1. POJAM KONSOLIDACIJE TRŽIŠTA
Tehnički gledano, konsolidacija tržišta
(grane) predstavlja proces ukrupnjavanja
tržištatokomkojegsemanjekompanije,po-
slovne funkcije i proizvodni kapaciteti in-
tegrišu u veće celine, i na taj način ostva-
ruju sinergetske efekte. Suštinski gledano,
konsolidacija tržišta (grane) predstavlja
širi pojam i odnosi se, kako na pomenuto
tehničkoukrupnjavanjetržišta,takoinasa-
zrevanje tržišta i pomeranje celokupnog tr-
žištakaoptimalnomnačinufunkcionisanja.
Imajući to u vidu, jasno je da konsolidaci-
ja tržišta predstavlja mnogo više od njego-
vog pukog ukrupnjavanja. Konsolidacija tr-
žišta je pojam koji stoji u osnovi upravlja-
nja životnim ciklusom grane. Naime, sva-
ka grana svoj životni ciklus počinje kao ma-
njeilivišefragmentirana,akakosedaljeraz-
vija i približava fazi zrelosti, ona postaje sve
više i više konsolidovana. Jedan od najbo-
ljih prikaza upravljanja životnim ciklusom
grane predstavlja i pojam tzv. „krive kon-
solidacije“, koji su definisala tri autora1
,
nakon analize merdžera i akvizicija 1.345
kompanijatokomperiodaod13godina.Pre-
maovomkonceptu,svakagranaprolazikroz
četiri faze razvoja.
AKTUELNO
24 | BB-Informator | 212
Konsolidacijafarmaceutskog
tržištapredstavljajedanod
osnovnihelemenataurazvoju
farmaceutskeindustrijei
zdravstvenogsistemauopšte.
Iakojeuprethodnomperiodu
farmaceutskotržišteSrbijeu
znatnojmeripreoblikovano,ipak
nijedošlodopunekonsolidacije
tržišta. Utekstusuanalizirani
efektiiočekivanjaupogledu
dajlegsazrevanjafarmaceutskog
tržištaSrbije.
Piše:
IGOR LAZAREVIĆ
founding partner Aventin Partners;
e-mail: igor.lazarevic@aventinpartners.com
Konsolidacijafarmaceutskog
tržištaSrbije
Stanjeiperspektivedaljegrazvoja
1. Graeme K. Deans, Fritz Kroeger, and Stefan Zeisel: “The Consolidation Curve”, Harvard Business Review, December 2002

2. FARMACEUTSKO TRŽIŠTE SRBIJE
Farmaceutsko tržište Srbije (tabela 1) pred-
stavlja jedno od najvećih tržišta zapadnog
Balkana, koje se u poslednjih nekoliko go-
dina nalazi pred ozbiljnim izazovima u po-
gledu finansiranja, rasta i razvoja. Naime,
farmaceutsko tržište Srbije u poslednje dve
godine se smanjuje. Ukoliko se posmatra
tržište proizvodnje i uvoza, taj pad je izno-
sio 0,27% u 2010. godini i čak 10,48% u
2011. godini. Ukoliko se posmatra tržište
veleprodaje, taj pad je još veći i iznosio je
15,3% u 2010. godini i čak 46,2% u 2011. go-
dini.
Farmaceutsko tržište Srbije je tipično
generičko tržište, sa značajnim učešćem
domaće proizvodnje. Osnovni strukturni
pokazatelji su sledeći: (1) učešće generičkih
lekova je oko 60%, (2) učešće domaće
proizvodnje je oko 50%, (3) učešće lekova
koji se kupuju na recept (Prescription
Drugs) je oko 85%, a ostatak od oko 15%
su OTC preparati, i (4) nadoknade za leko-
ve (Reimbursement) iznose oko 30% ukup-
ne veličine tržišta.
KONSOLIDOVANOST
FARMACEUTSKOG TRŽIŠTA
SRBIJE
Ukoliko se koncept „krive konsolidacije“
primeni na farmaceutsko tržište Srbije, ja-
sno se može primetiti da se farmaceutsko
tržište Srbije po najvećem broju parame-
tara nalazi na prelazu iz faze „obima“ u fa-
zu „fokusa“, tj. da spada u delimično kon-
solidovano tržište. U prilog tome govore
i sledeći podaci.
