Re

1. Резолуција Европског парламента од 18. априла 2013. године о Извештају о напретку
Србије за 2012. годину
(2012/2868(RSP))
Европски парламент,
- имајући у виду закључке Европског савета од 2. марта 2012,
- имајући у виду Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европских
заједница и њихових држава чланица, са једне стране и Републике Србије, са друге стране,
за који је Европски парламент дао своју сагласност 19. јануара 2011. и који се налази у
завршној фази ратификације од стране држава чланица, Прелазни споразум о трговини и
трговинским питањима између Европске заједнице, са једне стране и Републике Србије, са
друге стране који је ступио на снагу 1. фебруара 2010 и уредбу Европског парламента и
Савета о одређеним поступцима за примену Споразума о стабилизацији и придруживању
између ЕЗ и Србије: поступци за примену Споразума и Прелазног споразума,
- имајући у виду Одлуку Савета 2008/213/ЕЗ од 18. фебруара 2008. о начелима,
приоритетима и условима садржаним у Европском партнерству са Србијом и којом
престаје да важи Одлука 2006/56/ЕЗ (1)
,
- имајући у виду закључке Савета за опште послове од 28. фебруара 2012. и Европског
савета од 1. марта 2012,
- имајући у виду закључке Савета од 25. октобра 2010. којима позива Комисију да
припреми своје мишљење о захтеву Србије за чланство у Европској унији, закључке
Савета од 5. децембра 2011. и закључке Европског савета од 9. децембра 2011. у којима се
утврђују услови за отварање преговора са Србијом о њеном приступању, као и закључке
Савета од 11. децембра 2012. које је потврдио Европски савет 13. и 14. децембра 2012,
- имајући у виду Мишљење Комисије од 12. октобра 2011. о захтеву Србије за чланство у
Европској унији (СЕК(2011)1208) и саопштење Комисије од 12. октобра 2011. под
називом: „Стратегија проширења и главни изазови за 2011. – 2012.“ (COM(2011)0666),
- имајући у виду Извештај Комисије о напретку Србије за 2012, од 10. октобра 2012.
(SWD(2012)0333),
- имајући у виду саопштење Комисије Европском парламенту и Савету од 10. октобра
2012. о „Стратегији проширења и главним изазовима за 2012. – 2013.“ (COM(2012)0600),

2. - имајући у виду Резолуцију Савета безбедности УН 1244 (1999), Саветодавно мишљење
Међународног суда правде од 22. јула 2010. о томе да ли је једнострано проглашена
независност Косова у складу са међународним правом и Резолуцију Генералне скупштине
УН од 9. септембра 2010. у којој ова скупштина прима к знању садржај саветодавног
мишљења и поздравља спремност ЕУ да олакша дијалог између Београда и Приштине (2)
,
- имајући у виду заједничку изјаву са Шестог интерпарламентарног састанка између ЕУ и
Србије одржаног 27. и 28. септембра 2012,
- имајући у виду Споразум о реадмисији између ЕУ и Србије од 8. новембра 2007,(3)
и
Уредбу Савета (ЕЗ) број 1244/2009 од 30. новембра 2009 о изменама и допунама Уредбе
(ЕЗ) број 539/2001 у којој су наведене треће земље чији држављани морају да поседују
визе при преласку спољних граница и оне земље чији су држављани изузети из тог захтева
(4)
,
- имајући у виду трећи Извештај Комисије Европском парламенту и Савету о
успостављању надзора након увођења визне либерализације за земље Западног Балкана у
складу са изјавом Комисије од 8. новембра 2010, који је објављен 28. августа 2012.
(COM(2012)0472),
- имајући у виду Одлуку Савета 2011/361/ЗСБП од 20. децембра 2010. године о
потписивању и закључивању Споразума између Европске уније и Републике Србије којим
се успоставља оквир за учешће Републике Србије у активностима Европске уније за
управљање кризним ситуацијама (5)
,
- имајући у виду коначни извештај од 19. септембра 2012. Ограничене мисије за
посматрање избора ОЕБС-а/ОДИХР-а која је посматрала скупштинске и председничке
изборе у Србији одржане 6. и 20. маја 2012,
- имајући у виду годишњи извештај председника МКСЈ од 1. августа 2012. који је
представљен Генералној скупштини УН 15. октобра 2012,
- имајући у виду своје претходне резолуције,
- имајући у виду правило 110(2) из свог Пословника о раду,
А. с обзиром на то да је Европски Савет 1. марта 2012. године доделио Србији статус
државе кандидата за чланство у ЕУ, поново потврђујући њену јасну европску перспективу
у складу са опредељеношћу ЕУ за цео регион Западног Балкана;
Б. с обзиром на то да се у закључцима председништва који су издати након заседања
Европског Савета у Солуну 19. и 20. јуна 2003. недвосмислено наводи да ће све државе

3. Западног Балкана моћи да се придруже Европској унији када испуне утврђене
критеријуме; с обзиром на то да је ова опредељеност поновљена и у обновљеном
консензусу о проширењу који је одобрио Европски Савет 14. и 15. децембра 2006. и у
закључцима Савета од 25. октобра 2010, као и на састанку министара ЕУ и Западног
Балкана од 2. јуна 2010;
В. с обзиром на то да је Србија предузела многобројне кораке ка нормализацији односа са
Косовом и потрудила се да у довољној мери испуни политичке критеријуме и услове у
оквиру процеса стабилизације и придруживања;
Г. с обзиром на то да још само једна држава чланица ЕУ још увек није ратификовала
Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије;
Д. с обзиром на то да Србија, као и свака земља која жели да постане чланица ЕУ, треба да
буде оцењена на основу својих заслуга о томе да ли испуњава, спроводи и поштује исти
низ критеријума;
Ђ. с обзиром на то да је Србија у позицији да постане важан актер у гарантовању
безбедности и стабилности у региону и да треба да задржи и унапреди конструктиван
приступ према регионалној сарадњи и добросуседским односима, а имајући у виду да је то
од кључног значаја за европске интеграције;
Е. с обзиром на то да би билатерална питања требало решавати што је пре могуће током
процеса придруживања, на конструктиван начин и у духу добросуседства, а по могућству
пре отварања преговора о приступању, узимајући у обзир опште интересе и вредности ЕУ,
с обзиром на то да таква питања не треба да представљају препреку нити да се користе као
препрека у процесу придруживања;
Ж. с обзиром на то да је нова Влада Републике Србије потврдила своју опредељеност за
наставак европских интеграција; с обзиром на то да је постизање солидног учинка у
усвајању и спровођењу реформи неопходно у овом смислу;
З. с обзиром на то да је ЕУ поставила владавину права у средиште своје политике
проширења;
1. Поздравља позив Савета упућен Комисији да представи извештај чим Србија постигне
неопходан степен усаглашености са критеријумима за чланство и кључним приоритетима,
како би се отворили преговори за приступање без даљег одлагања; снажно верује да је
циљ отпочињања преговора о приступању ЕУ у јуну 2013. остварив; апелује на Србију да
настави са демократским, системским и друштвено-економским реформама које ће јој
омогућити да преузме и делотворно спроведе обавезе из чланства;

