblaoblaččiloilo libadelibade –– otvoreniotvoreni kratakkratak haljetakhaljetak
sasa širokim levkastim rukavimaširokim levkastim rukavima.. Na nogama pleteneNa nogama pletene
čarape ičarape i papučepapuče, kasnije evropske cipele, kasnije evropske cipele štifleteštiflete..
Zimi se koristilaZimi se koristila bundicabundica, po, po uzoru na zapaduzoru na zapad.. NaNa
glavi je biloglavi je bilo oglavljeoglavlje fesfes uokviren pletenicama iuokviren pletenicama ilili
tepeluktepeluk sasa barešombarešom – plitka kapa od crvene čoje– plitka kapa od crvene čoje
obmotana trakom, ukrašena zlatnim ili srebrnimobmotana trakom, ukrašena zlatnim ili srebrnim
vezom i niskama bisera ili dukatavezom i niskama bisera ili dukata.. Korišćen je bogatKorišćen je bogat
nanakitkit (niske dukata,(niske dukata, narukvice, grana,narukvice, grana, prstenjeprstenje),),
kaokao ii evropskievropski modni detaljimodni detalji ((susuncobrani, lepezncobrani, lepezee))..

20. LibadeLibade
FistanFistan
BajaderBajader
Srpski građanski kostimSrpski građanski kostim
(Muzej grada Beograda i Narodni muzej, Kragujevac).(Muzej grada Beograda i Narodni muzej, Kragujevac).

21. BiserniBiserni tepeluktepeluk sa barešom (sa libadetomsa barešom (sa libadetom
prepoznatljiv deo srpskog ženskogprepoznatljiv deo srpskog ženskog
građanskoggrađanskog
kostima), bio je materijalno njegov najvrednijikostima), bio je materijalno njegov najvredniji
deo. Levo - MPU, desno sa prstenom ideo. Levo - MPU, desno sa prstenom i

22. Srpski ženski građanski kostimSrpski ženski građanski kostim je bioje bio
visoko kvalitetne zanatske izrade, avisoko kvalitetne zanatske izrade, a
izrađivan je od kvalitetnih i skupocenihizrađivan je od kvalitetnih i skupocenih
tkanina, sa bogatim srebrnim i zlatnimtkanina, sa bogatim srebrnim i zlatnim
gajtanima i vezom.gajtanima i vezom.
Od materijala najčešće su korišćeni čoja,Od materijala najčešće su korišćeni čoja,
pamuk, svila, baršun, kadifa, atlas, ćitabija,pamuk, svila, baršun, kadifa, atlas, ćitabija,
šamaladža, a dominantne boje bile sušamaladža, a dominantne boje bile su
crvena i zelena. Mlađe žene su nosilecrvena i zelena. Mlađe žene su nosile
svetlije, a starije tamnije boje. Omiljene bojesvetlije, a starije tamnije boje. Omiljene boje
kneginje Perside, koja je vodila računa okneginje Perside, koja je vodila računa o
modi, bile su trula višnja, kakao, krem,modi, bile su trula višnja, kakao, krem,
,,žandarsko plava’’, ,,dunkl zelena’’ i cigla.,,žandarsko plava’’, ,,dunkl zelena’’ i cigla.

23. Kneginja LjubicaKneginja Ljubica
u srpskom građanskom kostimu, oko 1830.u srpskom građanskom kostimu, oko 1830.

24. Kneginja PersidaKneginja Persida KarađorđevićKarađorđević je veoma vodilaje veoma vodila
računa o svakom detalju svog izgleda. Odevalaračuna o svakom detalju svog izgleda. Odevala
se isključivo u srpsku nošnju i ukrašavalase isključivo u srpsku nošnju i ukrašavala
bogatim nakitom. Zimi je obuvala poluduboke,bogatim nakitom. Zimi je obuvala poluduboke,
kožne, crne lakovane cipele. Levo na slicikožne, crne lakovane cipele. Levo na slici
Katarine IvanovićKatarine Ivanović, 1847., 1847. i desno na litografiji U.i desno na litografiji U.

25. nn
Nevestinska odeća imala je, kao i evropska,Nevestinska odeća imala je, kao i evropska,
venac sa prozirnim belim velom.venac sa prozirnim belim velom.
Uroš Knežević: Devojka u belom, 1851.,Uroš Knežević: Devojka u belom, 1851.,
Kleopatra Karađorđević, 1855.Kleopatra Karađorđević, 1855.

26. Zimi se, po ugledu naZimi se, po ugledu na
evropski kasakevropski kasak
((casaque, casaquincasaque, casaquin),),
preko odeće nosilapreko odeće nosila
strukirana bundica,strukirana bundica,
izrađena od tamnogizrađena od tamnog
atlasa ili somota,atlasa ili somota,
postavljena i oivičenapostavljena i oivičena
krznom. Arsenijekrznom. Arsenije
Petrović: PortretPetrović: Portret
stare Smederevke,stare Smederevke,
oko 1844. (Muzejoko 1844. (Muzej
Smederevo).Smederevo).

27. Haljina - anterija kneginje Ljubice iz 1842.Haljina - anterija kneginje Ljubice iz 1842.
(Narodni muzej Kragujevac) i džube njene(Narodni muzej Kragujevac) i džube njene
ćerke Savke (Jelisavete) Obrenović.ćerke Savke (Jelisavete) Obrenović.