U pogledu tržišne koncentracije, ko-
ja predstavlja tržišno učešće tri najveća
konkurenta u odnosu na ukupno tržište,
farmaceutsko tržište je moguće posmatra-
ti na tri nivoa: tržište proizvodnje, tržište
veleprodaje i tržište maloprodaje. Što se ti-
če proizvodnje i uvoza (farmaceutsko trži-
šte u klasičnom smislu), može se primeti-
ti da je tržišna koncentracija (Hemofarm,
Galenika i Zdravlje) u poslednje tri godi-
ne stabilna i da ne prelazi iznos od 45%.
212 | BB-Informator | 25
AKTUELNO
Tabela 1: osnovne karakteristike faza konsolidacije tržišta
PARAMETRI FAZA OTVARANJA FAZA OBIMA FAZA FOKUSA FAZA BALANSIRANJA
Regulacija tržišta Nizak nivo regulacije Srednji nivo regulacije Srednji nivo regulacije Visok nivo regulacije
Veličina konkurenata Male i mikro firme Male i srednje firme Srednje i velike kompanije Velike i globalne komp.
Tržišna koncentracija Do 30% 30-45% 45-75% Preko 75%
Broj preuzimanja firmi Mali Srednji Srednji Veliki
Barijere ulaska Niske Relativno niske Relativno visoke Visoke
Inovativnost Visoka Srednja Srednja Niska
Stopa rasta prihoda Do 20% Do 15% Do 30% Do 20%
Preduzetnički duh Visok nivo Srednji nivo Srednji nivo Nizak nivo
Strategijski fokus Kvalitet proizvoda Finansijski ciljevi Poslovna efikasnost Planiranje i budžetiranje
Organizaciona struktura Plitka, neformalna Funkcionalna, propulzivna Diviziona, formalna Hibridna/matrična, korporativna
Odlučivanje Koncentrisano Delimično koncentrisano Delimično delegirano Delegirano
Ilustracija 1: kriva konsolidacije tržišta

3. Međutim, ukoliko se posmatra tržište ve-
leprodaje (veledrogerijsko tržište), trži-
šna koncentracija (Velefarm, Unihemkom
i Farmalogist) u poslednje tri godine vari-
ra između 70% i 75%, što ovaj segment tr-
žišta čini u dobroj meri konsolidovanim.
U pogledu veličine, najveći broj trži-
šnih subjekata je srednje veličine, naroči-
to u oblasti veleprodaje i maloprodaje le-
kova. Na tržištu su prisutne skoro sve
multinacionalne kompanije u oblasti
proizvodnje lekova, bilo u formi predsta-
vništva, bilo u formi preduzeća. Procenju-
je se da velike kompanije čine oko 5% od
ukupnog broja svih subjekata koji poslu-
ju na farmaceutskom trži-
štu Srbije, a da mala predu-
zeća čine najmanje 20%
tržišta, i to najčešće u obla-
sti trgovine lekovima.
U pogledu preuzima-
nja, može se konstatovati
da su preuzimanja na far-
maceutskom tržištu rela-
tivno zastupljena pojava.
Naime, od 2000-te do da-
nas, pojavila su se tri tala-
sa preuzimanja. Prvi talas
se dogodio tokom 2002. go-
dine, kada su većinski
preuzete kompanije Zdrav-
lje, Jugoremedija i Zorka
Pharma, i manjinski preu-
zeta kompanija Hemofarm.
Drugi talas se dogodio u periodu između
2004. i 2007. godine, kada su većinski preu-
zete kompanije Jugohemija i Hemofarm i
kada je država poništila privatizaciju Jugo-
remedije. Treći talas se događa od 2001. go-
dine do danas i odnosi se na prodaju
kompanija koje su u stečaju, tj. koje su ban-
krotirale (npr. Jugoremedija i Habit Pharm),
kao i na većinsko preuzimanje kompani-
ja Actavis i Pharmaswiss na međunarod-
nom nivou.
U pogledu barijera ulaska, a imajući
u vidu da je reč o pretežno generičkom tr-
žištu sa predimenzioniranom veleprodaj-
nom mrežom, može se reći da su barijere
ulaska relativno niske. Najbolji dokaz za
to predstavlja i: (a) ulazak na tržište većeg
broja globalnih kompanija za proizvo-
dnju lekova i klinička ispitivanja, (b) ula-
zak na tržište mladih domaćih kompani-
ja u oblasti proizvodnje lekova i (c) ulazak
na tržište trgovine lekovima (veledrogeri-
je i apoteke) većeg broja malih i srednjih
preduzeća.
