1. САРАДЊА ПОРОДИЦЕ И ШКОЛЕ

2. КИНЕСКА МУДРОСТ
• ,,Дјечији живот је попут комада папира на
који свако оставља биљешку.''

3. УВОД
• Породица је неопходна за развој дјеце. С обзиром на
данашњи темпо живота, узимајући у обзир савремене
услове живота, брз развој технологије, презапосленост
родитеља, улога породице је све важнија у васпитању
дјеце.
• Поласком дјеце у школу,породица постаје још значајнија,
јер тада родитељи имају још једну важну улогу.
Породица мора постати ,,партнер'' школи, треба да се
укључи у све сфере рада школе како би свом дјетету
помогли и омогућили што боље образовање и
васпитање. Учитељ је тај који треба да поштује све
разлике међу родитељима (способностима, интересима,
образовању, социјалном статусу, физичком изгледу и сл.).
• Од тог узајамног поштовања и уважавања зависи
сарадња породице и школе.

4. УВОД
• Родитељ треба да похвали своје дијете, да га
подржава,али и да га критикује уколико је то
заслужило. Разговарајте са својом дјецом,
будите упућени у свакодневна дешавања у
школи.
• Само кроз добру сарадњу родитеља и школе
(учитеља) могуће је стално пратити развој
ученика, њихов рад, проналазити узроке
тешкоћа и пружити благовремену помоћ. На тај
начин сви ћемо бити задовољни.
•

5. ОБЛИЦИ САРАДЊЕ ПОРОДИЦЕ И ШКОЛЕ
• општи родитељски састанак
• групни родитељски састанак
• родитељски састанци са ученицима
• информације
• отворена врата учитеља
• радионице
• рад са стручњацима
• отворена врата школе
• излети
• неформална дружења
• комуникација путем СМС, телефоном

6. ОДНОС РОДИТЕЉ – УЧИТЕЉ
У НЕСКЛАДНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ
РОДИТЕЉ УЧИТЕЉ
- родитељи се морају суочити са
проблемом;
- учитељи се желе суочити са проблемом;
- имају осјећај да су присиљени открити
интимни дио свога живота;
- морају бити професионални;
- увијек истине изговарати са аргументима; - учитељи дају непотпуне информације;
- често имају осјећај да их се тестира; - повриједи их родитељско неповјерење;
- очекују посебну пажњу за своје дијете. - тешко је задовољити потребе сваког
Дјетета.

7. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДГОВОРНОСТИ
РОДИТЕЉА И ШКОЛЕ
• - остваривање циљева
• - постигнут успјех у школи
• - уважавање и поштовање
• - искрена и јавна комуникација
• - разумијевање
• - усаглашавање
• - заједничко планирање и одлучивање

8. КОРИСТИ ОД ДОБРЕ САРАДЊЕ
ПОРОДИЦЕ И ШКОЛЕ:
• повољан утицај на учење дјеце, бољи
успјех и понашање
• стално праћење рада и развоја ученика
• заједничко и успјешно сагледавање и
отклањање евентуалних потешкоћа у учењу
• спречавање разноврсних појава
пределиквентних и деликвентних облика
понашања
• откривање даровитих ученика

9. ПРЕДНОСТИ ЗА УЧЕНИКА АКО ЈЕ
САРАДЊА ДОБРА
• имају боље оцјене
• редовнији су на настави
• више су мотивисани и самопоузданији
• имају мање шансе да бјеже са наставе(због
пушења,дроге или алкохола)

10. РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ РОДИТЕЉИ ИМАЈУ
НЕДОВОЉНУ САРАДЊУ СА ШКОЛОМ:
• у школу долазе само ако морају (по позиву)
• имају негативна искуства из периода свог школовања
• презаузети (презаполени) родитељи
• сматрају се запостављени (да им учитељ не пружа
довољно пажње)
• неки сматрају да није добро супростављати се учитељу
• сматрају да ,,он зна најбоље''
• неки мисле ,,морам ћутати, па ће им дијете узети на
зуб''
• неки не поштују наставно особље и школу као
институцију
• неки кажу ,,све се данас може купити''

