Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Organogeneza

9.493 visualizaciones

Publicado el

Organogeneza

Publicado en: Educación
  • Inicia sesión para ver los comentarios

Organogeneza

  1. 1. ORGANOGENEZA Ivana Damnjanović
  2. 2. -IIstovremeno sa gastrulacijskim pokretima,stovremeno sa gastrulacijskim pokretima, uobličavaju se i organiuobličavaju se i organi • CREVNA CEV nastaje na početku gastrulacije od ćelija ENDODERMA (morski jež, žaba; slika dole) ili DELAMINACIJOM (raslojavanjem) ćelija endoderma.
  3. 3. • NOTOHORDA se nalazi samo kod hordata. • Nastaje iznad nervne cevi od MEZODERMA. • Ulazeći u unutrašnjost gastrule, ćelije notohorde stvaraju stubić koji se izdužuje, a sa njim i embrion.
  4. 4. • NERVNA CEV nastaje u procesu NEURULACIJE od EKTODERMA. • Ektoderm je postavljen iznad notohorde. • Kada dodirne ektoderm, notohorda izaziva (indukuje) proces neurulacije.
  5. 5. • Dešavaju se sledeće promene: -centralni deo ektoderma se zaravnjuje -nervna ploča zadebljava i savija se u nervni oluk -potom se odvaja od ostatka ektoderma i postaje nervna cev. • Od nervne cevi nastaje mozak i kičmena moždina.
  6. 6. Ćelije nervne kreste • Nastaju tokom neurulacije. • Na prednjem delu embriona se pridružuju moždanim regionima, a zadebljanjima formiraju začetke čulnih organa glave (sluh, miris). • U drugim regionima tela učestvuju u formiranju ganglija, pratećih ćelija nervnih vlakana i srži nadbubrežne žlezde.
  7. 7. Diferencijacija (izdvajanje) začetaka mišića-somita
  8. 8. Morfogeneza-programirana promena veličine, oblika, proporcija embriona • Dolazi do uobličavanja drugih organa SAVIJANJEM, RAZDVAJANJEM, POVEZIVANJEM ćelija. • Šaka je u početku celovita-odumiranjem ćelija “kroje” se prsti.
  9. 9. Diferencijacija ćelijaDiferencijacija ćelija  Sem pokreta ćelija, promene oblika, deljenja, smrti ćelija, dolazi do diferencijacije (postanak posebnih tipova ćelija) i udruživanja sa susednim ćelijama tj HISTOGENEZE.  Na ovaj način nastaju: mišićno, vezivno, epitelno i nervno tkivo.
  10. 10. Kako ćelije znaju šta treba da postanu?Kako ćelije znaju šta treba da postanu?  Za ovo su zaslužne informacione RNK (iRNK) koje nose zapis za sintezu određenog proteina.  Npr: samo ćelije od kojih će nastati crvena krvna zrnca sintetisaće protein hemoglobin.
  11. 11. Kako se ova odluka donosi?Kako se ova odluka donosi?  Odluka se donosi već u jajnoj ćeliji.  Različite iRNK se grupišu uz ćelijsku membranu jajne ćelije.  Tokom brazdanja blastomere dobijaju različite iRNK i svakom novom deobom se razlika među njima povećava.
  12. 12. Sudbinske mape  Načini praćenja sudbine pojedinačnih blastomera.  Ovo se postiže ubrizgavanjem tri različite, neškodljive boje.  Za ektoderm plava, za endoderm žuta i za mezoderm crvena.
  13. 13.  Iz ektoderma nastaje kože i sve kožne tvorevine, nervni sistem, čula.  Iz endoderma nastaje crevni epitel i sve žlezde u vezi sa njim.  Iz mezoderma unutrašnji skelet, mišići, organi za izlučivanje.
  14. 14. Potentnost jajnih ćelija i determinacijaPotentnost jajnih ćelija i determinacija razvićarazvića  Važno pitanje je da li se razlika na nivou blastomera uspostavlja na nivou jajne ćelije ili tokom brazdanja.  Da li je moguće razdvojiti blastomere tako da od svake nastane poseban organizam? Ili će one nakon razdvajanja propasti?
  15. 15. Jajna ćelija je totipotentna  Totipotentnost je izražena na stupnjevima od 2, 4, 6, 8 blastomera, što znači da je na ovim stupnjevima moguće razdvojiti blastomere i iz njih dobiti potpuno odvojene organizme ali smanjene veličine.  Na osnovu ovoga se zaključuje da se različitost blastomera dešava tek posle osmoćelijskog stupnja.
  16. 16. Potentnost blastomera određuje i tip razvića 1. Determinisano razviće (insekti): telo embriona se uobličava tako što svaka blastomera dobija odrednice iz jajne ćelije za poziciju u organima. 2. Kontrolisano razviće (sisari): telo embriona u početku nastaje interakcijom blastomera a kasnije nastaju tkiva u procesu indukcije.
  17. 17. Embrionalna indukcija  Ćelije ektoderma, endoderma i mezoderma su u stalnoj interakciji.  Ova interakcija se ogleda u INDUKCIJI uobličavanja i stvaranja organa.  Može biti jednosmerna, dvosmerna, višesmerna.
  18. 18. Jednosmerna (primarna) indukcija  Primer uobličavanja nervne cevi.  Ćelije horde se postavljaju ispod ektoderma i izazivaju niz promena u njemu koje dovode do stvaranja nervne cevi.
  19. 19. Dvosmerna (sekundarna) indukcija  Nervna cev se na prednjem delu tela proširuje u 3 a potom u 5 mehura (trodelni a potom petodelni mozak).  Srednji se približava epitelu kože (ektodermalni epitel) i reaguje sa njim.  Ektodermalni epitel utiče na neuroektoderm da stvara očni pehar, a zauzvrat neuroektoderm utiče na ektodermalni epitel da stvori očno sočivo.
  20. 20. Trosmerna indukcija  Primeri ektoderma i mezoderma (koža) ili endoderma i mezoderma (pankreas).  Organi složene građe; prisustvo pratećih vezivnih tkiva.  Epitel je ektodermalnog a potkožno tkivo mezodermalnog porekla.  Ćelije koje imaju sposobnost indukcije se zovu organizatori a signalni molekuli su morfogeni.

×