28.  SrpskSrpskii mumušškkii gradjanskgradjanskii kostimkostim činili su:činili su: košuljakošulja
sašivena od domaćeg platna,sašivena od domaćeg platna, čohanečohane ččakakššireire poturlijepoturlije
ššireg nabranog tura i uskih nogavicaireg nabranog tura i uskih nogavica iliili šširokeiroke ššalvarealvare,,
gagaćće koje dopiru do ispod kolenae koje dopiru do ispod kolena, pletene, pletene čarapečarape, a o, a odd
obućeobuće susu se nosilese nosile jemjemenijeenije, cipele i čizme, cipele i čizme. Na glavi se. Na glavi se
obično nosioobično nosio crveni čojanicrveni čojani fesfes sasa velikomvelikom kićankom odkićankom od
upredene svile, a zimiupredene svile, a zimi šubarešubare.. U predelu pojasa opasivaoU predelu pojasa opasivao
se svilenise svileni trabolostrabolos i koi kožžni pojasni pojas silasilavv sa pregradama zasa pregradama za
pribor za pupribor za puššenje,enje, oruoružžje i drugo.je i drugo. Od haljetaka koriOd haljetaka korišćšćeni sueni su
anterijaanterija sa dugasa dugaččkim rukavima,kim rukavima, jelekjelek fermenfermen spredaspreda
otvoren i bez rukavaotvoren i bez rukava, izrađeni od čoje i bogato ukrašeni, izrađeni od čoje i bogato ukrašeni..
PrazniPrazniččni haljetak bila jeni haljetak bila je dolamadolama sa rasesa raseččenimenim -- čepkenčepken
rukavima,rukavima, a za zimua za zimu ććurakurak (džube)(džube) u obliku dugau obliku dugaččkogkog
kaputa,kaputa, postavljenpostavljen jagnjećom kožom ili lisičinomjagnjećom kožom ili lisičinom.. ManjeManje
imućni građani suimućni građani su letileti imaliimali samo košuljsamo košuljee sasa prslukomprslukom
ječječermomermom, ili, ili ćurčetomćurčetom i gaćamai gaćama,, a na nogamaa na nogama
tozluke-tozluke- dokolenice bez stopaladokolenice bez stopala navučenenavučene prekopreko nogavicnogavicaa
gaća. Zimi su nosili čakširegaća. Zimi su nosili čakšire odod sukna i kraći ili dužisukna i kraći ili duži gunjgunj..

29. Knez Mihajlo u srpskom građanskomKnez Mihajlo u srpskom građanskom
kostimu, na litografiji A. Jovanovića, okokostimu, na litografiji A. Jovanovića, oko

30. Uroš Knežević: Cincar Janko (NarodniUroš Knežević: Cincar Janko (Narodni
muzej, Beograd). Desno anterija srmalijamuzej, Beograd). Desno anterija srmalija
(Narodni muzej, Kragujevac(Narodni muzej, Kragujevac).).

31. Muška građanska nošnja iz KnjaževcaMuška građanska nošnja iz Knjaževca

32. EVROPSKIEVROPSKI
GRAĐANSKI KOSTIMGRAĐANSKI KOSTIM

33. Evropski kostim XIX veka uopšteEvropski kostim XIX veka uopšte
karakterišu modni stilovi ampira –karakterišu modni stilovi ampira –
neoklasicizma (1800-1820), bidermajera,neoklasicizma (1800-1820), bidermajera,
odnosno romantizma (1820-1850), modaodnosno romantizma (1820-1850), moda
krinolina (1850-1870), moda turnira (1870-krinolina (1850-1870), moda turnira (1870-
1890) i, na kraju veka, La Belle Epoque i1890) i, na kraju veka, La Belle Epoque i
S-silueta.S-silueta.
Svi ovi modni stilovi su zastupljeni u EvropiSvi ovi modni stilovi su zastupljeni u Evropi
i kostimu u Vojvodini, doki kostimu u Vojvodini, dok u Kneževiniu Kneževini
Srbiji evropska moda u građanskomSrbiji evropska moda u građanskom
kostimu počinje zapravo tek modomkostimu počinje zapravo tek modom
bidermajera, odnosno romantizma.bidermajera, odnosno romantizma.

34. AMPIRAMPIR
Kada je u pitanju građanski kostimKada je u pitanju građanski kostim
ampiraampira ne može se govoriti da je bione može se govoriti da je bio
prisutan kao stil odevanja u tadašnjojprisutan kao stil odevanja u tadašnjoj
Srbiji. Ovu sumnju izražava i prof. ZoraSrbiji. Ovu sumnju izražava i prof. Zora
Davidović u radu ,,Moda ampira uDavidović u radu ,,Moda ampira u
Vojvodini’’. Kako se radi o pojedinačnim iVojvodini’’. Kako se radi o pojedinačnim i
sporadičnim slučajevima,sporadičnim slučajevima, pre se možepre se može
govoriti o (retkim) Srbima koji sugovoriti o (retkim) Srbima koji su
nosili evropsko ampir građanskonosili evropsko ampir građansko
odelo, nego o evropskom ampirodelo, nego o evropskom ampir
odelu u kneževini Srbijiodelu u kneževini Srbiji ..

35. To ilustruje i slika na kojoj je prikazanoTo ilustruje i slika na kojoj je prikazano
otvaranje Velike škole u Beogradu 1808.otvaranje Velike škole u Beogradu 1808.
godine. Dositej Obradović jedini od svihgodine. Dositej Obradović jedini od svih
prisutnih je u evropskom odelu, a tu su,prisutnih je u evropskom odelu, a tu su,
pored đaka polaznika, bili i Voždpored đaka polaznika, bili i Vožd
Karađorđe,Karađorđe, mitropolit srpskimitropolit srpski ii mnogi viđenimnogi viđeni
ljudiljudi, koji su svi odeveni orijentalno., koji su svi odeveni orijentalno.
Dositejevo ampir odelo, u kojem je on preDositejevo ampir odelo, u kojem je on pre
godinu dana došao iz Trsta, je očiglednogodinu dana došao iz Trsta, je očigledno
izuzetak i ne može se smatratiizuzetak i ne može se smatrati
reprezentativnim za onovremensku Srbiju.reprezentativnim za onovremensku Srbiju.

36. Dositej Obradović na otvaranju Velike škole uDositej Obradović na otvaranju Velike škole u
Beogradu 1808. Jedan od polaznika bio je iBeogradu 1808. Jedan od polaznika bio je i
Vuk Karadžić.Vuk Karadžić.

37. Na slici Pavela ĐurkovićaNa slici Pavela Đurkovića
iz 1816. godine (Narodniiz 1816. godine (Narodni
muzej, Beograd) Vukmuzej, Beograd) Vuk
Karadžić je, takođe, uKaradžić je, takođe, u
odelu tipičnom zaodelu tipičnom za ampirampir..
Međutim, u tom odelu jeMeđutim, u tom odelu je
Vuk nakratko došao izVuk nakratko došao iz
Beča, gde je tada živeo,Beča, gde je tada živeo,
u Srbiju da prikuplja iu Srbiju da prikuplja i
beleži narodne pesme,beleži narodne pesme,
tako da ono, ni na kojitako da ono, ni na koji
način, ne odražava stilnačin, ne odražava stil
odevanja u Srbiji u toodevanja u Srbiji u to
vreme.vreme.

