Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20091МУСКУЛАТОРНИ СИСТЕМ1. УВОДМишићно ткиво чини око 50 % укупне масе...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20092Слика 1. Шема мишићне ћелијеАктински филаменти се састоје из:1. А...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20093Слика 3. Структура актинаСлика4. Изглед влакана тропонина и тропо...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20094Слика 5а. Из предсинаптичког неурона ослобађа сеацетилхолин који ...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20095откривају се активна места на актинском филаменту.Истовремено дол...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20096без мотивације, са рутином, доводи до мишићногзамора који је посл...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20097једино ако се тежиште тела налази вертикалноизнад тачке ослонца (...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20098утичу различити хормонски фактори али и степенизложености механич...
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20099зглобови се деле на: просте и сложене. Премаоблику зглобних површ...
Próxima SlideShare
Cargando en…5
×

muskulatorni sistem

500 visualizaciones

Publicado el

Publicado en: Salud y medicina
  • Sé el primero en comentar

muskulatorni sistem

  1. 1. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20091МУСКУЛАТОРНИ СИСТЕМ1. УВОДМишићно ткиво чини око 50 % укупне масе човека.Главне особине мишићног ткива су:ексцитабилност, контрактилност и еластичност.На основу хистолошке грађе класификовани су на:1. попречно пругасте (скелетни, висцерални исрчани)2. глатке мишићеМишићне ћелије се разликују не само по структуривећ и по инервацији, механизму и контроликонтракције.Скелетни (попречно пругасти) мишићи су подконтролом воље. Ћелије попречно пругастихмишића су распоређене паралелно. Укупна снагакоју производе скелтени мишићи једнака је збируснага контракција појединачних мишићних ћелија.Највећи део гравитационог оптерећења трпе скелети лигаменти. Скелетни мишићи производе снагу ипокрет. Скелетни мишићи имају моторну исензорну инервациjу. Моторни неурони иницирајуконтракције мишићних ћелија а сензорнирегиструју степен и брзину контракције.Глатки мишићи који граде зидове унутрашњихоргана су под контролом АНС, различитихлокалних и хуморалних фактора али се могуконтраховати и спонтано, под дејством механичкестимулације (истезање) и хемијским надражајима.Акциони потенцијал се појављује у вишеједарнимглатким мишићима када се једновременодеполарише 30-40 мишићних влакана. Мишићнећелије у зидовима шупљих органа су повезане каокарике у ланцу и носе исти терет и контрахују се уистој мери. Стварају снагу и покрет и мењајудимензије и облик шупљих органа. Глаткемишићне ћелије крвних судова морају издржатиоптерећење интралуминалног притиска. Глаткимишићи се деле на :• једно-јединичне (ексцитација настаје ирастезањем)• више-јединичне (контракхују се под дејствомнервних импулса, ретко спонтано).Срчани мишић се понаша као функционалнисинцицијум јер су ћелије међусобно спојенеинтеркалатним дисковима. Главни извор енергијесу масне киселине депоноване у видутриацилглицерола у масним капима. Гликоген секористи као извор енергије углавном у стањимастреса. Срчани мишић је ауторитмичан. АНС неиницира контракције али утиче на њихов ритам.Стимулацијом вагуса срчани ритам се успорава, астимулацијом симпатикуса убрзава.2. МИШИЋНА КОНТРАКЦИЈАПриликом мишићне контракције долази допретварања хемијске енергије у механичкуенергију. У овом процесу веома важну улогу играјујони Ca++, који се мобилишу из интрацелуларнихдепоа ендоплазматског ретикулума који се умишићним ћелијама назива саркоплазматскиретикулум а делимично и из ванћелијске течности.