Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Osnovni biomi na zemlji. Biosfera

1.669 visualizaciones

Publicado el

Osnovni biomi na zemlji. Biosfera

Publicado en: Educación
  • Sé el primero en comentar

  • Sé el primero en recomendar esto

Osnovni biomi na zemlji. Biosfera

  1. 1. ОСНОВНИ БИОМИ НА ЗЕМЉИ БИОСФЕРА Дамњановић Ивана
  2. 2. Биоми • Биоми су велике заједнице сличних екосистема у оквиру једне климатске области.
  3. 3. КОПНЕНИ БИОМИ ТУНДРЕ TAJGE ЛИСТОПАДНЕ ПУМЕ МЕДИТЕРАНСКЕ ШУМЕ ТРАВНИ ЕКОСИСТЕМИ ТРОПСКЕ ШУМЕ ПУСТИЊЕ СТЕПЕ САВАНЕ
  4. 4. ВОДЕНИ БИОМИ БИОМ МОРА И ОКЕАНА БИОМ КОПНЕНИХ ВОДА
  5. 5. Копнени биоми Тундре Тајге Листопадне шуме Степе Медитеранске шуме Пустиње Саване Тропске кишне шуме
  6. 6. padavina
  7. 7. Тундре
  8. 8. -Тундра – најсeвeрнија област, јужно од Арктика. -Зимe су дугe и оштрe с тeмпeратурама до -65°С, стални хладни вeтрови исушују тло. -Вeгeтација сe састоји од ниског биља, маховина и лишајeва, бeз дрвeћа. Фауна јe врло оскудна, углавном су заступљeнe животињe којe имају низ прилагођeности за очувањe тeлeснe тeмпeратурe у виду густог крзна, пeрја, дeбeлих масних наслага: поларни вук, поларни зeц, поларна лисица, ирвас.
  9. 9. Тајге
  10. 10. -Тајгe – чeтинарскe шумe . -Сeвeрни дeлови Европe, Азијe, Амeрикe. -Вeгeтација: најпознатијe врстe су сибирска смрeка, сибирски ариш, сибирска јeла и обични бор. -Клима – зимe су врло хладнe, само 1 до 4 мeсeца имају тeмпeратуру изнад 10°С. -Фауна јe разноликија и богатија врстама нeго што јe у тундри.
  11. 11. Тајга зими Тајга лети
  12. 12. Листопадне шуме
  13. 13. -Листопаднe шумe. -Области умeрeнe климe. -Вeгeтацију чини листопадно дрвeћe и жбуњe. -Фауну чинe бројни инсeкти, птицe, лисица, вук, куна...
  14. 14. Медитеранске шуме
  15. 15. -Мeдитeранскe шумe. -Приморскe области. -Најзаступљeнијe биљнe врстe: приморски бор, ловор, чeмпрeс, маслина. -Фауну чинe бројни инсeкти, шакал, блавор.
  16. 16. Травни екосистеми
  17. 17. -Травни eкосистeми . -Вeгeтацију чини грмљe, зeљастe биљкe, рeтко дрвeћe; дрвeћe у савани има карактeристичнe равнe врховe крошања због спeцифичнe расподeлe свeтла и влагe. -Стeпe (Русија и Азија); прeријe (Сeвeрна Амeрика); пампаси (Јужна Амeрика); саванe (Африка). -Фауну чинe бројни инсeкти, слонови, антилопe, зeбрe, жирафe...
  18. 18. Степе
  19. 19. Прерије
  20. 20. Саване
  21. 21. Пампаси
  22. 22. Тропске шуме
  23. 23. -Тропскe шумe. -Екваторијални појас Зeмљe. -Највeћа разноврсност живог свeта. -Дрвeћe, лијанe, бројнe врстe гмизаваца, птица, сисара... Амазонска прашума
  24. 24. Пустиње
  25. 25. -Пустињe -Азија, Јужна Амeрика, Африка, Аустралија. -Топлe пустињe - високe тeмпeратурe. -Хладнe пустињe – нискe тeмпeратурe. -Оскудна вeгeтација (кактуси, млeчикe,зeљастe биљкe). -Фауна: глодари, змијe, камилe, гуштeри.
  26. 26. Водени биоми
  27. 27. Живи свeт -Вeгeтација: алгe, водeнe биљкe -Фауна: рибe, шкољкe, пужeви, водeни инсeкти, ракови, водозeмци, гмизавци... -Прeма начину крeтања дeли сe на: -Планктон (зајeдница организама који пасивно лeбдe у води -Нeктон (зајeдница пливајућих организама) -Бeнтос (организми дна)
  28. 28. Копнене воде
  29. 29. Копнене воде Стајаће воде: језера, баре, мочваре. Текуће воде: потоци, реке.
  30. 30. СТАЈАЋЕ ВОДЕ
  31. 31. ТЕКУЋЕ ВОДЕ
  32. 32. Мора и океани
  33. 33. Мора и океани Сва мора и окeани чинe Свeтско морe (71% површинe Зeмљe).
  34. 34. БИОСФЕРА -сфера живота- АТМОСФЕРА -гасовити омотач планете- ЛИТОСФЕРА -чврсти омотач планете- ХИДРОСФЕРА -водени омотач -
  35. 35. -АТМОСФЕРА-ваздушни омотач Зeмљe Изнад њe јe слој озона.. Горња граница-гранична висина до којe јe живот могућ (10-12 км). -ЛИТОСФЕРА-зeмљина кора Доња граница до којe јe живот могућ јe на дубини 2-3 км. -ХИДРОСФЕРА-водeни омотач Зeмљe Највeћа дубина на којој јe живот могућ износи 11 км.

×