Recomendados
Más contenido relacionado
La actualidad más candente
La actualidad más candente (18)
Destacado
Similar a Preanalitičke varijacije 2014_compatibility_mode_
Similar a Preanalitičke varijacije 2014_compatibility_mode_ (20)
Más de Dama Kamelijama
Más de Dama Kamelijama (6)
Preanalitičke varijacije 2014_compatibility_mode_
- 1. Preanalitičke varijabile i biološke varijacije u Kliničkoj enzimologiji Predavanja iz Kliničke enzimologije Integrisane akademske studije: Farmacija- medicinska biohemija Školska 2014/2015. godina
- 2. Preanalitička faza Analitička faza ? Tumačenje rezultata Laboratorijsko odreñivanje aktivnosti enzima 2
- 3. Preanalitička faza u ispitivanju enzimskog statusa Nekontrolabilni efekti Dugoročni efekti • Biološki uticaji Godine, pol, rasa, genetski faktori • Faktori okoline Nadmorska visina, temperatura, mesto stanovanja • Dugotrajne ciklične promene Sezonske varijacije,menstrualni ciklus • Medicinska stanja gojaznost, trudnoća, stres, groznica, šok trauma, transfuzija, Hirurške intervencije Kontrolabilni faktori Kratkoročni efekti • Uzimanje i obrada uzoraka • Fiziološke varijacije Položaj tela, dugo ležanje, fizička aktivnost, trening, cirkadijalne varijacije, putovanja • Ishrana i navike Vrsta hrane, kofein, vegeterijanstvo, gladovanje, malnutricija • Druge životne navike Pušenje, alkohol • Lekovi • Biljni preparati 3
- 4. Preanalitičke varijacije koje mogu da se kontrolišu • Fiziološke varijacije • Položaj tela – Stajanje – Produženo ležanje • Vežbanje • Fizički trening • Cirkadijalne varijacije • Putovanja • Ishrana – Uzimanje hrane – Uzimanje specifične hrane • Životne navike – Pušenje – Alkohol • Uzimanje lekova 4
- 5. Standardizacija uzimanja uzoraka • Pravilna identifikacija pacijenta i njegovog uzorka • Pravilno uzimanje uzoraka krvi 5
- 6. Kontrolabilni faktori Uzimanje i obrada uzoraka • Uzimanje uzorka natašte ili posle obroka • Položaj tela • Venska staza • Kapilarna ili venska krv • Antikoagulansi i konzervansi • Čuvanje uzoraka 6
- 7. Biološki materijal u kliničkoj enzimologiji • Krv – Venska krv – Serum, plazma – Puna krv za izdvajanje eritrocita – Antikoagulans heparin, citrat, EDTA, fluorid – Čuvanje eritrocita ACD rastvor – Izolacija eritrocita • Urin – Porcija urina • Cerebrospinalna tečnost • Amnionska tečnost • Saliva • Suze • Limfa • Pleuralna i perikardijalna tečnost • Peritonealna tečnost 7
- 8. • Uzorak za hemokulturu • Epruvete bez aditiva • Citrat • Heparin • KEDTA • Oksalat/Fluorid 8 Redosled uzimanja uzoraka sa različitim aditivima – Preporuka CLSI
- 9. Venepunkcija i hemoliza • Upotreba odgovarajuće igle • Izbeći snažno mešanje vakutejnera sa krvlju, punkcija kože pre nego što je alkohol upotrebljen za brisanje kože,preuska igla, suviše jak vakuum, neadekvatan transport. • Povećane aktivnosti: • LD, AST, kisele fosfataze • LD marker hemolize Hemoliza daje lažno pozitivne rezultate zbog: 1. Oslobañanja sadržaja eritrocita u plazmu (enzimi, kalijum) 2. Spektrofotometrijske interferencije samog hemoglobina 3. Efekat hemolize zavise od stepena hemolize 4. Interferencija analita iz eritrocita na metodu odreñivanja Primer: kreatin kinaza 9 Hemoliza Eritrociti
- 10. Stabilnost uzoraka • Čuvanje pune krvi • Čuvanje seruma – Sobna temperatura – Frižider +4 0C – Zamrzavanje na -20 0C – Zamrzavanje na -800C • Stabilnost enzima • ALP, α-amilaza, ALT, AST, CK, CHE, GGT, LD - stabilni su min 4 dana na 4 ⁰C; • ALP, α-amilaza, ALT, AST, CHE – stabilni su do 3 dana na sobnoj temperaturi • Kisela fosfataza nestabilna • Kod uzimanja uzoraka u serum se dodaje kiselina 10
