1.
ШШууммaa
 ШШууммаа јјее жжииввооттннаа ззаајјееддннииццаа ррааззннооввррсснноогг ддррввеећћаа,,
жжббууњњаа,, ззеељљаассттиихх ббииљљааккаа ии жжииввооттиињњаа..

2.
Постоје листопадне, мешовите и четинарске
шуме.
Распрострањеност шума зависи од:
рељефа
земљишта
надморске висине
топлоте воде светлости

3.
Листопадне шуме су
најраспространије код нас.
Листопадне шуме успевају на плодном земљишту
с доста воде, топлоте и светлости.
Иако се ово дрвеће разликује по изгледу својих
крошња и стабала, по облику лишћа и боји коре,
живот му је сличан.
Лишће са овог дрвећа опада у јесен, трули и
повећава плодност земљишта.

4.
У листопадним шумама наших крајева најчешће расту:
храст
Храст се убраја у најраспростанија дрвећа наших крајева.
Оно је велико дрво које достиже
висину од 40 метара, а дебљина стабла
је од 2 до 2,5 метара.Нека стабла могу
да живе и 1 000 година.
Крошња му је широка, неправилна и
добро разграната.
Корен му је јако развијен са
централним кореном који достиже
дужину до неколико метара, док му
се бочно корење шири знатно у
ширину.
Листови су му дебели,
рецкави и несиметрични .
Плод му је жир, светлосмеђе боје, покривен голим
љускама, а са петељком повезан капицом.

5.
буква
Буква се убраја у најраспростанија дрвећа наших
крајева. Расте на брдским и планинским падинама.
Оно је велико дрво које достиже висину од 40
метара, а дебљибу стабла је око 1 метара.
Крошња му је широка, заобљена и добро
разграната.
Корен му је јако развијен и иде и у
дубину и у ширину.
Кора му је сива,глатка и танка.
Лист му је елипстаст,
дуг 8 cm , руб листа му
је валовит и длакав.
Плод јој је дуг и вретенаст.

6.
бреза
Бреза је мање распросрањенија од
храста и букве код нас.
Бреза је живописно витко дрво
с белом кором и витким,
танким гранчицама, прави је
украс светлих шума. Високо је
до 3 m , пречник стабла му је до
60 cm .
Листови су голи на дугим
петељкама,тругласто јајаст,
при основи широко
клинасти, на врху зашиљени,
по ободу двоструко
тестерасти.

7.
јавор јасен

8.
Мешовите шуме се састоје од
лисопадног и четинарског
дрвећа

9.
Четинарске шуме најчешће расту у
вишим планинским крајевима.
Најпознатији четинари су:
БОР ЈЕЛА ЧЕМПЕРС

10.
СМРЕКА ОМОРИКА
КЛЕКА

11.
У шумама које су добро светле и топле постоје услови
за раст и развој разноврсних жбунова, а и зељастих
биљака као што су разне врсте трава, папрати, коприва
и печурака .

12.
Дрвеће, жбуње и зељасте биљке у шумама обезбеђују
довољно хране и склоништа за разне животиње.
У шумама, у влажној земљи и на трави живе разне врсте
инсеката, глиста, пужева, гуштера, змије, жабе и мишева.

13.
Гране жбунова посећују разни инсекти и ситније птице:
врапци и славуји.

14.
Жбуње ствара заклон за неке ситније шумске животиње као
што су зец, јеж, корњача, јазавац и многе друге ситније
животиње.

15.
Поред ситнојих животиња заклон у жбуњу траже и
крупније животиње : медвед, вук, лисица, дивља свиња,
срна и јелен.

16.
Крошње високог дрвећа, поред инсеката, настањују и птице:
детлић, кукавица и сова.
У шупљинама високог дрвећа веверица гради своје
склониште.

17.
На највишим гранама дрвећа гнезда праве птице грабљивице
као што су:орао, јастреб, тетреб, кобац и соко.

18.
1. Шта је шума?
Шума је животна заједница разноврсног дрвећа, жбуња, зељастих
биљака и животиња.
2. Наведи услове који су необходни за раст и развој дрвећа?
САСТАВ ЗЕМЉИШТА, ВЛАЖНОСТ, УТИЦАЈ СВЕТЛОСТИ, УТИЦАЈ
ТОПЛОТЕ
3. Како смо поделили шуме?
листопадне мешовите четинарске
4. Од чега зависи распрострањеност шума?
Рељефа, земљишта, надморске висине, топлоте, воде и топлоте

19.
5. Где успевају листопадне шуме?
Листопадне шуме успевају на плодном земљишту с доста воде,
топлоте и светлости.
6. По чему се међусобно разликују листопадне шуме?
Разликује се по изгледу својих крошња и стабала, по облику лишћа и
боји коре.
7. Које дрвеће се убраја у листопадну шуму?
ХРАСТ, БУКВА, БРЕЗА, ЈАСЕН, ЈАВОР и др.
8.Од којег дрвећа је састављена мешовита шума?
Лисопадног и четинарског дрвећа.

20.
9. Које дрвеће се убраја у четинарске шуму?
БОР, ЈЕЛА, ЧЕМПРЕС, СМРЕКА, ОМОРИКА, КЛЕКА
10. Које зељасте биљке могу да се пронађу у шуми?
У шуми могу да се пронађу разне врсте трава, папрати, коприва и печураке.
11.Шта жбуње и зељасто биље обезбеђује животињама?
Оно обезбеђује довољно хране и склоништа шумским животињама.
12. Које животиње живе на шумском влажном земљишту?
На шумском влажном земљишту живе разне врсте инсеката, глиста,
пужева, гуштера, змије, жабе и мишева.
13. Ко настањује грање жбунова?
Гране жбунова настањују се разни инсекти и ситније птице:
врапци и славуји.

21.
14. Које су то ситне животиње шума?
Ситније шумске животиње су зец, јеж, корњача, јазавац и др.
15. Које су то крупније шумске животиње?
Крупније шумске животиње сумедвед, вук, лисица, дивља
свиња, срна и јелен.
16. Које птице настањују шуме?
То су детлић, кукавица и сова.
17. Ко гради склониште у шупљини дрвећа?
У шупљинама високог дрвећа веверица гради своје склониште.
18. Ко прави гнезда на највишим гранама дрвећа?
Гнезда праве орао, јастреб, тетреб, кобац и соко.