KONFLIKTI
REAKCIJE NA FRUSTRACIJE,
MEHANIZMI ODBRANE
STRES

Konflikti
 Interpersonalni- intrapsihički
 Istovremeno javljanje uzajamno isključivih
potreba tako da ometaju ka cilju usmereno
ponašanje
 privlačenje –izbegavanje- cilj koji vezuje
dve nespojive reakcije- ambivalencija
 dvostruko približavanje- konflikt dva
privlačna cilja, ali jedan cilj isključuje drugi
 dvostruko izbegavanje- dve nespojive
reakcije ka izbegavanju objekta

Donošenje odluka
 potreba želja namera odluka
 konflikt potreba ili ciljeva
 odnos dobit i štete- cost/ benefit analiza
(pro i contra), SWOT
 verovatnoća uspeha
 evaluacija cilja

Frustracije
 Definicija- svaka situacija koja sprečava trajno
zadovoljenje potreba ili dovodi do njihovog odlaganja
 Uloga
 optimalne - razvojno podsticajne,
 prevelike frustracije ili njihovo odsustvo - negativne
posledice
 Reakcije na frustraciju- faktori:
 emocionalni odnos prema izvoru frustracije
 značaj cilja
 uobičajeni načini reagovanja na lišavanje i posledice
lišavanja

Oblici reagovanja
 odlaganje potreba- frustrativna
tolerancija
 način prevazilaženja prepreka –
adaptivne (coping) strategije
 odbrana od neuspeha- mehanizmi
odbrane
 otpornost na neuspeh- rezilijentnost

Frustrativna tolerancija
 sposobnost ličnosti da se odupre
odlaganju ili sprečavanju zadovoljenja
potreba ili konfliktu potreba bez
javljanja maladaprivnih reakcija

Adaptivne strategije
svest o problemu, suočavanje, realistična
procena situacije i sopstvenih mogućnosti,
rešavanje na način primeren situaciji
 povećano ulaganje napora u savladavanje
prepreka
 promene u načinu ili pristupu rešavanja
problema ili promena u ličnosti
 promena cilja - drugi sličan pristupačniji cilj
koji ostvaruje istu potrebu

Adaptivne strategije
Znaci
 nema anksioznosti,
 odsustvo pada efikasnosti
 zadržavanje harmoničnih odnosa sa
okolinom

Maladaptivne strategije
Neuspešne, izvor sekundarnog problema
Agresija - otvorena (fizička i/ili verbalna),
pasivna, latentna (maskirana),
 proizvodi nove posledice- kontraagresiju ili
kaznu i osudu.
 eksplozivni oblik- poremećaji ličnosti, nezrele
osobe, jak stes na životnu ugroženost, kod
osoba sa mentalnim poremećajima i
teškoćama u intelektualnom razvoju

Maladaptivne strategije
Strah
 situacije vitalne ugroženosti, opasnosti
 patološki strah- nerealna procena opasnosti,
 ispoljavanje - intenzitet, način, trajanje
 posledice - osećanje bespomoćnosti,
uznemirenosti
 Iste reakcije (strah, agresija) mogu biti
adaptivne u situacijama vitalne ugroženosti
borba- bekstvo- stupor (fight, flight, freeze)

Maladaptivne strategije
Anksioznost
 isčekivanje opasnosti – anticipacija, priprema
 ugroženost integriteta ličnosti ili njoj bliskih
osoba, onoga što je vredno, važno
 ispoljavanje- napetost i uznemirenost,
 posledice - potreba ka izbegavanju i povlačenju
Povlačenje
 kod nesigurnih osoba, anksioznih, emocionalno
manje stabilnih
 posledice - pasivizacija, depresija,
bespomoćnost i potkrepljenje početnog niskog
samopoštovanja.