- 11. Uticaj položaja tela- Posturalne promene • Promena položaja tela iz ležečeg u uspravni – redukcija volumena krvi za 10 % (oko 600 ml) – povećanje proteina plazme za 8-10 % – ova promena traje 10 minuta – obrnuto 30 minuta • Zašto dolazi do ovih promena ? • Transfer tečnosti kroz zid kapilara zavisi od kompleksne interakcije hidrostatskog i osmotskog pritiska kapilarne i intestinalne tečnosti • U ležećem položaju više tečnosti se vraća u kapilare • Uticaj kateholamina, aldosterona, angiotenzima II renima i antidiuretičnih hormona 11
- 12. Fiziološke varijacije Stajanje Promene u aktivnostima serumskih enzima pri promeni položaja tela iz ležečeg u uspravni položaj Enzim Prosećno povećanje % Alanin aminotransferaza 7 Alkalna fosfataza 7 Amilaza 6 Aspartat aminotransferaza 5 12 Preporuke Minimum 15 minuta u sedećem položaju Prosećan porast 5-10 %
- 13. Uticaj položaja tela- Posturalne promene • Promena položaja tela iz uspravnog u ležeći ili sedeći – Smanjenje hematokrita zbog hipervolemije za 6,5 % – Redukcija proteina i supstanci vezanih za proteine – Promene u koncentraciji proteina sa posturalnim promenama su veće kod hipertenzičara, osoba sa niskim proteinima i kod starijih 13
- 14. Uticaj venske staze • Uticaj venske staze • Efekat poveske identičan efektu promene položaja tela iz ležečeg u stojeći položaj. • kompresija vene 6 minuta dovodi do • porast enzima • ALP, ALT, CK, GGT i LD • za 8-10% 14
- 15. Fiziološke varijacije Produženo ležanje u krevetu • Produženo ležanje u krevetu • Zapremina plazme i ekstracelularne tečnosti se smanjuje posle nekoliko dana od početka ležanja. – Povećava se hematokrit za 10 % u toku 4 dana. – Zapaža se i mali pad ukupne količine vode u organizmu ali nakon 2 nedelje ležanja zapremina plazme se opet vraća na normalu. • AST se snižava tokom ležanja • CK može da se poveća zbog oslobañanja iz mišića – Obično je niža nego kod fizički aktivnih osoba 15
- 16. Fiziološke varijacije Vežbanje • Efekat dužine vežbanja i intenziteta • Statičko ili izometrično vežbanje – Kratko traje i vrlo je intenzivno – Koriste deponovani ATP i kreatin fosfat • Produženo vežbanje – Koristi se ATP koji nastaje u normalnim metaboličkim procesima • Promene u vežbanju su posledica: – Pomaka tečnosti izmeñu intravaskularnog i intersticijalnog prostora – Uticaja hormona koji se luče (kateholamini i beta-endorfin) – Gubitka tečnosti zbog znojenja 16
- 17. Fiziološke varijacije Vežbanje • Umereno vežbanje • Vežbanje snižava koncentraciju ATP u ćeliji što ima za posledicu povećanu ćelijsku permeabilnost. • Povećana je aktivnost enzima skeletnih mišića: • CK, AST, LD i aldolaze. • Porast CK > AST > LD • CK potiče od CK-MM, a vrlo malo je povećanje CK-MB • Fizičke aktivnosti u toku dana u trajanju od 4 sata povećavaju aktivnost CK za 50 % • Vraćanje u normalne vrednosti za 7 dana 17
- 18. Fiziološke varijacije Vežbanje Enzim Povećanje % Enzim Sniženje % Kisela fosfataza 11 Laktat dehidrogenaza 1 Alanin aminotransferaza 41 Alkalna fosfataza 3 Aspartat aminotransferaza 31 Promene u aktivnostima serumskih enzima pri intenzivnom vežbanju Mereno 15 minuta posle 20 minuta vežbanja 18
- 19. Fiziološke varijacije Intenzivno vežbanje - trening • Intenzivno vežbanje • Naporno vežbanje • Duplira CK aktivnost • Fizički trening • Atletičari generalno imaju više vrednosti aktivnosti serumskih mišićnih enzima u mirovanju u odnosu na neatletičare. • Odgovor mišićnih serumskih enzima na vežbanje je manje kod atletičara • Manje je oslobañanje enzima iz mišića kod dobro utreniranih osoba posledica je povećanja veličine i broja mitohondrija koji omogućava mišićima da bolje metaboliše glukozu, masne kiseline i ketonska tela. • Proporcija CK prema CK-MB je veći kod utreniranih osoba. • Povišenje ALT kod korištenja anaboličkih steroida 19
