SlideShare a Scribd company logo
1 of 7
СЕОБА СРБА
Велика сеоба Срба одиграла се почетком 1690. године, током Великог бечког
рата, који је трајао од 1683. до 1699. године и завршио се миром у Сремским
Карловцима.
Савез хришћанских сила и Света лига (Свето римско царство, Пољска,
Русија и Млетачка република) ратовали су против Османског царства.
Аустријска војска је успешно ратовала, ослободила је Угарску, Србију и
продрла до Македоније. Приликом проласка кроз Србију, Срби су подигли
устанак и прикључили се аустријској војсци 1690. године. Тада је Француска
напала Аустрију, па се аустријска војска повукла из Србије на леву обалу
Дунава и Саве. На челу је био Пећки патријарх Арсеније III Чарнојевић.
Године 1690. у Београду је одржан црквено-народни сабор. Срби су
поставили захтев о неком свом изабранику, епископу Исаију Ђаковићу и
послали су га аустријском цару Леополду I и тражили су од њега да дозволи
да се населе и да им гарантује црквено-школску аутономију. Послао им је
повељу у којој им дозвољава да се населе све до Будима и Коморана и
гарантовао им је црквено-школску аутономију уз услов да они буду аустријски
војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској.
Око 37.000 српских породица прешло је у Аустрију, што је најмање
185.000 људи, а 360 села је опустело.
 Арсеније III Чрнојевић,(1633 – 1706) био је
пећки патријарх (1674 — 1690), митроплолит и
патријарх Срба у Аустрији (1690 — 1706). На основу
привилегија које је добио за српски народ од
Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву
организацију Српске цркве на подручју Аустријског
царства. Према многим историчарима. Арсеније
Чрнојевић је био трећа најзначајнија фигура у
српској историји после Светог Саве основача
аутокефалне Српске цркве (1219) и Макарија
Соколовића првог српског патријарха после
обнављања Пећке патријаршије (1557).
Период аустријске владавине потрајао је две деценије
(1718—1739). Наиме, након новог аустријско-турског рата
1737—1739. Београдским миром, Турска је повратила
изубљене територије и поново је граница упостављена на
Сави и Дунаву, а Београд је постао средиште пашалука.
Поновно успостављање турске власти довело Друге велике
сеобе Срба. Плашећи се турске одмазде,
Срби су на челу са патријархом Арсенијем IV Јовановићем
кренули у Аустрију 1740. године.Турци су на разне начине
покушавали да придобију Србе у Београдском пашалуку, због
близине границе и због тога су им давали разне привилегије.
Притисак на српско становништво у пашалуку био је знатно
мањег интензитета него у другим деловима Турске, а и
Читлучење је било мање изражено у Беогардском пашалуку.
Друга велика сеоба Срба је по броју исељеника и
последицама знатно мања.
Арсеније IV Јовановић Шакабента (1698, Пећ — 18. јануар 1748,(Сремски
Карловци) је био 28. патријарх српске цркве. Арсеније је родом из
Бањана из села Шаке код Реновца по чему су и добили презиме
Шакабенте.
Замонашио се као младић и врло рано постао рашки митрополит.
Патријарх Мојсије га је за живота одредио за свог наследника, па је
Арсеније постао патријарх 1725. године.
Арсенија IV је, попут Арсенија III Чарнојевића, активно радио на
ослобођењу Србије и српског народа од Турака, па се придружио
аустријској војсци када је 1735. године избио нови аустро-турски рат. Са
њим су се многи Срби и арбанашки Клименти ставили на страну
Аустрије. Али, убрзо затим Аустрија доживљава пораз и Арсеније IV
предводи другу велику сеобу Срба на север, у Угарску.
Након смрти карловачког митрополита Викентија, патријарх Арсеније IV
постао је и администратор Карловачке митрополије. Царица Марија
Терезија потврдила је 1741. године патријаршијско достојанство
Арсенију IV и поставила га за духовног поглавара над целим српским
свештенством и народом.
Арсеније IV је, на месту старе и скромне митрополијске резиденције у
Карловцима подигао нови двор (касније је изгорео у пожару) и семинар
и капелу светог Трифуна која је постојала све до подизања карловачке
Саборне цркве.
Током живота у Аустрији, Арсенија IV није одржавао везе са патријархом
Јоаникијем III кога су поставили Турци, али се бринуо о манастирима и
црквама у Србији.
Патријарх Арсеније IV умро је јануара 1748. године у Карловцима.
Сахрањен је у манастиру Крушедол.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ

More Related Content

What's hot

Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
Ucionica istorije
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Dušan Novakov
 
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
andjelan
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
andjelan
 
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoProdor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Dušan Novakov
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанак
Ucionica istorije
 
Pokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaPokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovena
andjelan
 

What's hot (20)

други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанак
 
Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
 
Moravska srbija i kosovski boj
Moravska srbija i kosovski bojMoravska srbija i kosovski boj
Moravska srbija i kosovski boj
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
 
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
 
Srpsko carstvo
Srpsko carstvoSrpsko carstvo
Srpsko carstvo
 
Srbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba Nemanjića
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
 
Dinastija Nemanjica
Dinastija NemanjicaDinastija Nemanjica
Dinastija Nemanjica
 
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
 
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
 
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoProdor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
 
Vladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaVladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobranitelja
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанак
 
Srednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srbaSrednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srba
 
Pokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaPokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovena
 
КРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИКРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИ
 
Vladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaVladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobranitelja
 

Viewers also liked

фебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazetфебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazet
Ucionica istorije
 
први и други српски устанак
први и други српски устанакпрви и други српски устанак
први и други српски устанак
Dragana Misic
 
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanjaSeobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Olgica Lukač
 
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusijiPrvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
andjelan
 

Viewers also liked (9)

фебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazetфебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazet
 
први и други српски устанак
први и други српски устанакпрви и други српски устанак
први и други српски устанак
 
Сеобе Срба крајем средњег века
Сеобе Срба крајем средњег векаСеобе Срба крајем средњег века
Сеобе Срба крајем средњег века
 
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanjaSeobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja
 
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. векуСрби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
 
Seobe srba i njihov položaj u ugarskoj
Seobe srba i njihov položaj u ugarskojSeobe srba i njihov položaj u ugarskoj
Seobe srba i njihov položaj u ugarskoj
 
Seobe Srba
Seobe SrbaSeobe Srba
Seobe Srba
 
Srbi u Habzburškoj monarhiji
Srbi u Habzburškoj monarhijiSrbi u Habzburškoj monarhiji
Srbi u Habzburškoj monarhiji
 
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusijiPrvi svetski rat i revolucije u rusiji
Prvi svetski rat i revolucije u rusiji
 

Similar to Seoba srba

Дејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка немаДејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка нема
bivsinin
 
28.средња и источна европа
28.средња и источна европа28.средња и источна европа
28.средња и источна европа
Šule Malićević
 
Srbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrijeSrbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrije
andjelan
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
Dragana Misic
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
Dragana Misic
 
1. српски устанак алекса ненадовић (1)
1. српски устанак  алекса ненадовић (1)1. српски устанак  алекса ненадовић (1)
1. српски устанак алекса ненадовић (1)
Dragana Misic
 

Similar to Seoba srba (20)

срби у хабзбуршко турским ратовима
срби у хабзбуршко турским ратовимасрби у хабзбуршко турским ратовима
срби у хабзбуршко турским ратовима
 
Kултурно историјске знаменитости Србије
Kултурно историјске  знаменитости СрбијеKултурно историјске  знаменитости Србије
Kултурно историјске знаменитости Србије
 
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
 
Дејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка немаДејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка нема
 
28.средња и источна европа
28.средња и источна европа28.средња и источна европа
28.средња и источна европа
 
Корени и цветови
Корени и цветовиКорени и цветови
Корени и цветови
 
012 Sekulovic D , Gigovic Lj Stara Srbija I Albanci
012 Sekulovic D , Gigovic Lj    Stara Srbija I Albanci012 Sekulovic D , Gigovic Lj    Stara Srbija I Albanci
012 Sekulovic D , Gigovic Lj Stara Srbija I Albanci
 
Stara Srbija I Albanci
Stara Srbija I AlbanciStara Srbija I Albanci
Stara Srbija I Albanci
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
Crna gora, zeljko i nemanja radjenovic
Crna gora, zeljko i nemanja radjenovicCrna gora, zeljko i nemanja radjenovic
Crna gora, zeljko i nemanja radjenovic
 
Srbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrijeSrbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrije
 
Sveti sava-prezentacija-za-baletsku-1
Sveti sava-prezentacija-za-baletsku-1Sveti sava-prezentacija-za-baletsku-1
Sveti sava-prezentacija-za-baletsku-1
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
Slovo ljubve,despot Stefan lazarević
Slovo ljubve,despot Stefan lazarevićSlovo ljubve,despot Stefan lazarević
Slovo ljubve,despot Stefan lazarević
 
Слово љубве , Деспот Стефан Лазаревић
Слово љубве , Деспот Стефан ЛазаревићСлово љубве , Деспот Стефан Лазаревић
Слово љубве , Деспот Стефан Лазаревић
 
1. српски устанак алекса ненадовић (1)
1. српски устанак  алекса ненадовић (1)1. српски устанак  алекса ненадовић (1)
1. српски устанак алекса ненадовић (1)
 