38. BIDERMAJERBIDERMAJER
Moda bidermajeraModa bidermajera počinje da bivapočinje da biva
prisutna u ženskom kostimu Srbije tridesetihprisutna u ženskom kostimu Srbije tridesetih
godina XIX veka. To potvrđuje slika Ankegodina XIX veka. To potvrđuje slika Anke
Obrenović, ćerke Jevrema Obrenovića,Obrenović, ćerke Jevrema Obrenovića,
najmlađeg brata kneza Miloša Obrenovića,najmlađeg brata kneza Miloša Obrenovića,
koji jekoji je,, jedini od braćejedini od braće,, pohađao školupohađao školu ii međumeđu
prvimaprvima prihvatio evropski način života i decuprihvatio evropski način života i decu
vaspitavaovaspitavao u duhu zapadne, evropskeu duhu zapadne, evropske
kulturekulture. Anka je bila jedna od prvih. Anka je bila jedna od prvih
školovanih Srpkinja: još kao dete znala ješkolovanih Srpkinja: još kao dete znala je
strane jezike i objavila prvu knjigu prevoda sastrane jezike i objavila prvu knjigu prevoda sa
nemačkog kod nas, svirala je klavir i gitaru.nemačkog kod nas, svirala je klavir i gitaru.

39. Anka Obrenović, oko 1835.Anka Obrenović, oko 1835.

40. Anka Obrenović je bila prva žena u SrbijiAnka Obrenović je bila prva žena u Srbiji
koja je prihvatila bečku i parisku modu,koja je prihvatila bečku i parisku modu,
zbog čega su jezbog čega su je savremenici prozvalisavremenici prozvali
””Anka pomodarkaAnka pomodarka”.”. Na slici nepoznatogNa slici nepoznatog
autora nastaloj oko 1835., Anka jeautora nastaloj oko 1835., Anka je
odevena u najmoderniju, prelepu svilenuodevena u najmoderniju, prelepu svilenu
bidermajer haljinu. Gornji deo, kratkihbidermajer haljinu. Gornji deo, kratkih
pufnastih rukava sa velikim dekolteom kojipufnastih rukava sa velikim dekolteom koji
otkriva obnažena ramena, preko kojih jeotkriva obnažena ramena, preko kojih je
ležerno prebačena marama, usko prijanjaležerno prebačena marama, usko prijanja
uz korset i ističe uzani struk, dok je donjiuz korset i ističe uzani struk, dok je donji
deo veoma proširen brojnim podsuknjama.deo veoma proširen brojnim podsuknjama.
Bujnu kosu, dekorisanu cvećem i trakama,Bujnu kosu, dekorisanu cvećem i trakama,
karakterišu viseće lokne.karakterišu viseće lokne.

41. Kostim i ukupan evropskiKostim i ukupan evropski
izgled Anke Obrenovićizgled Anke Obrenović
neodoljivo potsećaju naneodoljivo potsećaju na
skoro istovremeno nastaoiskoro istovremeno nastaoi
AAutoportret Katarineutoportret Katarine
Ivanović, naslikan uIvanović, naslikan u
tipičnom bidermajertipičnom bidermajer
maniru 1836.godine, jošmaniru 1836.godine, još
za vreme studija naza vreme studija na
Umetničkoj akademijiUmetničkoj akademiji
u Beču.u Beču.

42. Gospoja Tomanija iGospoja Tomanija i
njen suprug gospodarnjen suprug gospodar
Jevrem Obrenović su,Jevrem Obrenović su,
30-tih godina XIX veka30-tih godina XIX veka
u svom domu,u svom domu,
organizovali umetničkaorganizovali umetnička
posela na kojima su,posela na kojima su,
oni i njihove ćerke ioni i njihove ćerke i
elitni domaći i stranielitni domaći i strani
gosti, bili odeveni ugosti, bili odeveni u
moderne evropskemoderne evropske
romantičarske kostime.romantičarske kostime.

43. Čest gost na poselimaČest gost na poselima
bio je i Dimitrijebio je i Dimitrije
Davidović, kneževDavidović, knežev
sekretar i tvoracsekretar i tvorac
Sretenjskog ustava. NaSretenjskog ustava. Na
slici Uroša Kneževića izslici Uroša Kneževića iz
1834. godine je u1834. godine je u
modernom dugom,modernom dugom,
strukiranom kaputu sastrukiranom kaputu sa
visokom jakom ivisokom jakom i
jednorednim kopčanjem,jednorednim kopčanjem,
košulji sa stojećomkošulji sa stojećom
kragnom i belomkragnom i belom
vratnom maramom.vratnom maramom.

44. Slika Jovana Isailovića Mlađeg iz 1839. jeSlika Jovana Isailovića Mlađeg iz 1839. je
vrlo interesantna i dragocena kaovrlo interesantna i dragocena kao
faktografski dokaz tog vremena. Slikanafaktografski dokaz tog vremena. Slikana
po porudžbini kneginje Ljubice tužnimpo porudžbini kneginje Ljubice tužnim
povodom, ovekovečila je sve članovepovodom, ovekovečila je sve članove
kneževske porodice Obrenović uz odarkneževske porodice Obrenović uz odar
rano preminulog kneza Milanarano preminulog kneza Milana
Obrenovića, starijeg sina MilošaObrenovića, starijeg sina Miloša
Obrenovića, pa čak i one koji nisuObrenovića, pa čak i one koji nisu
prisustvovali tužnom činu: kneza Miloša iprisustvovali tužnom činu: kneza Miloša i
mlađeg sina Mihajla, koji su bili umlađeg sina Mihajla, koji su bili u
izgnanstvu. Veoma domišljato, slikar jeizgnanstvu. Veoma domišljato, slikar je
prikazao njihove portrete kao slike na ziduprikazao njihove portrete kao slike na zidu

45. Jovan Isailović Mlađi: Knez Milan ObrenovićJovan Isailović Mlađi: Knez Milan Obrenović
II na odru, 1839.II na odru, 1839.

46. Posebna kostimografska vrednost ove slikePosebna kostimografska vrednost ove slike
je verodostojnost kostimske raznolikosti,je verodostojnost kostimske raznolikosti,
koja svedoči o tranziciji, ali i istovremenosti,koja svedoči o tranziciji, ali i istovremenosti,
kostima u Srbiji pri kraju prve polovine XIXkostima u Srbiji pri kraju prve polovine XIX
veka. Slikar je verno ovekovečioveka. Slikar je verno ovekovečio srpskisrpski
građanski kostimgrađanski kostim,, u koji su te 1839.u koji su te 1839.
godine odevene supruge Milošagodine odevene supruge Miloša
Obrenovića i njegove braće iObrenovića i njegove braće i evropskievropski
kostim bidermajerakostim bidermajera , odnosno, odnosno
romantizmaromantizma, u koji su odevene njihove, u koji su odevene njihove
ćerke i muški članovi porodice.ćerke i muški članovi porodice.