Акциони потенцијал који је настао у неурону се намишић преноси неуромишићном спојницом. Кадаакциони потенцијал доспе у мишић, покреће семобилизација Ca++ из резерви (депоа) касаркоплазми што доводи до контракције мишића.Код скелетног мишића неуротерансмитер је увекацетилхолин, а код вишејединичних глаткихмишића може бити ацетилхоин или норадреналин.У стању мировања, на крајевима моторних нервнихвлакана која инервишу попречно пругасте мишићеослобађа се око 104 молекула ацетилхолина што једовољно за одржавање базалног тонуса.Моторна јединица је скуп мишићних влакана којеинервише један алфа мотонеурон. По закону свеили ништа контрахује се само изоловано попречнопругасто влакно. Величина контракције зависи одброја подражених моторних јединица. Моторнејединице нису јасно ограничене. Број влакана којиулази у састав моторне јединице се разликује одмишића до мишића.Примера ради, моторна јединица мишића листованогу садржи око 2000 мишићних влакана,лумбалног мишића нешто преко 100, моторнајединица мишића покретача очне јабучице има 10влакана. Од величине моторне јединице зависепрецизност и финоћа покрета.ЋЕЛИЈСКЕ ОСНОВЕ МИШИЋНЕКОНТРАКЦИЈЕ ПОПРЕЧНОПРУГАСТОГМИШИЋАПопречно пругасти мишићи су добили назив премаизгледу снимака на светлосној микроскопији накојима се виде као испругани (наизменичнираспоред светлих и тамних пруга) што има основа уњиховој ултраструктурној грађи. Светле пругеозначавају се као изотропне I–пруге, а тамне каоанизотропне А–пруге. По средини I–пруге пружа сетанка Z–линија. Растојање између две Z–линијеназива се саркомера. Миофибрил (мишићновлаканце) је основна функционална јединицамишићне ћелије. Изграђен је од две основне врстемиофиламената (протеинске структруре):1. танких – актинских влакана2. дебелих – миозинских влаканаI–пруга се састоји само из актинских филамената.А-пруга има светлији регион у целини тзв. H–пруга, која се састоји само из миозинскихфиламената.Бочно од H–пруге налази се А–пруга која је тамнијаи ту се преклапају актински и миозинскифиламенти.
  2. 2. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20092Слика 1. Шема мишићне ћелијеАктински филаменти се састоје из:1. Актина или F-актина који се састоји од 200јединица G-актина (слика3.). Ланци F актина сеједним крајем везују за Z линију а другим крајемзалазе у А пругу између миозинских филамената.2. Тропомиозина који у миру покрива активнаместа на F–актину.3. Тропонина (C, T и I). Тропонин C има великиафинитет за Ca++, тропонин T везује се затропомиозин, тропонин I инхибира везу измеђуактина и миозина. Слика 4.Миозински филаменти се састоје од око 200молекула миозина на којима се разликују трирегиона: реп, врат и двострука главица.Штапићасти делови миозинских ланаца се сустичуу нивоу H– пруге а њихове главице усмерене супрема Z–линији. Главице имају место за везивањеATP-a, ATPaзну активност, и способност везивањаза актин. Један миозински филамент је окружен са6 актинских, што се означава као паракристалнираспоред.Слика 2. Шема саркомере и паракристалнограспореда актинских и миозинских влакана.Организација саркоплазматског ретикулума.Цистерне саркоплазматског ретикулума су уконтакту са појединачним миофибрилима илињиховимк мањим групама. Цистерне су уздужнооријентисане осим на граници светле и тамне пругегде формирају попречне канале тзв. терминалнецистерне. Терминалене цистерне представљајурезервоар јона Ca++ (око 2000 пута је већаконцентрација Ca++ него у околној цитоплазми).Између две терминалне цистерне налазе се цевастеинвагинације ћелијске мембране које се називајутрансверзални или Т тубули.
