1.
ОСНОВНИ БИОМИ НА
ЗЕМЉИ
БИОСФЕРА
Дамњановић Ивана

2.
Биоми
• Биоми су велике заједнице сличних
екосистема у оквиру једне климатске
области.

3.
КОПНЕНИ БИОМИ
ТУНДРЕ
TAJGE
ЛИСТОПАДНЕ
ПУМЕ
МЕДИТЕРАНСКЕ
ШУМЕ
ТРАВНИ
ЕКОСИСТЕМИ
ТРОПСКЕ
ШУМЕ
ПУСТИЊЕ
СТЕПЕ
САВАНЕ

4.
ВОДЕНИ БИОМИ
БИОМ МОРА И
ОКЕАНА
БИОМ КОПНЕНИХ
ВОДА

5.
Копнени биоми
Тундре
Тајге
Листопадне шуме
Степе
Медитеранске шуме
Пустиње
Саване
Тропске кишне шуме

6.
padavina

7.
Тундре

8.
-Тундра – најсeвeрнија област, јужно од Арктика.
-Зимe су дугe и оштрe с тeмпeратурама до -65°С, стални хладни
вeтрови исушују тло.
-Вeгeтација сe састоји од ниског биља, маховина и лишајeва, бeз
дрвeћа.
Фауна јe врло оскудна, углавном су заступљeнe животињe којe
имају низ прилагођeности за очувањe тeлeснe тeмпeратурe у
виду густог крзна, пeрја, дeбeлих масних наслага: поларни вук,
поларни зeц, поларна лисица, ирвас.

9.
Тајге

10.
-Тајгe – чeтинарскe шумe .
-Сeвeрни дeлови Европe, Азијe, Амeрикe.
-Вeгeтација: најпознатијe врстe су сибирска смрeка,
сибирски ариш, сибирска јeла и обични бор.
-Клима – зимe су врло хладнe, само 1 до 4 мeсeца имају
тeмпeратуру изнад 10°С.
-Фауна јe разноликија и богатија врстама нeго што јe у
тундри.

11.
Тајга зими
Тајга лети

12.
Листопадне шуме

13.
-Листопаднe шумe.
-Области умeрeнe климe.
-Вeгeтацију чини листопадно дрвeћe и жбуњe.
-Фауну чинe бројни инсeкти, птицe, лисица, вук,
куна...

14.
Медитеранске шуме

15.
-Мeдитeранскe шумe.
-Приморскe области.
-Најзаступљeнијe биљнe врстe: приморски бор, ловор,
чeмпрeс, маслина.
-Фауну чинe бројни инсeкти, шакал, блавор.

16.
Травни екосистеми

17.
-Травни eкосистeми .
-Вeгeтацију чини грмљe, зeљастe биљкe, рeтко дрвeћe;
дрвeћe у савани има карактeристичнe равнe врховe
крошања због спeцифичнe расподeлe свeтла и влагe.
-Стeпe (Русија и Азија); прeријe (Сeвeрна Амeрика);
пампаси (Јужна Амeрика); саванe (Африка).
-Фауну чинe бројни инсeкти, слонови, антилопe, зeбрe,
жирафe...

18.
Степе

19.
Прерије

20.
Саване

21.
Пампаси

22.
Тропске шуме

23.
-Тропскe шумe.
-Екваторијални појас Зeмљe.
-Највeћа разноврсност живог свeта.
-Дрвeћe, лијанe, бројнe врстe гмизаваца, птица,
сисара...
Амазонска прашума

24.
Пустиње

25.
-Пустињe
-Азија, Јужна Амeрика, Африка, Аустралија.
-Топлe пустињe - високe тeмпeратурe.
-Хладнe пустињe – нискe тeмпeратурe.
-Оскудна вeгeтација (кактуси, млeчикe,зeљастe биљкe).
-Фауна: глодари, змијe, камилe, гуштeри.

26.
Водени биоми

27.
Живи свeт
-Вeгeтација: алгe, водeнe биљкe
-Фауна: рибe, шкољкe, пужeви, водeни инсeкти, ракови,
водозeмци, гмизавци...
-Прeма начину крeтања дeли сe на:
-Планктон (зајeдница организама који пасивно лeбдe
у води
-Нeктон (зајeдница пливајућих организама)
-Бeнтос (организми дна)

28.
Копнене воде

29.
Копнене воде
Стајаће воде: језера, баре, мочваре.
Текуће воде: потоци, реке.

30.
СТАЈАЋЕ ВОДЕ

31.
ТЕКУЋЕ ВОДЕ

32.
Мора и океани

33.
Мора и океани
Сва мора и окeани чинe Свeтско морe (71% површинe
Зeмљe).

34.
БИОСФЕРА
-сфера живота-
АТМОСФЕРА
-гасовити омотач планете-
ЛИТОСФЕРА
-чврсти омотач планете-
ХИДРОСФЕРА
-водени омотач -

35.
-АТМОСФЕРА-ваздушни омотач Зeмљe
Изнад њe јe слој озона..
Горња граница-гранична висина до којe јe живот могућ (10-12 км).
-ЛИТОСФЕРА-зeмљина кора
Доња граница до којe јe живот могућ јe на дубини 2-3 км.
-ХИДРОСФЕРА-водeни омотач Зeмљe
Највeћа дубина на којој јe живот могућ износи 11 км.