1. RAZUMEVANJE STIDA U
TEORIJAMA LIČNOSTI I
PSIHOTERAPIJI
MILICATUŠUP
PSIHOLOG MASTER,
EAC SAVETNIK,
GEŠTALT PSIHOTERAPEUT,
INTEGRATIVNI PSIHOTERAPEUT POD SUPERVIZIJOM
BEOGRAD, 2016.

3. KAKO IZAĆI NA KRAJ SA STIDOM?
 CILJ RADA:
 Rasvetliti uzroke i dinamiku nastajanja stida
(generiše se obično u ranom detinjstvu i potom
celokupnom iskustvu klijenata);
 Pružiti kvalitetniju pomoć klijentima na
osnovu dubljeg i sveobuhvatnijeg razumevanja
 (Klijentima pomažemo da osveste skrivena,
potisnuta osećanja, a onda i svoje ponašanje
SADA i OVDE koje izvire iz njega - praktično je
nemoguće da uklonimo osećanje stida i
neadekvatnosti, te promenimo ponašanje bez
prepoznavanja stida i suočavanja sa njim)

4. KAKVO JE OSEĆANJE STID?
 STID je složeno, moćno, negativno osećanje opterećeno
kognitivnim viškom značenja koje ga od prolazne emocije
preobražava u vrstu afektivnog stanja ličnosti.
 Nastaje u pojmovnom i životnom sudaru personalizacije i
socijalizacije. Još u radovima Aristotela (Rhetorica,II,IV
v.p.e) srećemo fascinantnu analizu koja polazi od pitanja:
Od čega se i pred kim se ljudi stide/ne stide i u kom stanju
uma?
 (Stid je prožimajući fenomen polja, a može nastati zbog
nesporazuma, konstantne kritike, osude pa do
odbacivanja,kažnjavanja, napuštanja, smrti bližnjih u
ranom uzrastu, zanemarivanja i svih vrsta zlostavljanja.
Verski fanatizam i, kod nas češće, bolesti zavisnosti u
porodici dovode do dubokog, „sržnog srama“).

5. STID JE BOLNA EMOCIJA
 Stid je slika, fantazija, uznemirujuća ideja o poniženju pred
osobama koje volimo, koje poštujemo, cenimo i sa kojima se
identifikujemo.
 Manifestuje se kroz ćutanje, povlačenje, crvenilo, sakrivanje
rukom očiju, odvraćanje pogleda ili izbegavanje, prikriva se
veselošću, živahnošću, perfekcionizmom, težnjom ka što većem
broju postignuća, prkosom, besom, realnom/“glumljenom“
indiferentnošću sve do desenzitizacije.
 Imajući u vidu kulturološke razlike, kao geštaltista obraćam
pažnju kako na neverbalni aspekt tako i na značenje koje sobom
nose izrazi „poželeo sam da propadnem u zemlju“ ili „zemljo,
otvori se“, „dođe mi da umrem sada“ ,“bolje da sam mrtav“i sl.

6. STID KROZ TEORIJE LIČNOSTI
 Biheviorističke teorije (Miler i Dolard,1941) ističu klasično i
instrumentalno uslovljavanje kao glavne mehanizme razvoja ličnosti.
Emocionalna zavisnost odojčeta prema majci se objašnjava
sekundarnim potkrepljenjem, zadovoljavanjem fizioloških potreba
gladi i žedji što dovodi do razvoja i psihološke potrebe za drugim.
 Frojdova psihodinamička teorija koristi isti biogenetski model,
klasifikacija osećajnosti nalazi poreklo u libidu i nesvesnom, nagoni
imaju za cilj zadovoljenje, majka pruža hranu pa postaje objekat
anaklize (1926). Kasnije, (S.Frojd,1933,A.Frojd,1936) pitanje zavisnosti
deteta i kretanje ka zreloj autonomiji se razrešava kroz edipalnu krizu.
Dečak se identifikuje sa „agresorom“ – ocem usled straha od kastracije i
internalizuje standarde i zahteve društva. Kada se razreši edipalna
situacija, krivica zamenjuje stid kao socijalni modulator impulsa,
apetita i ponašanja, pomalja se savest. Kada je ponašanje u skladu sa
normama sredine superego nas „nagradjuje“ osećanjem ponosa, a kada
je suprotno javljaju se stid i osećanje krivice – griža savesti.

