Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Polimeri,Ilda Koca

7.812 visualizaciones

Publicado el

Polimeri su jedinjenja nastala međusobnim povezivanjem (kovalentnom vezom) malih molekulskih jedinki (monomera) koji se obicno ponavljaju po nekom pravilu, u velike molekule (makromolekule).

Publicado en: Educación
  • Inicia sesión para ver los comentarios

Polimeri,Ilda Koca

  1. 1. Državni univerzitet u Novom Pazaru Tehničko-tehnološki departman Smer- Arhitektura : Predmet Građevinski materijali Tema: PolimeriPredmetni nastavnik: Student:Ljudmila Kudrijavceva Ilda Koca, 07-020/09Asistent: Nazim Manić Novi Pazar 2011. godine
  2. 2. Uvod Polimeri su jedinjenja nastala međusobnim povezivanjem (kovalentnom vezom) malih molekulskih jedinki (monomera) koji se obicno ponavljaju po nekom pravilu, u velike molekule (makromolekule) Makromolekul-mnogo ponavljajucih jedinki M Monomer (grc. Monos=sam + meros=deo) molekulske jedinke koje povezivanjem stvaraju polimer Sintetski se polimeri dobijaju hemijskim procesima polimerizacije. M-M-M-M-M-M-M ili –(M)n- monomer polimer 2
  3. 3. 3
  4. 4.  Na primer, makromolekul polietilena (PE) dobija se spajanjem molekula etena (etilena): n C2H4 - (C2H4)n n molekul etena formira makromolekul polietilena 4
  5. 5. Polimerizacija, dakle, predstavlja reakcijudobijanja polimera iz odgovarajućh monomera, tako da u opštem slučaju važi relacija: nM Mn Monomer Polimer Kao primer može da posluži reakcijaetilenglikola i adipinske kiseline, čiji je rezultat polimer poliester: 5
  6. 6. Struktura polimera Polimeri su na normalnim temperaturama čvrste supstance. Struktura polimera je uglavnom amorfna, što znači da u ovim supstancama ne postoji neki pravilan raspored čestica-izgrađivača. Postoje, međutim, polimeri, kod kojih jedan deo makromolekula ima izvestan uređen poredak, tj. ima kristalnu strukturu.Ilustracijastrukturapolimera 6 amorfna mješovita amorfno/kristalna
  7. 7. Makromelikuli polimera mogu da budu: a) linearni b) razgranati c) mrežasti 7
  8. 8. Podela polimera 8
  9. 9. 9
  10. 10.  Prirodni polimerni materijali biljnog porijekla (smole različitih drveća) su: Kaučuk Jantar Kolofonij Šelak 10
  11. 11. celuloid (celuloza + dušična Industrijska sinteza (fenol + formaldehid)kiselina celulozni nitrat + kamfor), prvog umetnog polimernog materijala –je našao široku primenu pre svega bakelita. kao zamena za slonovaču (npr. bilijarske kugle, nakit, češljevi, dugmad, lutke, loptice za bilijar). 11
  12. 12. Struktura i ponašanje polimera pri zagrevanju Amorfna struktura Kristalna (najcešce) struktura Struktura polimera je u opštem slučaju amorfna, što znači da u okviru ovih supstanci ne postoji neki pravilan raspored čestica-izgrađivača. Postoje, međutim i polimeri kod kojih jedan deo makromolekula ima izvestan uređen poredak , što znači da se u ovakvim slučajevima uporedo sa amorfnom strukturom pojavljuje i kristalna struktura. Ovakvi polmeri se nazivaju kristalitima ili kristalnim polimerima. 12
  13. 13. A B CD E 13
  14. 14. Prema ponašanju pri zagrejavanju ielastičnim svojstvima razlikuju se: Elastoplastomeri Plastomeri imaju elastična pri porastu svojstva kao temperature Duromeri se Elastomeri elastomeri, a pri omekšavaju pri rastu imaju izražena rastu/opadanju(te se potom, temperature elastična temperature se pri opadanju ne omekšavaju svojstva. omekšavaju/skru temperature ćuju kao skrućuju. plastomeri. Često se duromeri i iplastomeri nazivaju plastičnim masama, aaelastomeri i i Često se duromeri plastomeri nazivaju plastičnim masama, elastomeri elastoplastomeri gumama. elastoplastomeri gumama. 14
