1. Zid i slava:
grafiti, strip i crtani film

2. • Dok je neoekspresionizam otvorio umetnost za mnoge
mogućnosti koje je minimalizam proterao, a aproprijacija se
oslanjala na komercijalne medije, jedan broj mlađih umetnika
bio je privučen snagom jednim od „najprljavijih“ grafičkih
elemenata – grafitima.
• Grafiti, inicijali, tagovi (stilizovan potpis) rađeni su sprejevima po
vozovima podzemne železnice Njujorka 1960ih. Postupak
ispisivanja grafita ili taga žargonski se zove „bombardovanje“ jer
podrazumeva manje napora i vremena. Sebe nazivaju „piscima“
što su i radili – ispisivali su svoja imena i umetnička imena na
putničkim vozovima.
• Grafiti su čvrsto povezani sa hip hop muzikom i brejk densom.
• Reč GRAFFITI jednostavno znači - reči ili crteži izgrebani, ispisani
ili naslikani na zidu. Reč potiče od grčke reči "graphein"
(napisati) i predstavljaju ljudsku želju i potrebu za
komunikacijom, a u nekim slučajevima i jednostavan prikaz
postojanja
• Tag ili mural za grafiti umetnika znači reklamu - cilj da je vaše
ime poznato pa su se zato i potpisivali na vozovima (metro je
sinonim za NY).

4. • Ljudi i danas grafite smatraju vandalizmom, zločinom. U to vreme,
grafiti su smatrani simbolim izgubljene kontrole nad mladima koji su
se skupljali u metroima i koji su bili protiv sistema.
• Njihov cilj je bio da ih niko ne primeti u ispisivanju grafita na vozu a da
sutra budu poznati.Na taj način izražavali su svoj bunt, a svaki put
kada ugledaju svoj grafit bili bi ponosni i imali bi želju da urade novi,
na drugom vozu. Naravno uvek je postojao rizik od hapšenja a i od
drugih ljudi koji su se skupljali u metroima.
• Ako se osvrnemo unazad, videćemo da su umetnici kao što su
Džekson Polok i Žan Dibife koristili znake slične grafitima
• Tek osamdesetih godina, podzemni svet samoukih tvoraca grafita,
uglavnom iz Bronksa i Bruklina, počinje da se meša sa svetom
umetnika i studentima slikarstva u Menhetnu. Pokretni grafiti dobili
su snažan podsticaj kada je 1983. godine muzej Boijmans van
Beningen postavio prvu izložbu grafita. Najviše koristi od umetnosti iz
predgrađa i one iz centra grada imali su autori koji su u grafite i strip
uneli znanje stečeno u umetničkim školama. Znali su osnovni slikarski
jezik i menjali su ga pod uticajem autora grafita, njihovom potrebom
da komuniciraju snažnom kaligrafijom.

6. Kejt Hering (1958-1990)
•Dekan škole grafita
•Obrazovanje koje je stekao u
školi vizuelnih umetnosti i
ljubav prema radu na javnim
mestima uticali su na to da
Hering bude ključna spona
između podzemnog sveta
samoukih grafitera i mlađih
umetnika „mejnstirma“ koji su
razmeli formu popularnog
izražavanja.
•Po njuroškim metorima
ostavljao je svoju „vizit kartu“
na svakom peronu. Paneli na
kojima su stajali plakati postali
su mesto za Heringove
improvizovane izložbe.
•Posle 1980 je u „prolazu“
ostavljao hiljade crteža kredombrzi, jednostavni, snažni i
neposredni.
•Razvio je svoj rečnik STRIP FIGURA - OZARENO DETE, pas
koji laje, leteći tanjir, muškarac
koji se moli, koje meša sa
simbolima kao što su krst, oreol,
piramida, srce, dolar.

10. •Hering je uživao ugled u Evropi, ali
ga u Americi nisu toliko cenili zbog
njegove populističke i političke
aktivnosti.
•Posterima i umetničkim
donacijama pomagao je
organizacije za borbu protiv AIDSa

12. Žan Mišel Baskijat (19601988)
•U svom kratkom životu Žan Mišel
Baskijat bio je pop ikona, grafiti umetnik,
muzičar i slikar neo-eskpresionizma. Bio
je vrlo zrelo dete, čak je sa 4 godina znao
čitati i pisati. Sa 11 je već znao engleski,
francuski i španski. Sa 15 beži od kuće i
živi u Vašington Skver parku, posle čega
biva uhapšen i poslat kući. Odustaje od
škole sa 17 godina.
•Sedamdesetih počinje da slika
sprejevima, tada je živeo u donjem
Menhetnu. Uortačio se sa El Diazom (Al
Diaz) i pod pseudonimom SAMO (same
old shit) potpisivali su svoje radove.
•Bio je u kratkoj vezi sa Madonom,
sarađivao sa Dejvid Bouvijem, Edi
Vorholom, Armanijem. Pojavio se na
naslovnici Nju Jork Tajms magazina 1986.
•Iako je bio uspešan umetnik postao je
ovisnik o heroinu, a nakon Vorholove
smrti njegova ovisnost postaje još veća.
Povlači se u sebe i umire od predoziranja
heroinom 1988.

