Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Lidija gligorić elektronsko poslovanje i budućnost poštanskih usluga palić 2016

405 visualizaciones

Publicado el

XVI međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju, Palić 2016

Publicado en: Servicios
  • Sé el primero en comentar

Lidija gligorić elektronsko poslovanje i budućnost poštanskih usluga palić 2016

  1. 1. Elektronsko poslovanje i budućnost poštanskih usluga Lidija Gligorić, viši savetnik Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge Napomena: Stavovi izneti u ovom radu predstavljaju lične stavove autora i nisu nužno i stavovi Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge
  2. 2. Pismonosne usluge -Pismonosne usluge - 20142014. godina. godina Ukupan saobraćaj: 327.4 mlrd. pošiljaka 2013-2014: -2.6% 323.9 mlrd. pošiljaka (99.0% ukupnog saobraćaja ) Unutrašnji saobraćaj 2013-2014: -2.5% 3.46 mlrd. pošiljaka (1.0% ukupnog saobraćaja) Međunarodni saobraćaj 2013-2014: -7.3% Izvor : UPU, Bern, October 2014
  3. 3. Tradicionalne pismonosne pošiljke - trendTradicionalne pismonosne pošiljke - trend -1.5 % -5.2 % -2.5 % -7.3 %  Unutrašnji saobraćaj  Međunarodni saobraćaj 1.3 % -1.8 % -2.3 % -5.0 % 1991-2001 2001-2011 2011-2013 2013-2014 Obim tradicionalnih pismonosnih pošiljaka je u opadanju. Izvor: UPU, Bern, October 2014
  4. 4. Paketi - trendPaketi - trend Izvor : UPU, Bern, October 2014 3.5 % 10.7 % 3.1 % 5.7 %  Unutrašnji saobraćaj  Međunarodni saobraćaj 4.0 % -0.2 % 3.2 % 5.9 % 1991-2001 2001-2011 2011-2013 2013-2014 Obim paketa je u porastu
  5. 5. godina vrsta usluge (u procentima od ukupnog broja izvršenih usluga)* pismonosne pošiljke paketski i logistički servisi finansijski servisi ostale usluge 2001. 53,2 9,9 14,5 22,4 2002. 52,4 10,4 15,2 22 2003. 51 11,1 16,9 21 2004. 51,2 10,8 16,1 21,9 2005. 52 11,3 15,3 21,4 2006. 49,2 14 16,4 20,4 2007. 48,3 15,4 17 19,3 2008. 47,6 16,6 17,4 18,4 2009. 45,8 15,4 18,1 20,7 2010. 44,7 17,1 18,4 19,7 2011. 44,4 18,3 18,6 18,7 • evidentno opadanje udela pismonosnih usluga, kao i kontinuiran i stabilan rast usluga iz domena paketskih i logističkih servisa (u pitanju su servisi koji se skoro bez izuzetka koriste za neke od vidova daljinske prodaje) *izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013
  6. 6. Analiza CIFS (Copenhagen Institute For Future Studies) - predviđa opšti pad obima tradicionalnih pismonosnih pošiljaka oko 2% do 3% na godišnjem nivou. Na globalnom nivou, poštanske e-usluge razvijaju se velikom brzinom: prema studiji UPU, od 2007. godine njihov broj se od 33 popeo na 85 u 2010. godini. Neke od usluga koje su poštanski operatori razvili zahvaljujući IKT su: ► hibridna pošta ► track & trace ► e-uputnica ► e- računi ► e-arhiviranje ► e-trgovina
  7. 7. Poslednjih godina, razvoj IKT je u velikoj meri uticao na poštanski sektor. U izveštaju Svetskog poštanskog saveza, objavljenom u oktobru 2015. godine, navodi se 42 e-usluga u poštanskom sektoru, koje su podeljene u sledeće četiri kategorije: - e-post i e-uprava - komunikacija poslovnih i vladinih usluga koje se pružaju klijentima preko IKT kanala; - e-commerce usluga - olakšava nabavku i prodaju proizvoda i usluga kroz IKT kanale, omogućava obradu i isporuku robe kupljene fizički ili elektronski; - e-finance i isporuka - finansijske usluge koje pružaju poštanski operatori krajnjim korisnicima koristeći IKT kanale; -usluge podrške - široko dostupne i uglavnom besplatne usluge koje pružaju poštanski operatori krajnjim korisnicima koristeći IKT kanale.
  8. 8. Evropska unija (EU) usvojila je direktivu 2010/45 koja se kroz nacionalno zakonodavstvo implementira u zemljama članicama. Primena e-računa je u stalnom porastu, procena je da će do 2020. godine e-računi postati dominantni u zemljama EU. - U zemljama članicama EU postoji oko 500 informacionih posrednika koji nude potrebnu infrastrukturu i sve servise za primenu e-računa; - Koristi su velike -izdavalac e-računa po svakoj transakciji štedi u proseku 6,5 evra, primalac čak 10 evra; - Pored ekonomskih efekata, ovo doprinosi i smanjivanju manuelnog rada, unapređivanju procedura rada kao i povećavanju tačnosti podataka; - Glavne prepreku uvođenju e-računa su: neznanje, otpori da se racionalizuju poslovni procesi i strah od eventualnih rizika.
  9. 9. Slika 1. Uporedni pregled načina na koji pravna lica dostavljaju račune svojim korisnicima
  10. 10. Slika 2. Uporedni pregled svrhe korišćenja poštanskih usluga od strane pravnih lica
  11. 11. -Očigledno je da će narednih godina e-račun biti dominantan način slanja računa, što će s druge strane dovesti do značajnog pada tradicionalnih pismonosnih poštanskih usluga; -Prepoznavanje ovih trendova je od posebnog značaja za tržišta elektronskog poslovanja i poštanskih usluga u Srbiji, jer iako su ova tržišta na početku svoje transformacije, nesumnjivo je da će u narednom periodu doživeti preobražaje uporedive sa onim na razvijenijim tržištima; - Neophodno je da nadležni organi i svi institucionalni akteri na tržištu prepoznaju i kroz adekvatnu dozu regulacije, stimulišu najbolje prakse, kao i tržišno i društveno najpovoljnija i najprihvatljivija rešenja. UMESTO ZAKLJUČKAUMESTO ZAKLJUČKA
  12. 12. Lidija Gligorić, viši savetnik Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge lidija.gligoric@ratel.rs

×