7. UTICAJ DRUŠTVA I KULTURE
 U brojnim savremenim društvima STID je osećanje
„rezervisano“ za decu, žene, nezrele osobe, bolesne, siromašne,
nezaposlene, stare ljude, invalide, manjinske narode, LGBT
populaciju...čak i informatički nepismene!
 Moguće je i kod dobronamernih roditelja da KULTUROLOŠKI
SKRIPT može štetiti deci ako se internalizuje rano u životu.
 Na pr. posramljujuće poruke vezane za golotinju, telo, fiziološke
potrebe usvojene u 2-3 godini mogu dovesti do smanjenog
kapaciteta za intimnost u odraslo doba, rodna neravnopravnost
može imati koren u postiđivanju devojčica i zahtevu da kriju sve
vezano za ženske telesne f-je kao nešto neprirodno, loše,
„prljavo“, trudnoća se skriva dok god je to moguće u nekim
kulturama (English, 1975)

8. ČOVEK IMA UROĐEN
KAPACITET(RESPONSIVNOST) ZA STID
 Razvojna teorija E.Eriksona (1950 ) nam može pomoći pri rasvetljavanju
geneze osećanja stida. Naš psihosocijalni razvoj prolazi kroz osam stadijuma
gde svakom odgovara odredjeni osnovni kvalitet ega. Stadijumi su odredjeni
spremnošću osobe da se stalno kreće napred,da bude svesna i proširuje mrežu
socijalnih odnosa u koje stupa.
 Prvi stadijum je do kraja 1.godine.Beba sasvim zavisi od nege i pažnje odraslih,
prvenstveno majke ili osobe koja se o njoj najviše stara.Ukoliko dobija pažnju,
negu, podršku i ljubav beba će početi da razvija osećanje poverenja (naspram
nepoverenja), kako u majku tako i u svet oko sebe (osnova sposobnosti
vezivanja i kasnije).
 Drugi stadijum je od 1. do 3.godine u kome dete razvija samostalnost i
nezavisnost od drugih ukoliko su roditelji osetljivi za potrebe i volju deteta da
nešto samo čini.Time počinju da izgradjuju detetovo samopouzdanje,
sposobnost samokontrole, samostalno odlučivanje - autonomija (nasuprot
stida i sumnje).
 Po Eriksonu, imamo urodjen kapacitet (responsivnost) za stid koji je razvojno
primitivnija emocija od osećanja krivice koja će se javiti ako se ne ostvare zadaci
trećeg perioda (3-5 god )u kome dete slobodno istražuje, uči novo, razvija
inicijativu te započinje moralni razvoj. Ukoliko zadaci nisu ostvareni osoba može
u mladosti i u srednje doba ući u krizu, što se potvrdjuje i kod mojih klijenata.

9. BOLBI I AINSWORT
TEORIJE ATAČMENTA-VEZIVANJA
 Dž.Bolbi (1956-1960) predlaže da se izraz emocionalna
zavisnost zameni opštim izrazom atačment-vezivanje koje
definiše kao „trajnu psihološku povezanost izmedju
ljudskih bića“.
 U ranom razvoju, za dete je najznačajnije biće
majka/staralac, a vezivanje može biti shvaćeno kao
bezbednost i sigurnost koju oni obezbedjuju detetu.
Vezivanje je bazično ljudsko ponašanje, povećava
detetove šanse da preživi jer ono ima univerzalnu
potrebu da bude što bliže majci/staraocu kada je
ugroženo.
 Naslanjajući se na radove Harloua i Bolbija M.Einsvort
(1969) izdvaja 4 stila afektivne vezanosti.

11. ČETIRI STILA AFEKTIVNE
VEZANOSTI - PRIVRŽENOSTI
 1.SIGURNAVEZANOST – dete slobodno
istražuje u prisustvu majke / staraoca, kontaktira
strane osobe, uznemireno kada ona ode, veselo
kad se vrati
 2.ANKSIOZNO - AMBIVALENTNO NESIGURNO
VEZIVANJE
 3.ANKSIOZNO - IZBEGAVAJUĆE NESIGURNO
VEZIVANJE
 4.DEZORGANIZOVANO - DEZORJENTISANO
VEZIVANJE
 TRI NESIGURNA STILA predisponiraju decu za
osećanje stida, neadekvatnosti i niže vrednosti

12. LJUBAV, BRIGA I POŠTOVANJE KAO
PREVENCIJA STIDA
 Bolbi ističe da, ako hoćemo da shvatimo razvoj
deteta, važnije da ispitamo način na koji se
postupalo sa njim kao sa ljudskim bićem kroz
čitavo njegovo detinjstvo, pre nego da
posmatramo samo hranjenje u ranom periodu.
(Zazo, 1980)
 Kada dete ne prima dovoljno poštovanja, majčine
brige ili je ljubav uslovljena javlja se stid i sa njim
povezani brojne psihičke i socijalne teškoće.
 Svrha stida – „modulirajućeg osećanja“ je da utiče
na osećanja drugih i zaštiti self od uzbuđenja-
žudnje za nečim što želimo, a pritom
procenjujemo da nećemo biti prihvaćeni.

13. KADA I KAKO SE STID (ipak)
JAVLJA
 U duhu Geštalta,Veeler (1996) navodi dva
predstavnika teorije osećajnosti: Kaufmana
(1989) i Tomkina (1987) koji govore o stidu
koji je u svojoj srži POVLAČENJE.
 POTREBE nas dovode u stanje
povredljivosti, one mogu biti potisnute,
gubimo svesnost o njima. Ostaje
anticipacija poniženja. Kada ona postane
hronična javlja se, po Kaufmanu
„internalizovani stid“.