47. Jovan Hadžić, okoJovan Hadžić, oko
1845., Srbin ,,iz1845., Srbin ,,iz
preka’’ na službi upreka’’ na službi u
Kneževini SrbijiKneževini Srbiji
(autor Građanskog(autor Građanskog
zakonika) u, za tozakonika) u, za to
vreme, vrlovreme, vrlo
modernommodernom
evropskom odelu.evropskom odelu.

48. Avram Petronijević,Avram Petronijević,
predsednik vlade ipredsednik vlade i
popečitelj inostranihpopečitelj inostranih
dela, jedan je oddela, jedan je od
retkih ,,domaćih’’retkih ,,domaćih’’
Srba koji je nosioSrba koji je nosio
evropsku odećuevropsku odeću
krajem prvekrajem prve
polovine XIX veka.polovine XIX veka.
Litografija JovanaLitografija Jovana
Isailovića, 1841.Isailovića, 1841.

49. MODA KRINOLINAMODA KRINOLINA
PočetakPočetak mode krinolinamode krinolina , veoma širokih,, veoma širokih,
zvonastih haljina sa žičanomzvonastih haljina sa žičanom
konstrukcijom,konstrukcijom, u Kneževini Srbiji poklapau Kneževini Srbiji poklapa
se sa vremenom kada je Srbijom, poslese sa vremenom kada je Srbijom, posle
povratka iz izgnanstva, vladao knezpovratka iz izgnanstva, vladao knez
Mihajlo OMihajlo Obbrenović, oženjen mađarskomrenović, oženjen mađarskom
groficom Julijom Hunjadi, koja je bila velikigroficom Julijom Hunjadi, koja je bila veliki
pobornik i propagator ove evropske mode.pobornik i propagator ove evropske mode.
OOrganizovala je balove i dvorski život porganizovala je balove i dvorski život po
ugledu na običaje u vladarskimugledu na običaje u vladarskim
porodicama evropskih prestonica.porodicama evropskih prestonica.

50. Venčanje Julije i Mihajla Obrenovića, 1853.Venčanje Julije i Mihajla Obrenovića, 1853.

51. Anastas Jovanović: Julija Obrenović,Anastas Jovanović: Julija Obrenović,
litografija, 1854.litografija, 1854.

52. Anastas Stojanović i Anastas Jovanović:Anastas Stojanović i Anastas Jovanović:
Gospođe u krinolinama, oko 1860.Gospođe u krinolinama, oko 1860.

53. Kneginja Julija, 1856. i Mina Karadžić, 1860.Kneginja Julija, 1856. i Mina Karadžić, 1860.
u krinolina haljinama sa ogrtačima i boneu krinolina haljinama sa ogrtačima i bone
šeširima.šeširima.

54. Anastas Jovanović: Poleksija Todorović,Anastas Jovanović: Poleksija Todorović,
slikar,slikar,

55. MODA TURNIRAMODA TURNIRA
Sedamdesetih godina XIX veka krinolinaSedamdesetih godina XIX veka krinolina
doživljava veliku promenu, gubidoživljava veliku promenu, gubi
simetričnost, svodi se na polukrinolinu -simetričnost, svodi se na polukrinolinu -
turnir. Modu turnira karakterišu haljine saturnir. Modu turnira karakterišu haljine sa
dugim i širokim suknjama sa šlepom,dugim i širokim suknjama sa šlepom,
često drapiranim, poput poloneze, ispodčesto drapiranim, poput poloneze, ispod
kojih se u zadnjem delu nalaziokojih se u zadnjem delu nalazio
karakterističan umetak - turnir, dok jekarakterističan umetak - turnir, dok je
gornji deo bio uzan, uz telo utegnutogornji deo bio uzan, uz telo utegnuto
korsetom, bez rukava, ili sa uzanimkorsetom, bez rukava, ili sa uzanim
rukavima. U Srbiji je prihvaćenarukavima. U Srbiji je prihvaćena

56. Ako je za modu krinolina u Srbiji, na nekiAko je za modu krinolina u Srbiji, na neki
način, bila zaslužna kneginja Julijanačin, bila zaslužna kneginja Julija
Obrenović, onda je za modu turnira to jošObrenović, onda je za modu turnira to još
više bila Natalija Obrenović, suprugaviše bila Natalija Obrenović, supruga
kneza Milana,kneza Milana, za koju se priča, da je zaza koju se priča, da je za
svaki izlazak iz dvora imala novu haljinusvaki izlazak iz dvora imala novu haljinu ii
koja je bila ukoja je bila uzor mode za otmene dame izzor mode za otmene dame iz
visokog društvavisokog društva..
Ostali su zabeleženi čuveni balovi koje jeOstali su zabeleženi čuveni balovi koje je
kneginja, a potom kraljica, Natalijakneginja, a potom kraljica, Natalija
priređivala na dvoru koji, po bogatstvu,priređivala na dvoru koji, po bogatstvu,
raskoši i lepoti balskih haljina, nisuraskoši i lepoti balskih haljina, nisu
zaostajali za onima u Evropi.zaostajali za onima u Evropi.

57. Vlaho Bukovac:Vlaho Bukovac: Kraljica Natalija, 1882.Kraljica Natalija, 1882.
(Narodni muzej, Beograd)

59. Turnir hTurnir haljinaljinaa koju jekoju je
1878. godine u Beogradu1878. godine u Beogradu
nosila Draga Kandić nanosila Draga Kandić na
svomsvom venčanjuvenčanju (Iz(Iz
kolekcije MPU).kolekcije MPU). DugaDuga
haljina sa šlepom imahaljina sa šlepom ima
karakterističan princeskarakterističan princes
kroj, sakroj, sa vertikalnivertikalnimm
šavovišavovimama koji prate linijukoji prate liniju
telatela. Nosila se uz jako. Nosila se uz jako
utegnut korsetutegnut korset ii
podupirač -podupirač - ,,,,turnir” kojiturnir” koji
joj je davao specifičanjoj je davao specifičan
izgledizgled..