11. ЗАКЉУЧАК
• Сарадња породице и школе је неопходна. ,,Учитељ је други
родитељ,и обрнуто, да је родитељ други учитељ''. Ове двије
улоге се преплићу и морају се допуњавати. Смартам да
родитеље МОРА да занима шта њихово дијете ради у школи,
али и учитеље би требало да занима шта дијете ради код
куће. Учитељ мора да упозна своје ученике, њихове навике,
начин живота његове породице како би што боље разумио
свог ученика. Само тако се може изградити повјерење
између ове двије институције. Сигурно сваки родитељ жели
све најбоље за своје дијете, и у тој жељи постављају
нереалне циљеве. Али кроз своје дугогодишње радно
искуство говорим о поласку дјеце у школу, о првом разреду и
сл.,учитељ мора створити повољне услове за социјализацију,
хуманизацију и афирмацију дјететове личности.

12. ЗАКЉУЧАК
• Родитељи и учитељи се морају потрудити да дијете
заволи школу, да радо иде у школу, да са лакоћом и
задовољством учи, да је самоодговорно, културно,
организовано. Само ако је сарадња родитеља и учитеља
стална, родитељ ће знати како његово дијете ради и учи,
како и зашто му је потрбна помоћ, какви су резултати
његовог рада. Ако је сарадња добра, све се може
ријешити, сваки неуспјех отклонити.
• Наставници и учитељи су иницијаторисарадње, од њих
зависи сарадња – они морају да придобију родитеље
како би остварили своје идеје. Учитељи морају ,,људски''
комуницирати са родитељима, уз осмијех и лијепу ријеч,
имајући увијек у мислима принцип ,,плус,минус,плус''.

13. РОДИТЕЉИМА СЕ КОД УЧИТЕЉА
НЕ СВИЂА
• да немају сарадње са родитељима
• да превише траже
• да не прате систематски напредовање ученика
• да нису објективни у оцјењивању
• да нису спремни да помогну ученицима
• да нејасно предају
• да су сујетни и осјетљиви
• да форсирају само један предмет
• нису спремни да прихвате критике
• запостављају слабије ученике
• фаворизују боље ученике
• разликују ученике по имовинском стању

14. НАСТАВНИЦИМА СЕ НЕ СВИЂА КОД
РОДИТЕЉА:
• да не знају циљеве образовања
• да нису довољно заинтересовани за проблеме у школи
• да су дјеца ,,препуштена'' сама себи и школи
• да су родитељи преамбициозни у односу на могућности њихове
дјеце
• да запостављају васпитање своје дјеце, дјеца су поново препуштена
сама себи
• прецјењују знање своје дјеце
• да су преокупирани својим послом, поново су дјеца препуштена
сама себи
• да их не кажњавају довољно
• да их охрабрују и подстичу ,,моје дијете је увијек у праву''
• да су превише попустљиви
• да им у свему удовољавају (висок џепарац, скупа гардероба, телефон

15. ЗАКЉУЧАК
• У односу учитеља и родитеља често
(углавном) се чују критике, једни на рачун
других, а то нас само раздваја, не зближава.
Међутим, за добробит дјетета родитељи и
учитељ морају успоставити близак однос.
Ако је сарадња лоша сви испаштамо.

16. ПОРУКЕ РОДИТЕЉИМА
• одазивајте се на родитељске састанке;
• долазите редовно на информације;
• будите искрени са учитељем;
• изградите повјерење;
• разговарајте, саслушајте, али и провјеравајте
информације које добијате од дјетета;
• не оправдавајте дјечије грешке (изостанке,задаће,
градиво које се није научило)
• увијек се обратите учитељу,па онда
педагогу,психологу и даље

17. ПОРУКЕ РОДИТЕЉИМА
• немојте комуницирати са учитељем путем
друштвених мрежа
• само ако морате тражите од учитеља
информације путем СМС-а или телефона
• учитељи нису ваши пријатељи,они морају бити
професионалци
• учествујте у организовању школских приредби
• одазивајте се на хуманитарне акције
• почастите одјељење за рођендане,крај
школске године или неки други важан догађај

18. ЗАПАМТИТЕ!
,,Лијепа ријеч и гвоздена врата отвара''
Зато кроз осмијех и ведар дух једноставније
се рјешавају проблеми.