U pogledu inovativnosti i usvajanja
novih tehnologija, trenutna aktivnost
na tržištu u ovom pogledu je ograničena,
kako zbog generičke prirode tržišta, tako
i zbog nedostatka finansijskih sredstava za
finansiranje inovacija. Ipak, u prethodnom
periodu su usvojene neke
značajne tehnologije i ino-
vacije, kao što su npr. ovla-
davanje proizvodnjom liofi-
lizatnih formi, razvoj ugo-
vornih formi proizvodnje,
upravljanje farmaceutskim
otpadom, kao i uvođenje
određenih inovacija u si-
stemu distribucije lekova i
upravljanja zalihama.
Upogledumenadžmen-
ta i strategije, farmaceutsko
tržište Srbije se definitivno
nalazi u fazi delimične kon-
solidacije. (1) Što se tiče
menadžmenta, kod malih i
srednjih preduzeća o je ba-
ziran na preduzetništvu,
AKTUELNO
26 | BB-Informator | 212
29.2% 27.0% 30.7%
12.8%
10.4% 6.5%
3.9%
5.6% 8.1%
4.3%
6.3% 6.1%
49.7% 50.7% 48.5%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
2009 2010 2011
Uvoznici
Ostali domaći
proizvođači
Zdravlje
Galenika
Hemofarm
36.8%
31.3%
25.1%
23.9%
28.5%
18.1%
10.5% 13.0%
32.1%
5.6% 3.3% 1.4%
23.3% 24.0% 23.3%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
2009 2010 2011
Ostali
Vetfarm
Farmalogist
Unihemkom
Velefarm
52% 56% 59%
48% 44% 41%
88% 87% 85%
12% 13% 15%
29.7% 28.7% 34.2%
70.3% 71.3% 65.8%
50.3% 49.3% 51.5%
49.7% 50.7% 48.5%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
2009 2010 2011
Uvoz
Domaća proizvodnja
Ostalo
Sistem nadoknada
OTC preparati
Lekovi koji se kupuju
na recept
Inovativni lekovi
Generički lekovi
Ilustracija 2: struktura farmaceutskog tržišta (tržište proizvodnje/uvoza i tržište veleprodaje) - procena
Ilustracija 3: struktura farmaceutskog tržišta
(osnovni parametri) - procena

4. dok je kod velikih kompanija baziran na
sistemima i procedurama i sporom proce-
su odlučivanja. (2) Što se tiče strategijskog
fokusa, kod skoro svih kompanija domini-
raju finansijski ciljevi, koji su karakteristi-
čni za fazu „obima“ u konsolidaciji grane.
(3) Što se tiče organizacije i odlučivanja,
može se primetiti da kod najvećeg broja
kompanija preovlađuju funkcionalne i
divizionalne forme organizovanja2
. Ipak,
veće farmaceutske kompanije imaju na-
prednu organizaciju, u kojima postoje ja-
sne procedure planiranja i budžetiranja,
i postoji raslojenost menadžmenta na ni-
voe. Takođe, postoji i veliki broj malih pre-
duzeća koja imaju klasičnu preduzetničku
organizaciju, baziranu na neformalnoj
organizacionoj strukturi. (4) Što se tiče
odlučivanja, kod skoro svih farmaceutskih
kompanija ono je u velikoj meri centrali-
zovano, što je karakteristično za početne
faze konsolidacije.
U pogledu regulacije tržišta, treba po-
ći od činjenice da je farmaceutsko tržište je-
dno od najregulisanijih tržišta inače, sa vi-
sokim stepenom regulacije kako u oblasti
istraživanja i razvoja, tako i u oblasti proiz-
vodnje i prometa lekova. Srbija, kao zem-
ljakojaulaževelikenaporeuoblastiharmo-
nizacije svojih propisa sa evropskim i svet-
skim standardima, ima razvijenu regulati-
vu u skoro svim oblastima farmacije, od
obavljanja farmaceutske delatnosti, preko
stavljanjalekovaupromet(registracija),pra-
ćenja neželjenih reakcija (farmakovigilan-
ca), sprovođenja kliničkih ispitivanja, kon-
trole kvaliteta, formiranja cena, utvrđiva-
njasistemanadoknada(pozitivneliste),sve
do standardizacije (ISO i GxP) i regulisanja
proizvodnje, veleprodaje, maloprodaje i
distribucije lekova. Ipak, regulativa nije u
toj meri razvijena i primenjena da bi se mo-
glo reći da je tržište adekvatno regulisano,
pre svega zbog dve stvari:
Prvo, iako postoji detaljna regulativa,
veliki broj propisa se ili ne primenjuje ili
nije jasno definisano. Evo nekih primera.