- 20. Cirkadijalne varijacije • Mnogi konstituenti telesnih tečnosti pokazuju ciklične varijacije • Faktori koji doprinose ovim varijacijama su: – stajanje, aktivnost, unos hrane, stres, dnevna svetlost i noć, spavanje ili budnost. • Zbog ovih varijacija važno je vreme uzimanja uzoraka • Hormoni se izlučuju u naletima 20
- 21. Cirkadijalne varijacije Enzim Vrednost Totalna varijacija, % Analitička Varijacija, % Aspartat Aminotransferaza,U/L 9 25 6 Alanin Aminotransferaza, U/L 6 56 17 Kisela fosfataza, U/L 3 15 8 Alkalna fosfataza, U/L 63 20 3 Laktat Dehidrogenaza, U/L 195 16 12 Ukupna i analitička varijacija za serumske enzime u 8,00 i 14,00 sati 21
- 22. Fiziološke varijacije Putovanja • Putovanje kroz vremenske zone • Poremećaj normalnog cirkadijalnog ritma • Promene u hormonima štitne žlezde i nadbubrežnih žlezda • Tokom 20 sati leta povećanje glukoze i TG zbog stimulacije glukokortikoida 22
- 23. Uzimanje hrane Vrsta hrane Kofein Vegeterijanci Malnutrition Dugotrajno gladovanje 23 • Ukoliko se ugljeni hidrati sastoje iz skroba ili saharoze, onda su povećane aktivnosti LD i ALP. • Aktivnosti ALT i AST su isto tako zavisne od tipa unetog šećera. • Viši su ako se unosi šećer nego kod unosa skroba. Uticaj vrste unete hrane
- 24. Fiziološke varijacije Unos hrane • Koncentracija mnogih parametara krvi je pod uticajem unete hrane, pri čemu vreme izmeñu unosa hrane i kolekcije krvi utiče na analite krvi. • Primer • Gladovanje od 10-14 sati pre uzimanja krvi smanjuje varijabilnost u koncentracijama mnogih analita i smatra se optimalnim vremenom za gladovanje kod standardizacije uzimanja krvi • Najveći porast posle obroka je u glukozi i TG. • Povećanje ALP (posebno izoenzima intestinalne ALP) je veće kod uzimanja masnog obroka i pod uticajem je krvne grupe individue i zavisi od supstrata koji se koristi prilikom odreñivanja. • ALT i AST su povećane za prosečno 10-20 % posle obroka. 24
- 25. Uticaj ishrane Uticaj standardnog obroka od 700 kcal na aktivnosti serumskih enzima Enzim Pre obroka 2 sata posle obroka Alanin Aminotransferaza, U/L 31 33 Alkalna fosfataza, U/L 46 46 Aspartat Aminotransferaza, U/L 22 28 Laktat dehidrogenaza, U/L 198 198 25
- 26. Dugotrajno izgladnjivanje i gladovanje • Efekat na glukozu – sniženje – Insulin se snižava, povećava se glukagon (2X) • Stimulacija lipolize i hepatične ketogeneze • Aminokiseline iz mišića se oslobañaju i koncentracija račvastih a.k. se povećava • Izvori energije u gladovanju: – Glavni izvor energije su masne i ketokiseline za mišiće. – Akumulacija organskih kiselina metabolička acidoza – Razgradnja masti dovodi do prolaznog povećanja vode u telu. – Gladovanje 6 dana povećava koncentraciju holesterola i TG i snižavanja HDL- holesterola. – Posle 4 nedelje na dijeti od 400 kcal snižavanje ureje i TG • Promene u enzimima zbog katabolizma aminokiselina • aktivnost GGT se snižava za 20 do 50% • aktivnost AST se povećava za 20-40%. 26
- 27. Životne navike • Pušenje i alkohol • Pušenje • Dejstvo nikotina • Efekat zavisi od broja cigareta i i unetog dima • Deluje na nadbubreg i povećava lučenje adrenalina • Više vrednosti pre svega lipidnih parametara • Povećan rizik od ateroskleroze • Poremećaj funkcije endotela • Nema efekta na enzime 27
- 28. Alkohol • Akutno uzimanje alkohola povećava enzime: – GGT, izocitrat dehidrogenazu i ornitinkarbamoil transferazu • Uzimanje alkohola u konc 1g/kg TT povećava aktivnost GGT – za 10 % 4 sata kasnije – za 100 % posle 24 sata – efekat mikrozomalne indukcije sinteze enzima u jetri • Hronični alkoholizam – GGT 1000x povećanje – Marker hroničnog alkoholizma – Povećanje : AST (250%) i ALT(60%) 28