  3. 3. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20093Слика 3. Структура актинаСлика4. Изглед влакана тропонина и тропомиозинаОсновна контрактилна јединица попречно пругастогмишића је саркомера – растојање између две Z– линије.МОЛЕКУЛАРНЕ ОСНОВЕ МИШИЋНЕКОНТРАКЦИЈЕКада талас деполаризације захвати Т тубуле,отварају се волтажно зависни Ca++ канали утерминалним цистернама и јони Ca++ дифундују уцитолазму и везују се за Тропонин C. То доводи доконформационих промена молекулског комплексатропомиозин–тропонин.Раскида се веза између тропонина I и актина и
  4. 4. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20094Слика 5а. Из предсинаптичког неурона ослобађа сеацетилхолин који делује на канале мембранемишићне ћелије и изазива њихову деполаризацију.Акциони потенцијал се шири низ мембранумишићне ћелије и доспева до трансверзалнихцевчица (Т-тубула) где изазива ослобађање јонаСа++ из саркоплазматског ретикулума.Слика 5б. У одсуству јона Са++, протеин влакнастеструктуре – тропомиозин – блокира приступмиозинских главица према везивним местима наактину.Слика 5в. Са везивањем јона Ca++ за тропонин,покреће се промена конформационог стања тропонинакоји за собом повлачи филаменте тропомиозина. Садасе откривају се активна места на молекулу актина закоја се може везати миозин, чиме се формирајупопречне везе.Слика 6г. Миозин хидролизује АТП и подлежеконформационој промени ка вишем енергетскомстању. Миозинска главица се везује за актин чимеформира попречну везу. АДП и неорганскифосфат се одвајају од миозина. Релаксацијамиозина ро, главица се ротира што доводи допомерања влакана актина у односу на миозин,што доводи до скраћења растојања између Z-дискова и скраћења саркомере.
  5. 5. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20095откривају се активна места на актинском филаменту.Истовремено долази до хидролизе АТП-а намиозинској главици. Енергија која се при томеослобађа користи се за савијање миозинске главицеи њено везивање за активно место на G-актину.Тако се остварује веза између актина и миозина увиду попречног моста. Даљим разлагањем АДП-аомогућено је покретање актинског филамента управцу средишта А-пруге. Овај покрет личи назавеслај. Да би се миозинска главица одвојила одактинског филамента неопходно је да се за њу веженови молекул АТП-а. Опадањем концентрацијеCa++, комплекс тропомиозин-тропнин поновопрекрива активна места на G-актину. Раскидањемпопречних мостова настаје релаксација мишићакоја представља пасивно стање. За времеконтракције актински филаменти клизе прекомиозинских те се подручје њиховог преклапањаповећава при чему долази до смањења дужинесаркомере. У скелетном и срчаном мишићу циклусконтракције и релаксације се може представитикроз следећих пет фаза:1. Акциони потенцијал сарколеме доводи допораста концентрације Ca++ у саркоплазми изнад0.1 mmol/l (вредност у миру).2. Везивање калцијума за тропонин иоткривање/активација везивних места.3. Формирају се снажне везе (мостови).4. Дисоцијација јона Ca++ од протеина и њиховактивни повратак у цистерне.5. Актински филаменти се враћају у конфигурацијупри којој је даље стварање мостова инхибирано.Мишићи и кости граде систем полуге штоомогућава да се контракције скелетних мишићаодвијају са далеко мањим скрћењем мишића. Кадаје мишић активан, његова влакна се скраћују истварају тензију на тетивама за које су везана. Силакоју мишић испољава није константна. Она зависиод степена активације мишића, дужине мишића ибрзине скраћења. ММП глатких мишића износи од50 до – 60mV.2. ТИПОВИ МИШИЋНИХКОНТРАКЦИЈАПостоје два типа мишићних контракција:1. изометријска – не долази до промене дужинемишића. Карактеристична је за мишиће дужкичменог стуба чија је основна улога одржањеусправног става тела, равнотеже и снаге.2. изотонична – дужина мишића се мења, алитонус остаје исти. Карактеристична за мишиће којипокрећу кости у зглобовима.