U oblasti upravljanja farmaceutskim otpa-
dom postoji detaljna regulativa, ali njome
212 | BB-Informator | 27
AKTUELNO
2 Funkcionalni model organizovanja baziran je na grupisanju organizacionih jedinica u poslovne funkcije, kao što su: proizvodnja, prodaja, marketing, finansije, razvoj itd.
Divizioni model organizovanja baziran je na grupisanju organizacionih jedinica na divizije, koje se definišu prema geografskim celinama (npr. Evropa, Azija itd), prema kupci-
ma (npr. veledrogerije, bolnice itd) ili prema proizvodima (npr. dijalizatori, OTC lekovi, kardio program itd). Hibridni i matrični modeli organizovanja su bazirani na kombina-
ciji postojećih modela, a najčešće se primenjuju tako što se centralne funkcije grupišu po funkcionalnom principu, a funkcije prodaje i marketinga ukrštanjem proizodnog i
geografskog/tržišnog principa.
Tabela 2: preuzimanja na farmaceutskom tržištu Srbije posle 2000-te
Vreme preuzimanja Kupac
Kupljena
kompanija
Kupljeni
udeo
Cena kupljenog
dela (mil. EUR)
Septembar 2002 Hemofarm Zorka Pharma 60,1% 14,7
Septembar 2002 Jaka80 Jugoremedija 41,9% 15,8
Novembar 2002 Activa SEI i Wodal AG Hemofarm 19,5% 3,9
Decembar 2002 Actavis Zdravlje 68,3% 3,5
Jun-jul 2004 Delta Star Jugohemija 77,0% n/p
April 2007 Zaposleni i država Jugoremedija 100,0% n/p
Avgust 2006 Stada Hemofarm 98,0% 475,4
Oktobar 2007 Medela Jugoremedija 37,0% 6,0
Maj 2011 Nije bilo kupaca Jugoremedija 92,8% n/p
Septembar 2012 Nije bilo kupaca Habit Pharm 100,0% 5,0
Februar 2011 Valeant Pharmaceuticals PharmaSwiss 100,0% 350
Oktobar 2012 Watson Pharmaceuticals Actavis 100,0% 4.250
Izvor: Aventin Partners analiza

5. nije rešeno pitanje finansiranja. U oblasti
praćenja neželjenih reakcija, sistem pred-
viđen propisima nije u potpunosti prime-
njen u svim zdravstvenim ustanovama. U
oblasti formiranja cena lekova, sistem
formiranja nije usklađen sa promenama
pariteta cena i deviznih kurseva. U obla-
sti standardizacije, postoje kompanije ko-
je nisu primenile GMP i GDP standarde, ia-
ko ih zakon na to obavezuje.
Drugo, u određenim segmentima,
regulativa jednostavno ne postoji. Prime-
ra radi, Srbija je jedina zemlja u okruženju
koja nije primenila tzv. „Bolar odredbu“,
po kojoj se omogućava upotreba patenti-
ranih supstanci i pre isteka patentne za-
štite, u cilju razvoja novih lekova. Takođe,
u Srbiji ne postoje fleksibilne forme fina-
nsiranja lekova u sistemu nadoknade,
kao što je to npr. uvođenje sistema finansi-
ranja na bazi ugovora o podeli rizika (Risk
Sharing Agreements).
PERSPEKTIVE DALJE
KONSOLIDACIJE TRŽIŠTA
Imajući u vidu da je proces „sazrevanja“
farmaceutskog tržišta Srbije usporen, što
zbog dejstva ekonomske krize, što zbog
strukturnih problema tržišta, u nared-
nom periodu može se očekivati nastavak
procesa konsolidacije farmaceutskog trži-
šta, a njegovi glavni pokretači će biti:
Nastavak procesa preuzimanja. Mo-
že se očekivati da će preuzimanja na far-
maceutskom tržištu Srbije ići u sledećim
pravcima: (1) preuzimanje kompanija ko-
je se nalaze u stečaju zbog hroničnog
problema sa likvidnošću, naročito u obla-
sti veleprodaje lekova (2) preuzimanja na
međunarodnom nivou, koja će se reflek-
tovati i na nivo srpskog tržišta i (3) priva-
tizacija kompanija koje su u državnom vla-
sništvu, kao što su Galenika, Jugoremedi-
ja, Apoteka Beograd i druge apotekarske
ustanove. Prema najavama iz Vlade, tokom
2013. godine očekuje se privatizacija Gale-
nike i novi tenderi za prodaju Jugoremedi-
je i Habit Pharma.