Mehanizmi odbrane
 Unutrašnji nesvesni mehanizmi usmereni
na ublažavanje različitih negativnih
osećanja koja su posledica nerešenih
problema i konflikata
 Kameron - naučeni načini reagovanja
kojima se prevazilazi, izbegava,
zamenjuje ili ignoriše frustracija ili pretnja

Mehanizmi odbrane
 Funkcija- protektivna uloga u intrapsihičkoj
ravnoteži - ovladavanje anksioznošću usled
neprihvatljivih osećanja (anksioznost, krivica,
neuspeh, bes, tuga,..)
 Cilj- očuvanje samopoštovanja, izbegavanje
negativnih osećanja
 Normalno- patološko:
 izrazito primitivni mehanizmi kojima se grubo
narušava princip realnosti,
 veliki utrošak energije
 ekscesivno i rigidno se koriste isti mehanizmi

Vrste mahanizama odbrane
 Represija- potiskivanje neprihvatljivih
sadržaja iz svesti
 Racionalizacija - opravdavanje postupaka,
neuspeha, obezvređivanjem cilja (“kiselo
grožđe”) ili veličanjem značaja slabog
uspeha (“slatki limun”)
 Projekcija- sopstvena negativna osećanja
ili osobine se pripisuju drugima

Vrste mahanizama odbrane
 Reaktivna formacija- ispoljavaju se
suprotna osećanja i impulsi od prvobitnih
 Izolacija- snažni afekti se ne doživljavaju,
kao da su “zaleđeni”
 Negacija- osoba se prema problemu
odnosi kao da ne postoji, problem se
ispoljava u ponašanju, a negira u svesti,
(alkoholizam)
 Regresija- vraćanje na prevaziđene oblike
ponašanja (enureza, tepanje, sisanje prsta)

Vrste mahanizama odbrane
 Fantazija- zadovoljenje potreba u mašti,
privremeno rasterećenje i zadovoljstvo
 Sublimacija- zreli mehanizam odbrane, ne
blokira psihičku energiju, zadovoljenje
potrebe usmerava kroz društveno
prihvatljivu aktivnost (umetnost)
 Identifikacija- usvajanje tuđih osobina da bi
razrešio konflikt, zadovoljile lične potrebe
 za samovrednovanjem- sa idolom,
 za smanjenje ugroženosti- sa agresorom,
 da se umanji separaciona tuga- sa izgubljenom
osobom

Vrste mahanizama odbrane
NEZRELI NEUROTSKI ZRELI
Spliting Potiskivanje Sublimacija
Pasivna agresija Pomeranje Anticipacija
Projekcija Reaktivnaformacija Pseudo altruizam
Acting out Izolacija Humor
Fantazija Intelektualizacija Supresija
Devalvacija Racionalizacija
Idealizacija Poništavanje
Somatizacija
Negacija

STRES
 Stres- frustracija visokog intenziteta
 Posebna oblast proučavanja psihologije -
implikacije na somatsko zdravlje,
susret medicine i psihologije
 Stresori- pritisci iz spoljne sredine
 Stres- efekti pritisaka na osobu i na njeno
psihofizičko zdravlje

STRES
 Stres je negativno životno iskustvo
praćeno fiziološkim, kognitivnim,
emocionalnim i bihevioralnim
promenama koje su usmerene na
izmenu događaja ili prilagođavanje
njihovim efektima.

Stresori
 Spoljni ili unutrašnji događaji koji izazivaju
stres
 Vrste stersora - univerzali, individualni
 opšte katastrofe (zemljotresi, poplave, ratovi),
 traume (izuzetna neprijatna individualna iskustva-
torture, silovanja i sl.),
 krize (očekivani neprijatni životni događaji koji
predstavljaju normalno iskustvo),
 hronični stres niskog intenziteta (nezadovoljavajući
brak, preopterećenost ili loši odnosi na poslu)

Interpretacija stresora
 Pretnja - anticipatorni strah pred situacijom
koja potencijalno ugrožava posebno
značajne vrednosti
 Gubitak – kada je već šteta učinjena, a
osoba se suočava sa posledicama gubitka
(bliske osobe, zdravlja, telesno oštećenje,
materijalnih vrednosti,..)
 Izazov- prijatan životni događaj, iznenadni
veliki uspeh, napredak, a osoba se ne oseća
spremno da izađe na kraj sa novim
zahtevima

Komponente stresa
 fiziološke
 emocionalne
 kognitivne -interpretacija stresora,
procena sopstevnih snaga, tumačenje
fizioloških procesa, procena akcija
 bihejvioralne - izabrane adaptivne
strategije u cilju uklanjanja prepreka i
prevazilaženja stresa