4. 2. Поздравља спровођење скупштинских, локалних и превремених председничких избора
одржаних у мају 2012. који се према ОЕБС-у/ОДИХР-у одликују поштовањем основних
људских права и слобода; позива владу да прихвати препоруке из коначног извештаја
ОЕБС-а/ОДИХР-а у циљу унапређења транспарентности изборног процеса;
3. Поздравља опредељеност нове владе за наставак европских интеграција и истиче
неопходност спровођења реформи; подстиче нову владу да се без резерви бави усвајањем
реформи, посебно оних кључних које се односе на правосуђе, борбу против корупције,
слободу медија, заштиту свих мањина, одрживо управљање природним ресурсима,
структурне привредне реформе и унапређење пословног окружења;
4. Истиче да ће отварање преговора о приступању са Србијом бити могуће чим се на
задовољавајући начин испуне кључни приоритети и под условом да се настави са
процесом реформи, посебно оних који се односе на владавину права; наглашава да ће то
показати и посвећеност Евроспке уније процесу проширења као и европску перспективу
земаља Западног Балкана; поздравља напредак који је Србија остварила у испуњавању
политичких критеријума из Копенхагена, што је Комисија препознала у свом Извештају о
напретку за 2012. године и подсећа на то да даљи напредак у процесу европских
интеграција зависи од наставка процеса реформи, а посебно од гарантовања демократије и
функционисања демократских институција, јачања владавине права, обезбеђивања
поштовања људских права и једнаке и обавезне заштите свих мањина у Србији у складу са
европским стандардима, одржавања добросуседских односа и регионалне сарадње,
укључујући и мирно решавање билатералних питања, као и од унапређења
функционисања тржишне привреде;
5. Наглашава да је приступање Србије Европској унији од кључног значаја за квалитет
економског и друштвеног развоја у земљи;
6. Подвлачи значај Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и
Србије који утврђује узајамна права и обавезе обе стране до тренутка придружења Србије
ЕУ; констатује да је Србија остварила позитиван учинак у спровођењу својих обавеза из
ССП-а и Прелазног споразума; позива државу чланицу која то још увек није учинила да
брзо оконча процес ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању како би
омогућила његово ступање на снагу у што краћем року, са циљем унапређења и даљег
подстицања односа између ЕУ и Србије;
7. Поздравља напредак који је Србија остварила у испуњавању политичких критеријума из
Копенхагена, што је препознато у извештају Комисије о напретку Србије за 2012; подсећа
да даљи напредак у процесу европских интеграција непосредно зависи од тога да ли ће
Србија бесповратно наставити да се креће путем реформи и испунити услове Савета;
истиче да је спровођење кључно;

5. 8. Са жаљењем констатује да се девета рунда дијалога између Београда и Приштине на
високом нивоу завршила без постизања свеобухватног споразума о делокругу овлашћења
заједнице српских општина; позива обе стране да наставе са разговорима и да они постану
учесталији како би пронашли обострано прихватљиво и одрживо решење свих нерешених
питања у што краћем року; подвлачи чињеницу да је нормализација односа у најбољем
интересу Србије и Косова, као и да је то кључни корак ка уклањању препрека у процесу
европских интеграција; позива обе стране на потпуно спровођење споразума које су до
сада постигле; поздравља састанке између председника владе Србије и Косова, Ивице
Дачића и Хашима Тачија, који представљају кључне кораке ка истинском помирењу
између Срба и Косовара и ка нормализацији односа између Србије и Косова; похваљује
проактивну улогу и вођство високе представнице/потпредседнице Кетрин Ештон која је
помогла у дијалогу између Србије и Косова; са задовољством ишчекује напредак у другим
областима, као што су телекомуникације и енергија и апелује на обе стране да активно
учествују у активностима које се односе на решавање питања несталих особа; поздравља
упутство владе Србије о спровођењу споразума о инклузивној регионалној сарадњи,
одлуку да се именују официри за везу у канцеларијама ЕУ у Приштини и Београду, као и
потписивање Споразума о интегрисаном управљању прелазима и први корак у његовој
примени; позива Београд да настави да блиско сарађује са Еулексом у области владавине
права и да појача заједничке напоре у борби против организованог криминала; подстиче
Србију да у потпуности сарађује са Еулексовим Специјалним истражним тимом (SITF) и
да му помаже у раду;
9. Наглашава неопходност да се у Србији и на Косову обезбеди учешће парламената и
цивилног друштва у процесу дијалога; истиче да резултати дијалога морају бити
саопштени јавности и Србије и Косова на транспарентан и јасан начин са циљем јачања
кредибилитета овог процеса и повећања подршке јавности; позива на заједничка
саопштења и јавне консултације, по потреби, о питањима о којима ће се разговарати током
дијалога, као и да се сви постигнути споразуми објаве не само на енглеском, већ и на
српском и албанском језику;
10. Поново истиче да су идеје о подели Косова или било које друге земље Западног
Балкана у супротности са духом европских интеграција; позива на укидање паралелних
институција Републике Србије на северу Косова, а посебно на повлачење служби
безбедности и правосудних органа; подвлачи важност обезбеђивања друштвено-
економског развоја у региону; понавља да економска подршка мора да буде у потпуности
транспарентна, а посебно финансирање школа и болница на северу Косова; истиче да и
српске и косовске власти морају да наставе да раде на обезбеђивању заштите свих мањина
и њиховој инклузији у шире друштво;
11. Поздравља сарадњу Србије са МКТЈ чији је резултат била предаја свих осумњичених
за ратне злочине Хашком трибуналу ради суђења; подстиче наставак сарадње са овим
трибуналом; придружује се поновљеним позивима главног тужиоца МКТЈ на спровођење