Nastavak harmonizacije propisa.
Imajući u vidu da je u dosadašnjem perio-
du regulativa često išla ispred praktične pri-
mene, kao i da su brojni propisi ostali ne-
dorečeni, a neki još uvek nisu ni doneti, u
budućem periodu može se očekivati nasta-
vak reformi u sistemu zdravstva, kao i za-
vršetak harmonizacije propisa, a u okviru
pristupanja EU.
Novi ciklus inovativnosti i transfe-
ra tehnologija. U dosadašnjem periodu,
najveći broj transfera tehnologija izvršen
je od strane stranih kompanija, a inovativ-
na delatnost je imala ograničen domet, naj-
češće u malim i srednjim preduzećima. Me-
đutim, sa nastavkom reforme zdravstvenog
sektora, kao i sa dodatnim vlasničkim pre-
strukturiranjem tržišta, može se očekiva-
ti i novi ciklus inovativne delatnosti i
transfera tehnologija, koji će biti jedan od
osnovnih pokretača daljeg sazrevanja tr-
žišta.
Podizanje kvaliteta upravljanja. Pro-
fesionalizacija upravljanja u javnim pre-
duzećima jedan je od faktora koji će dopri-
neti poboljšanju kvaliteta upravljanja u far-
maceutskoj industriji. Paralaelno sa ovim
procesom, kultura korporativnog upravlja-
nja dobija zamah u poslednjih nekoliko go-
dina, tako da se može očekivati i dalja pro-
fesionalizacija menadžerskih funkcija,
što će gurati farmaceutsko tržište u prav-
cu dalje konsolidacije.
28 | BB-Informator | 212
AKTUELNO
Prilog 1: poslovni pokazatelji u farmaceutskoj industriji (procena)
Kompanija
Broj zaposlenih Poslovni prihodi Neto dobitak/gubitak Stopa rasta prihoda
2009 2010 2011 2009 2010 2011 2009 2010 2011 2010 2011
PROIZVOĐAČI 6.802 6.620 6.216 401 392 366 45,3 -38,0 -181,6 -2,1% -6,7%
Hemofarm Stada grupa 2.424 2.332 2.091 233 215 219 41,2 -7,9 -52,5 -7,8% 1,7%
Galenika A.D. 2.671 2.744 2.725 102 83 47 7,0 -10,0 -115,6 -18,7% -43,8%
Zdravlje-Actavis grupa 656 498 557 31 44 58 0,4 1,3 -5,6 40,6% 30,5%
Ostali (procena) 1.051 1.046 843 34 50 43 -3,3 -21,4 -7,9 47,0% -14,0%
UVOZNICI 2.068 2.252 2.278 396 402 345 14,6 14,0 10,6 1,6% -14,2%
Jugohemija grupa 412 444 400 119 111 49 2,1 -0,9 -1,9 -7,0% -55,9%
PharmaSwiss d.o.o. 272 294 306 63 62 64 2,8 6,8 7,8 -1,9% 2,6%
Adoc d.o.o. 94 108 122 38 42 49 2,3 1,4 2,6 9,1% 17,1%
Roche d.o.o. 68 71 54 39 37 23 0,7 0,8 -0,1 -5,8% -39,3%
Inpharm d.o.o. 53 66 70 12 15 16 1,0 1,3 1,3 26,3% 5,5%
Yusafarm d.o.o. 8 9 13 12 10 12 2,1 1,2 -1,9 -20,4% 22,9%
Ostali (procena) 1.161 1.260 1.313 112 127 134 3,5 3,4 2,9 13,4% 5,5%
VELEPRODAJA 2.514 2.411 1.872 653 553 297 -34,9 -189,4 -74,6 -15,3% -46,2%
Velefarm grupa 565 571 398 240 173 75 -24,1 -153,0 -46,0 -28,0% -56,8%
Unihemkom grupa 303 211 167 156 158 54 2,0 -1,5 -13,7 1,0% -65,7%
Farmalogist d.o.o. 352 366 375 69 72 95 0,9 1,1 2,2 4,5% 33,2%
Ostali (procena) 1.294 1.263 932 188 151 73 -13,7 -36,0 -16,9 -19,7% -51,6%
UKUPNO - PROIZVONJA I UVOZ 8.870 8.872 8.494 797 795 711 59,9 -24,0 -170,9 -0,3% -10,5%
Izvori: APR, NBS, korporativni izveštaji, Aventin Partners analiza