60. Anastas Stojanović: Gospođa u crnoj haljiniAnastas Stojanović: Gospođa u crnoj haljini

61. MODA KRAJEM XIX VEKAMODA KRAJEM XIX VEKA
Krajem XIX veka žensku modu turniraKrajem XIX veka žensku modu turnira
zamenjuju duge gloknaste suknje i haljinezamenjuju duge gloknaste suknje i haljine
sa šuškavim žiponima od tafta. Struk je biosa šuškavim žiponima od tafta. Struk je bio
veoma uzan i utezan miderima. Rukavi vrloveoma uzan i utezan miderima. Rukavi vrlo
široki i nabrani u ramenima i suženi uširoki i nabrani u ramenima i suženi u
doručju (,,ovčiji but’’), a kragne od čipkedoručju (,,ovčiji but’’), a kragne od čipke
visoke. Obavezni modni detalji bili suvisoke. Obavezni modni detalji bili su
rukavice, lepeze, šeširi sa malim obodimarukavice, lepeze, šeširi sa malim obodima
ukrašeni cvećem i mašnama i suncobrani.ukrašeni cvećem i mašnama i suncobrani.
Devojčice su u odevanju bile verne kopijeDevojčice su u odevanju bile verne kopije
svojih majki.svojih majki.

62. Milica Babović-Bakić u svojimMilica Babović-Bakić u svojim
,,Doživljajima i sećanjima’’ s kraja XIX,,Doživljajima i sećanjima’’ s kraja XIX
veka opisuje:veka opisuje:
,,... materijal za večernje haljine donošen,,... materijal za večernje haljine donošen
je iz Beča i Pariza, kao i iz naših dućana...je iz Beča i Pariza, kao i iz naših dućana...
Gospođe su nosile bele glase rukaviceGospođe su nosile bele glase rukavice
dugačke...lepeze skupocene od perja...dugačke...lepeze skupocene od perja...
Cipele lakovane dekolte, šniraneCipele lakovane dekolte, šnirane
polucipele i visoke na dugmeta ili šnirane...polucipele i visoke na dugmeta ili šnirane...
Nakit se nosio: lepe brilijantske minđuše,Nakit se nosio: lepe brilijantske minđuše,
broševi moderni i antika, narukvicebroševi moderni i antika, narukvice
(brazletne) i kolije sa brilijantima ili ogrlice(brazletne) i kolije sa brilijantima ili ogrlice

63. Beograd, krajem XIX vekaBeograd, krajem XIX veka
(Politikin zabavnik br. 3167/2012.)(Politikin zabavnik br. 3167/2012.)

64. Haljina venčanaHaljina venčana sasa
dugim šlepom idugim šlepom i
rukavima ,,ovčiji but’’rukavima ,,ovčiji but’’,,
izrađena od aizrađena od atlastlasaa,,
muslina i markizeta, samuslina i markizeta, sa
svilenim nitima,svilenim nitima,
pamučnim gajtanima,pamučnim gajtanima,
mašinskom čipkom imašinskom čipkom i
fišbajnom. Nošena ufišbajnom. Nošena u
PrahovuPrahovu okooko 1890.1890.
((MPUMPU Beograd).Beograd).

65. Milan Jovanović, 1900.:Milan Jovanović, 1900.:
Darinka JovanovićDarinka Jovanović
(supruga), u dugoj(supruga), u dugoj
čipkanoj balskoj haljiničipkanoj balskoj haljini
sasa šlepšlepomom,, kratkimkratkim
balon-rukavimabalon-rukavima ii
suptilnsuptilniim izrezm izrezomom nana
leđimaleđima. Na glavi ima. Na glavi ima
šeširšešir sa perjemsa perjem, a u, a u
levoj ruci drži sklopljenulevoj ruci drži sklopljenu
lepezu i maramiculepezu i maramicu..

66. Milan Jovanović: Devojka iz Beograda, okoMilan Jovanović: Devojka iz Beograda, oko
1900. i Milica Mostić, 1902. sa šeširima i1900. i Milica Mostić, 1902. sa šeširima i

67. Kraljica Draga MašinKraljica Draga Mašin

68. Beograđanke u balskim haljinama saBeograđanke u balskim haljinama sa
šeširima, oko 1900.šeširima, oko 1900.

69. MUŠKI GRAĐANSKI KOSTIMMUŠKI GRAĐANSKI KOSTIM
DRUGE POLOVINE XIX VEKADRUGE POLOVINE XIX VEKA
PProdor evropskih uticaja na modne tokoverodor evropskih uticaja na modne tokove
uu muškommuškom odevaodevanjnju postaou postao jeje znatnoznatno
uouočljičljivijiviji tektek posleposle Mađarske buneMađarske bune 1848-1848-
1849. godine. Do tada su se, po1849. godine. Do tada su se, po
svedosvedoččeenjnju savremenika, „evropejskiu savremenika, „evropejski
nosilinosili’’’’ retki stranci i Srbi ,,iz preka’’ naretki stranci i Srbi ,,iz preka’’ na
službi u Kneževini Srbiji (u naroduslužbi u Kneževini Srbiji (u narodu
podrugljivo nazivani ,,nemačkari’’ ipodrugljivo nazivani ,,nemačkari’’ i
,,švabe’’), a od domaćih Srba,,švabe’’), a od domaćih Srba samosamo
nekoliko velikaša,nekoliko velikaša, a sva svee ostalostaloo nosilnosilo jeo je
tursko odelo.tursko odelo.

70. PPosle revolucije, kadaosle revolucije, kada jje vee većći broj Srba „izi broj Srba „iz
prekapreka’’ prebegao i’’ prebegao i doseliodoselio sese u Beogradu Beograd ii
povratka mladih Srba državnih stipendistapovratka mladih Srba državnih stipendista
(,,blagodejanaca’’) sa školovanja u(,,blagodejanaca’’) sa školovanja u
inostranstvu, najviše u Francuskoj, zboginostranstvu, najviše u Francuskoj, zbog
čega su popularno nazivani ,,parizlije’’,čega su popularno nazivani ,,parizlije’’,
počeli su da jačaju evropski uticaji u kulturipočeli su da jačaju evropski uticaji u kulturi
i društvenim običajima, tako da je ii društvenim običajima, tako da je i
muška građanskamuška građanska modamoda u Kneževiniu Kneževini
SrbijiSrbiji sve visve viššee popoččela daela da poprimapoprima
evropska obeleevropska obeležžjaja..

71. Stevan TodoroviStevan Todorovićć:: GimnastiGimnastiččko druko drušštvo, 1857.tvo, 1857.

72. Stevan Todorović: Portret nepoznatogStevan Todorović: Portret nepoznatog
muškarca, 1860.muškarca, 1860.

73. Knez Mihajlo Obrenović, oko 1865.Knez Mihajlo Obrenović, oko 1865.

74. ,,Parizlija’’ Miloje Lešjanin, oko 1865.,,,Parizlija’’ Miloje Lešjanin, oko 1865.,
visoki državni činovnik i pravni pisac.visoki državni činovnik i pravni pisac.

