2. Значај
• највећа врућа пустиња на свету, а трећа
уопште, након Антартичке и Арктичке
• површина преко 9.000.000 km²
• приближно велика као 50 држава САД
3. Име
• изговор арапске речи пустиња صحراء
• стара је око 2.5 милиона година
• онаква каква је данас, постоји преко 3.500
година
• становништво верује да ју је Алах створио
као место за одмор и размишљање
4. Географски положај
• протеже се преко северне 1/3 Афричког континента.
• Границе Сахаре су
Атласке планине и Средоземно море
на северу
Црвено
море и
Египат
на
истоку
Атлантски
океан на
западу
Судан и долина реке Нигер на југу
6. Рељеф
• највећим делом је
скуп пространих
висоравни
(пустињских)
• диже се неколико
планинских масива
• уски равничарски
приморски појас
7. Планине
• На северозападу Африке, уздижу се планине Атлас,
– највиши врх је Тубкал – 4.165 м.
• У унутрашњости уздижу се две планине, вулканског порекла:
– Ахагар у Алжиру (највиши врх Тахат – 3.005 м) и
– Тибести у Чаду (Еми Куси – 3.415 м)
8. ПУСТИЊЕ
Од 9 милиона км² 1.2 милиона км² је песак, док
је остатак од камена и шљунка
ЕРГОВИ
• песковите
ХАМАДЕ
• камените
СЕРИРИ
• шљунковите
9. Ерозивни облици
КОРАЗИЈА-
честице ношене
ветром ударају о
стену и разарају
је те настаје
ПУСТИЊСКА
ГЉИВА или ГУР
Вадизи су бројне
суве речне долине,
остаци
некадашњих река,
којима само након
изненадних
пљускова потече
вода
„издувне
котлине“ су у
деловима
пустиње где је
ветар појачаног
интензитета, а
подлога слабије
везана
10. Акумулативни облици
• ДЕФЛАЦИЈА- ветар преноси честице песка и
прашине- настају ДИНЕ које достижу значајне
димензије и до 180 метара
БАРХАН – правилна, српаста дина, којих
највише има у Либијској пустињи,
достижу висине око 30-40 метара
СИФ - посебан облик дине, карактеристичан
је за Сахару, настаје деловањем ветра
променљивог правца и брзине кретања
11. Клима
• сува и врућа
• средња годишња температура износи 31°С
• колебање температуре дневно 35°С, сезонска 56°С.
• температура песка у пустињи достиже 81°С
• највиша температура на Земљи измерена је у оази
Азизи 58°С.
• просечне падавине су мање од 20 mm годишње.
• пао снег јануара 2012. год, први пoсле 1978. год
• дувају снажни ветрови који формирају пешчане олује
• карактеристични локални ветрови
– гибли, самум и сарат у Алжиру иТунису,
– хамсин у Египту
– шергуј у Мароку
15. Становништво
• због лоших климатских услова нема великих
насеља
• живи око два милиона људи, претежно по
оазама или у њиховој близини
• највише Бербера, Туарега, Копта и Бедуина
• највећи градови су рапоређени по обалама
Средоземља и Атлантика
Највећим делом је скуп пространих висоравни (пустињских)
Диже се неколико планинских масива
Уски равничарски приморски појас
Око 1,2 милиона километара квадратних је песак, док је остатак од камена и шљунка
песковите пустиње или непрегледна мора песка, називају ергови
камените пустиње су хамаде
Шљунковите пустиње, којих има у плитким депресијама у Либији, познате су под именом серири
сува речна корита су вадизи
КОРАЗИЈА- честице ношене ветром ударају о стену и разарају је и настаје ПУСТИЊСКА ГЉИВА или ГУР
Вадизи су бројне су и суве речне долине , остаци некадашњих река, којима само након изненадних пљускова потече вода
„издувне (дефлационе) котлине“ су у деловима пустиње где је ветар појачаног интензитета, а подлога слабије везана јављају се тзв.. Једна од највећих на свету налази се југоисточно од планине Тибести и захвата површину од око 90.000 km².
ЕОЛСКИ РЕЉЕФ – настаје радом ветра (еолска ерозија):
ДЕФЛАЦИЈА- ветар преноси честице песка и прашине- настају ДИНЕ које достижу значајне димензије и до 180 метара
БАРХАН – правилна, српасте дине, којих највише има у Либијској пустињи, достижу висине око 30-40 метара
СИФ - посебан облик дине, карактеристичан је за Сахару, настаје деловањем ветра променљивог правца и брзине кретања.
Сува и врућа
Просечне падавине у Сахари су мање од 20 mm годишње.
У Сахари је пао снег јануара 2012. године, први пoсле 1978. године
Средња годишња температура износи 31 степен Целзијуса
Дневно колебање температуре износи око 35°С, док су сезонска колебања чак 56,5°С.
Температура песка у пустињи достиже 81°С.
Највиша температура на Земљи измерена је у оази Азизи 58°С.
У Сахари дувају снажни ветрови који формирају пешчане олује.
Преко године дува пасат који по ивицама доноси мале количине падавина
Карактеристични локални ветрови
гибли, самум и сарат у Алжиру иТунису,
хамсин у Египту и
шергуј у Мароку.
Највећа и једина права река у Сахари је Нил. Протиче кроз Судан и Египат и улива се у Средоземно море, правећи велику делту.
Подземне реке извиру и формирају оазе, које су окружене бујним растињем. Такве су Бахарија, Дакла и Сива у Египту, затим Куфра у Либији, Тидикепт иГурара у Алжиру.
Бројна су и повремена слана језера – шотови, којих има највише у Алжиру и Тунису. Најпознатији су Шот Џерид, Шот-еш-Шерги и Шот ел Ходна.
У коритима некадашњих река – вадизима или уадима местимично се након изненадних пљускова јављају повремени токови.
У приобалним подручјима Сахаре, јавља се жбуње, гариг и макија.
У његовом залеђу су области прекривене сукулентним биљкама (спремају воду у своје листове, стабло или корен) и лишајевима.
У подгоринама планина Ахагар и Тибести јављају се палме и сродне врсте,
док се у повремено влажним и сланим подручјима око шотова формирају халофитне биљке (адаптиране за раст на сланим землјистима).
У самом средишту пустиње нема никакве вегетације услед врло неповољних услова за развој живота.
Упркос негостољубивости простора, Сахара је дом за бројне животињске врсте прилагођене пустињском начину живота.
Бројне су једногрбе камиле, затим
козе
шкорпиони.
живе три врсте пустињских лисица
мали сисари, налик глодарима, познати каодамани.
Камените просторе настањује неколико врста отровних змија.
Карактеристичне су и адакс антилопе,
затим афрички дивљи пси и
гепарди.
газеле,
а некада веома бројна врста – нојеви, данас се ретко виђа