Изотоничне и изометријске контракције могу битипросте и сумиране.Слика 6. Изотонична (А) и изометријска (Б)контракција мишића.Утицај дужине мишића на тензију –контракцијуВећу тензију развијају изометријске контракције.Изотоничке контракције имају већу брзинуконтракције. У односу на брзину контракцијепостоје брзи и спори мишићи. Спори су одговорниза тоничке контракције и служе за раднооптерећење. Брзи мишићи се брже релаксирају, алисе брже и замарају. Најбржи су мишићи покретачиочних јабучица, па онда мишићи вилица, руке иноге. Брза мишићна влакна се називају и беламишићна влакна, поседују велику количинугликогена и ензима који су повезани са анаеробнимметаболизмом. Спора мишићна влакана се називајуи црвена, богата су миоглобином и мрежомкапилара и имају интензван аеробни метаболизам.Тонус мишићаИзолован нестимулисани мишић је релаксиран имлитав. Релаксиран мишићу организму има извеснучврстину – тонус. Овај базални тонус је резултатпостојања ниског нивоа контрактилне активностикоја се обезбеђује гама моторним неуроном. Тонусглатких мишића крвних судова представљанормалну контракцију глатких мишића насталузбог васкуларног отпора.Мишићни заморПриликом мишићног замора долази допродужавања времена контракције и то на рачундеконтракције и смањења амплитуде контракције.Замор настје у физиолошким и патолошкимусловима. Може имати и психолошку компоненту.Једна од теорија каже да целуларни замор мишићанастаје услед смањене производње енергије и падапарцијалног притиска кисеоника и нагомилавањаанаеробних продуката метаболизма. Гликогенслужи као депо енергије који се троши приинтензивном мишићном напору. Масне киселинедепоноване у виду масних капи у цитолпазмимишића су главни извор енергије у мишићу који сеопоравља од претходне контракције или мирује каои када је изложен дуготрајном мишићном напору.Неуромишићни замор настаје кад се исцрпе резервеацетилхолина на неуромишићној спојници(капацитет неуромишићне синапсе је 10 000импулса у серији један за другим). Дуготрајан рад,
  6. 6. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20096без мотивације, са рутином, доводи до мишићногзамора који је последица замора синапси у вишимделовима ЦНС-а. Општи замор настаје уследпоремећене хомеостазе услед рада и на његовнастанак има утицаја тање кардиоваскуларног иреспираторног система.Електромиографија је метода којом се региструјеелементарна активност скелетних мишића икористи се за дијагнозу оштећења мишића, рогнозуболести и процену опоравка.разлике скелетних и глатких мишићаскелетни глаткиконтрахује се по закону све или ништа могућа делимична контракција (само једног делаћелије)миофиламенти парлелно распоређни миофиламенти у свим правцимамањи степен преклапања актинских и миозиинскихфиламенатавећи степен преклапања актинских и миозиинскихфиламенатаједан миозински филамент окружен са 6 актинских један миотински филамент окружен са 12 актинскихснеуротрансмитер ацетилхолин неуротрансмитера цетилхолин и норадреналинвољна контрола контракције АНС, хуморални факториконтракција посредована јонима Ca++контракција посредована калмодулином и миозинкиназомрелаксација мишића је пасиван процес релаксација је посредована миоѕин фосфорилазомконтракција траје дужеCa++улазе у ћелију из саркоплазматског ретикулума Ca++улазе у цитоплазму из екстрацелуларногпростораТабела 1. Разлике скелетних и глатких мишићаМишићи и кости као полугеНа пасивни део локомотроног система делују двесиле: мишићна снага и сила земљине теже.Ове двесиле покрећу кости у зглобовима по принципуполуге и омогућавају статику и динамику човечијегтела. Поред тога на статику и динамику човечијегтела утичу и две спојне спољне силе – отпор итерет. Отпор се супротставља мишићном дејству адруга сила делује у правцу силе земљине теже.