75. Miša Anastasijević, 1865. trgovac iMiša Anastasijević, 1865. trgovac i
dobrotvor, najbogatiji Srbin XIX veka.dobrotvor, najbogatiji Srbin XIX veka.

76. Anastas Jovanović: Alimpije Vasiljević,Anastas Jovanović: Alimpije Vasiljević,
1865.,1865.,

77. Ljubomir Klerić, prvi inženjer rudarstva,Ljubomir Klerić, prvi inženjer rudarstva,
oko 1868.oko 1868.

78. Aćim Čumić (okoAćim Čumić (oko
1875.)1875.) je bio velikije bio veliki
pomodar.pomodar. ,,,,Sa plavimSa plavim
bakenbardima ibakenbardima i
belom svilenombelom svilenom
maramom oko vrata,maramom oko vrata,
u rukavicama iu rukavicama i
gamašnamagamašnama
izgledao je, uizgledao je, u
ondašnjemondašnjem
poluseljačkompoluseljačkom
Beogradu,Beogradu, kaokao pravipravi
ParižaninParižanin’’.’’.
(S. Jovanović)(S. Jovanović). .

79. Pomenuta Milica Babović-Bakić uPomenuta Milica Babović-Bakić u
svojim ,,Doživljajima i sećanjima’’ opisujesvojim ,,Doživljajima i sećanjima’’ opisuje
da su krajem XIX veka:da su krajem XIX veka:
,,Gospoda nosila štofana odela, grao i,,Gospoda nosila štofana odela, grao i
braon boje i gerok, a frak za zabave, glasebraon boje i gerok, a frak za zabave, glase
rukavice crne. Šešire su gospoda nosilarukavice crne. Šešire su gospoda nosila
leti slamne a zimi halbcilindre’’.leti slamne a zimi halbcilindre’’.
Dečaci su nosili kratka mornarska odela.Dečaci su nosili kratka mornarska odela.

80. Kralj Milan i Aleksandar Obrenović, okoKralj Milan i Aleksandar Obrenović, oko

81. Marko Stojanović: Isak Levi, 1898. (levo) iMarko Stojanović: Isak Levi, 1898. (levo) i
Kosta Hristić, oko 1900. (desno)Kosta Hristić, oko 1900. (desno)

82. MODNI PLURALIZAMMODNI PLURALIZAM

83. Evropski građanski kostim je u KneževiniEvropski građanski kostim je u Kneževini
Srbiji, u drugoj polovini XIX veka, sve bržeSrbiji, u drugoj polovini XIX veka, sve brže
prihvatan. Međutim, i na kraju veka (paprihvatan. Međutim, i na kraju veka (pa
čak i u prvom decenijama XX veka), učak i u prvom decenijama XX veka), u
Kraljevini Srbiji, na ulicama gradova iKraljevini Srbiji, na ulicama gradova i
različitim svečanim prilikama, mogli su serazličitim svečanim prilikama, mogli su se
videtivideti istovremeno i modifikovaniistovremeno i modifikovani
srpski građanski i moderni evropskisrpski građanski i moderni evropski
kostimikostimi..

84. Preuzeto iz knjige ,,Između posela i balova’’Preuzeto iz knjige ,,Između posela i balova’’
A. Vuletić i J. MijailovićA. Vuletić i J. Mijailović

85. Tako su na balovima i zabavama i u vremeTako su na balovima i zabavama i u vreme
važnih verskih i državnih praznika gospodavažnih verskih i državnih praznika gospoda
bila u evropskim odelima, dok su dame,bila u evropskim odelima, dok su dame,
pored najmodernijih pariskih, peštanskih ipored najmodernijih pariskih, peštanskih i
bečkih modela krinolina i turnir haljina, bilebečkih modela krinolina i turnir haljina, bile
odevene i u srpskom građanskom, ili nekojodevene i u srpskom građanskom, ili nekoj
kombinaciji srpskog građanskog i evropskogkombinaciji srpskog građanskog i evropskog
kostima. Fistan haljinukostima. Fistan haljinu zamenile su širokezamenile su široke
suknje krinoline i turniri i bluze sa visokimsuknje krinoline i turniri i bluze sa visokim
okovratnicima, ukrašene vezom i čipkom iokovratnicima, ukrašene vezom i čipkom i
bogato nabranim rukavima. Bajader izostaje,bogato nabranim rukavima. Bajader izostaje,
a marama se više ne ukršta na grudima.a marama se više ne ukršta na grudima.
Preko su nošeni libade i šalovi od kašmira,Preko su nošeni libade i šalovi od kašmira,
svile i čipke, a na glavi je i dalje tepeluk.svile i čipke, a na glavi je i dalje tepeluk.

86. Mina Vukomanović-Mina Vukomanović-
Karadžić (GabrielKaradžić (Gabriel
Deker, litografija,Deker, litografija,
1847.) je bila prava1847.) je bila prava
modna atrakcija namodna atrakcija na
bečkim balovimabečkim balovima
,,odevena u srpsku,,odevena u srpsku
nošnju sa libadomnošnju sa libadom
obrubljenomobrubljenom
srmom, suknjom sasrmom, suknjom sa
obaveznim pojasomobaveznim pojasom
i čipkom vezenomi čipkom vezenom
belom košuljom’’.belom košuljom’’.

87. Kosta Hristić u svojim Zapisima starogKosta Hristić u svojim Zapisima starog
Beograđanina, opisujući čuveni bal koji jeBeograđanina, opisujući čuveni bal koji je
priredio Knez Mihajlo u januaru 1865,priredio Knez Mihajlo u januaru 1865,
kaže:kaže:
„„Knez Mihailo doKnez Mihailo doččekivao je svoje goste,ekivao je svoje goste,
stojestojećći nasred salona,i nasred salona, u frakuu fraku sa ruskomsa ruskom
lentom Belog orla.lentom Belog orla. ККneževi gosti bili su izneževi gosti bili su iz
sviju redova građanstva: trgovci usviju redova građanstva: trgovci u odeluodelu
evropskomevropskom iliili turskomturskom, kako se onda, kako se onda
nosilo, žene unosilo, žene u srpskom odelusrpskom odelu sasa
tepelucima, pušćulima, bajaderima itepelucima, pušćulima, bajaderima i
niskama bisera ili dukata, mlade žene iniskama bisera ili dukata, mlade žene i
devojke u širokimdevojke u širokim krinolinamakrinolinama’’.’’.