6. детаљне истраге и кривично гоњење лица која су била део мреже која је пружала подршку
бегунцима и омогућавала им да толико дуго остану на слободи, посебно оних лица која су
део војних и цивилних служби безбедности; констатује да се по предметима ратних
злочина пред надлежним домаћим органима редовно поступа, али скреће пажњу на
потребу за активнијим бављењем питањем несталих лица; такође позива власти да
обезбеде кредибилитет и професионализам програма за заштиту сведока (ПЗС) и да се за
њега обезбеде адекватна средства како би правосуђе могло да делотворно настави
поступке за ратне злочине; скреће пажњу на чињеницу да се један број бивших
припадника полиције добровољно одлучио да напусти ПЗС због његових озбиљних
недостатака;
12. Позива органе власти у Србији и политичке лидере да се уздрже од изјава и дела која
подривају овлашћења и интегритет суда, а Србију да одржи своје обећање и остане
доследно посвећена регионалној сарадњи и помирењу на Западном Балкану, упркос
очигледном разочарењу српског јавног мњења после недавних ослобађајућих пресуда у
случајевима Готовине, Маркача и Харадинаја; поздравља потписивање Протокола о
сарадњи у кривичном гоњењу починиоца ратних злочина, злочина против човечности и
геноцида између Србије и Босне и Херцеговине;
13. Наглашава да органи власти морају да уложе већи напор да осигурају правду за жртве
сексуалног насиља у сукобима, како у Србији тако и другде на Западном Балкану;
14. Поздравља опредељеност владе за борбу против корупције и организованог
криминала, која је кључна за процес европских интеграција Србије; истиче значај јачања
независних институција у борби против корупције, посебно Агенције за борбу против
корупције и тужиоца за борбу против корупције и значај унапређења сарадње међу
агенцијама; позива власти да доврше националну Стратегију за борбу против корупције за
2012 – 2016. и одговарајући акциони план и да обезбеде да Агенција за борбу против
корупције, као независно тело, игра важну улогу у њиховом спровођењу; наглашава да је
политичка воља од суштинске важности за остваривање солидног учинка у истрагама и
доношењу пресуда у највећим случајевима корупције, укључујући и 24 спорне
приватизације, и нада се да ће посебна и проактивна улога првог потпредседника владе у
овој области уродити плодом;
15. Констатује да Србија израђује нову стратегију за реформу правосуђа и подржава њене
напоре да осмисли нови систем судства са циљем унапређења ефикасности и независности
целокупног система правосуђа; поздравља опредељеност владе да уклони недостатке у
реформи правосуђа, посебно обезбеђујући да правни оквир не оставља простор за
претеран политички утицај и решавајући питања овлашћења парламента да именује судије
и тужиоце и непосредног политичког учешћа званичника у раду Високог савета судства и
Државног већа тужилаца; подвлачи важност усвајања јасних и транспарентних
критеријума оцењивања именованих судија и тужилаца који ће осигурати њихову

7. независност и професионализам; такође истиче потребу за предузимањем мера, у складу
са препорукама Венецијанске комисије, којима би се решио проблем гомилања све већег
броја нерешених случајева; констатује да је Министарство правде још увек надлежно за
капиталне расходе и да би то могло у још већој мери ограничити независност правосуђа;
позива Владу да се усмери на квалитет реформи, а не на њихову брзину, користећи
расположива стручна знања и искуства из иностранства; такође истиче потребу за
почетном и сталном стручном обуком судија и тужилаца због обимних промена у
законодавству;
16. Поново наглашава потребу за сталном и свеобухватном обуком тужилаца и полиције
са становишта вођења сложених истрага, посебно оних финансијске природе; истиче да
кључ борбе против системске корупције лежи у прекидању веза између политичких
странака, приватних интереса и јавних предузећа; посебно скреће пажњу на потребу да
финансирање странака постане транспарентно и усклађено са стандардима ЕУ; позива
органе власти да у потпуности спроводе Закон о финансирању странака; сматра да начело
претпоставке невиности не сме ни у ком случају бити угрожено у борби против корупције;
истиче да је узбуњивање од суштинске важности за откривање корупције; стога позива
Владу да усвоји правила о заштити узбуњивача, као и да их спроводи и да активно
подстиче људе да отворено осуђују корупцију на свим нивоима; подсећа да и власт и
медији сносе одговорност за поуздано обавештавање јавности о текућим истрагама које се
односе на корупцију, с обзиром на то да је ово неопходан услов за успешан и
професионлан рад правосуђа и полиције;
17. Позива на снажнију политичку опредељеност за реформе јавне управе, посебно у
обезбеђивању завршетка законодавног оквира и његове потпуне усаглашености са
међународним стандардима;
18. Константује напоре нове Владе да реши питања због којих је Европски парламент
изразио забринутост и позвао да се хитно измени члан 359. Кривичног законика, али
изражава забринутост због тога што су исте одредбе укључене и у члан 234. истог
законика; наглашава да одредбе новог члана 234. Кривичног законика не смеју да се
примењују ни на власнике приватних домаћих или страних компанија, као ни на
одговорна лица која су на положају у страним компанијама ван Србије и позива органе
власти да прекину све кривичне поступке против тих лица. Ово треба да се примењује и
на рекласификацију од случаја до случаја. Потребно је у што краћем року решити
случајеве неправедно замрзнуте имовине јер погоршавају стање српске привреде;
19. Забринут је због правне и политичке неизвесности у вези са аутономијом Војводине и
све већих политичких тензија између централне и покрaјинске власти до којих је дошло
након што је Скупштина Војводина изразила намеру да донесе декларацију о аутономији
покрајине; позива Владу Србије да поново успостави претходно стање и да се одрекне

8. мера централизације и сместа започне преговоре са Владом Аутономне Покрајине
Војводине и пронађу решења којим ће се поштовати владавина права и начело
субсидијарности; подсећа обе стране да је према Уставу, Закон о финансирању Аутономне
Покрајине Војводине требало усвојити до краја 2008. године; стога подстиче Владу да
изради тај закон и да га поднесе парламенту, без даљег одлагања, с обзиром да је ово
неизбежан предуслов за функционисање демократије и владавину права у Србији;
20. Поново позива на обнову случајева неоправданог замрзавања средстава и
неприкладног повећања и ретроактивно примењених пореза наметнутих појединцима и
приватним компанијама; позива Министарство правде и Уставни суд да сместа зауставе
селективну примену „Закона о једнократном порезу на екстра доходак и екстра имовину
стечене искоришћавањем посебних погодности“, као и свих одредаба других пореских
закона које омогућавају наметање неприхватљиво великих новчаних казни које доводе до
банкротства, пре изрицања коначних пресуда у пореским поступцима; позива органе
власти Србије да обезбеде праведну накнаду за оштећена приватна лица и компаније;
21. Изражава забринутост због контрадикторних законодавних иницијатива као што су
промене Закона о Народној банци Србије које су унете августа 2012., што је умањило
независност и аутономију ове институције услед претераног утицаја Владе; истиче да
политички критеријуми из Копенхагена укључују независност државних институција;
поздравља накнадне измене и допуне горепоменутог закона које су усвојене у новембру
2012. и које су у складу са препорукама Комисије, а циљ им је обезбеђивање већег
континуитета рада Народне банке и којима се смањује утицај сваке промене Владе на
руководство банке;
22. Понавља свој позив органима власти да наставе са покушајима уклањања наслеђа
бивших комунистичких тајних служби, као корак у оквиру демократизације Србије;
подсећа на важност наставка реформи сектора безбедности и повећања парламентарног
надзора над службама безбедности и његове контроле служби безбедности, као и на
важност отварања Архива Србије, а посебно дозвољавања приступа документима бивше
обавештајне службе (УДБА); подстиче органе власти да омогуће приступ архивама које се
односе на републике бивше Југославије и да их врате владама тих република, на њихов
захтев;
23. Поздравља постепено повећање цивилне контроле над службама безбедности;
констатује међутим да свеукупни законодавни оквир није усклађен и да би га требало у
већој мери ускладити са европским стандардима; забринут је због све већег обима
неовлашћеног надзора; позива органе власти да усвоје свеобухватно и модерно
законодавство како би се јасно дефинисали механизми цивилне контроле како цивилних,
тако и војних служби безбедности; констатује да тренутна непрецизност правног оквира
којим се дефинишу овлашћења служби безбедности оставља простор за претеран

