Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Шума - природно станиште

17.626 visualizaciones

Publicado el

Шума је једно од животних станишта.Врсте шума.Живи свет шума. Које биљке и животиње живе у ком делу шумеНа крају тест са повратном иформациом.Са доста слика и добрим ефектима

Publicado en: Educación
  • Inicia sesión para ver los comentarios

  • Sé el primero en recomendar esto

Шума - природно станиште

  1. 1. ШШууммaa  ШШууммаа јјее жжииввооттннаа ззаајјееддннииццаа ррааззннооввррсснноогг ддррввеећћаа,, жжббууњњаа,, ззеељљаассттиихх ббииљљааккаа ии жжииввооттиињњаа..
  2. 2. Постоје листопадне, мешовите и четинарске шуме. Распрострањеност шума зависи од: рељефа земљишта надморске висине топлоте воде светлости
  3. 3. Листопадне шуме су најраспространије код нас. Листопадне шуме успевају на плодном земљишту с доста воде, топлоте и светлости. Иако се ово дрвеће разликује по изгледу својих крошња и стабала, по облику лишћа и боји коре, живот му је сличан. Лишће са овог дрвећа опада у јесен, трули и повећава плодност земљишта.
  4. 4. У листопадним шумама наших крајева најчешће расту: храст Храст се убраја у најраспростанија дрвећа наших крајева. Оно је велико дрво које достиже висину од 40 метара, а дебљина стабла је од 2 до 2,5 метара.Нека стабла могу да живе и 1 000 година. Крошња му је широка, неправилна и добро разграната. Корен му је јако развијен са централним кореном који достиже дужину до неколико метара, док му се бочно корење шири знатно у ширину. Листови су му дебели, рецкави и несиметрични . Плод му је жир, светлосмеђе боје, покривен голим љускама, а са петељком повезан капицом.
  5. 5. буква Буква се убраја у најраспростанија дрвећа наших крајева. Расте на брдским и планинским падинама. Оно је велико дрво које достиже висину од 40 метара, а дебљибу стабла је око 1 метара. Крошња му је широка, заобљена и добро разграната. Корен му је јако развијен и иде и у дубину и у ширину. Кора му је сива,глатка и танка. Лист му је елипстаст, дуг 8 cm , руб листа му је валовит и длакав. Плод јој је дуг и вретенаст.
  6. 6. бреза Бреза је мање распросрањенија од храста и букве код нас. Бреза је живописно витко дрво с белом кором и витким, танким гранчицама, прави је украс светлих шума. Високо је до 3 m , пречник стабла му је до 60 cm . Листови су голи на дугим петељкама,тругласто јајаст, при основи широко клинасти, на врху зашиљени, по ободу двоструко тестерасти.
  7. 7. јавор јасен
  8. 8. Мешовите шуме се састоје од лисопадног и четинарског дрвећа
  9. 9. Четинарске шуме најчешће расту у вишим планинским крајевима. Најпознатији четинари су: БОР ЈЕЛА ЧЕМПЕРС
  10. 10. СМРЕКА ОМОРИКА КЛЕКА
  11. 11. У шумама које су добро светле и топле постоје услови за раст и развој разноврсних жбунова, а и зељастих биљака као што су разне врсте трава, папрати, коприва и печурака .
  12. 12. Дрвеће, жбуње и зељасте биљке у шумама обезбеђују довољно хране и склоништа за разне животиње. У шумама, у влажној земљи и на трави живе разне врсте инсеката, глиста, пужева, гуштера, змије, жабе и мишева.
  13. 13. Гране жбунова посећују разни инсекти и ситније птице: врапци и славуји.
  14. 14. Жбуње ствара заклон за неке ситније шумске животиње као што су зец, јеж, корњача, јазавац и многе друге ситније животиње.
  15. 15. Поред ситнојих животиња заклон у жбуњу траже и крупније животиње : медвед, вук, лисица, дивља свиња, срна и јелен.
  16. 16. Крошње високог дрвећа, поред инсеката, настањују и птице: детлић, кукавица и сова. У шупљинама високог дрвећа веверица гради своје склониште.
  17. 17. На највишим гранама дрвећа гнезда праве птице грабљивице као што су:орао, јастреб, тетреб, кобац и соко.
  18. 18. 1. Шта је шума? Шума је животна заједница разноврсног дрвећа, жбуња, зељастих биљака и животиња. 2. Наведи услове који су необходни за раст и развој дрвећа? САСТАВ ЗЕМЉИШТА, ВЛАЖНОСТ, УТИЦАЈ СВЕТЛОСТИ, УТИЦАЈ ТОПЛОТЕ 3. Како смо поделили шуме? листопадне мешовите четинарске 4. Од чега зависи распрострањеност шума? Рељефа, земљишта, надморске висине, топлоте, воде и топлоте
  19. 19. 5. Где успевају листопадне шуме? Листопадне шуме успевају на плодном земљишту с доста воде, топлоте и светлости. 6. По чему се међусобно разликују листопадне шуме? Разликује се по изгледу својих крошња и стабала, по облику лишћа и боји коре. 7. Које дрвеће се убраја у листопадну шуму? ХРАСТ, БУКВА, БРЕЗА, ЈАСЕН, ЈАВОР и др. 8.Од којег дрвећа је састављена мешовита шума? Лисопадног и четинарског дрвећа.
  20. 20. 9. Које дрвеће се убраја у четинарске шуму? БОР, ЈЕЛА, ЧЕМПРЕС, СМРЕКА, ОМОРИКА, КЛЕКА 10. Које зељасте биљке могу да се пронађу у шуми? У шуми могу да се пронађу разне врсте трава, папрати, коприва и печураке. 11.Шта жбуње и зељасто биље обезбеђује животињама? Оно обезбеђује довољно хране и склоништа шумским животињама. 12. Које животиње живе на шумском влажном земљишту? На шумском влажном земљишту живе разне врсте инсеката, глиста, пужева, гуштера, змије, жабе и мишева. 13. Ко настањује грање жбунова? Гране жбунова настањују се разни инсекти и ситније птице: врапци и славуји.
  21. 21. 14. Које су то ситне животиње шума? Ситније шумске животиње су зец, јеж, корњача, јазавац и др. 15. Које су то крупније шумске животиње? Крупније шумске животиње сумедвед, вук, лисица, дивља свиња, срна и јелен. 16. Које птице настањују шуме? То су детлић, кукавица и сова. 17. Ко гради склониште у шупљини дрвећа? У шупљинама високог дрвећа веверица гради своје склониште. 18. Ко прави гнезда на највишим гранама дрвећа? Гнезда праве орао, јастреб, тетреб, кобац и соко.

×