С обзиром на однос нападне тачке мишићне силе,нападне тачке силе земљине теже и ослонца(обртне тачке зглоба), у човечијем телу постоје триврсте коштаних полуга:1. полуге статике или равнотеже2. полуге снаге3. полуге брзинеКод полуга статике, тачка ослонца се налази измеђунападних тачака силе мишићне снаге и силеземљине теже. Пример за ову врсту полуге сузглобови кичменог стуба, горњи зглоб главе, зглобкука.Кoд полуге снаге нападна тачка силе земљине тежесе налази између тачке ослонца и нападне тачкесиле мишићне снаге. Ова полуга постоји једино кодстопала. Тачка ослонца су прсти, а нападна тачкасиле снаге мишића листа делује у горњем скочномзглобу.Код полуга брзине нападна тачка мишићне силеналази се између тачке ослонца и нападне тачкесиле мишићне снаге. Ова врста полуге на рачунснаге добија у брзини покрета. Брзина је већа штоје нападна тачка мишићне силе ближа тачкиослонца.Дејство мишићне силеМишићна сила има одређен интензитет, правац,смер и нападну тачку. Може се представити каовектор чији крајеви представљају инсерцијемишића. Мишићна сила представља резултантудејства контракције његових мишићних снопића.Линија мишићне силе са коштаном полугомобразује инсерциони угао различите величине.Дејство мишићне силе на полугу, односномишићни рад зависи од:• мишићног момента,• величине инсерционог угла• односа линије његове силе према тачки ослонца.Мишићни моменат је производ интензитета и кракамишићне силе. Крак мишићне силе је најкраћерастојање линије силе од тачке ослонца.Инсерциони угао је угао између линије мишићнесиле и осовине полуге. Обично је испод 90◦. Однослиније мишићне силе према тачки ослонца одређујесмер дејства или покрета, да ли ће мишић битифлексор, екстензор, адуктор, абдуктор...Линију силе земљине теже представља вертикаласпуштена из тежишта тела и појединих његовихделова. Њено обртно дејство пропорционално јевеличини њеног крака. Дејство ове силе не постоји
  7. 7. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20097једино ако се тежиште тела налази вертикалноизнад тачке ослонца (лабилна равнотежа) или пакиспод (стабилна равнотежа). У човечијем телутежишта су постављена што је могуће ближе тачкиослонца зглоба, што смањује обртно дејство силеземљине теже и олакшава мишићни рад. Противсиле земљине теже у миру делује стално мишићнитонус.3. СКЕЛЕТКарактеристике коштаног ткиваКоштано ткиво је потпорно везивно ткиво саминерализованим ЕЦМ-ом. Тврдоћа костију потичеод кристала хидроксиапатита, а чврстина одколагенх влакана. У случају деминерализације костзадржава облик али постаје савитљива као тетива.Уклањањем органског матрикса постаје крта и лаколомљива. У људском телу само је глеђ тврђа одкости, а једино хрскавица боље подноси механичканапрезања. Улога костију је:• потпорна• учествују у кретању• механичка заштита унутршњих органа• хематопоеза• депо калцијума и фосфора.Ћелије коштаног ткива су остеобласти (који семогу наћи и у другим формама – остеокласти.Остеобласти стварају кост, а остеокласти јеразграђују. Остеокласти разграђују костзахваљујући специфичним ензимима које поседују.Спољашњу површину кости облаже периост – слојвезивног ткива кој исхрањује кост. Унутрашњуповршину кости облаже ендоост који садржиостеогене ћелије и тањи је од периоста.Према структури, кост се може поделити на:• примарну , незрелу, влакнасту или фиброзну• секундарну, зрелу, ламеларну костСекундарна кост може бити организована као :• компактна – ламеларна кост• спонгиозна – трабекуларна костОсновна морфолошка и функционална јединицакомпактне кости је остеон или Хаверсов систем.Има изглед цилиндра у чијем центру се налазиХаверсов канал око кога се налазе концентричнеламеле. У дугим костима Хаверсови канали суусмерени паралално са дужом осовином кости. Окосваког канала налази се 4-20 концентричних ламела(цилиндри различитог пречника, мањи унутарвећег). Око спољашње концентричне ламеле налазисе цемент. Остеоцити два блиска остеона некомуницирају. Хаверсов систем настаје постепенимслагањем ламела од периферије ка центру.