9. политички утицај и подрива опште напоре за успостављање истинске владавине права у
држави;
24. Забринут је због сталних оптужби на рачун бруталности полиције и злоупотребе
положаја, посебно у Крагујевцу, Врању и Лесковцу; подсећа да су независност и
професионализам државних институција део критеријума из Копенхагена; позива органе
власти да у том смислу предузму све неопходне мере како би повратили поверење
јавности у полицију и како би се кривично гонили сви починиоци наводних инцидената;
25. Истиче потребу за развојем независног надзора и капацитета за рано откривање
неправилног поступања и сукоба интереса у областима јавних набавки, управљања јавним
предузећима, поступцима приватизације и јавних расхода, које су тренутно нарочито
подложне корупцији; изражава забринутост због процедуралних пропуста приликом
успостављања Комисије за заштиту права понуђача; истиче да је неопходно да независна
регулаторна тела која се баве јавним набавкама задовољавају највише стандарде
интегритета, с обзиром на то да је ова област препозната као један од главних извора
корупције у земљи;
26. Поздравља напоре које Србија улаже у борби против намештања резултата спортских
утакмица и чињеницу да је ова пракса инкриминисана изменама и допунама Кривичног
законика;
27. Са задовољством констатује да Инструмент претприступне помоћи (ИПА) добро
функционише у Србији; истиче важност ИПА фондова које је Комисија доделила Србији у
децембру 2012. године као подршку за спровођење реформске агенде ЕУ; наглашава да
ова средства треба искористити за повећање ефикасности система правосуђа, развој
капацитета за азил и за борбу против организованог криминала, укључујући трговину
људима и корупцију; подстиче и Владу и ЕУ да поједноставе административне процедуре
за финансирање из ИПА фондова, како би они били доступнији за мање и
нецентрализоване кориснике; истиче потребу да се задржи адекватан ниво претприступне
подршке у предстојећој ревизији финансијског оквира ЕУ;
28. Препоручује измене и допуне Закона о реституцији да би се уклониле процедуралне
препреке и правне сметње које се тичу реституције у натури;
29. Констатује да су корупција и организовани криминал широко распрострањени у
региону и позива на израду регионалне стратегије и унапређење сарадње између свих
земаља како би се на делотворнији начин решила ова озбиљна питања;
30. Сматра да би раније отварање преговора о приступању, када је реч о поглављима 23 и
24, допринело борби против корупције и организованог криминала, као и јачању

10. владавине права; у том смислу, подстиче власти да остваре конкретне резултате у области
правосуђа, заједно са напретком у борби против корупције и организованог криминала,
као и да оствари кредибилне учинке у решавању случајева високе корупције;
31. Подсећа да снажни, професионални и независни медији чине суштински елемент
једног демократског система; позива органе власти да убрзају спровођење Стратегије
развоја система јавног информисања (Медијске стратегије) која је усвојена у октобру
2011. године и пропратних акционих планова; веома је забринут због настављеног насиља
над новинарима и претњи које им се упућују, посебно оним новинарима који истражују
корупцију и организован криминал; подвлачи да је решавање случајева убијених новинара
из деведесетих година прошлог века и прве деценије овог од изузетног значаја и да то
представља доказ опредељености нове владе да осигура владавину права и слободу
медија; забринут је због покушаја успостављања контроле над медијским сектором и
уплитања у њега, те позива власти да обезбеде његову независност од политичких утицаја,
како би се новинарима осигурало безбедно окружење у коме могу да се делотворно баве
својим послом, без аутоцензуре; подвлачи потребу да се предузму мере за забрану
концентрације власништва над медијима и нетранспарентности медија, као и да се
обезбеди равноправан приступ тржишту оглашавања – којим је до сада доминирала
неколицина економских и политичких актера, укључујући и расподелу јавних средстава
која се троше на оглашавање и промоцију; позива новинаре да поштују Етички кодекс;
напомиње да је степен приступа интернету и даље низак, препознаје важност интернета за
слободу медија и апелује на органе власти да максимално увећају напоре у тој области;
напомиње да је у извештавању медија током предизборних кампања недостајао неопходан
аналитички елемент, што указује на потребу да се разјасни питање власништва над
медијима; поздравља чињеницу да се Стратегијом поштују уставна права у погледу медија
на мањинским језицима и истиче да би право на рад регионалних јавних радио и
телевизијских станица такође требало да важи и у оквиру Војводине;
32. Пoздрaвљa улoгу нeзaвисних рeгулaтoрних тeлa у повећању eфикaснoсти и
трaнспaрeнтнoсти државних институциjа; апелује на органе власти да раде на остваривању
највиших могућих стандарда у обезбеђивању кохерентности правног поретка и
непристрасног спровођења свих законских одредби; пoсeбнo пoхвaљуje рaд Заштитника
грађана и Пoвeрeникa зa инфoрмaциje oд jaвнoг знaчaja и зaштиту пoдaтaкa o личнoсти;
aпeлуje нa oргaнe власти дa oбeзбeдe Држaвнoj рeвизoрскoj институциjи, Кoмисиjи зa
зaштиту кoнкурeнциje, Упрaви зa jaвнe нaбaвкe и Кoмисиjи зa зaштиту прaвa пoнуђaчa
aдeквaтнe финaнсиjскe и aдминистрaтивнe кaпaцитeтe и просторије за рад како би могли
да обављају њихове дужности; пoзивa oргaнe власти дa поступају у складу са нaлaзима
Сaвeтa зa бoрбу прoтив кoрупциje, који су били од значаја за усмеравање пажње jaвнoсти
на случajeве високе кoрупциje; aпeлуje нa oргaнe власти дa интензивирају поступање по
прeпoрукaма нeзaвисних рeгулaтoрних тeлa и дa oбeзбeде нeзaвиснoст Рeпубличкe
рaдиoдифузнe aгeнциje, као и њeн сeкулaрни кaрaктeр; пoнoвo нaглaшaвa дa су нeзaвиснa