Posledice stresa
 Fiziološke posledice - aktvacija osovine
hipotalamus- hipofiza- nadbubreg; adrenalin,
kasnije pad imuniteta, psihosomatske bolesti
 Psihološke posledice -ometanje kognitivnih
funkcija (koncentracija, ometajuće misli,
iracionalno razmišljanje), emocionalna stanja
(strah, bes, tuga)
 Bihejvioralne posledice- borba, bekstvo
(povlačenje) ili stupor (pasivno prepuštanje,
“ukočiti se od straha”)

Koncepti stresa
 Walter Kenon (1932)- emocionalni i
fiziološki odgovor na opasnost- biološka
adaptivna reakcija pripreme organizma -
štetne posledica stalne aktivacije
simpatičkog sistema
 Hans Selze - sindrom opšte adaptacije koji
sadrži tri faze: alarma, otpora i iscrpljenosti

Koncepti stresa
Lazarus- presudan uticaj psiholoških faktora,
interpretacija je ono što čini da se događaj
doživi kao stresan, a ne sam događaj po sebi
 Primarna procena- procena stresora kao
povrede (učinjena šteta, gubitak), pretnje
(buduća opasnost) ili izazova (šansa)
 Sekundarna procena- procena sopstvenih
kapaciteta da se izađe na kraj sa stresom
 Doživljaj stresa predstavlja odnos primarne i
sekundarne procene

Prevladavanje stresa
Aktivnosti
 spoljne (bihevioralne) i unutrašnje (intrapsihičke)
 cilj- smanjena pretnja, povećana tolerancija
 promeniti ono što se može promeniti- akcija
 prihvatiti ono što se ne može promeniti- tolerancija
 razlikovanje jednog od drugog- kognicija
Snaga, smirenost, mudrost- Reinhold Niebuhr
Uspešne adaptivne strategije:
 održanje pozitivne slike o sebi
 očuvanje emocionalne stabilnosti
 stabilni socijalni odnosi

Psihološki potporni sistemi
Bazični oslonci ličnosti (J.Berger) za
zadovoljenje potreba i zaštitu od spoljnih
pritisaka
 Telo - snaga, zdravlje, izgled
 Pripadanje socijalnim sistemima -porodični,
partnerski, neformalni odnosi
 Mišljenje - racionalan pristup, kreativne
ideje
 Sistem verovanja - smisao, svrha, vera,
nada - religiozna uverenja, životni cilj,
vrednosti, ideali

Strategije savladavanja stresa
Lazarus i Folkman
 Spoljne direkne akcije usmerene na
rešavanje problema ili bekstvo od
problema
 Intrapsihičke akcije usmerene na
ublažavanje emocionalnih posledica
(redefinisanje, mehanizmi odbrane)

Strategije savladavanja stresa
 Konfrontativno prevladavanje- aktivan
pristup suočavanja sa izvorom stresa,
asertivni “napad” na problem, sa unutrašnjim
lokusom kontrole
 Planiranje prevladavanja- usmerenost na
problem i rešenje, ali uz prethodnu razradu
taktike, akcija nije neposredna, traženje
dodatnih informacija za bolje razumevanje
 Traženje socijalne podrške od okoline-
aktivno se traži ili očekuje pomoć,
emocionalna podrška, dodatne informacije

Strategije savladavanja stresa
 Uspostavljanje samokontrole - distanca od
problema da bi se sagledao “hladne glave”,
racionalno, odlaganje rešenja umesto
impulsivnog reagovanja
 Nalaženje pozitivnih značenja- ublažavanje
posledica koje se ne mogu izmeniti, “svako
zlo ima svoje dobro”, “sreća u nesreći”
 Prihvatanje odgovornosti- deo svake
strategije adaptivnog suočavanja sa stresom
u cilju promena onih aspekata situacije koji
zavise od osobe

Strategije savladavanja stresa
 Izbegavanje i bekstvo od problema-
neadaptivna strategija, ostavlja nerešen
problem. Ponekad konstruktivno izbeći opasnu
situaciju kada nema šansi za uspeh
 Multiple strategije- najčešća primena više
pristupa na rešenje situacije i prevazilaženje
negativnih emocionalnih posledica
 Tehnike kontrole stresa- psihološki programi
učenja strategija kognitivne kontrole,
relaksacije, meditacije, asertivnog treninga,
planiranja strategije sa jasnom strukturom i
vremenskom kontrolom.