88. KneginjaKneginja Julija ObrenovićJulija Obrenović

89. Dvadesetak godina kasnije, na balovimaDvadesetak godina kasnije, na balovima
koje je organizovala kraljica Natalija,koje je organizovala kraljica Natalija,
ppravila u odevanju bila suravila u odevanju bila su mnogomnogo strostrožijažija ii
protokolom određena, tako da je na svakojprotokolom određena, tako da je na svakoj
pozivnici bila tačno navedena vrsta odeće.pozivnici bila tačno navedena vrsta odeće.
Najsvečanije se odevalo za velike dvorskeNajsvečanije se odevalo za velike dvorske
balove.balove.
Dame su oblačileDame su oblačile turnirturnir balske toaletebalske toalete sasa
šlepomšlepom iliili srpsksrpskuu građansku nošnjugrađansku nošnju ,,
ukrašene nakitom,ukrašene nakitom, a muškarcia muškarci evropskievropski
frak i dekoracije sa lentom, a vojna lica sufrak i dekoracije sa lentom, a vojna lica su
dolazila u paradnimdolazila u paradnim uniformamauniformama ssaa
ešarpom, perjanicom i ordenjemešarpom, perjanicom i ordenjem..

90. Kneginja Natalija ObrenovićKneginja Natalija Obrenović

91. Damske vDamske večernje haljine šivene suečernje haljine šivene su
najčešće u Bečunajčešće u Beču, P, Peštiešti ili Parizu,ili Parizu, a tamoa tamo
su nabavljani i svi neophodni pratećisu nabavljani i svi neophodni prateći
detalji.detalji. Vremenom, haljine i modni detaljiVremenom, haljine i modni detalji
sve više su se mogli naći i u domaćimsve više su se mogli naći i u domaćim
modnim dućanima.modnim dućanima.
BBalske haljinealske haljine susu najčešćenajčešće bilebile od svile,od svile,
ripsa, atlasaripsa, atlasa, moarea, moarea ili svilenog somota,ili svilenog somota,
ređe od čipke,ređe od čipke, duge i sa šlepom.duge i sa šlepom.
Svetloljubičasta boja je važila zaSvetloljubičasta boja je važila za
najotmeniju, a najcenjenija svila jenajotmeniju, a najcenjenija svila je bilabila iziz
Venecije, Pariza i Lila.Venecije, Pariza i Lila.

92. Karl Gabel: Kneginja Natalija Obrenović uKarl Gabel: Kneginja Natalija Obrenović u
stilizovanoj narodnoj nošnji sa turnir haljinom, 1881.stilizovanoj narodnoj nošnji sa turnir haljinom, 1881.

93. Bosa Lešjanin - dvorska dama kneginjeBosa Lešjanin - dvorska dama kneginje
NatalijeNatalije

94. Evropska moderna haljina sa tradicionalnimEvropska moderna haljina sa tradicionalnim
libadom, Niš, Krajem XIX veka.libadom, Niš, Krajem XIX veka.

95. Kraljica Draga Mašin jeKraljica Draga Mašin je
insistirala da nainsistirala da na
balovima, posebnobalovima, posebno
Svetosavskom, sveSvetosavskom, sve
dvorske dame i suprugedvorske dame i supruge
oficira nose haljineoficira nose haljine
izrađene po uzoru naizrađene po uzoru na
srednjovekovnusrednjovekovnu
vlastelinsku odeću. Navlastelinsku odeću. Na
fotografiji Milanafotografiji Milana
Jovanovića, Draga je uJovanovića, Draga je u
takvoj haljini sa vidljivimtakvoj haljini sa vidljivim
obeležjima Nemanjića.obeležjima Nemanjića.

96. Jovan Ristić, jedanJovan Ristić, jedan
od ,,parizlija’’ kojem seod ,,parizlija’’ kojem se
na prijemu po povratkuna prijemu po povratku
sa studija u Parizusa studija u Parizu
1853., zbog njegove1853., zbog njegove
najnovije pariske mode,najnovije pariske mode,
divio i knez Aleksandardivio i knez Aleksandar
Karađorđević i uKarađorđević i u
njegovom ,,crnom frakunjegovom ,,crnom fraku
i sjajnom cilinderu videoi sjajnom cilinderu video
spasenije otadžbine’’.spasenije otadžbine’’.
Kasnije uspešanKasnije uspešan
državnik i diplomata.državnik i diplomata.

97. Muškarci,Muškarci,
naročito stariji, sunaročito stariji, su
dugo, uzdugo, uz
evropsko odelo,evropsko odelo,
nosili orijentalninosili orijentalni
fes, kao što je tofes, kao što je to
činio i Vukčinio i Vuk
Karadžić.Karadžić.

98. Ne samo kod pripadnika različitihNe samo kod pripadnika različitih
društvenih slojeva, već idruštvenih slojeva, već i u odevanjuu odevanju
srpskih porodicasrpskih porodica , naročito u drugoj, naročito u drugoj
polovini XIX veka, mogle su se videtipolovini XIX veka, mogle su se videti
najrazličitijenajrazličitije kombinacijekombinacije
tradicionalnog, građanskog itradicionalnog, građanskog i
modernog evropskog kostimamodernog evropskog kostima ..
Žene, pogotovu starije, su dugo ostaleŽene, pogotovu starije, su dugo ostale
verne tradicionalnom kostimu, a uverne tradicionalnom kostimu, a u
prihvatanju evropskog kostima prednjačiliprihvatanju evropskog kostima prednjačili
su mlađi, posebno muški, članovisu mlađi, posebno muški, članovi
porodica.porodica.

99. 1. 2. 3.
Srpski narodno-građanski (1.), srpski
građanski ženski i evropski muški (2.) i
moderan muški i ženski evropski kostim (3.)

100. Porodična moda: Srpski građanski ženski,Porodična moda: Srpski građanski ženski,
evropski muški i vojni kostim.evropski muški i vojni kostim.