14. POTREBE KAO IZVOR STIDA,
DEFEKTNOSTI, INFERIORNOSTI
 Lee (2007) koristi izraz osnovni (ground)
stid – osećaj nisam OK, bezvredan SAM
u svojoj suštini.
 On ističe važnost sazrevanja orbitofrontalnog
koretksa koji je „monitor“ stida i pripadanja.
 Dete treba da se nauči normalizaciji razočarenja
(ne mogu sve potrebe biti zadovoljene).
Razočarenje postaje „alat pripadanja“, kada ga
integriše dete može da podnese dešavanja u
polju i da se u njih kreativno uključi, te da doživi
sebe kao voljeno i vredno.

15. U DREVNO DOBA, SAZNATI IME
NEPRIJATELJA JE MOĆ NAD NJIM
 Danas, u psihoterapiji, STID možemo nazvati
našim unutrašnjim neprijateljem.
 U stidu je IZVOR brojnih uznemirujućih stanja:
 Sumnji u sebe, bespomoćnosti, očajanja,
bezvrednosti, inferiornosti, neadekvatnosti,
usamljenosti, izolacije, otuđenja, depresije,
mazohizma, agresivnosti, kompulzivnosti,
cepanja selfa, desenzitizacije, poremećaja
ishrane, paranoidnih i shizofrenih fenomena do
poremećaja karaktera narcističkog i graničnog
tipa.

16. PSIHOTERAPIJSKI ODNOS I SAVEZ
KAO REPARATIVNI DIJADNI PROCES
STID je osećanje koje je obično U POZADINI
BESA, STRAHA iTUGE sa kojima se prvo
susrećemo i radimo.
Ključno je da terapeut prepozna i imenuje stid i u
procesu „dovede“ klijenta do svesnosti. K.Evans
(1994) svesnost upoređuje sa loptom koja pluta –
delovi koji su ispod/iznad površine vode se
smenjuju. Bez tog pokreta, neki aspekti selfa mogu
ostati sakriveni nama i drugima sa kojima će
kontakt biti „zamrznut“ (fiksni nedovršeni geštalt).
STID nije defekt u ličnosti već NEDOSTATAK
SPREGE IZMEĐU OSOBE I NJENE SREDINE!

17. DELOTVORNA PARADOKSALNA TEORIJA
PROMENE (Beisser,1970)
 Željena promena se ne dešava kroz grčevite
pokušaje klijenta da se promeni već kada on
uloži vreme i napor da bude potpuno u
svojoj sadašnjoj poziciji, uz što širu
svesnost i ne prebacujući lokus kontrole
drugima.
 Podneti realnost svog načina postojanja u
svetu je ono što čoveku daje ravnotežu i
podršku za razvoj kroz svesnost i potom
izbor.

18. BUBEROV JA-TI ODNOS KAO
EGZISTENCIJALNI SUSRET
 Terapeut ulazi u fenomenološki svet klijenta i
zajedno sa njim doživljava njegovo viđenje
sveta. Klijent je veoma osetljiv na kritiku,
preosetljiv, perfekcionista, krije (se) podatke ,
postupke, misli da je užasna osoba sa koju niko
ne bi voleo kada bi znao kakva je!
 Kontakt se ostvaruje kroz tri važne
karakteristike: INKLUZIJU, PRISUSTVO i
POSVEĆENOST ONOME IZMEĐU (Yontef,1991)
 Saosećajni terapeut pomaže narcistički razvoj
osobe čime, u krajnjem, povećava kapacitet
klijenta za samopoštovanje (Kohut, 1987)

19. ČEMU TEŽIMO U PSIHOTERAPIJSKOM
RADU?
 U procesu rada naše pitanje nije samo „KoVas je
postiđivao u prošlosti?“ nego i „KakoVas ja
postiđujem upravo sada?“ Uz puno poštovanje,
pratimo klijentov doživljaj. Ujedno, svesni smo i svog
procesa i onoga što se dešava u prostoru između,
transfernih i kontratransfernih sadržaja koje
„dopuštamo“ da klijent u nama izazove.
 Osvešćujemo klijentove dominantne mehanizme
odbrane i načine kreativnog prilagođavanja.
 SA NOVOM SVESNOŠĆU MOGUĆI SU NOVI
IZBORI, PRESTANAK SAMOOPTUŽBI TE
VIĐENJE SEBE OSNAŽENOG I SA PUNOVIŠE
SAMOPOUZDANJA

20. KLIJENT POSTAJE SEBI BRIŽNI I
NEGUJUĆI RODITELJ
 Postepeno i polagano dobijamo sliku i validiramo
suštinske potrebe klijenta. Klijent želi da
terapeut, imajući dovoljno vremena i (što je
ključno) strpljenja, spozna sve njegove aspekte
te da ga prihvati i poštuje kao celinu (R.Erskin,
Dž.Morsund,2016)
 Tada klijent zadobija zdrav autoregulišući
proces, te uz pozitivan, topao stav dopušta i
bira za sebe potrebnu „hranu“ iz polja za punije i
zadovoljnije življenje.

21. ZAŠTO JE KONTAKT SRCE
PSIHOTERAPIJE?
Susret pun ljubavi i prihvatanja
je jedini lek za stid