  15. 15. Šematski prikaz izgleda polimera 15
  16. 16. Mehanička svojstva polimera: -čvrstoće pri zatezanju, pritisku i savijanju, relativna izduženja pri prekidu, modul elastičnosti. Za primenu u građevinarstvu termoplastični materijali se ispituju na temperaturama od -20 do 40C Ispitivanja na zatezanje vrše se na uzorcima štapastog, odnosno trakastog oblika, ili na „oslabljenim“ uzorcima koji se karakterišu reduciranim poprečnim presecima u srednjim zonama. σp ...granica proporcionalnosti σe ... granica elastičnosti σR ...granica razvlačenja σM ...čvrstoća B - C...puzanje (hladno tečenje) E = tgα... modul elastičnostiTipičan σ - ε dijagram polimernog 16materijala
  17. 17. Jednokomponentni polimeri retko se primenjuju u tehnici.Po pravilu, radi boljeg prilagođavanja svojstava polimeraosnovna se komponenta meša s pogodnim dodacima.Na primer, za poboljšanje savitljivosti dodaju se osnovnojkomponenti platifikatori . 17
  18. 18. Četiri su primera dodataka: 1. Punila – poboljšanje mehaničkih svojstava i oblikovljivosti → sniženje cijene proizvoda a) Anorganska punila b) Organska punila: prahovi: sprašenianorganski spojevi vlakna: staklena, vlakna: prahovi: drvo, (CaCO3, MgCO3, mineralna; prirodna, plastični otpad CaO i ZnO), sintetička2. Stabilizatori– usporavanje(sprečavanje) starenja – razgradnjepolimera tokom vremenaa) UV stabilizatori – ometaju b) antioksidansi –štetni utjecaj ultraljubičastog ometaju štetni utjecaj 18zračenja (Sunce), kisika (atmosfera).
  19. 19.  3. Bojila – poboljšanje vizualnog izgleda proizvoda (cijela masa materijala ili površina proizvoda) Bojila organska anorganska 4. Maziva – sprječavanje lijepljenja proizvoda za površine alata koji se koriste u njihovoj izradi (ulja i voskovi): Maziva mineralna prirodna (proizvedeni (biljnog/životinjs preradom nafte) kog porijekla) 19
  20. 20. Prema deformisanju pri opterećivanju može se razlikovati pet vrsta plastičnih masa: Vrsta plastične svojstva svojstva svojstva svojstva mase A mali mala mala umjerena elastična i lomljiva B mali mala umjerena velika elastična i duktilna C veliki velika velika umjerena kruta i čvrsta D veliki velika velika velika kruta i duktilna E veliki bez umjerena mala kruta i krhka 20
  21. 21. Izrada proizvoda od polimeraPolimerni materijali, oblikovani na prikladan način (tečnost, zrna),dobijaju se prikladnim petrohemijskim postupcima: 21
  22. 22. Proizvedeni polimeri se isporučuju u tečnom ili gumenom, te zrnastom oblikuPolietilen HD Poliamid Poliuretan Epoksid 22
  23. 23. Najčešći postupci oblikovanja proizvoda od polimernih materijala su: 23
  24. 24. Polimerni lateksi 24
  25. 25. Primeri- primene2002. godine su bili udeli primene polimera u svijetu: 25
  26. 26. Prirodni kaučukPrirodni kaučuk se u prirodi nalazi u soku stabla kaučukovca – "lateksu". 26
  27. 27. Dobra i loša svojstva polimernih materijala Dobra svojstva : Loša svojstva : ⎯ mala gustina, ⎯ mala čvrstoća, ⎯ lako oblikovanje, ⎯ otpornost prema ⎯ dimenzionalana hemikalijama, nestabilnost, ⎯ otpornost prema koroziji i ⎯ mala toplinska otpornost, gnjiljenju, -lako zapaljivi, ⎯ izolatori topline i elektriciteta, ⎯ sklonost starenju i ⎯ sposobnost prigušivanja razgradnji. zvuka, ⎯ lako se bojaju. 27