Насељавање до I светског рата
Насељавање до I светског ратаНасељавање до I светског рата
Насељавање до I светског рата
 
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворциРасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци
 
Srpskoslovenski jezik
Srpskoslovenski jezikSrpskoslovenski jezik
Srpskoslovenski jezik
 

Seoba srba

  • 2.
  • 3. Велика сеоба Срба одиграла се почетком 1690. године, током Великог бечког рата, који је трајао од 1683. до 1699. године и завршио се миром у Сремским Карловцима. Савез хришћанских сила и Света лига (Свето римско царство, Пољска, Русија и Млетачка република) ратовали су против Османског царства. Аустријска војска је успешно ратовала, ослободила је Угарску, Србију и продрла до Македоније. Приликом проласка кроз Србију, Срби су подигли устанак и прикључили се аустријској војсци 1690. године. Тада је Француска напала Аустрију, па се аустријска војска повукла из Србије на леву обалу Дунава и Саве. На челу је био Пећки патријарх Арсеније III Чарнојевић. Године 1690. у Београду је одржан црквено-народни сабор. Срби су поставили захтев о неком свом изабранику, епископу Исаију Ђаковићу и послали су га аустријском цару Леополду I и тражили су од њега да дозволи да се населе и да им гарантује црквено-школску аутономију. Послао им је повељу у којој им дозвољава да се населе све до Будима и Коморана и гарантовао им је црквено-школску аутономију уз услов да они буду аустријски војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској. Око 37.000 српских породица прешло је у Аустрију, што је најмање 185.000 људи, а 360 села је опустело.
  • 4.  Арсеније III Чрнојевић,(1633 – 1706) био је пећки патријарх (1674 — 1690), митроплолит и патријарх Срба у Аустрији (1690 — 1706). На основу привилегија које је добио за српски народ од Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву организацију Српске цркве на подручју Аустријског царства. Према многим историчарима. Арсеније Чрнојевић је био трећа најзначајнија фигура у српској историји после Светог Саве основача аутокефалне Српске цркве (1219) и Макарија Соколовића првог српског патријарха после обнављања Пећке патријаршије (1557).
  • 5. Период аустријске владавине потрајао је две деценије (1718—1739). Наиме, након новог аустријско-турског рата 1737—1739. Београдским миром, Турска је повратила изубљене територије и поново је граница упостављена на Сави и Дунаву, а Београд је постао средиште пашалука. Поновно успостављање турске власти довело Друге велике сеобе Срба. Плашећи се турске одмазде, Срби су на челу са патријархом Арсенијем IV Јовановићем кренули у Аустрију 1740. године.Турци су на разне начине покушавали да придобију Србе у Београдском пашалуку, због близине границе и због тога су им давали разне привилегије. Притисак на српско становништво у пашалуку био је знатно мањег интензитета него у другим деловима Турске, а и Читлучење је било мање изражено у Беогардском пашалуку. Друга велика сеоба Срба је по броју исељеника и последицама знатно мања.
  • 6. Арсеније IV Јовановић Шакабента (1698, Пећ — 18. јануар 1748,(Сремски Карловци) је био 28. патријарх српске цркве. Арсеније је родом из Бањана из села Шаке код Реновца по чему су и добили презиме Шакабенте. Замонашио се као младић и врло рано постао рашки митрополит. Патријарх Мојсије га је за живота одредио за свог наследника, па је Арсеније постао патријарх 1725. године. Арсенија IV је, попут Арсенија III Чарнојевића, активно радио на ослобођењу Србије и српског народа од Турака, па се придружио аустријској војсци када је 1735. године избио нови аустро-турски рат. Са њим су се многи Срби и арбанашки Клименти ставили на страну Аустрије. Али, убрзо затим Аустрија доживљава пораз и Арсеније IV предводи другу велику сеобу Срба на север, у Угарску. Након смрти карловачког митрополита Викентија, патријарх Арсеније IV постао је и администратор Карловачке митрополије. Царица Марија Терезија потврдила је 1741. године патријаршијско достојанство Арсенију IV и поставила га за духовног поглавара над целим српским свештенством и народом. Арсеније IV је, на месту старе и скромне митрополијске резиденције у Карловцима подигао нови двор (касније је изгорео у пожару) и семинар и капелу светог Трифуна која је постојала све до подизања карловачке Саборне цркве. Током живота у Аустрији, Арсенија IV није одржавао везе са патријархом Јоаникијем III кога су поставили Турци, али се бринуо о манастирима и црквама у Србији. Патријарх Арсеније IV умро је јануара 1748. године у Карловцима. Сахрањен је у манастиру Крушедол.