- 29. Lekovi • Istovremeno uzimanje velikog broja lekova i do 10 • Pogotovu kod hroničnih bolesti • In vivo i in vitro efekti • Intramuskularno davanje lekova – Povećanje mišićnih enzima: CK, aldolaza i LD – Davanje penicilina i drugih lekova – Povećanje ostaje nekoliko dana Opijati • dovode do spazma odijevog sfinktera i povećanja pankreasnih i hepatičnih enzima Oralni kontraceptivi • Efekat progestina i estrogena • Odnos ove dve komponente i količine • Mehanizam estrogen indukuje sintezu proteina koji vezuju hormone u jetri • Dolazi do povećanja plazmatskih koncentracije tiroidnih hormona, glukokortikoida i polnih hormona • Indukuju sintezu GGT 29
- 30. Lekovi Diuretici • Pre svega efekat na elektrolite • Tiazidi dovode do hemokoncentracije i to utiče na lipide • Tiazidi dovode do indukcije mikrozomalnih enzima i to utiče na koncentraciju lipoproteina. Fenitoin • Duga upotreba utiče na povećanu aktivnost ALP, snižen Ca i fosfat, osteomalacija • Utiče na indukciju sinteze enzima koji konjuguju bilirubin u jetri • Redukovan je bilirubin, • Povećan GGT • Aminotransferaze mogu biti povećane 30
- 31. Lekovi • In vitro efekat lekova • Interferencije sa analitičkim metodama • Spironolaktoni • Fluorescein • Manitol • Radiografski kontrasti • Askorbinska kiselina • Interferencija sa dokazivanjem hemoglobina u urinu i fecesu 31
- 32. Nekontrolabilne varijacije • Biološke varijacije • Uticaji okoline • Dugotrajni ciklični uticaji • Medicinska stanja 32
- 33. Biološke varijacije • Godine • Pol • Rasa • Genetika • Uticaj na holesterol, glukozu, urea N, urat i bilirubin • Uticaj krvnih grupa za nekoliko parametara: alfa-1- antitripsin, holesterol i ALP i pubertet • Uticaj godina • Novoroñenče • Detinjstvo • Odraslo doba • Starost 33
- 34. Uticaj godina na enzime Novoroñenče • Vrednosti reflektuju traumu roñenja i promene vezane za adaptaciju bebe na nezavisnu egzistenciju. • Sastav krvi zavisi od zrelosti pri roñenju • Posle roñenja – Porast proteina – Visoka aktivnost enzima CK, AST i LD Detinjstvo do puberteta • ALT porast • ALP visoke vrednosti pri roñenju, pa pad u detinjstvu i porast u pubertetu • Porast GGT u pubertetu 4x veće 34
- 35. Promene aktivnosti enzima ALP sa godinama 35
- 36. Uticaj godina na enzime Odrasli • Vrednosti su konstantne izmeñu puberteta i menopauze kod žene • Izmeñu puberteta i srednjeg doba kod muškaraca • Starost • Efekat menopauze • Porast mnogih parametara • ALP se povećava kod žena i obično je aktivnost viša nego kod muškaraca. • Promene u hormonima • Tiroksin, parathormon • Estrogen se snižava i pre menopauze (i do 70%) 36
- 37. 37 Uticaj godina na aktivnosti serumskih enzima
- 38. 38 Promene aktivnosti izoenzima alkalne fosfataze sa godinama
- 39. Uticaj pola • Do puberteta mala razlika u polovima • Posle puberteta aktivnost ALT, AST, CK i aldolaza su veći kod muškaraca • Veće aktivnosti su posledica veće mišićne mase • Posle menopauze viša je aktivnost ALP kod žena • LD-1 i LD-3 su viši, a LD-2 niži kod mladih žena 39
- 41. Uticaj rase • Aktivnost CK i LD viša kod crnaca i m i ž • Uticaj mišićne mase • Više vrednosti ALP kod crne dece u pubertetu zbog rasta skeleta • Više vrednosti GGT kod crnaca 41
- 42. Uticaji okoline • Nadmorska visina • Temperatura • Mesto stanovanja 42
- 43. Ciklične promene • Sezonski uticaji • Uticaj menstrualnog ciklusa 43
- 45. Medicinska stanja • Gojaznost • Slepilo • Trudnoća • Stres • Groznica • Šok i trauma • Transfuzuija i infuzija 45
- 46. • Porast CK (posebno CK-BB) kod trudnica • Etinilestradiol- indukcija ALP i GGT Trudnoća i kontraceptivi 46
- 47. 47 Šok i trauma Hirurška inervencija Aktivnost ostaje povišena nekoliko dana
- 48. Transfuzija i infuzija 48 Transfuzija može da poveća aktivnost 1. Enzima LD izoenzima LD-1 i LD-2 zbog razgradnje eritrocita 2. Infuzija albumina povećava ALP placentarno poreklo albumina
- 49. 49