11. рeгулaтoрнa тeлa oд суштинскe вaжнoсти зa успeх у бoрби прoтив систeмскe кoрупциje и
дa су кључни дeo мeхaнизмa међусобне рaвнoтeжe и узајамне контроле, неопходног за
делотворан надзор над радом Владе;
33. Нaглaшaвa вaжнoст бoрбe прoтив свих облика дискриминaциje који се односе на све
угрожене групе, а пoсeбнo мaњине, Рoме, жeне, ЛГБT пoпулaциjу и особе сa
инвaлидитeтoм; пoзивa oргaнe власти дa у што краћем року усклaде зaкoнoдaвствo у
области борбе против дискриминације сa прaвним тeкoвинaмa EУ, нарочито узимајући у
обзир изузeтке кojи важе за вeрске институциjе, oбaвeзу oбeзбeђивaњa прихватљивог
смeштaja зaпoслeнимa сa инвaлидитeтoм, дeфинициjу посредне дискриминaциje и улoгу
НВO у судским пoступцимa; констатује сa жaљeњeм дa ниje успoстaвљeнa eвидeнциja
кривичног гoњeња и кoнaчних прeсудa зa кривичнa дeлa која се односе на
дискриминaциjу; пoзивa пoлитичкe лидeрe дa сe aктивнo aнгaжуjу у кaмпaњaмa кoje
прoмoвишу тoлeрaнциjу, a пoсeбнo према Рoмима, жeнaма, особама сa инвaлидитeтoм и
ЛГБT пoпулaциjи; пoздрaвљa пoзитивне активности које су предузели Заштитник грађана
и Пoвeрeник зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти усмерене на прoмoвисaњe oвих врeднoсти у
српскoм друштву;
34. Прeпoзнaje жeнe кao вaжан фaктoр прoмeнa у српскoм друштву; констатује већу
зaступљeнoст жeнa у Скупштини Србије пoслe избoрa 2012. гoдине; пoздрaвљa чињeницу
дa 84 мeстa у пaрлaмeнту oд укупно 250 зaузимajу жeнe; мeђутим, пoдстичe oргaнe власти
Рeпубликe Србиje дa се још више потруде како би гaрaнтoвали рaвнoпрaвну зaступљeнoст;
наглашава дa сe жeнe joш увeк суoчaвajу сa дискриминaциjoм нa тржишту рaдa и у другим
секторима друштва, кao и дa joш увeк нису у пoтпунoсти зaступљeнe у пoлитичкoм
живoту зeмљe, укључуjући пoлoжaje у Влaди; изрaжaвa зaбринутoст због тога што ниje
учињeн никaкaв помак у пoглeду стварања jeднaких мoгућнoсти зa жeнe и мушкaрцe,
упркос томе што је усвојено законодавство у области бoрбе прoтив дискриминaциje и
родне рaвнoпрaвнoсти и што су успостављена тела која га спроводе; констатује дa
делотворно спрoвoђeњe пoстojeћих правних прописа и наставак jaчaња aдминистрaтивних
кaпaцитeтa и дaљe oстajу главни изазови и апелује на oргaнe власти Србиje дa уложе више
нaпoра у тoм циљу;
35. Пoздрaвљa тo штo je Србиja пoтписaлa Конвенцију Савета Европе о спречавању и
борби против насиља над женама и насиља у породици; нaглaшaвa вaжнoст брзе примене
и aдeквaтнoг спровођења Кoнвeнциje, с oбзирoм нa тo дa је нaсиљe нaд жeнaмa joш увeк
рaзлoг зa зaбринутoст;
36. Пoзивa oргaнe власти дa своју пажњу усмере нa пoлитику која ће довести до смaњeњa
нeзaпoслeнoсти, сирoмaштвa и дискриминaциje особа сa инвaлидитeтoм;

12. 37. Изражава зaбринутост збoг претње кojу прeдстaвљajу нaсилнe групe хулигaнa по
влaдaвину прaвa и jaвну бeзбeднoст у Србиjи, пoсeбнo пoштo je Влaдa oбjaвилa дa ниje у
стaњу дa кoнтрoлишe тe групe када je oткaзaлa бeoгрaдску Пaрaду пoнoсa у oктoбру 2012;
пoзивa Влaду Србиje дa се постара да све рeлeвaнтне влaдине и бeзбeднoсне институциjе
предузму заједничку aкциjу која ће обезбедити дa oвe групe вишe нe прeдстaвљajу претњу,
кao и дa сe члaнoви oвих група који су починиоци неког oблика нaсиљa или криминaлнe
aктивнoсти кривичнo гoнe;
38. Пoдстичe oргaнe власти Републике Србиje дa гaрaнтуjу бeзбeднoст брaнитeљкама
људских прaвa; изражава забринутост будући да и у 2012. години још увек постоје гoвoр
мржњe, прeтње, физички нaпaди, нe сaмo када су у питању aктивисти зa ЛГБT прaвa и
aктивисти кojи пoдижу ниво свeсти o вaжнoсти суoчaвaњa сa прoшлoшћу;
39. Истиче важност систeмaтског кaжњaвaња гoвoрa мржњe и потребу дa Влaдa oсуди
гoвoр мржњe кaдa га користе jaвни звaничници;
40. Oсуђуje oдлуку Влaдe дa зaбрaни oдржaвaњe бeoгрaдскe Пaрaдe пoнoсa, кoja je трeбaлo
дa сe oдржи 6. oктoбрa 2012; пoзивa oргaнe власти Републике Србиje дa изрaдe и спрoвeду
aкциoни плaн за подизање нивоа знања о правима ЛГБT пoпулaциje и разумевања тих
права, зa бoрбу прoтив хoмoфoбиje и пoвeћaњe бeзбeднoсти, како би сe oбeзбeдилo дa
Пaрaдa пoнoсa или нeкa другa сличнa инициjaтивa мoгу дa сe oдржe слoбoднo, успeшнo и
бeзбeднo у 2013. гoдини и гoдинама кojе слeде; пoзивa oргaнe власти дa се више посвете
слoбoди oкупљaњa, пoсeбнo делотворном зaбрaнoм eкстрeмних дeсничaрских
oргaнизaциja и нeфoрмaлних oргaнизaциja нaвиjaчa кoje су тeснo пoвeзaнe сa
oргaнизoвaним криминaлoм; у том смислу, пoздрaвљa одлукe Устaвнoг судa o зaбрaни двe
тaквe oргaнизaциje;
41. Пoздрaвљa пoстojaњe зaкoнoдaвнoг oквирa који се односи на нaциoнaлне, eтничке и
културне мaњине у Србиjи; мeђутим, истиче дa je пoтрeбнo уложити мнoгo вишe нaпoрa
како би се обезбедило његова делотворна примена нa читaвoj тeритoриjи Србиje; пoзивa
oргaнe власти дa отклоне пoзнaтe нeдoстaткe, пoсeбнo у пoглeду прaвичне зaступљeнoсти
мaњинa у држaвнoj упрaви, прaвoсуђу и пoлициjи; инсистирa нa тoмe дa је нeoпхoдно
хитно предузети кoнзистeнтниje мeрe зa oбeзбeђивaњe нeсмeтaнoг приступa квaлитeтнoм
oбрaзoвaњу нa jeзицимa мaњинa нa држaвнoм и лoкaлнoм нивoу, штo je нeoпхoднo зa
oчувaњe eтничкoг и културнoг идeнтитeтa, a нарочито мере зa oбeзбeђивaњe свих
нeoпхoдних уџбeникa и другoг oбрaзoвнoг мaтeриjaла; пoзивa oргaнe власти дa се
постарају дa сe сaвeтимa нaциoнaлних мaњинa oбeзбeдe свe неопходне субвeнциje из
буџeтa; пoзивa Кoмисиjу дa нaстaви дa пaжљивo прaти активности Србиje у oвoj oблaсти;
42. Сa жaљeњeм констатује дa Рeпублички сaвeт зa нaциoнaлнe мaњинe ниje aктивaн oд
2009; пoзивa oргaнe власти дa са најбољим намерама oлaкшajу фoрмирaњe Бoшњaчкoг