101. Građanska svadba, oko 1900.Građanska svadba, oko 1900.
(Preuzeto iz knjige ,,Između posela i balova’’(Preuzeto iz knjige ,,Između posela i balova’’
A. Vuletić i J. Mijailović)A. Vuletić i J. Mijailović)

102. Ulična beogradska moda na razmeđiUlična beogradska moda na razmeđi

103. Promenada u Knez Mihajlovoj ulici uPromenada u Knez Mihajlovoj ulici u

104. MODNI DETALJI IMODNI DETALJI I
DRAGOCENOSTIDRAGOCENOSTIŽenski i muški građanski kostim XIX vekaŽenski i muški građanski kostim XIX veka
pratili su modni detalji koji su ih ne samopratili su modni detalji koji su ih ne samo
dopunjavali već i ukrašavali, ali i ukazivali nadopunjavali već i ukrašavali, ali i ukazivali na
materijalni i društveni položaj.materijalni i društveni položaj.
Muškarci su najpre nosili duvankese, kožneMuškarci su najpre nosili duvankese, kožne
kese za novac, čibuke, kasnije satovekese za novac, čibuke, kasnije satove
srebrne i zlatne sa lancem i priveskom,srebrne i zlatne sa lancem i priveskom,
rukavice, modne štapove, cilindre i drugo.rukavice, modne štapove, cilindre i drugo.
Ženski kostim su, pored skupocenog nakitaŽenski kostim su, pored skupocenog nakita
(niske bisera i dukata, grana, naušnice,(niske bisera i dukata, grana, naušnice,
prstenje, narukvice), krajem veka krasileprstenje, narukvice), krajem veka krasile
torbice, rukavice, šeširi, lepeze i suncobrani.

105. Pojas za novac (silav) Miloša ObrenovićaPojas za novac (silav) Miloša Obrenovića

106. Lepeze i cipele kneginje Julije ObrenovićLepeze i cipele kneginje Julije Obrenović
(Izložbena postavka ,,Obrenovići i Karađorđevići u zbirkama(Izložbena postavka ,,Obrenovići i Karađorđevići u zbirkama
Istorijskog muzeja Srbije’’, foto Milena Đorđević)Istorijskog muzeja Srbije’’, foto Milena Đorđević)

107. Cipele Mileve Ranosović, 1888.Cipele Mileve Ranosović, 1888.
(Muzej grada Beograda)(Muzej grada Beograda)

108. Rukavice i cipele (MPU)Rukavice i cipele (MPU)

109. Dijamantska grana i prsten kneginje PersideDijamantska grana i prsten kneginje Perside
Karađorđević (Muzej gradaKarađorđević (Muzej grada BeogradaBeograda))

110. Dijamantska grana,Dijamantska grana,
Narodni muzej KragujevacNarodni muzej Kragujevac

111. Medaljon Katarine Konstantinović, poklonMedaljon Katarine Konstantinović, poklon
Kneza Mihajla, 1865. (Muzej grada Beograda)Kneza Mihajla, 1865. (Muzej grada Beograda)

112. Nakit iz zaostavštine ObrenovićaNakit iz zaostavštine Obrenovića
(Istorijski muzej, Beograd)(Istorijski muzej, Beograd)

113. ZlatnaZlatna NarukvicaNarukvica (MPU)(MPU)

114. Nakit ObrenovićaNakit Obrenovića

115. Sat iz zaostavštine ObrenovićaSat iz zaostavštine Obrenovića

116. Tabakera kneza Mihajla ObrenovićaTabakera kneza Mihajla Obrenovića
(Izložbena postavka ,,Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama(Izložbena postavka ,,Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama
Istorijskog muzeja Srbije’’, foto Milena Đorđević)Istorijskog muzeja Srbije’’, foto Milena Đorđević)

117. Kutija za nakit Natalije ObrenovićKutija za nakit Natalije Obrenović
(Izložbena postavka ,,Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama(Izložbena postavka ,,Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama
Istorijskog muzeja Srbije’’, foto Milena Đorđević)Istorijskog muzeja Srbije’’, foto Milena Đorđević)

118. Sat Patek Philippe Drage Mašin iz 1896.,Sat Patek Philippe Drage Mašin iz 1896.,
od 18-karatnog zlata, ponuđen na aukciji.od 18-karatnog zlata, ponuđen na aukciji.

119. Brilijantska tijara kraljice Drage prodata, saBrilijantska tijara kraljice Drage prodata, sa
drugim dragocenostima, na aukciji 1904.drugim dragocenostima, na aukciji 1904.

120. REZIMEREZIME

121. Građanski kostim prve polovineGrađanski kostim prve polovine
XIX vekaXIX veka
Srpski građanskiSrpski građanski
Bidermajer (Romantizam)Bidermajer (Romantizam)

122. Građanski kostim druge polovineGrađanski kostim druge polovine
XIX vekaXIX veka
Srpski građanski (modif.) Srpski građanski iSrpski građanski (modif.) Srpski građanski i
evropskievropski

123. ZahvalnostZahvalnost
Slike korišćene u ovoj prezentaciji nisuSlike korišćene u ovoj prezentaciji nisu
moje vlasništvo, već su preuzete izmoje vlasništvo, već su preuzete iz
različitih elektronskih i/ili drugih izvora.različitih elektronskih i/ili drugih izvora.
Uvek, kada je to bilo moguće, naveden jeUvek, kada je to bilo moguće, naveden je
autor ili vlasnik, kojima dugujemautor ili vlasnik, kojima dugujem
zahvalnost.zahvalnost.
Lidija StankovićLidija Stanković

124. Literatura - izborLiteratura - izbor
 Dr. Pavle Vasić: ODELO I ORUŽJEDr. Pavle Vasić: ODELO I ORUŽJE
 Mirjana Prošić-Dvornić: ODEVANJE U BEOGRADU UMirjana Prošić-Dvornić: ODEVANJE U BEOGRADU U
XIX I POČETKOM XX VEKAXIX I POČETKOM XX VEKA
 Mirjana Prošić-Dvornić: ŽENSKI GRAĐANSKI KOSTIMMirjana Prošić-Dvornić: ŽENSKI GRAĐANSKI KOSTIM
XIX VEKAXIX VEKA
 Dobrila Stojanović: EVROPSKO ODEVANJE U SRBIJI UDobrila Stojanović: EVROPSKO ODEVANJE U SRBIJI U
DRUGOJ POLOVINI XIX VEKADRUGOJ POLOVINI XIX VEKA
 Zora Davidović: MODA AMPIRA U VOJVODINIZora Davidović: MODA AMPIRA U VOJVODINI
 Nebojša Jovanović: DVOR KNEZA ALEKSANDRANebojša Jovanović: DVOR KNEZA ALEKSANDRA
KARAĐORĐEVIĆA 1842-1858.KARAĐORĐEVIĆA 1842-1858.
 Aleksandra Vuletić, Jasna Mijailović: IZMEĐU POSELA IAleksandra Vuletić, Jasna Mijailović: IZMEĐU POSELA I
BALOVABALOVA
 Lidija Stanković: ISTORIJA KOSTIMA (Skripte)Lidija Stanković: ISTORIJA KOSTIMA (Skripte)
 Različite internet prezentacije i dr.Različite internet prezentacije i dr.