Хаверсови канали су повезани са периостом,ендостом и међусобно преко косих или попречнихканала. Спонгиозна кост се састоји од коштанихгредица између којих се налазе узани просторииспуњени коштаном сржи. Око 90 % скелета чиникомпактна кост а 10%спонгиознакост.остеопрогениторне ћелије и остеоцити) иУ анатомском смислу све кости се могу поделитина:• кратке (кичмени пршљанови, кости ручја иножја• дуге (кости надлакта, подлакта, прстију,надколенице, потколенице)• пљоснате кости (кости лобање, лица, карлице)Код кратких костију средиште је изграђено одспонгиозне кости, а спољашњи део од компактнекости. Пљоснате кости лобање имају три слоја:спољашњи и унутрашњи су компактни а средишњије спонгиозан. Костна срж се налази у централнојшупљини дијафиза дугих костију и у ситнимшупљинама спонгиозне кости. Дуга кост се састојиод тространо призматичног тела-дијафизе и двакраја: горњег и доњег. Крајеви се називају епифизе.Код пљоснатих костију постоје две површине којесе у зависности о положаја кости називајуспољашња и унутрашња или горња и доњаСредиште епифиза дугих костију у потпуностигради спонгиозна кост док дијафизе градикомпактна кост.ОкоштавањеПостоје два типа окоштавања:1. директно-интрамембранско (из мезенхиманастаје коштано ткиво – већина пљоснатих костијуокоштава на овај начин) 2. индиректно-енхондрално (из мезенхима настаје хијалинахрскавица која окоштава – кости базе лобање,кичменог стуба, карлице и екстремитета) Костирасту у дужину из епифизне плоче. По престанкураста у висину, кости могу да расту у ширину, каповећању пречника. Овај тип раста се назива иапозициони раст. Кости се током живота сталностварају и разграђују. Процес преобликовањакостију назива се ремоделовање. На овај процесАксијалнискелетКичмени стубЛобањаРебра и грудна костУкупно:262212574СкелетекстремитетаГорњи екстремитетиДоњи екстремитетиУкупно:6462126Аудиторникомплекс6Укупно 206
  8. 8. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20098утичу различити хормонски фактори али и степенизложености механичкој сили.фактори који утишуна метаболизам косттип утицајапаратхормон подстичеразградњукалцитонин подстиче синтезукортикостероиди подстичеразградњуестрогени подстиче синтезуандрогени подстиче синтезупростагландини подстиче синтезуинтерлеукини подстиче синтезуфактори раста подстиче синтезувитамин Де подстиче синтезумеханичкооптерећењеподстиче синтезуБиомеханички аспекти остеогенезеОстеогенеза је процес настанка и формирањакостију. Када око 20. године престане осификација,наступа равнотежни процес изградње/разградњекоштаног ткива када се кости даље формирају ускладу са спољашњим оптерећењем. Јулиус Волф(Julius Wolf) је 1892. формулисао „законтрансформације костију“: „Свака сила која трајноили веома често делује на одређену кост мускуло-скелетног система доводи до очвршћавања текости, тј. повећања густине коштаних ћелија идебљине кости.“ Каснија испитивања костијурентгенским зрацима су потврдила овај закон.Остеогенеза омогућава трајну адаптацијугеометрије костију тако што се кост штити оддејства попречних сила, тежећи да се постави управцу дејства оптерећења. Пример механичкогмодела адаптације кости је дат на примеру улне исимболички је приказан на слици 7.Распоред коштаног ткива у једној кости зависи одмеханичких фактора. Отпор у телу на савијање иистезање се распоређује дуж трајекторија. Дуж тихтрајекторија групише се коштано ткиво.Трајекторије дугих костију ка епифизама шире селепезасто да би се супротставиле зглобномпритиску и да би пружиле отпор тракцијамапериарткуларних мишића и веза.Слика 7. Адаптација облика кости према правцу исмеру дејства спољашњег оптерећења, на примерукости подлактице (улна).