13. нaциoнaлнoг сaвeтa, кao и интeгрaциjу двe ислaмскe зajeдницe у зeмљи; укaзуje нa
чињeницу дa су Сaнџaк и јужнa и југoистoчнa Србиja, гдe живи вeлики брoj припaдника
нaциoнaлних мaњинa, eкoнoмски нeрaзвиjeнa пoдручja, штo зaхтeвa да oргaни власти
уложе више напора у бoрби прoтив висoкe нeзaпoслeнoсти и сoциjaлнoг искључивaњa;
понавља вaжнoст спрoвoђeњa Прoтoкoлa o нaциoнaлним мaњинaмa, кojи су пoтписaлe
Влaдe Румуниje и Србиje у Брисeлу 1. мaртa 2012; пoзивa oргaнe власти Рeпубликe Србиje
дa пoбoљшajу пoлoжaj свих мaњинa, укључуjући пoлoжaj рoмскe, бoшњaчкe, aлбaнскe и
бугaрскe мaњинe, кoje су у већој мери погођене eкoнoмским пaдом и да обезбеде доследну
примену законодавног оквира који се односи на заштиту мањина у целој Србији, а
нарочито у области образовања и језика и права у области културе; изрaжaвa жaљeњe збoг
нeдaвних инцидeнaтa у Вojвoдини у којима су се одиграли нaпaди нa припaдникe
етничких мaњинa; стога позива органе власти, а нарочито органе надлежне за спровођење
закона, да детаљно истраже ове случајеве;
43. Констатује дa je пoпис стaнoвништвa из 2011. гoдинe oбjaвљeн сa знaтним
зaкaшњeњeм, затим констатује дa je стaнoвништво кoje гoвoри aлбaнским jeзикoм у
Jужнoj Србиjи у вeликoj мeри бojкoтoвaло овај попис и пoзивa oргaнe власти Рeпубликe
Србиje, нарочито нa лoкaлнoм нивoу, дa сe уздржe oд тога да кoристе нaвeдeни бojкoт кao
изгoвoр зa дискриминaциjу стaнoвништвa кoje гoвoри aлбaнским jeзикoм;
44. Пoдвлaчи пoтрeбу зa унaпрeђeњeм пoлoжaja рoмскe пoпулaциje; признaje дa je учињeн
извeстaн помак у тој области, као што су повећање стoпe уписa рoмскe дeцe у систем
образовања и мeрe кoje су прeдузeтe зa пoвeћaњe степена њихoвог социјалног
укључивања, попут пoдршке у рeгистрaциjи „прaвнo нeвидљивих лицa“; истиче, мeђутим,
дa је потребно уложити више одлучног и усмереног нaпoра како би се побољшао
друштвeнo-eкoнoмски пoлoжaja Рoмa, измeђу oстaлoг, и путeм Oквирa EУ зa нaциoнaлнe
стрaтeгиje за интeгрaциjу Рoмa; изрaжaвa зaбринутoст збoг сталне појаве тешких облика
дискриминације, сoциjaлнoг искључивањa, нaсилнoг исeљaвaњa и висoкe нeзaпoслeнoсти,
пoсeбнo Рoмкињa; тaкoђe констатује пoтрeбу зa потпуним усaглaшaвaњeм зaкoнa о
забрани дискриминaциje сa пoлитикoм EУ;
45. Пoздрaвљa вaжнe кoрaкe прeдузeтe у спрoвoђeњу инклузивнoг oбрaзoвaњa, кojи су
довели до знaтног пoвeћaња брoja рoмскe дeцe кoja су уписaнa у oснoвну шкoлу, сa двoje
oд трoje рoмскe дeцe кoja сaдa зaвршaвajу oснoвну шкoлу у пoрeђeњу сa сaмo jeдним oд
чeтвoрo дeцe, кoликo je тaj oднoс износио прe нeкoликo гoдинa; и дaљe изрaжaвa
зaбринутoст збoг мaлoг брoja рoмскe дeцe кoja пoхaђajу срeдњу шкoлу и чињeницe дa се
70% ромске деце уoпштe не школује; пoзивa oргaнe власти Рeпубликe Србиje дa oбeзбeде
дa сe свoj рoмскoj дeци и oмлaдини пружe jeднaкe мoгућнoсти и другa шaнсa дa сe врaтe у
шкoлу; нaглaшaвa дa je jeднaк приступ квaлитeтнoм oбрaзoвaњу у рaнoм дeтињству oд
изузeтнe вaжнoсти зa дeцу из маргинализованих група и нajвaжниje у прекидању
мeђугeнeрaциjскoг циклусa сирoмaштвa и сoциjaлнoг искључивaњa; констатује сa

14. зaбринутoшћу дa дeцу нeсрaзмeрнo вишe пoгaђa eкoнoмскa кризa, штo сe одразило
драматичним пoвeћaњем брoja дeцe кoja живe у aпсoлутнoм сирoмaштву у пeриoду oд
2008. дo 2010. године; подсећа нa чињeницу дa je сирoмaштвo у дeтињству тeснo и стално
пoвeзaнo сa слaбиjим физичким здрaвљeм, смaњeним кoгнитивним рaзвojeм, нeуспeхoм у
шкoли и сoциjaлним ризицимa, што доводи до већих трошкова систeма правне и сoциjaлнe
зaштитe; пoзивa Влaду Рeпубликe Србиje дa прeдузмe мeрe за рeшaвaње питaњa дeчjeг
сирoмaштвa и сoциjaлнoг искључивaњa;
46. Понавља свoj пoзив oргaнимa власти Рeпубликe Србиje дa предузму дaљe мере зa
унапређење прeкoгрaничне сaрaдње сa сусeдним државама члaницaмa EУ, Бугaрскoм,
Maђaрскoм и Румуниjoм, укључуjући и мере у оквиру Стрaтeгиje EУ зa рeгиoн Дунава,
рaди oлaкшaвaњa eкoнoмскoг рaзвoja, измeђу oстaлoг, грaничних рeгиoнa и пoдручja кojа
нaсeљaвajу мaњинe; у тoм смислу, пoдвлaчи вaжнoст oтвaрaњa тeрминaлa зa кaмиoнe и
рoбу нa грaничнoм прeлaзу Рибaрци–Oлтoмaнтси;
47. Поздравља напредак који је остварен у реформи система за друштвену бригу о деци и
непрестано спровођење Закона о социјалној заштити из 2011. године; забринут је због све
већег броја деце којима је потребна друштвена брига, а посебно због спорог смањења
броја деце са инвалидитетом у институцијама и ромске деце у специјалним школама;
такође изражава своју забринутост због растућег малолетничког насиља и насиља над
децом и позива органе власти да обезбеде потпуну заштиту права деце из угрожених
група, као што су ромска деца, деца са улице и деца која живе у сиромаштву;
48. Понавља кључни значај регионалне сарадње за успех процеса европских интеграција
земаља Западног Балкана, с обзиром да је тиме показана спремност и способност земаља
које су поднеле захтев за чланство да испуне обавезе једне државе чланице ЕУ и да
конструктивно учествују у даљем развоју европских интеграција у контексту институција
ЕУ; поздравља оно што је урађено на помирењу и верује да Србија треба да настави да
игра активну и конструктивну улогу у региону и да настави да тражи начине да призна
патњу свих жртава ратних злочина и да поштује њихово право на истину и правду,
укључујући и подршку за успостављање регионалне комисије (RECOM); подсећа да је
истинско помирење између нација и народа, мирно решавање сукоба и успостављање
добросуседских односа између европских земаља од суштинског значаја за одрживи мир
и стабилност и да знатно доприноси истинском процесу европских интеграција; подстиче
органе власти Србије да блиско сарађују са земљама бивше Југославије у решавању свих
отворених проблема у вези са правном сукцесијом;
49. Дубоко жали због изјаве председника Николића из јула 2012. у којој је негирао да се
догодио геноцид у Сребреници и апелује на њега да преиспита свој став и реторику како
би омогућио истинско и трајно помирење; понавља да се не смеју порицти ни један ратни
злочини и кршења људских права током сукоба деведесетих година у бившој Југославији,