13. Grilo 1984
•Baskijatova umetnost puna je boja, šematizovanih fugura sa velikim pljosnatim licima, nalik na
afričke maske, postavljene na polje puno reči i fraza, strelama, mrežama, krunama, raketama,
neboderima...
•Snaga kompozicije leži u poetskoj mešavini najrazličitijih predstava, znakova, simbola.
•Slika Grilo dokaz je umetnikove veštine da uskladi grafičku moć i filigranski ispisan tekst, i tako
obezbedi elemente formalne elegancije i brutalnog sadržaja

15. Keni Šarf
•Kratko radio sa umetnicima grafita. Svoje nadahnuće crpio je iz izmaštanog sveta crtanih filmova o svemiru (kao što
je srtani Džetsonovi) koja je nastala u kvartu Los Anđelesa u kome je Keni rastao.
•U početku je, u zgradi u koja je korišćena za izložbu nameštao sve električne naprave a zatim stvorio seriju
“Ormana”, čitavih soba bombardovanih mlazevima spreja.
• Njegovu sliku “Kada se svetovi sudare” (3x5m) kritičar Džerald Marzorati ovu sliku naziva “nevinošću subotnjeg
popodneva, psihodelijom čavrljanja telefonom, delirijumom, električnim hromatskim bleskom...” Prsotor je
podeljen azurno plavim poljima na kojima se nalaze mrlje nalik na male raznobojne bombone, crne rupe sa
zvezdama. Ogromna, sjajna crvena planina pretvara se u veselog monstruma, niz čuije se jedno rame sliva vodopad
a u ustima, otvorenim u smehu, otkriva mesečev pejzaž. Oko tog bića kruže topovska đulad, paperjasti oblaci, oči
bez tela i usta, ameboidi, narandžasti vilenjak

19. Dejvid Vojnarovic (1954-1992)
• Rođen u Nju Džersiju, a kasnije živi sa majkom u NY gde je pohađao visoku školu scenskih
umetnosti.
• Bio je žrtva zlostavljanja u detinjstvu. Neko vreme je živeo kao ulični prevarant.
• Diplomirao je na Visokoj školi za muziku i umetnostu u Menhetnu.
• U NY se vraća krajem 70-ih gde je vrlo brzo postao jedan od najistaknutijih avangardnih
umetnika. Svoju kratku karijeru počeo je škrabajući na javnim mestima politizivane pogrdne
reči i slogane. Razvioje estetiku kolaža koji posmatrača okružuje brutalnošću savremenog
života. Bio je pladan pisac, fotograf, slikar, skulptor, muzičar, autor videa i performansa.
Njegove instalacije izražavale su lični bol odrastanja jednog homoseksualca u SAD-u i
plaćanje ceha zbog fobije od AIDS-a. Na njegovim radovima efikasno su kombinovani
ramantizam Artura Remboa, sa pejzažima i mentalitetom savremene Amerike. Rezultat
ovoga bili su dugi napadi na postupanje prema pojedincu.
• Vatra je nastala u vreme kada je otkriveno da umetnik boluje od AIDS-a i kada je njegov
ljubavnik, fotograf Piter Hujar umro od posledica ove bolesti. Na slici su suprotsavljene
čovekova snaga, s jedne, i sile prirode i zločina, s druge strane. U komičnom i zajedljivom
detalju, javlja se balegar sa mozgom čoveka. Serija Četiri elemenata (Vatra, deo ove serije)
tumačena je kao pokušaj da se vizualizuje svet koji bi mogao uneti smisao u gubitak i
nasilje, kojima je umetnik bio izložen.

20. Vatra

21. Martin Vong (1964-1999)
• Za osnovu svog stvaralaštva uzimao je grafite, jezik znakova i mape
sazvežđa. Karijeru je započeo kao crtač stripa, pa se u njegovoj umetnosti do
kraja mogu primetiti elementi komunikativnosti. Mada je njegova umetnost
fuguralna – jedna od njegovih najkontroverznijih slika Vrelina (1988),
predstavlja dvojicu vatrogasaca koji se grle, dok zgrada iza njih polako
sagoreva- Vong je često fiziognomski detalj zamenjivao smislim za
ekspresivni potencijal urbane sredine .
•Advokatska ulica: rukometni teren i Pinerova autobiografska pesma nastala
1982-84, prikazuje igralište u donjem Menhetnu. Iznad znakova, grafiti
ukrašavaju gradsko igralište, a poezija Migela Pinera ispunjava nebo.

22. Vrelina