  28. 28. Polimerni građevinski materijali Naziv materijala- Pamuk (pamučna vata) vrsta prema građi molekula-polimeri podvrsta-vlaknasti materijali Poreklo-organsko, biopolimeri, fitopolimeri Kriterijum nastajanja-prirodni, modificirani materijal Upotrebna forma- delom vezani materijal, role I ploč e 28
  29. 29. Polimerni građevinski materijali Naziv materijala- Trstika vrsta prema građi molekula-polimeri-Polimeri podvrsta-vlaknasti mateijal Poreklo- organsko, biopolimeri, fitopolimeri Kriterijum nastajanja-prirodni materijal Upotrebna forma- vezani snopovi I ploče 29
  30. 30. Polimerni građevinski materijaliNaziv materijala- Kokosova vlaknavrsta prema građi molekula-polimeripodvrsta-vlaknasti materijaliPoreklo-organsko, biopolimeri, fitopolimeriKriterijum nastajanja-prirodni, modificirani materijalUpotrebna forma-vezani vlaknasti materijal, role,meke ploče 30
  31. 31. Polimerni građevinski materijali Naziv materijala- Morska trava vrsta prema građi molekula-polimeri-Polimeri podvrsta-vlaknasti mateijal Poreklo- organsko, biopolimeri, fitopolimeri Kriterijum nastajanja-prirodni materijal Upotrebna forma- nevezani vlaknasti materijal, materijal za ispunu 31
  32. 32. Polimerni građevinski materijaliNaziv materijala- Slamavrsta prema građi molekula-polimeripodvrsta-vlaknasti mateijalPoreklo- organsko, biopolimeri,fitopolimeriKriterijum nastajanja-prirodni materijalUpotrebna forma-blokovi od zbijeneslame 32
  33. 33. Polimerni građevinski materijaliNaziv materijala- Ovčja vunaVrsta prema građi molekula-polimeripodvrsta-vlaknasti mateijalPoreklo- organsko, animalni polimeriKriterijum nastajanja-prirodni materijalUpotrebna formarole meke vune Iratresita vlakna za ispunu 33
  34. 34. Polimerni gradjevinski materijaliNaziv materijala- Drveni izresciVrsta prema građi molekula-polimeripodvrsta-vlaknasti mateijalPoreklo- organsko, animalni polimeriKriterijum nastajanja-prirodni materijalUpotrebna forma- rasuti izresci, iverje 34
  35. 35. Očuvanje okoline Optimalno korišcenje prirodnih resursa podrazumeva dug životni vek polimernih materijala (ne proizvoda – isti polimerni materijali se mogu više puta koristiti). Mere su: 35
  36. 36. Plastične mase imaju velike toplotne moći te bi se proizvodi od plastičnih masa nakon isteka veka njihovog trajanja, ako nisu biorazgradivi niti kompostibilni, mogli koristiti i kao gorivo za grejanje (kotlovska postrojenja). 36
  37. 37. Zaključak Polimerima se nazivaju materijali koje formiraju organskemakromolekule, koji nastaju uspostavljanjem hemijskih veza jednostavnijih molekula organskih spojeva – monomeraStruktura polimera moze biti amorfna I kristalastaPolimeri mogu biti prirodni I vestačkiPolimeri se dele na plastomere, duromere, elastomere,Plastične mase- polimeri + dodaciPolimeri se koriste u građevinarstvu kao materijali za ispunu,oblogu, izolaciju I dr. Hvala na paznji 37 
  38. 38. Literatura: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A %D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE %D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D0%BB %D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8 http://www.gradst.hr/Portals/9/docs/katedre/Gradjevinski %20materijali/web/POLIMERNI%20%20MATERIJALI.pdf http://www.gradst.hr/Portals/9/docs/katedre/Gradjevinski %20materijali/web/POLIMERNI%20%20MATERIJALI.pdf http://www.gradst.hr/Portals/9/docs/katedre/Gradjevinski %20materijali/web/POLIMERNI%20%20MATERIJALI.pdf http://seminar.tvz.hr/materijali8/A-06.pdf http://www.grf.bg.ac.rs/mm/files/learnmat/19Polymers.pdf 38

×