15. укључујући и геноцид у Сребреници који је признат као такав у налазима и одлукама
Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (ICTY) и Међународног суда
правде;
50. Потврђује своју чврсту подршку либерализацији визног режима за земље Западног
Балкана; позива Србију и државе чланице ЕУ на које то највише утиче да се заједно
позабаве питањем лажних азиланата; подсећајући да ова либерализација представља
највидљивију и најконкретнију реализацију процеса европских интеграција у региону,
позива их да дају све од себе како би се стриктно примењивали сви неопходни
критеријуми и мере за безвизни режим путовања у земље Шенгена; истиче да би могуће
укидање безвизног режима значајно уназадила процес придруживања земаља Западног
Балкана које од тога имају корист; констатује да Србија мора да се додатно ангажује
заједно са органима држава чланица ЕУ у решавању питања лажних азиланата, између
осталог и усвајањем и спровођењем реформи за побољшање положаја мањина чији су
припадници у многим случајевима злоупотребили безвизни режим и политику азила
неких држава чланица; позива државе чланице које су највише погођене приливом лажних
азиланата да усвоје одговарајуће механизме за решавање ових случајева, пре свега
убрајањем земаља Западног Балкана у „сигурне земље порекла"; такође, позива државе
чланице да помогну Србији у њеној борби против организованог криминала који је
повезан са трговином лажним азилантима; надаље констатује да Србија све више постаје
земља прималац тражилаца азила, и да јој је због тога потребно ефикасније управљање
захтевима за азил; истиче да је неопходно да се грађани правовремено обавесте о
ограничењима безвизног режима како би се спречила било каква злоупотреба слободе
путовања и политике визне либерализације; констатује да је ова либерализација једно од
највећих достигнућа у недавном напретку земље ка ЕУ и да би било какво укидање
свакако имало негативне друштвене, економске и политичке импликације;
51. Наглашава централну улогу активних и независних организација цивилног друштва и
парламента Србије у јачању и консолидацији демократских политичких процеса у земљи;
подвлачи важност дијалога са организацијама цивилног друштва и истиче кључну улогу
актера цивилног друштва у доприносу промоцији дијалога и унапређењу регионалне
сарадње;
52. Поздравља побољшану сарадњу владе са невладиним организацијама, али позива на
ширу консултацију у креирању политике, укључујући формулисање политика и
законодавства и надзор над радом органа власти; позива Владу Србије да сарађује са
организацијама цивилног друштва, недржавним актерима и социјалним партнерима у
свим фазама процеса приступања и да пружи неопходне информације у земљи као доказ
своје опредељености за начело укључивања цивилног друштва у креирање политике, с
обзиром да је то неопходно да би се обезбедила одговорност и отвореност тог процеса;

16. 53. Честита Влади Србије на примени програма за уништење оружја; констатује да је
успех овог програма важан фактор у превазилажењу наслеђа насиља у српском друштву
које потиче из ратног стања деведесетих година;
54. Поздравља званичну посету председника владе Ивице Дачића Босни и Херцеговини и
званичну подршку територијалном интегритету и суверенитету те земље; сматра да
непосредни односи Србије са властима Републике Српске морају да буде у складу са овом
наведеном подршком и не би требало да угрозе интегритет, суверенитет, надлежности и
делотворно функционисање институција државе Босне и Херцеговине; такође апелујена
српске власти да активно подрже све неопходне уставне промене које би омогућиле да
државне институције БиХ спроведу изазовне реформе у процесу европских интеграција;
55. Поздравља идеју отпочињања преговора са циљем потписивања споразума о
добросуседским односима са Бугарском и нада се да ће то довести до позитивнијег
развоја у регионалном контексту;
56. Подстиче политичке лидере у Хрватској и Србији да се потруде да побољшају своје
међусобне односе; у том смислу, подржава све иницијативе које воде ка унапређењу
сарадње и помирењу између ових двају земаља; наглашава важност добрих суседских
односа у процесу европских интеграција и апелује на органе власти обе земље да учине
додатне напоре у решавању питања несталих лица; позива обе владе да реше спорна
питања граница и да активно подрже повратак избеглица;
57. Поздравља напредак који је остварен у односима између Црне Горе и Србије; позива
на чвршћу координацију ове две владе у реформама везаним за ЕУ, посебно у решавању
заједничких изазова који се односе на владавину права; подстиче обе владе да уложе више
напора и пронађу решење за преостала нерешена питања граница;
58. Поздравља споразум постигнут између Србије и Бивше југословенске Републике
Македоније о слободном кретању грађана, поред споразума које је Србија већ потписала;
узима у обзир и поздравља понуду председника Николића да посредује у проналажењу
решења за дугогодишњи спор између православних цркава у овим двема земљама, уз пуно
поштовање начела одвојености цркве и државе; тражи од обе владе да отворе још
пунктова да би се олакшао брз гранични прелаз за локално становништво у пограничним
подручјима;
59. Поздравља напредак који је остварен у Сарајевском процесу и активно учешће Србије
у његовом унапређењу; поздравља исход Међународне донаторске конференције која је
одржана у Сарајеву у априлу 2012. године, на којој су се Босна и Херцеговина, Хрватска,
Црна Гора и Србија договориле о заједничком Регионалном програму стамбеног
збрињавања; снажно подржава овај програм и подстиче сарадњу између ових земаља у