Правац и распоред трајекторија утврђује се надекалцификованим костима (при дидекцији, костисе раслојавају дуж трајекторија). Или методомполаризације. Кости подносе веће оптерећење кадасу у споју са меким деловима него изоловано, јер сетада силе распоређују и на меке делове.ЗглобовиЗглоб ппредставља скуп елемената помоћу којих секости спајају међусобно. С обзиром напокретљивост сви зглобови се могу поделити на :1. непокретне (sinartroze)o везивне: синдесмозе, сутуре (шав),гомфозе (клинасти спој)o хрскавичаве: синхондроза и симфиза2. покретнеГлавни елементи покретног зглоба:• зглобне површине• зглобна шупљина• зглобна чаураСпоредни елементи покретног зглба:• зглобне везе• фиброзно хрскавичаве плоче (нпр менискус,зглобни колутови) Улога фиброзно хрскавичавихплоча. Ублажавање удараца и као покретне допунезглобних површина. У односу на то да ли у саставзглоба улазе две или више кости, покретни
  9. 9. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕHandout 4п-20099зглобови се деле на: просте и сложене. Премаоблику зглобних површина зглобови се деле на:• лоптасте• јајасте• седласте• ваљкасте• равне.Код лоптастих зглобова једна зглобна површина јеоблика полулопте а друга у виду плиће или дубљејаме. То је најпокретљивији зглоб. Покрети се вршеоко једне тачке у свим правцима. Обртна тачка је уцентру лоптасте зглобне површине.Карактеристични покрети у оваквим зглобовима суротација, увртање и извртање око вертикалнеосовине. Јајасти и седласти зглобови судвоосовински. У њима се врше покрети флексије,екстензије, абдукције, аддукције, циркумдукције.Ваљкасти зглоб има једну осовину покрета. Узависности усмерења у односу на осовину костиможе бити зглоб шарке (у њему се одвијају самофлексија и екстензија) и точкаст зглоб (покретисупнације и пронације). Стабилност и чврстинуједном зглобу дају зглобна чаура, чаурне везе иоколни мишићи. На чврстину зглоба утиче иатмосферски притисак, пошто је зглобна шупљинабезваздушна и у њој влада негативан притисак. Свипокрети у зглобу зависе од облика зглобнихповршина и околних мишића. Ако се у зглобу вршепокрети већих амплитуда било активно билопасивно, зглоб се постепено адаптира новојфункцији, зглобна чаура се истегне и олабави, азглобне површине прошире.При смањењу или престанку кретања у зглобу,зглобна чаура се затеже и може доћи до сабијањавезива те долази до потпуне укочености зглоба-анкилозе.Подсетник:1. Које су главне особине мишићног ткива?2. Како се дефинише моторна јединица?3. Од чега ѕависи јачина мишићнеконтракције?4. Од чега зависи прецизност покрета?5. Шта је саркомера?6. Из чега се састоје актибски филаменти?7. Шта чини паракристални распоред умиозинским филаментима?8. Од каквог је значаја организацијасаркоплазматског ретикулума упопречнопругастим мишићним ћелијама замишићну контракцију?9. Шта се дешава на молекуларномнивоу приконтракцији попречнопругастих мишића?10. Да ли долоази до промене тонуса приизотоничкој мишићној контракцији?11. Који тип контракције има већу брзинуизометријски или изотонички?12. Која су разлике између црвених и белихмишићних влакана?13. Које су разлике између скелетних иглатких мишића?14. Који су типови коштаних полуга уорганизму?15. Од чега зависи мишићни рад посматранаокроз модел полуге?16. Од чега зависи чврстина костију?17. Које су улоге коштаног ткива?18. Шта су то Хаверсови канали?19. Какво је то енхондрално окоштавање?20. Који су главни а који споредни елементипокретног зглоба?21. Шта даје чврстину и стабилност зглобу?22. Наведи пример лоптастог зглоба.Литература:1. Т. Јовановић. Мишићни систем у Т. Јовановић.Медицинска Физиологиија. Дефектолошкифакултет, Београд, 2004:71-81.2. З. Анђелић и сар. Мишићно ткиво у Ћелија иткива.. ГИП Бонафидес доо, Ниш, 2002: 115-129.3. З. Анђелић и сар. Хрскавица и кост у Ћелија иткива.. ГИП Бонафидес доо, Ниш, 2002:69-83

×