17. проналажењу решења за избегла и расељена лица у региону; позива све стране да
спроводе програм без непотребног одлагања;
60. Апелује на Србију да поштује територијални интегритет Косова и да реши све
билатералне проблеме у дијалогу са Приштином, у европском духу добросуседства и
узајамног разумевања;
61. Констатује тешке изазове економске политике које треба решити; наглашава потребу
за унапређењем пословног окружења као одговор на високу стопу незапослености и
оживљавање инфлације; констатује да нове мере штедње саме по себи не могу бити
делотворне и да се морају комбиновати са политиком раста;
62. Подстиче Србију да додатнo обрати пажњу на даље унапређење пословног амбијента,
нарочито у поступцима приватизације и јавних набавки;
63. Поздравља представљање Националног акционог плана за обновљиве изворе енергије
који има за циљ да пружи конкретне мере кроз које се Србија нада да ће испунити своју
обавезу преузету у оквиру Уговора о Енергетској заједници да ће 27% укупне потрошње
енергије до 2020. године бити из обновљивих извора енергије;
64. Поново наглашава значај историјског помирења у вези са тешким злочинима
почињеним од 1941. до 1948. и подвлачи важност опредељености и председника Мађарске
и председника Србије да одају примерену почаст жртвама;
65. Поздравља двогодишње функционисање Заједничког одбора мађарских и српских
историчара као позитиван корак у процесу међусобног разумевања и помирења у
контексту историјских траума и апелује на органе власти да размотре проширење овог
модела на све суседне земље Србије;
66. Поздравља споразум који је постигнут између министара спољних послова Србије и
Хрватске о формирању заједничке мешовите комисије која ће се бавити нерешеним
питањима између ове две земље, укључујући и тужбе за геноцид које су ове земље
подигле једна против друге; сматра да је ово један важан корак напред за цео регион на
путу ка европским интеграцијама; позива Савет да у том смислу убрза и ојача заједничке
пројекте прекограничне сарадње које финансира ЕУ са циљем даљег развоја
добросуседских односа и регионалне сарадње;
67. Позива Владу Србије, која ће преузети председавање Енергетском заједницом у
јануару 2013. да предузме све мере неопходне за усклађивање Стратегије развоја
енергетике, коју је усвојио Савет министара Енергетске заједнице у Будви 18. октобра
2012. године, са стандардима ЕУ за заштиту животне средину и циљевима у вези са

18. климатским променама, истовремено обезбеђујући учешће свих релевантних
заинтересованих страна, укључујући и организације цивилног друштва, у процесу
консултација;
68. Тражи од Комисије да прошири Мапу пута у области енергетске сарадње до 2050. и да
укључи и земље Енергетске заједнице у њу, с обзиром на то да ове земље, као и ЕУ, теже
ка успостављању потпуно интегрисаног унутрашњег тржишта електричне енергије и гаса
и примењују правне тековине ЕУ у области енергетике;
69. Позива на подстицање економских политика које обезбеђују одржив економски раст,
заштиту животне средине и стварање радних места; позива на улагање додатних напора да
би се олакшало пословање малих и средњих предузећа, као начин и повећања прихода и
смањења тренутно високе стопе незапослености, посебно међу младима, а и као начин
повећања приступа финансијама; подсећа да постојање државних и приватних монопола
озбиљно отежавају транзицију ка отвореној тржишној привреди и позива владу да
предузме мере за њихово укидање;
70. Скреће пажњу на знатан пораст јавног дуга и високу стопу незапослености; подстиче
владу да настави са предузимањем мера које имају за циљ смањење буџетског дефицита и
да изради стратегију запошљавања која је усмерена на најугроженије категорије друштва
и омладину;
71. Истиче да глобална финансијска криза има негативан утицај на друштво, а посебно на
угрожене групе; стога позива органе власти да уложе све напоре да умање негативне
последице као што су сиромаштво, незапосленост, социјално искључивање, али и да
решавају праве узроке таквих појава и да се против њих боре;
72. Истиче да је Србија ратификовала главне конвенције о правима радника Међународне
организације рада (МОР), као и ревидирану Европску социјалну повељу; скреће пажњу на
то да су права радника и синдиката и даље ограничена упркос уставним гаранцијама, те
позива Србију да додатно побољша ова права; забринут је због тога што је социјални
дијалог и даље слаб, а консултације са социјалним партнерима нередовне; позива на даље
кораке које треба предузети да се ојача Социјално-економски савет РС како би он могао
преузети активну улогу у јачању социјалног дијалога и активнију саветодавну улогу у
изради закона;
73. Са жаљењем констатује недостатак напретка у смислу права радника и синдиката;
позива органе власти да хитно наставе са стварањем услова за истински социјални дијалог
кога до сада није било, да поједноставе процедуре за регистрацију синдиката и да
промовишу признавање већ регистрованих синдиката; скреће пажњу на недостатке у
Закону о раду који није усклађен са правним тековинама ЕУ, као и у Закону о штрајку

19. који није у складу са стандардима ЕУ и МОР; такође истиче да су фаворизовање и
непотизам и даље велики проблеми у Србији; подвлачи важност запошљавања на основу
заслуга и напредовања, посебно у јавном сектору, и истиче да је отпуштање запослених на
основу њиховог политичког мишљења или опредељења неприхватљиво;
74. Поздравља досадашњи рад Агенције за реституцију; позива органе власти да за
агенцију обезбеде све неопходне административне и финансијске ресурсе како би свој
посао могла да обавља независно; подстиче реституцију у натури кад год се сматра да је
изводљива; наглашава потребу да се позабави системским приватним стицањем јавне
имовине израдом комплетног списка државне и јавне имовине и усклађивањем Закона о
планирању и изградњи са европским стандардима; скреће пажњу на чињеницу да је
градско земљиште посебно стицано путем неадекватних законских процедура и да је било
мета за прање новца организованих криминалних и приватних група;
75. Поздравља усвајање новог правилника пројекта Европске престонице културе који
омогућава учешће земаља кандидата за чланство у ЕУ од 2020. до 2030; подржава
иницијативу београдских градских власти да покрену кампању „Београд 2020. - Европска
престоница културе“ и подржава сличне пројекте који за циљ имају да културолошки
приближе Београд и Србију Европској унији, а посебно се то односи на међуетнички
суживот, мултикултурално разумевање и међурелигијски дијалог;
76. Наглашава значај развоја јавног превоза, посебно у смислу унапређивања или
стварања нових железничких линија у оквиру одрживог система саобраћаја; жали због
тога што је постигнут мали напредак у овој области, као и у области комбинованог
превоза;
77. Апелује на органе власти Србије да поједноставе и убрзају управне поступке за
издавање грађевинских дозвола, издавање лиценци и мрежних прикључака за пројекте
обновљивих извора енергије;
78. Истиче да је потребно уложити много труда у области заштите животне средине, а
посебно у области управљања водама, заштити природе и квалитета ваздуха; наглашава да
се не може остварити никакав знатан помак без адекватног јачања административних
капацитета и позива Владу Србије да предузме неопходне мере у том смислу;
79. Изражава жаљење због одлуке Владе Србије да подигне дозвољен ниво афлатоксина у
млеку са 0,05 на 0,5 микрограма по килограму како би решила недавну кризу са млеком;
апелује на органе власти у Србији да правовремено реше главне разлоге који су довели до
повећања нивоа афлатоксина у млеку и да после тога смање дозвољен ниво афлатоксина у
складу са стандардима ЕУ;

20. 80. Налаже свом председнику да проследи ову резолуцију Савету, Комисији и Влади и
Народној скупштини Србије.
(1) OJ L 80, 19.3.2008, p. 46.
(2) A/RES/64/298.
(3) OJ L 334, 19.12.2007, p. 46.
(4) OJ L 336, 18.12.2009, p. 1.
(5) OJ L 163, 23.6.2011, p. 1.